Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли основ за подношење захтева ИРК може бити остварење права на увећани дечји додатак, код породице са изузетно ниским социо-економским статусом. А после у мишљењу комисије да стоје и друге врсте подршке као што су ИОП2 и друго јер је комисија утврдила и ове потребе?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Службени гласник РС“, број 80/2018) у члану 3. тачка 1. наводи мере додатне подршке које се, у складу са прописима, реализују на основу мишљења Комисије. На листи ових мера је и остваривање права на увећање дечјег додатка. У складу са наведеним, остваривање права на увећани дечији додатак може бити основ за подношење захтева Интерресорној комисији.
Без обзира на разлог наведен у захтеву, ИРК је обавезна да у оквиру мишљења, односно индивидуалног плана подршке, обједини све мере подршке за које сматра да су потребне детету, ученику или одраслом.
Имајући у виду одредбе члана 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, као и да закон не предвиђа случај да се јавни конкурси за постављење начелника општинске управе не оконча постављењем начелника опстинске управе, да ли постоји могућност да се вршиоцу дужности начелника општинске управе продужи трајање мандата, ако је на положају већ провео 6 месеци, 3 плус 3? Конкурс за постављење начелника општинске управе је расписиван за време трајања в.д. стања више пута, али није успео јер није било пријава. Ниједан од преосталих службеника из општинске управе који испуњавају услове за постваљење на положај вршиоца дужности начелника не жели да буде постављен на положај ни као вршилац дужности, обзиром на одговорност и обавезе које носи положај.
Постављење вршиоца дужности начелника управе уређено је чланом 56. Закона који каже да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. По истеку ових рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
Из одредби закона закључујемо да није остављена могућност да се рок од 3+3 месеца за постављење вршиоца дужности може продужити након истека тог периода, како са лицем које је било постављено за вршиоца дужности, тако и са другим лицем.
Да ли захтев за промену тромесечне квоте одобрава Одељење за финансије и буџет, односно да ли треба захтев да иде на Општинско веће и веће да донесе решење или неки други интерни акт?
Чланом 101. став 1. тачка 1) подтачка (2) Закона о буџетском систему, дефинисано је да трезор локалне власти обавља финансијско планирање, које обухвата дефинисање тромесечних и месечних квота преузетих обавеза и плаћања. Сходно томе, захтев за промену тромесечне квоте потребно је упутити Одељењу за финансије-локалном трезору, које ће размотрити оправданост захтева и обавестити буџетског корисника да ли му је захтев одобрен и износ новоодобрене квоте. Обзиром да трезор доставља корисницима износ одобрених квота у виду обавештења или на прописаном обрасцу уколико је локална самоуправа увела процедуре за одобравање квота, мишљења смо да није потребно доносити посебно решење.
Да ли су ЈЛС обавезне да у Буџет РС од децембарске плате запослених која је исплаћена у јануару 2020. године уплаћују 10% на име разлике у плати по основу привременог умањења основице, с обзиром да је Закон престао да важи 01.01.2020. године?
Чланом 2. Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава каже да основица, односно вредност радног часа, вредност бода и вредност основне зараде (у даљем тексту: основица), за обрачун и исплату плата, односно зарада код корисника јавних средстава из члана 2. став 1. тач. 1)-3) Закона примењиваће се у висини која је утврђена у складу са законом у тренутку ступања на снагу овог закона. Основица за обрачун и исплату плата, односно зарада код корисника јавних средстава из члана 2. став 1. тач. 4)-6) Закона примењиваће се у висини која је била утврђена до дана ступања на снагу Закона.
Примери из других локалних самоуправа указују да су за децембарску плату обрачунавали и уплаћивали разлику у плати у висини од 10% по основу привременог умањења основице, без обзира да ли је исплата била у јануару.
Директни и индиректни корисници буџета имају обавезу усклађивања финансијских планова са Одлуком о буџету после њеног усвајања, усвајања таквих планова на њиховим управним одборима - индиректни корисници, и месне заједнице на њиховим саветима. Да ли такве усвојене финансијске планове треба да усвоји и Скупштина локалне власти с обзиром да је то већ усвојено усвајањем Одлуке о буџету? Да ли усаглашене финансијске планове директних корисника са Одлуком о буџету треба да усвоји Скупштина локалне власти, с обзиром да је то већ усвојено Одлуком о буџету?
Чланом 50. Закона о буџетском систему прописано је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу закона, односно одлуке о буџету, директни корисници буџетских средстава, који су, у буџетском смислу, одговорни за индиректне кориснике буџетских средстава, врше расподелу средстава индиректним корисницима у оквиру својих одобрених апропријација и о томе обавештавају сваког индиректног корисника.
Индиректни корисници врше усаглашаване својих финансијских планова у складу са апропријацијама одобреним Одлуком о буџету локалне власти и исте је потребно да усвоји њихов орган управљања (управни одбор, савет месне заједнице, школски одбор). Тако усаглашене финансијске планове, усвојене од стране органа управљања, индиректни корисници достављају надлежном Одељењу за финансије.
Дакле, није потребно поново да их усваја Скупштина локалне власти, обзиром да су они већ разматрани приликом усвајања Одлуке о буџету.
Који износ дневнице за службено путовање у земљи треба исплаћивати запосленима у туристичкој организацији као индиректном кориснику буџета?
Чланом 118. став 1. тачка 2) Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду за време проведено на службеном путовању у земљи.
Чланом 3. Закона о раду прописано је да се колективним уговором код послодавца, у складу са законом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора.
Такође, истим чланом дефинисано је да је правилник о раду општи акт предузећа којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа као и случајеви у којима се доноси правилник о раду:
1) ако код послодавца није основан синдикат или ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности или није закључен споразум о удруживању у складу са овим законом;
2) ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак преговора ради закључивања колективног уговора;
3) ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора;
4) ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак преговора за закључивање колективног уговора, не прихвати иницијативу послодавца.
Обзиром да не постоји колективни уговор за запослене у туристичким организацијама (односно не постоји уопште за област туризма), туристичка организација основана од стане јединице локалне самоуправе може у случајевима предвиђеним у члану 3. Закона о раду, донети правилник о раду којим ће између осталог дефинисати право запосленог на накнаду трошкова за службена путовања у земљи као и износ накнаде (дневнице). Правилник о раду доноси надлежни орган код послодавца, утврђен законом, односно оснивачким или другим општим актом послодавца, а код послодавца који нема својство правног лица доноси овлашћено лице у складу са законом. Правилником се не могу утврдити мања права за запослене нити се запослени може ставити у неповољњи положај од онога што је утврђено Законом о раду.
У складу са чланом 18. став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана (“Сл. гласник РС", бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - одлука УС, 7/2012 - усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 - одлука УС, 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 - испр., 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн. и 86/2019), не опорезује се до 2.349,00 динара по основу целе дневнице, односно до припадајућег износа за половину дневнице, утврђене на начин и у складу са прописима надлежног државног органа. На износ преко тога плаћа се порез по стопи од 10%.
Шта се тачно подразумева под научном области “правне науке“, с обзиром да се често на конкурсима за одређена места службеника на положају као услов тражи високо образовање из научне области „правне науке“. Са којим све дипломама кандидати испуњавају услове да су завршили правне науке. Да ли се и диплома полицијске академије треће или четврте године сматра облашћу „правних наука“?
Правилником о листи стручних, академских и научних назива ("Службени гласник РС", бр. 53/2017, 114/2017, 52/2018, 21/2019.), који је утврдио Национални савет за високо образовање, дефинисана је Листа стручних, академских и научних назива са назнаком звања одговарајућег степена студија из одговарајућих образовно-научних и образовно-уметничких области и скраћенице тих назива.
Да ли се на лице које је изабрано на конкурсу и прошло обуку и положило испит за обављање послова комуналног милиционара по Закону о комуналној милицији (Lex специалис), а у коме нема појашњења одредаба о приправничком стажу, примењује чл. 125. и 126. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон)? Да ли је за будуће запослене комуналне милиционаре обавезан приправнички стаж приликом запослења на неодређено време, колико дуго и од чега зависи дужина приправничког стажа? Да ли је приправнички стаж обавезан само за лица која заснивају радни однос у комуналној милицији, а нису предходно радила у органима локалне самоуправе, државне управе или државним службама? Да ли послодавац може или мора да горе наведеним лицима одреди Решењем приправнички стаж и колико дуго?
Чланом 35. Закона о комуналној милицији („Сл. гласник РС“, број 49/19) је прописано:
„Комунални милиционар, поред услова предвиђених прописима из члана 34. овог закона, мора да испуњава и посебне услове, и то да:
- има психофизичку способност потребну за обављање послова комуналне милиције;
- не постоје безбедносне сметње за обављање послова комуналних милиционара;
- има положен испит за комуналног милиционара (у даљем тексту: испит);
- има стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и најмање једну годину радног искуства у струци.
Психофизичку способност из става 1. тачка 1) овог члана утврђује Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова и издаје лекарско уверење о томе на начин предвиђен за проверу психофизичке способности полицијских службеника.
Изузетно, у радни однос за обављање послова комуналног милиционара може се примити полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица, преузимањем из Министарства унутрашњих послова, под условом да испуњава и остале услове предвиђене овим законом.
На попуњавање радних места комуналних милиционара путем преузимања на основу става 3. овог члана, сходно се примењују прописи који се односе на преузимање службеника“.
С друге стране, чланом 34. Закона о комуналној милицији је предвиђено да на права и дужности из радног односа комуналних милиционара примењују се прописи који уређују права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе, ако овим законом није друкчије уређено.
Међутим, у контексту постављеног питања кључан је члан 37. Закона о комуналној милицији, којим је предвиђено следеће:
„Стручно оспособљавање за обављање послова комуналног милиционара спроводи се пре полагања испита за комуналног милиционара.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе са незапосленим лицем (у даљем тексту: кандидат за комуналног милиционара) закључује уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања за обављање послова комуналног милиционара и полагање испита за комуналног милиционара.
Уговор из става 2. овог члана закључује се најдуже на годину дана.
Услови и начин избора кандидата за комуналног милиционара за стручно оспособљавање из става 1. овог члана, елементи уговора о стручном оспособљавању, као и права и обавезе кандидата за комуналног милиционара и органа јединице локалне самоуправе по окончању стручног оспособљавања и друга питања од значаја за стручно оспособљавање, утврђује надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Програм стручног оспособљавања за обављање послова комуналног милиционара, који обавезно садржи стручно-теоријски део и практични део програма, начин провере стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара, начин вредновања и верификације програма и пројекцију трошкова програма по једном учеснику, споразумно доносе министар надлежан за систем локалне самоуправе и министар надлежан за унутрашње послове.
Програм стручног оспособљавања из става 5. овог члана и проверу стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара спроводи министарство надлежно за унутрашње послове, у сарадњи са министарством надлежним за систем локалне самоуправе.
По спроведеном програму стручног оспособљавања из става 5. овог члана и провере стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара, министарство надлежно за унутрашње послове доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе уверење (сертификат) о оствареном успеху кандидата за комуналног милиционара.
Трошкови стручног оспособљавања из става 1. овог члана обезбеђују се у буџету јединице локалне самоуправе“.
С обзиром на одредбе цитираног члана 37. Закона о комуналној милицији нема места примени одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе које регулишу положај приправника и приправничког стажа.
У случају из члана 54. став 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, који орган врши распоређивање уколико постоји упражњено радно место на које се може распоредити службеник на положају, који је дао оставку и коме је протекло време (мандат), односно ако је орган укинут?
Чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописано:
“Службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона.
Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.
Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.
Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.
Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају”.
Разлози предвиђени првим ставом цитираног члана 54. су протек времена на које је службеник на положају постављен, подношење писмене оставке од стране службеника на положају и укидање положаја.
С обзиром да је чланом 4. истог закона прописано да за службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине односно, евентуално, вршилац дужности сходно члану 56. закона, то се има применити и у случају распоређивања из члана 54. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и то на ситуације протека времена на које је службеник на положају постављен и подношења писмене оставке од стране службеника на положају.
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у члану 13. прописује да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају: истека времена на које је изабран, именован или постављен, подношења оставке и разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа. ради се о запосленом Општинске управе који је изабран на функцију заменика председника општине и сходно томе му мирује радни однос у Општинској управи. Он у скорије време навршава 65 година живота и има више од 15 година стажа осигурања. Имајући у виду да функционеру (заменик председника општине) мандат траје до истека мандата скупштине, да ли у овом случају треба донети решење о престанку радног односа у Општинској управи, сходно члану 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и да ли се овај запослени одјављује са Општинске управе и пријављује као изабрано лице и наставља са обављањем функције до истека мандата? Да ли у том случају он мора да поднесе захтев за остваривање права на старосну пензију надлежном фонду за пензијско и инвалидско осигурање? Уколико овај функционер настави обављање функције до истека мандата да ли је потребно да надлежно радно тело скупштине донесе одговарајући акт којим ће утврдити наставак радног односа функционера до истека мандата?
Чланом 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописано:
“Функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају:
1. истека времена на које је изабран, именован или постављен;
2. подношења оставке;
3. разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа”.
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено:
“Службенику престаје радни однос по сили закона:
1) даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;
2) ако правноснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци - даном правноснажности пресуде;
3) ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место - наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службеника на положају, откад је постао нераспоређен;
4) ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем;
5) ако му на ванредном оцењивању решењем буде одређена оцена "не задовољава";
6) ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана - трећег дана изостанка са рада.
Поред разлога из става 1. овог члана службенику радни однос престаје и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца”.
Чланом 79. Закона о раду се предвиђа следеће:
“Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;
3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;
4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;
5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.
Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца.
Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва”.
С обзиром да је прописано да функционеру јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен; подношења оставке; разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа, а да се ништа од тога у конкретном случају није десило, то значи да нема потребе да надлежно радно тело скупштине доноси било какав акт којим се утврђује наставак мандата функције односно радног односа.
С друге стране, за разлику од одредби Закона о раду и то члана 175., којим је прописано да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју, Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе не даје такву опцију, већ је чланом 163. прописано да службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања. Сходно наведеном, потребно је донети решење о престанку радног односа, пошто у овом случају радни однос престаје по сили закона и сходно томе не може се даље остваривати право на мировање радног односа, а у смислу члана 79. Закона о раду.
Како применити члан 32. став 4. ПКУ за запослене у ЈЛС који се односи на додатно осигурање запослених, у смислу, да ли се Одлуком о буџету за 2020. годину могу определити средства у буџету ЈЛС за обезбеђивање додатног здравственог осигурања и за уплату пензијског доприноса у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима, то јест да ли су се ограничења из члана 17. Закона о буџету за буџетску 2019. односила и додатно осигурање запослених?
Чланом 32. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19) је прописано да послодавац може, у складу са расположивим финансијским средствима, да обезбеди додатно здравствено осигурање, за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим установама - у државном или приватном власништву - са којима осигуравајућа кућа има уговор, као и да за своје запослене организује пензијски план у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, по основу кога би вршио уплате пензијског доприноса највише до висине неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана.
Чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину је прописано да у складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16 и 113/17) у буџетској 2019. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС и 113/17), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава буџета Републике Србије, локалне власти и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.
У 2019. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.
Уколико јединице локалне самоуправе не обезбеде у буџету и не исплате јубиларне награде запосленима у основним и средњим школама који то право стичу у 2019. години, министар надлежан за послове финансија може, на предлог министарства надлежног за послове образовања, привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде, у износу неисплаћених јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама из буџета јединице локалне самоуправе.
Члан 120. Закона о раду гласи:
„Општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на:
1) јубиларну награду и солидарну помоћ;
Тач. 2) и 3) (престале да важе);
4) друга примања”.
Међутим, чланом 119. Закона о раду је прописано да послодавац може запосленима уплаћивати премију за добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите.
С обзиром да је чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину онемогућена исплата по правима из члана 120. Закона о раду, а да то није учињено за права предвиђена чланом 119. Закона о раду, сматрамо да нема препрека да се врши уплата премије добровољног пензионог осигурања.
Одредбама члана 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се приликом доношења новог Правилника врши распоређивање службеника на одговарајућа радна места, а да се у случају промене Правилника службеници премештају на друга одговарајућа радна места. У складу са одредбама наведеног члана, након доношења новог Правилника, извршено је распоређивање службеника на одговарајућа радна места. Изменом Правилника дошло је до промене редних бројева појединих радних места, док су називи радних места остали исти. Коју врсту решења треба донети у случају измене систематизације када није дошло до промене назива радног места, већ само до измене редних бројева радних места?
Чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
“У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.
Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.
Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.
Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.
Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.
У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.
У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина”.
Уколико је дошло до промене бројева појединих радних места и уколико није суштински мењана садржина Правилника, потребно је извршити измену решења и уподобити га садржини Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.