Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како треба и у којем програму предвидети средства за суфинансирање капиталних пројеката (сопствено учешће 10-15% или више из извора 01) у случају када се на почетку буџетске године није познато на којим конкурсима виших органа власти (извор 07) конкретна ЈЛС позитивно учествује? Код неких финансијера (Министарства, или Управе за капитална улагања АПВ) при самом аплицирању се тражи извод из буџета о конкретно предвиђеним средствима за потребе сопственог учешћа.
У досадашњој пракси начина суфинансирања капиталних (а и не само капиталних) пројеката од стране виших нивоа власти сведоци смо немогућности претходног планирања средстава за потребе сопственог учешћа (који се финансира из локалног буџета из извора 01) у одлукама о буџету општине, односно града. У моменту израде нацрта, односно утврђивања предлога буџета јединице локалне самоуправе, организациона јединица надлежна за послове финансија у управи ЈЛС нема прецизне информације о:
- конкурсима на којима се ЈЛС аплицирала, а није још уговорила заједничко финансирање одређеног, конкурсом поднетог пројекта са вишим нивоом власти (Министарства, Управа за капитална улагања АПВ, Канцеларија за управљање јавним улагањима),
- будућим конкурсима који буду расписани у току буџетске године, а на којима ЈЛС може конкурисати са обавезом обезбеђивања сопственог учешћа из свог буџета који је већ донет у складу са буџетским календаром.
За потребе превазилажења претходно описаног, предлаже се планирање (резервација) потребних средстава суфинасирање пројеката (сопственог учешћа ЈЛС) у оквиру текуће буџетске резерве, које се планирају приликом доношења буџета ЈЛС у оквиру раздела директног корисника општинске/градске управе, у програму 15, ПА 0602-0009, у функцији 160 и на економској класификацији 499. Сходно члану 69. Закона о буџетском систему део планираних прихода буџета се не распоређује унапред, већ се задржава на име текуће буџетске резерве и та средства се користе за непланиране сврхе за које нису утврђене апропријације или за сврхе за које су предвиђене позиције у буџету недовољне. Евидентне ситуације у вези немогућности планирања сопственог учешћа за пројекте (у конкретним програмима локалног буџета и то са јасним називима пројеката у складу са Упутством за израду програмског буџета) испуњавају све предуслове за коришћење средстава текуће буџетске за наведене сврхе и то:
- приликом аплицирања на конкурсу (уколико расписивач конкурса тражи) у пријави или у пратећој документацији (извод из буџета) треба навести да се сопствено учешће обезбеђује из текуће буџетске резерве,
- приликом потписивања уговора о финансирању конкретног локалног пројекта са вишим нивоом власти (или са међународним донатором) који се суфинансира, надлежни извршни орган на предлог организационе јединице надлежне за послове финансија, решењем о употреби средстава текуће буџетске резерве распоређује средства сопственог учешћа са извором 01 за нови пројекат и то у оквиру конкретног програма коме тај пројекат припада (поред тога, на основу Уговора, а у складу са чланом 5. став 6. Закона о буџетском систему орган надлежан за послове финансија отвара део позиције за пројекат који се финансира из извора 07 или 08 - укупна планирана вредност пројекта се обезбеђује на овакав начин за потребе његове реализације).
Имајући у виду да се у буџету за потребе текуће буџетске резерве могу опредељивати средства чак до 4% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину, препоручује се коришћење претходно описане методологије у сврху несметаног спровођења конкурисања/реализације пројеката на локалном нивоу.
По питању Одлуке о максималном броју запослених у локалној администрацији, да ли је потребно општинског правобраниоца урачунати у максимални број запослених, односно како треба третирати запослене на пословима интерне ревизије и буџетске инспекције?
Имајући у виду да се општински правобранилац поставља на 5 година и као функционер има својство постављеног лица, не улази у максимални број запослених на неодређено време у систему ЈЛС, а запослени на пословима интерног ревизора и буџетског инспектора (без обзира што се налазе у посебнима органима изван организационе структуре општинске/градске управе и за свој рад директно одговарају председнику општине/градоначелнику) сматрају се запосленима, распоређеним лицима, чије радно место и његово попуњавање улази у максимални број запослених на неодређено време.
Какво је Ваше искуство у вези израде Плана јавних инвестиција? Да ли су формиране експертске комисије на нивоу ЈЛС? Ако ЈЛС не успе да испоштује рокове предвиђене Уредбом, како да уврсти капиталне издатке у буџет за 2019. годину?
СКГО у оквиру Програма Exchange 5 директно сарађује са 8 локалних самоуправа и оцењено је да израда Плана јавних инвестиција и успостављање тела предвиђених Уредбом касни, како код ових ЈЛС, тако и начелно код буџетских корисника на свим нивоима управе. Ипак, СКГО сматра да је важно да се ЈЛС придржавају Уредбе у мери у којој је могуће, будући да је иста на снази од 1. јануара 2018. године, а свакако је, као и у ранијим буџетским циклусима, важно да се испоштује Закон о буџетском систему који предвиђа да се у општем делу буџета приказује преглед планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две буџетске године.
Која економска класификација се примењује за планиране расходе одржавања зеленила на јавним површинама и која у случају одржавања чистоће на јавним површинама?
У планирању расхода по постављеном питању, важно је напоменути да се исти налазе у програму 2 – Комуналне делатности, да су према Анексу 5 тачно дефинисане две програмске активности за сврхе одржавања јавних зелених површина, односно за одржавање чистоће на површинама јавне намене. За потребе одржавања јавних зелених површина потребно је користити економску класификацију 424 – Специјализоване услуге, односу у случају одржавања чистоће препоручује се коришћење економске класификације 421 – Стални трошкови.
Када је у питању састављање извештаја о учинку програма/програмске активности, ко треба да састави извештај о пословима одржавања путева и улица (годишњи и полугодишњи)?
Према Упутству за праћење и извештавање о учинку програма препоручује се формирање радне групе за извештавање о учинку. Такође, то упутство предлаже да они који буду именовани за састављање извештаја (координатори, одговорна лица и аналитичари) уједно буду именовани и за фазу планирања појединих програма, програмских активности и пројеката. Из тога произилази, да известиоци треба да буду они који су поднели финансијски план за одржавање локалних путева и улица. Са једне стране, делове овог извештаја треба да припреми ЈКП уколико су му поверена јавна овлашћења-управљача пута, а коначан извештај саставља надлежни директни корисник управе (у зависности од организационе структуре, најчешће организациона јединица задужена за послове инспекцијског надзора – инспектор за послове саобраћаја и путева, инспектор за друмски саобраћај) у складу са принципом извештавања „одоздо, нагоре“.
Који је правилан начин исказивања капиталних издатака у објекте основних и средњих школа? Да ли расход треба исказати у оквиру директног буџетског корисника, као пројекат са економском класификацијом 511, или треба приказати преко корисника буџета ЈЛС – школе, као капитални административни трансфер на контима 4632?
Упориште давања одговора на постављено питање лежи у чињеници, да је пре свега потребно преиспитати својинско-правне односе. Приликом ступања на снагу Закона о јавној својини, ЈЛС су започеле процес уписа јавне својине над објектима по одређеној процедури и то преко добијања потврде од Републичке дирекције за имовину, док се у даљој процедури упис окончава од стране надлежне ОЈ РГЗ (подручног катастра). Носилац права јавне својине у складу са овим законом може бити Република, АП или јединица локалне самоуправе. У случајевима да је поднет захтев према Републичкој дирекцији и својински односи нису били спорни, након добијања њихове потврде ЈЛС је могла уписати право својине над школским објектима. Међутим, ако тај процес није испоштован, или због неких нерешених својинскоправних околности (друштвена својина, удели својине и слично) процеси и даље трају - објекти образовања још увек нису уписани у својину ЈЛС, и ЈЛС има само право коришћења. Уколико захтев за упис не буде поднет подручном катастру од стране ЈЛС најкасније до краја 2020. године, ти објекти ће постати јавна својина Републике.
У случају да је објекат постао јавна својина општине/града, инвестицију треба планирати у оквиру директног корисника, у одговарајућем програму 8, 9 или 10, односно на економским класификацијама 511. Док у другом случају када ЈЛС има право коришћења (а не јавне својине), потребно је планирати инвестицију преко другог корисника буџета ЈЛС, дакле школе на економској класификацији административног трансфера 463. Такође, морамо напоменути, да уколико при изради посебног дела буџета користите троцифрени ниво економске класификације, није препоручљиво у овом случају капитални трансфер представити на четвртом нивоу економске класификације. Уколико имате потребу за додатним образложењем у вези ових капиталних пројеката према школама, онда је било коју аналитику или пак објашњење потребно представити у образложењу буџета (3. део буџета у складу са Законом о буџетском систему). Поред наведеног, изузетно је важно назначити, да уколико је успостављена јавна својина у корист Републике, корисник објекта је школа, а средства за капитално одржавање/изградњу/реконструкцију добија путем административног трансфера од ЈЛС - да школа мора обухватити то право коришћења у својим књигама у ванбилансној евиденцији, водити помоћну књигу објеката које користи и повећати вредност ових објеката у ванбилансној евиденцији за вредност улагања у текућој години. Вођење евиденције о правим тржишним вредностима објеката је изузетно важно и са аспекта осигурања наведених објеката, а премију осигурања у складу са позитивним законским прописима сноси ЈЛС на чијој територији се налази школа.
Ко је надлежан за одређивање циљева и индикатора по пројектима као што су: изградња школског објекта, капиталне инвестиције у објекте средњошколског образовања или пак објекти предшколске установе? Да ли треба да одреди организациона јединица надлежна за послове инвестиција, или организациона јединица за послове друштвене делатности?
У планирању капиталних издатака у виду пројекта неопходно је да исти буду представљени у буџету ЈЛС под адекватним називом пројекта (да из самог именовања пројекта недвосмислено можемо закључити да се ради о капиталном улагању у објекат XY), односно да пројекат буде представљен у програму буџета коме припада (спровођењем пројекта се постижу циљеви који доприносе постизању циљева конкретног програма). Сходно наведеним елементима програмског буџетирања препоручује се приказивање улагања у оквиру одређеног програма образовања (програм 8, 9 и 10) и да циљеве и индикаторе, опис спровођења пројекта, одговорно лице пројекта, извори верификације и циљане вредности буду дефинисане од стране надлежног директног корисника буџета – организационе јединице надлежне за друштвене делатности (којој припада и област образовања, а у зависности од организационе структуре општинске/градске управе). У складу са наведеним, о постигнутим резултатима спровођења/реализације пројеката у области образовања треба да извештава ОЈ задужена за послове образовања, односно друштвене делатности, а не ОЈ задужена за инвестиције (која прати друге аспекте капиталног издатка – ток изградње/реконструкције/санације објекта).
Са аспекта планирања капиталних издатака и спровођења процеса избора капиталног пројекта, односно његове укупне пројектантске вредности, а у складу са Уредбом о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката (у даљем тексту Уредба), који је третман изградње канализационе мреже и пречистача отпадних вода? Да ли се они сматрају повезаним пројектом и/или као један пројекат, који се не сме „цепати“, односно како треба третирати питање експропријације земљишта за потребе наведене изградње (уколико је то потребно)?
Постројење за пречишћавање отпадних вода, цевовод, црпне станице (и остала неопходне опрема), представљају технолошку целину која једно када је изграђена потпуно, обезбеђује остварење наведеног циља. Отуда ови излазни резултати представљају један пројекат и као такав га треба планирати према Уредби о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката (у даљем тексту Уредба) и Правилнику о садржини, роковима и поступку достављања инвестиционе документације за капиталне пројекте.
Упориште за ову тврдњу налазимо одредбама Закона о водама који у члану 3. став 1, тачка 34 каже „јавна канализација јесте скуп техничко-санитарних објеката и мера, којима се обезбеђује непрекидно и систематско сакупљање, одвођење, пречишћавање и испуштање отпадних и атмосферских вода насеља и привреде у одговарајуће пријемнике-реципијенте”.
Такође, експропријација земљишта за поменуту намену је саставни део пројекта, то јест улази у инвестициону фазу (члан 25. Уредбе).