Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Чланом 2. став 1. Колективног уговора код послодавца за запослене у органима ЈЛС, предвиђено је: "У смислу овог колективног уговора, послодавац је Општина. Права и дужности у име послодавца, за функционере врши Скупштина општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом, односно актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине." Правобранилац општине поднео је захтев за признавање права на солидарну помоћ. С обзиром да, Правобраниоца општине, у складу са Одлуком о правобранилаштву, поставља Општинско веће, да ли у овом случају о праву Правобраниоца, може одлучивати радно тело Скупштине општине - Комисија за кадровска, административна питања и радне односе? На основу Пословника Скупстине општине: "Комисија за кадровска и административна питања и радне односе одлучује у првом степену о појединачним правима изабраних, именованих и постављених лица у оквиру радно правног статуса у складу са законом, овим Статутом и одлукама органа општине, предлаже Скупштини општине доношење одлука о избору, именовању и разрешењу из надлежности Скупштине општине у свим случајевима где се избор, именовање и разрешење не врши по посебном поступку прописаном Статутом и Пословником, даје предлоге и мишљења Скупштини о испуњености услова за разрешење тих лица и о питањима накнаде трошкова одборницима, плата и накнада лицима биранима и именованим у органе скупштине и лицима ангажованим у органима скупштине и лицима која скупштина поставља у складу са законом и одлукама Скупштине. Комисију за кадровска и административна питања и радне односе чини председник и четири члана које именује Скупштина из рада одборника и грађана." Потребно је појашњење у смислу да ли о праву правобраниоца може да одлучује ово радно тело или је неопходно да се изврши измена Колективног уговора код послодавца?
Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је између осталог да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 4. је даље предвиђено да за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине.
Напослетку, чланом 10. истог закона прописано је да изабрани и именовани функционери права из радног односа остварују код послодавца из члана 4. овог закона даном избора, односно именовања на функцију, на основу акта о избору, односно именовању. Постављени функционери права и дужности из радног односа код послодавца из члана 4. остварују даном постављења на функцију на основу акта о постављењу.
Решењем надлежног органа, односно радног тела из члана 4. овог закона, утврђују се права и дужности функционера из ст. 1. и 2. овог члана.
Да ли се запосленом који се прима у радни однос на одређено време, због поврећаног обима посла, на радно место за које је предвиђено звање саветник, може одредити коефицијент за вишег стручног сарадника, у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун плата запослених у државним органима, с обзиром да има више од 3 године радног стажа (запослени је већ остваривао плату у ЈЛС са коефицијентом предвиђеним за стручног старадника, а да је у међувремену стекао радни стаж у трајању више од 3 године)?
Може. У члану 68а. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. При томе, није од утицаја да ли је радно искуство у струци стечено у току радног односа, односно у току волонтирања или обављања послова на основу уговора о обављању привремених или повремених послова, док год испуњава услове по питању послова које је обављао по уговору и школске спреме у то време.
Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС (“Сл. гласник РС”, бр. 38/19) предвиђено је да запослении има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену промени назив, облик организовања или је престао да постоји. У смислу наведеног, како поступити код обрачуна минулог рада запосленом који је радио у Општинском комитету Савеза комуниста и у Заједничкој стручној служби самоуправних интересних јединица за здравство, за пензијско и инвалидско осигурање и социјалну заштиту?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19) је прописано:
“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.
Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године”.
С обзиром да се у конкретном случају не ради о државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, те да није реч о послодавцу од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене, већ о фонду и политичкој организацији, тиме се не остварују услови из цитраног члана 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Да ли је потребно извршити оцењивање за општинског правобраниоца и донети решење којим се одређује оцена и ко доноси решење?
Чланом 3. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС одређен је појам функционера. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
С обзиром да Закон о правобранилаштву каже да је државни правобранилац постављено лице, а да ће се образовање и уређење правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе уредити у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом, закључујемо да је и општински правобранилац постављено лице.
Чланом 132а Закона о запосленима у АП и ЈЛС одређен је циљ и предмет оцењивања и за чије оцењивања се каже да је то откривање и отклањање недостатака у раду службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању.
Из ових одредби може се закључити да се оцењивање спроводи само за службенике у ЈЛС.
Сходно члану 56. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон), код постављања вршиоца дужности, да ли се исти члан односи само на службенике у аутономним покрајинама сходно ставу 1. наведеног члана или и на службенике свих локалних управа у свим градовима? Колико месеци може најдуже да траје постављење вршиоца дужности у свим градским управама у Србији уместо службеника на положају, да ли се примењује ова одредба Закона и након колико месеци се мора расписати јавни конкурс за службеника на положају (нпр. за заменика начелника неке управе, тј. колико месеци најдуже у локалној самоуправи може трајати статус вршиоца дужности заменика начелника или помоћника начелника управе)?
Постављење вршиоца дужности начелника управе уређено је чланом 56. Закона који каже да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. По истеку ових рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
Из одредби закона може се закључити да није остављена могућност да се рок од 3 + 3 месеца за постављење вршиоца дужности може продужити након истека тог периода, како са лицем које је било постављено за вршиоца дужности, тако и са другим лицем.
С обзиром на то, да се према члану 70. став 1. тачку 2) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године, да ли се овим прописом забрањује да лице, које је засновало радни однос на овај начин, буде поново ангажовано због привремено повећаног обима посла на истом или другом радном месту у јединици локалне самоуправе у току календарске године? Или се овај пропис односи само на трајање таквог радног односа, односно да је максимално трајање које може да се унесе у решењу 6 месеци, али да по истеку истог, исто лице може поново да заснује радни однос на овај начин?
Члан 70. став 1. тачка 2) Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.
Из ових одредби и осталих одредби закона закључујемо да не постоји ограничење да се исто лице прими у радни однос на одређено време у истој календарској години на друго радно место, наравно, уколико на том радном месту постоји повећан обим посла који постојећи број запослених не може да изврши.
Одредбама члана 70. став 1. тачка 1) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка. Када се ради о запосленом који је засновао радни однос на одређено време до повратка привремено одсутно запослене (због коришћења породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, а након тога коришћења годишњег одмора и боловања), да ли запослени има право да настави да ради све до повратка запослене са годишњег одмора или одсуствовања са рада по другом основу?
Чланом 70. став 1 тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвидјено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка.
С обзиром да није прецизирано, мишљења смо да радни однос ради замене одсутног запосленог може трајати до завршетка последњег уврђеног и одобреног одсуства тог запосленог.
Да ли запослени у ЈЛС који је претходно радио 18 година у основној школи, а 20 година стажа стекао у октобру 2018. године има право на исплату јубиларне награде у складу са чланом 46 (а) Посебног колективног уговора из маја 2018. године?
Изменама Анекса Посебног колективног уговора за државне органе из маја 2018. године мења се члан 46(а) тако да гласи:
Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:
- за 10 година рада у радном односу - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса;
- за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;
- за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;
- за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%;
- за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог члана увећане за 25%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за запослене који су то право стекли до тог дана, осим ако колективним уговором код послодавца није другачије одређено.
Право из става 1. тачка 4) овог члана остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу у складу са овим чланом.
С обзиром да школа није државни орган, нити орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, радни стаж остварен у школи не урачунава се у стаж за јубиларну награду у ЈЛС.
Да ли је могуће премештање запосленог док је на породиљском, без пристанка запосленог, са места шефа ЛПА на место шефа буџета (запослени испуњава све услове, али нема довољно искуства и знања у области буџета)?
Чланом 115. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник може бити привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Жалба не одлаже извршење решења. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Пре премештаја или преузимања службеника, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Члан 113. истог закона уређује појам одговарајућег радног места и каже да је одговарајуће радно место оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове.
Ако су испуњени ови законски услови, то јест, ако службеник испуњава све услове привремено упражњеног радног места, он може бити привремено премештен у складу са чланом 115. закона.
С обзиром да је један од услова за обављање неког радног места и радно искуство у струци, на овом месту се може споменути и члан 68а закона који говори о појму радног искуства у струци. Наиме, под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева се радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
Напослетку, на решење о привременом распоређивању може се уложити жалба, иако она не одлаже извршење решења.
У ситуацијама када је оцењивач начелник ОУ, као непосредно надређени и руководилац органа, да ли постоји контролор и ко решава евентуална неслагања?
Тумачећи одредбе члана 36. Уредбе о оцењивању службеника, наше становиште је да руководилац органа, службе или организације је и оцењивач за себи непосредно подређене и то на начин који је нешто другачији од тога како се остали оцењују. Наиме, руководилац органа, службе или организације углавном оцењује руководиоце унутрашњих организационих јединица који су му непосредно подређени, као и самосталне извршиоце који су му директно подређени; може се десити и да буде оцењивач за службенике који из неког разлога немају непосредно надређеног (најчешће зато што то радно место није тренутно попујено) и у хијерархији је руковидилац органа, службе или организације први којим има увид у рад тих запослених. У случајевима када је овај руководилац оцењивач, не попуњава се стандардни извештај о оцењивању, већ је он дужан да обави разговор са оцењиваним резултатима рада и да након тога донесе решење о оцени. Наравно, садржина овог разговора и остало од значаја за оцењивање овог службеника наћи ће се у образложењу тог решења.
У тим случајевима нема контролора.
Лице је засновало радни однос на неодређено време путем конкурса за време важења Закона о радним односима у државним органима, након неколико година постављено је за секретара скупштине општине и том приликом му је урађено решење о мировању радног односа у Општинској управи. У време почетка примене Закона о запосленима у АП и ЈЛС, исто лице је постављено за в.д. начелника Општинске управе, а након спроведеног јавног конкурса и за начелника управе. Шта се дешава ако истом лицу престане функција начелника управе, на било који начин, с обзиром да има решење о мировању радног односа у Општинској управи? Да ли се то лице, у сваком случају, враћа на рад у управу у којој му мирује радни однос (у питању је иста ЈЛС)? Које су радње требало да буду испоштоване и спроведене, с обзиром да је лице са извршилачког радног места постављено на једну, па без паузе одмах потом на другу функцију?
Сходно чл. 6. Закона о запосленима у АП и ЈЛС на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: посебан колективни уговор), као и колективни уговор код послодавца.
Законом о раду и то чл. 79. прописано је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствујете са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева привремено да престане да ради код послодавца.
У складу са чл. 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Дакле, уколико је неко лице постављено за начелника или заменика начелника општинске управе нема право на мировање радног односа.
Међутим, чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, је прописано да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) (протек времена, подношење оставке и укидање положаја) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чл. 51. тач. 1) и 10) овог закона (протек времена, укидање положаја).
Право на накнаду из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.
Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Службеник право ис ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.
Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.
Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити у року од 15 дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.
С обзиром на све наведено, поменуто лице након постављења на место начелника управе неће моћи да оствари право на мировање радног односа утврђено ступањем на прву функцију (пре постављења на место начелника управе), већ ће након разрешења моћи да оствари права у складу са чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС.
Уколико запослени у ЈЛС остварује минималну зараду, да ли је минимална зарада по сату, у моменту исплате, загаранотвана и у случају обрачуна и исплате накнада запосленом по основу одсуствовања са рада на дан: - празника који је нерадан дан; - годишњег одмора; - плаћеног одсуства; - војне вежбе и одазивања на позив државног органа, или је минимална зарада по сату загарантована само за ефективне сате рада и боловања?
У складу са чланом 114. Закона о раду запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа. Послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде из става 1. овог члана у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног органа, од органа на чији се позив запослени одазвао, ако законом није друкчије одређено.
Према одредбама члана 35. став 8. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ако је основна плата запосленог обрачуната по елементима у складу са законом, нижа од минималне зараде послодавац је дужан да запосленом исплати плату у висини обрачунате минималне зараде у складу са законом.
Дакле, у овом конкретном случају ако је обрачуната плата нижа од минималне послодавац је дужан да запосленом исплати плату у висини обрачунате минималне зараде у складу са законом.