Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли може службеник који је завршио пољопривредни факултет да ради послове управљање људским ресурсима?
Чланом 47. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано: "Радна места службеника, услови за рад на њима и број службеника одређују се Правилником о организацији и систематизацији радних места."
Чланом 58. истог закона је предвиђено: “Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
У јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће. Правилник обухвата радна места и њихово разврставање у органима, стручним службама и посебним организацијама из члана 1. овог закона.
Начелник управе припрема обједињен предлог Правилника из става 3. овог члана, који доставља Већу на усвајање.
У јединицама локалне самоуправе у којима је орган управе организован у више управа за поједине области, начелник управе у оквиру које се обављају општи, правни или нормативни послови, припрема обједињен предлог Правилника из става 4. овог члана, који доставља Већу на усвајање”.
Дакле, врста и степен образовања и други услови за рад за радна места, између осталих, и за радно место управљања људским ресурсима се уређују Правилником, тако да је потребно да се погледа која је утврђена врста и степен образовања за рад на наведеном радном месту у конкретном Правилнику.
Да ли запослени који је радио у једној ЈЛС од 2007. године када је прешао у другу ЈЛС у којој ради и данас и при том 2017. године није остварио право на јубиларну награду за 10 година стажа, јер му се при тадашњем тумачењу није рачунао радни стаж у првој ЈЛС, након усвајања новог колективног уговора, има право да му се ретроактивно исплати јубиларна награда коју је остварио 2017. године навршавањем укупног радног стажа у оба државна органа (запослени је преузет из једне у другу ЈЛС на основу споразума између две ЈЛС)?
Одредбе бившег Анекса Посебног колективног уговора за државне органе, који је ступио на снагу у јуну 2015. године, уређивале су права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца. У том првобитном тексту одребе о јубиларној награди нашле су се у члану 46(а) и гласиле су:
Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини просечне зараде без пореза и доприноса;
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;
4) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%.
Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10, 20, 30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Изузетно од става 4. овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора, исплата јубиларне награде извршиће се најкасније до краја 2015. године.
Дакле, у овом основном тексту јубиларна награда се признавала за рад проведен у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа. Овакво решење задржало се до маја 2018. године, тако да је у конкретном случају 2017. године наведено лице имало право на јубиларну награду за 10 година рада.
У сваком случају, не постоји могућност ретроактивне исплате јубиларне награде из разлога што се она исплаћује у јубиларној години рада.
Да ли лицу које је на замени до повратка именованог са функције може да се понуди анекс уговора о раду, а да именовано лице није потписало анекс уговора (јер није у могућности због мировања права и обавеза по основи именовања)?
Да ли лицу које је запослено на неодређено време у установи културе, након именовања истог на функцију председника опстине, може да док му мирују права и обавезе буде понуђен анекс уговора о раду због систематизације нове која је одређена сходно Уредби о каталогу нових радних места?
Чланом 79. став 1. тачка 4) Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
За време мировања радни однос траје, али права и обавезе из радног односа се не остварују све док не престану разлози за мировање. У том смислу, послодавац запосленом може понудити анекс уговора тек након што се запослени врати код послодавца код кога су му мировала права из радног односа.
Што се запосленог који обавља послове на одређено време тиче, њему се може одмах понудити анекс уговора о раду.
Запосленом у Општинској управи је на основу другостепене пресуде, изречена казна кућног затвора у трајању од 1 године. Да ли запосленом, с обзиром да је изречена ова казна, престаје радни однос у ОУ, у смислу члана 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе? У Закону о извршењу ванзаводских санкција и мера стоји да именовани, на онову Одлуке директора управе може напуштати просторије у којима станује, ради одласка на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом, те би, у случају да радни однос не престаје по сили закона запослени могао и даље долазити на посао (под условом да добије одобрење).
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописани су разлози за престанак радног односа по сили закона.
Дакле, службенику престаје радни однос по сили закона:
- даном навршетка 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;
- ако правноснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци - даном правноснажности пресуде;
- ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место - наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службеника на положају, откад је постао нераспоређен;
- ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем;
- ако му на ванредном оцењивању решењем буде одређена оцена "не задовољава";
- ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана - трећег дана изостанка са рада.
Поред разлога из става 1. овог члана службенику радни однос престаје и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.
Чланом 43. Кривичног законика ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019) је прописано да се учиниоцу могу изрећи следеће казне:
- доживотни затвор;
- казна затвора;
- новчана казна;
- рад у јавном интересу;
- одузимање возачке дозволе.
Чланом 45. истог закона је предвиђено следеће:
„(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.
(2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане.
(3) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања.
(4) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 3. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.
(5) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 3. овог члана“.
С обзиром да је у конкретном случају и даље реч о казни затвора, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, имају се применити одредбе члана 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
С обзиром на то да, је Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору престао да се примењује, а био је основ за доношење и примену Уредбе о интерном конкурсу, који су начини да запослени код корисника буџетских средстава заснују радни однос у органима ЈЛС, и обрнуто?
С обзиром да је Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС“, бр. 68/15, 81/16-одлука УС, 95/18) престао да се примењује 31. децембра 2019. године престали су да важе и подзаконски акти донети на основу Закона, односно Уредба о интерном конкурсу („Сл. гласник РС“, бр. 17/16).
С обзиром на наведено од 1. јануара 2020. године, више није могуће спроводити интерни конкурс за организационе облике у систему локалне самоуправе који су били утврђени чланом 2. став 5. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, у складу са Уредбом о интерном конкурсу.
Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/16, 113/17 и 95/18) је прописан начин попуњавања радних места у органима јединице локалне самоуправе и то трајним премештајем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса. Према чл. 82. и 84. Закона, интерни конкурс се спроводи ако се радно место не попуни премештајем службеника, на коме могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. Закона, код послодавца који оглашава интерни конкурс и који имају исто звање или испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. У случају неуспеха интерног конкурса према члану 91. став 1. и 2. Закона, орган, служба или организација из члана 1. ст. 1. и 2. Закона, може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време. Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима. Према томе, Законом је прописано да се службеник може преузети од другог послодавца из члана 4. Закона којим је дефинисано да је послодавац функционера, службеника и намештеника у аутономној покрајини је аутономна покрајина, односно послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе је јединица локалне самоуправе, као и из државног органа.
У случају неуспеха интерног конкурса, а послодавац не изврши преузимање другог службеника из органа јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине или државног органа, у складу са чланом 82. став 4. Закона, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Имајући у виду наведене одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, запослени код других послодаваца могу да се пријаве на објављени јавни конкурс за попуњавање радних места у органу ЈЛС и уколико буду изабрани након спроведеног јавног конкурса могу да заснују радни однос у органу ЈЛС у складу са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
С тим у вези, потребно је да укажемо да је ново запошљавање и додатно радно ангажовање регулисано чланом 27е ст. 34-38. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - испр., 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19) и Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Службени гласник РС“, бр. 113/13, 21/14, 66/14, 118/14, 22/15, 59/15 и 62/19). Давање сагласности за заснивање радног односа регулисано је чланом 3. став 1. Уредбе, а у складу са чланом 7. Уредбе, закључак о давању сагласности за попуњавање слободног односно упражњеног радног места доноси Комисија за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање ("Службени гласник РС", број 113/13).
Донет је Правилник о организацији и систематизацији и при том није испоштовано ограничење у смислу звања, већ је више од 20% радних места систематизовано у звање самостални саветник, и на основу Правилника су донета и решења о распоређивању. Након налаза Управног инспектора, донет је нови Правилник, којим је усаглашен са Законом и Уредбом, те су донета и нова решења о распоређивању, при чему су запослени који су према старом Правилнику били распоређени на радна места у звању самостални саветник, сада распоређени на радна места истог назива, али у звању саветник. Да ли је у тој ситуацји потребно применити члан 168. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, у смислу тражења сагласности службеника ради распоређивања на радно место са нижим звањем? Да ли се ти службеници сматрају прекобројним, односно да ли се радна места у којима је промењено звање са "самостални саветник" на "саветник", сматрају укинутим радним местима?
Чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано: “У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.
Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.
Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.
Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.
Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.
У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.
У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина."
Дакле, с обзиром да је донет нови правилник о организацији и систематизацији и да није било могуће распоредити све службенике на одговарајућа радна места, примениће се наведена правила из члана 168. закона. У складу са тим, службеници који су раније имали утврђено звање самостални саветник, а након доношења новог правилника није било могуће распоредити их на радна места у том звању, сматрају се прекобројним и као што смо навели примениће се правила из члана 168. закона.
Ако службеник буде привремено премештен,“при чему задржава сва права на свом радном месту“, да ли то подразумева да ће службеник у том периоду обављати послове на које је привремено премештен, али и послове свог „првобитног“ радног места, на које је и распоређен по систематизацији?
Да ли се код оцењивања руководиоца ужих организационих јединица у градским управама и самосталних извршилаца, који немају непосредно надређеног руководиоца, сачињава извештај о оцењивању, или се решење о оцењивању доноси на основу обављеног разговора са службеником и да ли је у том случају потребно сачинити службену белешку?
Тумачећи одредбе члана 36. Уредбе о оцењивању службеника, наше становиште и становиште Министарства државне управе и локалне самоуправе је да руководилац органа, службе или организације је и оцењивач за себи непосредно подређене и то на начин који је нешто другачији од тога како се остали оцењују. Наиме, овај руководилац углавном оцењује руководиоце унутрашњих организационих јединица који су му непосредно подређени, као и самосталне извршиоце који су му директно подређени; може се десити и да буде оцењивач за службенике који из неког разлога немају непосредно надређеног (најчешће зато што то радно место није тренутно попуњено) и у хијерархији је руководилац органа, службе или организације први који има увид у рад тих запослених. У случајевима када је овај руководилац оцењивач, не попуњава се стандардни извештај о оцењивању, већ је он дужан да обави разговор са оцењиваним о резултатима рада и да након тога донесе решење о оцени. Наравно, садржина овог разговора и остало од значаја за оцењивање службеника наћи ће се у образложењу тог решења.
Уколико је запослени радио у Министарству унутрашњих послова 5 година, а затим засновао радни однос у органу ЈЛС (комуналној милицији), да ли се при утврђивању права на исплату јубиларне награде од стране послодавца ЈЛС рачунају и године рада у Министарству унутрашњих послова као државном органу. Запослени је у полицији радио мање од 5 година, а у комуналној милицији ради од 04.11.2010. године, није му исплаћена јубиларна награда за 10 година рада, већ га уверавају да иста треба да се исплати за 10 година рада само у ЈЛС и то након 04.11.2020. године. Да ли је иста требало да буде исплаћена након 5 година рада у ЈЛС и оних 5 година у државном органу с обзиром да је Посебан колективни уговор из 2015 године то дефинисао као и сада?
Одредбе Анекса Посебног колективног уговора за државне органе, који је ступио на снагу у јуну 2015. године, уређивале су права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца. У том првобитном тексту одребе о јубиларној награди нашле су се у члану 46(а) и гласиле су:
Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:
1) за 10 година рада у радном односу - у висини просечне зараде без пореза и доприноса;
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;
4) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%.
Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10, 20, 30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Изузетно од става 4. овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора, исплата јубиларне награде извршиће се најкасније до краја 2015. године.
Дакле, у овом основном тексту јубиларна награда се признавала за рад проведен у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.
Тек изменама колективног уговора из маја 2018. године мења се члан 46(а) тако да гласи:
Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:
1) за 10 година рада у радном односу - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса;
2) за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;
3) за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;
4) за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%;
5) за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог члана увећане за 25%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за запослене који су то право стекли до тог дана, осим ако колективним уговором код послодавца није другачије одређено.
Право из става 1. тачка 4) овог члана остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу у складу са овим чланом.
Скоро исто решење задржано је и у Посебном колективном уговору за запослене у јединицама локалне самоуправе из маја 2019. године.
Дакле, радни стаж у државном органу признаје се тек од маја 2018. године код остваривања права на јубиларну награду. Што у овој конкретној ситуацији значи да би следећи основ за исплату јубиларне награде био за 20 година рада у 2025. години, под условом да будући колективни уговор задржи исто решење.
Како је Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр.38/19) чланом 17. тачка 1. алинеја 3. предвиђено да се намештенику који је остварио резултате рада годишњи одмор увећава за 3 радна дана, који је начин оцењивања, тј. који је поступак за утврђивање остварених резултата рада?
Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС у члану 17. између осталог каже да руководилац у сврху примене мерила из става 1. тачка 1) овог члана, прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду који доноси до краја децембра текуће године за ту годину утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.
С обзиром да сâм поступак праћења рада намештеника није даље прописан овим уговор, тако ни законом и подзаконским актима, мишљења смо да је руководилац дужан да прати рад намештеника у односу на опис послова, план рада организационе јединице, налога које намештеник добија и друго што је у вези са његовим радом.
Такође, ни наведени извештај не захтева посебну форму, већ се у њему у слободној форми наративно констатује све у вези са радом намештеника за ту годину, са навођењем закључка, односно да ли је намештеник остварио резултате рада или није.
Да ли је и како могуће да службеник на неодрећено време примљен и распорећен на радно место са звањем: сарадник са стеченим високим образовањем од 180 ЕСПБ бодова, по стеченом високом образовању од 240 ЕСПБ бодова (сам се дошколовао) буде распорећен са звањем млаћи саветник, без стицања својства приправника са тим степеном образовања.
Сходно члану 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) у звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.
За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Дакле, сходно законској одредби приправнички стаж може да се замени са најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.
Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је превиђено да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Међутим, све наведено не представља довољан услов.
Наиме, чланом 133е је прописано:
“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.
Дакле, напредовање на непосредно више извршилачко место је могуће само уколико службеник кумулативно испуњава услове за рад у вишем звању и услове у погледу напредовања, сходно чл. 133е Закона.