Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Када се спроводи јавни конкурс, да ли члан комисије може бити један службеник који је руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место али је уједно и службеник који обавља послове људских ресурса?


Пре расписивања јавног конкурса за попуну извршилачких радних места и за пријем приправника, службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације својим решењем образује конкурсну комисију од три члана.

Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, односно прима приправник и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

У сваком појединачном случају конкурсна комисија утврђује које ће се стручне оспособљености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере.

Влада уредбом ближе уређује поступак спровођења интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места, као и какве се стручне оспособљености, знања и вештине вреднују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места.

Уредбом из става 4. овог члана утврђују се мерила за избор на радна места којим ће се предвидети давање првенства једнако квалификованим кандидатима припадницима националних мањина, у циљу постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина и пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.”

Наведени члан који се односи на састав комисије која спроводи изборни поступак за јавни конкурс се разликује од члана 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе којим се регулише питање састава комисије за интерни конкурса, а који гласи:

“Интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана.

Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима”.

Дакле, у случају спровођења јавног конкурса, а сходно законским одредбама, у састав комисије не улази руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, па стога у конкретном случају нема никаквих препрека да члан комисије буде службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима, што је и законска обавеза.

Систем локалне самоуправе

Да ли службенику који је распоређен по члану 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, када стекне услове (степен образовања) и остане да ради на истом радном месту, треба радити ново решење, где се не треба позивати на члан 197. или остаје на снази старо решење до премештаја или новог распоређивања?


Чланом 197. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:

“Распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до почетка примене овог закона.

Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит”.

Сама чињеница да је запослени у међувремену стекао виши степен образовања, а да је остао да ради на истом радном месту, у истом звању, не изискује израду новог решења. С друге стране, свака промена у смислу распоређивања, промене звања, радног места и слично подразумева сачињавање новог решења.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени у ЈЛС имају право, у складу са цланом 51. став 1. тачка 11) Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, на другу солидарну помоц за побољшање материјалног и социјалног положаја?


Право на солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја у складу са чланом 51. став 1. тачка 11) Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС остварује се уколико су средства обезбеђена у буџету локалне самоуправе, као и ако локална самоуправа има прописане критеријуме и мерила за доделу ове помоћи. 

Критеријуми и мерила уређују се општим актом. Истим актом требало би прописати, између осталог, и начин подношења захтева за солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја, као и доказе који се подносе као потпора захтеву.

Систем локалне самоуправе

Потребно мишљење у вези са тумачењем чл. 49. Посебног колективног уговора за запеслене у ЈЛС, где је предвиђено: „Послодавац је дужан да обезбеди деци запосленог до 15 година живота поклон за Нову годину – новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, у висини утврђеној општим актом.“ С тим у вези, ако у ЈЛС раде супружници (запослени на неодређено време), да ли оба супружника (односно родитеља) имају право на поклон за Нову годину-новчану честитку?


С обзиром на то да сваки од родитеља као запослени код послодавца, појединачно остварује сва права из радног односа, мишљења смо да је сваком детету (или деци запослених), у том случају, неопходно обезбедити по два поклона. Једино на овај начин ће се ставити у равноправан положај деца брачних партнера запослених код истог послодавца, у односу на децу родитеља који раде код различитих послодаваца.

Систем локалне самоуправе

Да ли руководилац Одељења, са звањем самостални саветник, уколико буде померен са тог места, мора задржати звање или може бити распоређен у звање саветника?


По питању премештаја службеника, чланом 112. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место. За премештај службеника због потребе рада није потребна сагласност службеника. Службеник на положају не може бити премештен. Даље је чланом 113. дефинисан појам одговарајућег радног места где се каже да је одговарајуће радно место оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове.

Премештај може бити трајни и привремени. Службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози. Службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Жалба не одлаже извршење решења. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Пре премештаја или преузимања службеника, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Са друге стране, чланом 168. закона предвиђено је да се у случају доношења новог правилника о систематизацији и организацији радних места, сви службеници распоређују на одговарајућа радна места у истом звању. Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања. Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен. Ако се службеник не сагласи са распоређивањем на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовању, односно премештајем на то место, руководилац доноси решење о престанку радног односа. Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа. Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту. У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката. У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Да закључимо, службеник може бити распоређен у ниже звање у случају доношења новог правилника о систематизацији и организацији радних места или промене истог и то када радно место буде укинуто или број службеника смањен а другог одговарајућег радног места нема те се он распоређује на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно степену образовања. За овај корак неопходна је сагласност тог службеника. Уколико службеник не да сагласност престаје му радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Систем локалне самоуправе

Приликом рачунања могућег броја самосталних саветника, да ли се узима у обзир 20% од укупног броја систематизованих радних места службеника и намештеника или 20 % од систематизованих радних места службеника?


Чланом 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016) прописано је да правилником о систематизацији радних места може бити одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника. Из ове одредбе Уредбе, а имајући у виду јединство Правилника из члана 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, произилази да укупан број службеника на радним местима у звањима у Правилнику јединице локалне самоуправе, представља основ за утврђивање одговарајућег % највиших звања. При томе, Уредба није даље разрадила однос ових звања у појединим органима, службама или организацијама, односно није навела да наведени % звања мора бити подједнако заступљен у сваком органу, служби, организацији. Стога сматрамо да и ово питање може бити уређено интерним процедурама, односно актима јединице локалне самоуправе у поступку припреме предлога Правилника. Тиме се ствара простор да се јединицама локалне самоуправе остави могућност да органи, службе и организације које имају мање од 10 запослених, ипак систематизују једно радно место вишег саветника или два радна места самосталног саветника ако потребе тог радног места то захтевају, коју могућност не би имале да је Уредба другачије дефинисала ограничење.

У вези са наведеном одредбом Уредбе, мишљења смо да се % највиших звања утврђује у односу на укупан број службеника који раде на радним местима разврстаним у звањима, тако да у овај број не би требали да улазе намештеници, службеници на положају или функционери, као и да се број службеника посматра у односу на укупан број извршилаца на радним местима разврстаним у звањима који је утврђен у Правилнику, а не у односу на попуњен број радних места.

Систем локалне самоуправе

Да ли се радницима који су прешли да раде из установе чија је делатност спортска у установу чија је делатност из области културе (оснивач обе установе је исти, а то је општина), имају право на рачунање укупног минулог рада код оба послодавца, или само код тренутног послодавца са којим имају закључен уговор о раду? Такође, потребно је и тумачење члана 5. Закона о платама у државним органима и јавним службама и то, а који предвиђа под којоим условима запосленом припада додатак на плату.


Као што је наведено у члану 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама плате изабраних, именованих и постављених лица и запослених из члана 1. овог закона утврђују се на основу: основице за обрачун плата, коефицијента, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.

Чланом 5. истог закона предвиђено је, између осталог, да додатак на плату припада запосленом за време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4 % од основице, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца, у смислу члана 1. овог закона.

Члан 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама предвиђа да се плате по овом закону утврђују, између осталих, и за запослене у јавним службама које се финансирају из буџета Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.

С обзиром да и установа за спорт и установа за културу чији је оснивач јединица локалне самоуправе јесу јавне службе у смислу члана 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама, минули рад ће се рачунати за укупан радни стаж у ове две установе.

Систем локалне самоуправе

Ради се о запосленом који је имарадни однос на неодређено време и распоређен је у звање саветника и има више од 5 година радног искуства са високом стручном спремом (240 ЕСПБ) на истом радном месту, али је број самосталних саветника у локалној самоуправи ограничен на 20% од укупног броја запослених. Да ли је, у конкретном случају, могућа промена коефицијента у истом звању?


Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном Уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима. 

С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.

Систем локалне самоуправе

На који начин запослени/службеници могу да остваре своја права и коме могу да се обрате када имају одређено звање, али нижи коефицијент од предвиђеног? Наиме, службеници који су остварили услов за напредовање и добили веће звање, не могу да остваре своје право да добију и већи коефицијент за плату из разлога што се и даље одлаже примена Закона о платама који би то омогућио.


Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима. 

С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.

Систем локалне самоуправе

Да ли лице које је изабрано на основу расписаног јавног конкурса и има положен државни стручни испит, а није радило у државном органу, већ у дому здравља чији је оснивач ЈЛС, мора да буде упућено на пробни рад?


У складу са чланом 72. Закона о запосленима у АП и ЈЛС пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу. Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци. За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.

С обзиром да дом здравља није орган јединице локалне самоуправе, пробни рад је обавезан за лице које први пут заснива радни однос у органу ЈЛС без обзира да ли то лице има положен државни стручни испит или не.

Систем локалне самоуправе

Уколико је запослени радио у Републичком заводу за статистику и Већу за прекршаје, а затим засновао радни однос у органу ЈЛС, да ли се при утврђивању права на исплату јубиларне награде од стране послодавца ЈЛС рачунају и године рада у Републичком заводу за статистику и Већу за прекршаје? Запослени је у Републичком заводу за статистику и у Већу за прекршаје радио мање од 10 година и није исплаћена јубиларна награда.


Чланом 50. став 1. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/19), запослени има право на јубиларну новчану накнаду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда оставрује, с тим што се висина новчане накнаде увећава за 30% и то: 

  1. за 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
  2. за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%, 
  3. за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%, 
  4. за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%, 
  5. за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Према стави 2. истог члана запослени оставрује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени оставривао права из радног односа.

Ставом 3. прописано је у случају да послодавац преузме послове и запослене од другог послодавца као услов за оставривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радномодносу код претходног послодавца. 

Код запосленог који је провео године у радном односу у ЈЛС и Републичком заводу за статистику, период проведен у радном односу у Републичком заводу за статистику рачуна се у период потребан за остваривање права на јубиларну новчану награду, имајући у виду да Републички завод за статистику има статус органа државне управе (посебне организације) у складу са Законом о министарствима ("Сл.гласник РС", бр. 44/14, 45/15, 54/15 и 96/15 - др.закон, 62/17) и Законом о државној управи ("Сл. гласник РС", бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 - др.закон, 47/18).

Према томе, уколико запослени има укупно наврђених 35 година рада у радном односу у органима ЈЛС и у државном органу, као што је то у конкретном случају Републички завод за статистику, он има право на јубларну новчану у складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС.

Такође, уколико је запослени био у радном односу у Већу за прекршаје и у органу ЈЛС, сабирају се године рада за утврђивање права на јубларну награду, имајући у виду да запослени остварује право на јубиларну награду за године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

Уколико је запосленом мировао радни однос, због постављења на функцију у другој ЈЛС, у том случају се запосленом који је одрђен број година провео на сталном раду као функционер у органу у било којојн ЈЛС, у године рада, потребне за стицање права на јубиларну новчану награду урачунава и овај период. 

Систем локалне самоуправе

Ко одређује плату помоћника председника општине? Да ли помоћнику председника општине у Правилнику о систематизације одредити звање?


Чланом 58. Закона о локалној самоуправи уређено је да се статутом општине може предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине. Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине. Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине. У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника, а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва. 

Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 4. истог Закона је даље предвиђено да је послодавац функционера, службеника и намештеника јединица локалне самоуправе. За функционере у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца, врши скупштина аутономне покрајине, односно радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине или извршни орган аутономне покрајине, односно стручна служба извршног органа утврђена покрајинским прописом. 

Из наведених одредби се закључује да акт о одређивању плате помоћнику председника доноси радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Што се тиче утврђивања плате постављених лица у ЈЛС и даље се примењује Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. У складу са тим, коефицијенти за обрачун и исплату плата постављених лица у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђују се највише до коефицијената утврђених актом Владе из члана 8. овог закона, и то: 1) за постављена лица у органима територијалне аутономије и граду Београду - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате функционера који руководи посебном организацијом; 2) за постављена лица у градовима највише до коефицијента за обрачун и исплату плате секретара министарства; 3) за постављена лица у општинама са преко 60.000 становника - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа; 4) за постављена лица у осталим општинама - највише до 90% коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа. Даље је Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима прописана висина основног, односно додатног коефицијента, као и увећања по основу сложености и одговорности послова. 

Што се одређивања звања тиче, чланом 58. Закона о локалној самоуправи је предвиђено да се помоћници председника постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине и не утврђује им се звање, јер се у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС у звања разврставају искључиво извршилачка радна места и радна места руководиоца организационих јединица.