Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Да ли у дисциплинској комисији може да буде правник и овлашћени представник синдиката који су иначе запослени у Општинској управи и коме је начелник Општинске управе претпостављени или то мора да буде Комисија ван Општинске управе са правником као председником Комисије?


Чланом 141. је даље прописано да послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.

Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности, а послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности у случајевима теже повреде дужности из радног односа.

Један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца.

Дакле, обавезност образовања дисциплинске комисије зависи од тога да ли је реч о лакшој или тежој повреди дужности из радног односа. Уколико је реч о тежој повреди дужности из радног односа образовање дисциплинске комисије представља обавезу. Када се образује дисциплинска комисија, један члан мора да буде овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца, дакле из редова запослених. Други члан мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а законске одредбе не прецизирају да то лице мора да буде запослено у Општинској управи. Најзад, за трећег члана комисије нису прописани услови, нити је прецизирано да то лице мора бити из редова запослених.

С обзиром да је чланом 143. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано да се на остала питања вођења дисциплинског поступка примењују  одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, то даље значи да се има применити и члан 40. Закона о општем управном поступку, који се односи на изузеће овлашћеног лица, а који гласи:

“1) ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;

2) ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;

3) ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;

4) ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;

5) ако је учествовало у првостепеном поступку;

6) ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;

7) ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;

8) ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност”.

Систем локалне самоуправе

Да ли службеници (запослени) у ЈЛС (градска општина) могу бити уступљени по било ком основу на одређени период да раде за други државни орган, било на нивоу локалне самоуправе или републичког органа?


Уступање запослених, као категорија, није присутна у одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе односно прописима који регулишу радно-правну материју локалних самоуправа.

С друге стране, одредбама члана 6. став 1. истог Закона предвиђено да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца. Према томе, Закон о раду („Сл.гласник РС“ бр: 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – одлука УС), представља lex генералис и супсидијарно се примењује у погледу свих питања која нису уређена Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

С тим у вези  истичемо да је чланом 174. став 1. Закона о раду предвиђено да запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана. Такође, запослени може, уз своју сагласност, у случајевима из става 1. овог члана и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време и по истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.

Према томе, имајући у виду да институт упућивања службеника није уређен Законом о запосленима у АП и ЈЛС, у конкретном случају у погледу питања које се односи на привремено упућивање службеника из једног органа јединице локалне самоуправе у други орган/службу/организацију или у другу јединицу локалне самоуправе на одговарајуће радно место, могуће је применити члана 174. Закона о раду, а све сагласно члану 6. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. О упућивању службеника у други орган/службу/организацију или у другу јединицу локалне самоуправе потребно је да се претходно споразумеју руководиоци тих органа, а накнадно да се донесе одговарајући акт о упућивању конкретног службеника.

Систем локалне самоуправе

Који је крајњи рок дат локалним самоуправама за формирање жалбене комисије Законом о запосленима у АП и јединицама ЛС. По закону до 01.12.2016. године све ЛС су дужне да изврше све организационе и техничке припреме за имплементацију Закона, изузев одредбе чланова 172-183 и члана 192. тачка 4. о жалбеној комисији. Чланом 173. став 2. пропсиано је да "Жалбена комисија ће се образовати до почетка примене овог закона". Да ли је то осми дан од објављивања Закона о запосленима у АП и јединицама ЛС у Службеном гласнику РС или је то 01.12.2016 године?


Чланом 173. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да жалбену комисију образује веће и да се жалбена комисија има образовати до почетка примене овог закона.

Истим чланом је предвиђено да до образовања жалбене комисије, одлучивање о жалби службеника наставља да обавља Веће.

Најзад, чланом 203. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а да се примењује од 1. децембра 2016. године, осим одредаба чл. 116-122, које се односе на стручно усавршавање, као и одредаба чл. 172-183. и члана 192. тачка 4) о жалбеној комисији и одредаба чл. 188-191. којима су уређена питања у вези са људским ресурсима, а које се примењују наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Дакле, одредбе које се односе на жалбену комисију су требале да почну да се примењују од осмог дана од дана објављивања Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у "Службеном гласнику Републике Србије".

Систем локалне самоуправе

Ако је начелник Општинске управе тренутно на боловању, а у међувремену је спроведен конкурс за пријем у радни однос и стекли се услови за доношење решења о пријему у радни однос, да ли начелник може да потпише (донесе) решење о пријему радника у радни однос?


Сходно члану 106. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) решење о избору кандидата са листе за избор доноси начелник управе у року од 15 дана од пријема листе за избор.

Изабрани кандидат дужан је да ступи на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос, изузев ако му послодавац из оправданих разлога не продужи рок.

Уколико је начелник управе у стању да упркос привременој спречености за рад услед болести донесе наведено решење, то, само по себи, не представља формални недостатак у погледу спровођења процеса избора кандидата и доцнијег његовог ступања на рад.

Систем локалне самоуправе

Ако је функционер (изабрано лице) разрешен са функције одлуком Скупштине општине, а налази се на годишњем одмору (по решењу које је раније издато) да ли му радни однос престаје даном престанка функције па му се за дане неискоришћеног годишњег одмора исплаћује накнада или му радни однос престаје даном истека одобреног годишњег одмора?


Сходно члану 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају:

  1. истека времена на које је изабран, именован или постављен;
  2. подношења оставке;
  3. разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Члан 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе гласи:

„Функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.

Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.

Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.

Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.

Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.

Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције“.

Треба додати да функционер не може остварити право из члана 14. овог закона, уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од шест месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа код послодавца или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

Дакле, функционеру престаје радни однос престанком функције односно након протека рока из ст. 1-3. члана 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције, а до чега долази невезано за коришћење годишњег одмора. 

Сходно члану 76. Закона о раду, у случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Систем локалне самоуправе

Да ли начелник Општинске управе, као службеник на положају у складу са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, има право на накнаду за прековремени рад у складу са чланом 53. Закона о раду? Уколико има, ко је лице/орган који има право да му изда налог у складу са Законом?


Чланом 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 и 157/2020) прописано је да запослени који раде на радним местима која су актом Владе из члана 10. овог закона утврђена као руководећа радна места и запослени који раде на радним местима чији опис послова укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на пословима руководећег радног места, као и државни службеници на положају, односно службеници на положају у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и функционери, немају право на увећање плате из члана 18. став 1. тачка 1)-4) и ст. 3. и 4. овог закона. Ово ограничење не односи се на носиоце судијске и тужилачке функције.

Сходно одредбама члана 39. став 6 Закона о систему плата запослених у јавном сектору право на плату и друга примања из радног односа запослени у органима ЈЛС остварују на основу прописа који су на снази до почетка примене посебних закона. Посебан закон у конкретном случају је Закон о платама службеника и намештеника органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 113/2017, 95/2018, 86/2019 и 157/2020) који се примењује почев од 1. јануара 2022. године.

До почетка примене Закона о платама службеника и намештеника органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за потребе исплате увећања плата службеника и намештеника по основу рада дужег од пуног радног времена (прековремени рад) и друга увећања плата примењују се одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама ("Сл. гласник РС", бр. 34/2001, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 116/2008 - др. закони, 92/2011, 99/2011 - др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 - др. закон) и одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020).

Одредбама члана 5. став 1. тачка 2) тог закона предвиђено је да додатак на плату припада за дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад).

Чланом 53 Закона о раду предвиђено је да на захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у даљем тексту: прековремени рад). Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад. Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено.

Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС прописано је да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

Систем локалне самоуправе

Потребно је тумачење члана 41. став 4. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе који се односи на накнаду за додатно оптерећење, у смислу да ли је проценат увећања од основне плате фиксан или се обрачун ради по сатима колико је трајала замена?


Чланом 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) прописано је следеће:

„Ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду.

У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан.

Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице“.

С обзиром да одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе није предвиђено да се обрачун за додатак за додатно оптерећење на раду  врши по сатима, а што је прописано за додатак за рад ноћу, додатак за рад на дан празника који није радни дан, додатак за прековремени рад, то значи да се овај обрачун врши, условно говорећи, фиксно односно за најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате (5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице), а за најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате (10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице).

Систем локалне самоуправе

Запослени је засновао радни однос 01.08.1991. године. У 2015. години користио је неплаћено одсуство у трајању од 4 месеца. Да ли период кад је користио неплаћено одсуство и када му је мировао радни однос, улази у стаж за остваривање права на јубиларну награду за 30 година рада код послодавца?


Чланом 78. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), који је lex генералис у односу на Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство), као и да за време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.

Члан 79. Закона о раду регулише мировање радног односа наводима да  запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца.

Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

С обзиром на ове одредбе Закона о раду, за време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, што даље значи да се наведени период мировања не може урачунати у период за остваривање права на јубиларну награду.

Систем локалне самоуправе

Да ли се на помоћнике председнике општине, за које се сходно примењивао Закон о радним односима у државним органима, може примењивати члан 70. јер се у време примене Закона о радним односима у државним органима помоћник председника општине поставља од стране председника општине на неодређено време и коме није истекао мандат или ће се за помоћнике примењивати члан 65?


Закон о радним односима у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 48/91, 66/91, 44/98 - др. закон*, 49/99 - др. закон**, 34/2001 - др. закон***, 39/2002, 49/2005 - одлука УСРС, 79/2005 - др. закон, 81/2005 - испр. др. закона, 83/2005 - испр. др. Закона и 23/2013 - одлука УС) је имао примену све до почетка примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016), а који је почео да се примењује од 1. децембра 2016. године,  осим одредаба чл. 116-122, које се односе на стручно усавршавање, као и одредаба чл. 172-183. и члана 192. тачка 4) о жалбеној комисији и одредаба чл. 188-191. којима су уређена питања у вези са људским ресурсима, а која су почела да се примењују наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Од почетка примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе на радно-правни статус помоћника председника општине се односи члан 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон), којим је, у верзији која је данас на снази,  прописано је да се радни однос може  засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталих начина, и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).

Систем локалне самоуправе

Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Која је улога Начелника општинске управе по Закону о радним односима у државним органима који се сходно примењивао до 01.12.2016 године а у вези радноправног статуса помоћника председника? Ко потписује решење о престанку радног односа помоћника председника општине, председник општине или начелник општинске управе имајући у виду да су престанак функције и престанак радног односа два различита појма?


Чланом 58. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) уређено је да се статутом општине може предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине. Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине. Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине. У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника, а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва.

Што се тиче кабинета, који представља посебну организациону јединицу унутар управе, за запослене у кабинету права и дужности у име послодавца врши начелник управе, са изузетком помоћника председника општине.

Чланом 1, сада неважећег, Закона о радним односима у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 48/91, 66/91, 44/98 - др. закон*, 49/99 - др. закон**, 34/2001 - др. закон***, 39/2002, 49/2005 - одлука УСРС, 79/2005 - др. закон, 81/2005 - испр. др. закона, 83/2005 - испр. др. Закона и 23/2013 - одлука УС) је прописано да се одредбе овог закона примењују се на све запослене у државним органима и изабрана односно постављена лица, осим оних чија су права, обавезе и одговорности из радног односа уређени посебним прописима.

С обзиром да је наведеним чланом 58. Закона о локалној самоуправи  прописано да помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине, што представља посебан пропис у односу на Закон о радним односима у државним органима, тиме до престанка функције па и радног односа помоћника председника општине долази доношењем одговарајућег акта председника општине.

Систем локалне самоуправе

С обзиром да је Уредба о државном стручном испиту ступила на снагу 01.01.2021. године, шта се дешава са лицима која су запослена на одређено време због повећаног обима посла или на замени привремено одсутног службеника? Да ли је подносилац пријаве за полагање државног стручног испита управа или запослени на одређено време? Дилема је највише због трошкова полагања, јер подносилац захтева сноси трошкове полагања. Дакле, да ли лица, која су управо засновала радни однос на одређено време у Градској управи имају право да им ГУ пријави државни стручни испит и плати трошкове полагања? Да ли има разлике уколико је запослени везан за радно место за које у Правилнику стоји услов државни стручни испит у односу на запосленог који је везан за радно место за које у Правилнику не стоји положен државни стручни испит као услов за заснивање радног односа?


Чланом 3. Уредбе о државном стручном испиту ("Сл. гласник РС", бр. 86/2019 и 28/2021 - испр.) је прописано да је државни стручни испит дужан да полаже државни службеник који је засновао радни однос на неодређено време, ако нема положен државни стручни испит, односно други испит који је у складу са законом прописан као изузетак од полагања државног стручног испита, лице које је на пробном раду и приправник у државном органу.

Сходно члану 5. Уредбе о државном стручном испиту државни стручни испит могу полагати лица са којима је, у складу са законом, закључен уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита. Државни стручни испит могу полагати и друга лица заинтересована за рад на пословима за које је услов положен државни стручни испит, а која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за полагање државног стручног испита у степену стручне спреме, односно образовања односног лица.

Дакле, обавеза полагања важи за државне службенике који су засновали радни однос на неодређено време, ако немају положен државни стручни испит, односно други испит који је у складу са законом прописан као изузетак од полагања државног стручног испита, као и за лица које су на пробном раду и приправнике у државном органу. Наведена обавеза не важи за друга лица, већ је остављена као могућност, а с обзиром на то градска/општинска управа ни не сноси трошкове за полагање државног стручног испита за ова лица.

Истовремено, додајемо да је неопходно да се Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији усклади са одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Сам захтев за полагање државног стручног испита подноси се најкасније 60 дана пре дана истека рока у коме је кандидат, сагласно закону или другом пропису, дужан да положи испит. Изузетно, лица из члана 7. ове уредбе (лица која немају положен државни стручни испит, а пријавила су се на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и граду Београду) дужна су да поднесу захтев за полагање државног стручног испита, наредног дана од дана истека рока за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе или града Београда у складу са прописима о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Захтев за полагање државног стручног испита подноси орган у коме је кандидат запослен, а може га поднети и кандидат, ако орган не поднесе захтев за полагање државног стручног испита у року, као и лица из чл 5. и 7. ове уредбе (лица која немају положен државни стручни испит, а пријавила су се на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и граду Београду, као и лица са којима је, у складу са законом, закључен уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита, али и друга лица заинтересована за рад на пословима за које је услов положен државни стручни испит, а која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за полагање државног стручног испита у степену стручне спреме, односно образовања односног лица).

Орган у коме је кандидат запослен, односно подносилац захтева, дужан је да уплати трошкове полагања државног стручног испита пре полагања испита.

Систем локалне самоуправе

Да ли постоји рок у оквиру кога је послодавац дужан да изврши исплату исте или то може учинити до краја календарске године у којој је утврђено поменуто право?


Одредбама члана 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је предвиђено следеће:

„Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом“.

Дакле, одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања права на јубиларну награду.