Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Пошто немамо сагласност да запослимо ново лице, а имамо намештеника који испуњава услове да буде премештен у службеника, по Закону мора да спроведемо јавни конкурс што смо и урадили. Да ли је потребно да Министарство обавестимо да је намештеник био у сталном радном односу и да није дошло до увећања броја запослених?
У овој ситуацији одговорност је руководиоца органа за расписивање таквог конкурса уколико не располаже простором од 70% или сагласношћу за ново запошљавање, с обзиром на то да је у тренутку његовог расписивања неизвестан његов исход – у смислу статуса изабраног кандидата. Уколико је по расписаном јавном конкурсу за попуњавање извршилачког радног места изабрани кандидат лице запослено на неодређено време у органу – у том случају није потребна сугласност за ново запошљавање (с обзиром да се ова ситуација може третирати као распоређивање службеника на друго радно место унутар органа). У обрнутом случају, уколико изабрани кандидат није већ запослен у органу ЈЛС у ком се попуњава радно место, конкурс треба прекинути и покренути поступак прибављања сагласности за ново запошљавање, те наставити са пријемом у радни однос уколико се та сагласност добије.
Што се обавештења тиче, анализирајући одредбе члана 27к Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) и одредбе Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“, бр. 159/2020) утврђено је да није предвиђено обавештавање Министарства финансија о променама у броју запослених у овом конкретном случају. Међутим, Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава у члану 8., између осталог, предвиђа да је корисник јавних средстава у обавези да податке о броју запослених и радно ангажованих лица учини јавно доступним, истицањем на својој Интернет презентацији или на други одговарајући начин. Ови подаци треба да садрже: број систематизованих радних места према нивоу квалификација, укупан број запослених на одређено и неодређено време према нивоу квалификација, број радно ангажованих лица према основу ангажовања (рад ван радног односа), укупан број запослених на неодређено време којима је радни однос престао по било ком основу у претходној календарској години, укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у претходној календарској години, укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у оквиру дозвољеног процента од 70% у текућој календарској години, као и укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента у текућој календарској години. Корисник јавних средстава је у обавези да ажурира податке у року од пет дана од дана последње промене.
Да ли запослени у ЈЛС по Посебном колективном уговору за запослене у органима ЈЛС има право на исплату јубиларне награде за 35 година рада иако Правилником о раду установе није прописано да се исплата врши за 35 година стажа, обзиром да је ПКУ за запослене акт јаче правне снаге од Правилника о раду и да се истим могу утврдити само већа права за запосленог, никако мања, као и да Правилник о раду мора бити усаглашен са Законом и Посебним колективним уговором за запослене у органима ЈЛС?
Одредбама члана 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је предвиђено следеће:
„Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом“.
Међутим, чланом 1. истог посебног колективног уговора је предвиђено да се овим колективним уговором (у даљем тексту: Уговор), уређују права и дужности из радног односа запослених у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, међусобни односи учесника Уговора, поступак измене и допуне Уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца. Дакле, уколико се ради о запосленом неке установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе овај колективни уговор се не примењује, а што се правилника о раду те установе тиче усклађеност тог акта се ни не посматра у смислу Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе јер ти акти нису ни у каквом односу. На права, обавезе и одговорности из радног односа запослених у установама примењује се Закон о раду који у члану 1. каже да се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним конвенцијама. Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду - само када је то овим законом одређено. Конкретно, право на јубиларну награду запослени у установи оствариваће у складу са правилником о раду те установе, као општим актом, и његовим уговором о раду.
Да ли запослени који је и даље у радном односу на одређено време остварује право на јубиларну награду за 10 година рада?
У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20, 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.
С обзиром да се за јубиларну награду рачунају само године проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, године ангажовања по основу овог уговора се не рачунају у јубиларну награду. Дакле, уколико лице има навршених 10 година у радном односу у ЈЛС има право на јубиларну награду, без обзира на прекиде у радном односу.
Запослени у установи културе је стекао право за исплату јубиларне награде у 2020. години за 20 година рада код послодавца, међутим, изненада је преминуо у 2021. години. Јубиларна награда није исплаћена, јер општина касни са уплатама, иако су у обавези по закону да исплате 30 дана од настанка обавезе. Да ли најближи сродници имају право да уместо преминулог преузму јубиларну награду?
У складу са чланом 30. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 106/2018 и 144/2020), запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате. Платом у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније. Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тачки 1) подтачка 1-6. овог члана, признаје се на основу уредне документације, а највише до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак грађана.
Чланом 186. Закон о раду предвиђено је да је послодавац дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду. Исплату обавеза из става 1. овог члана, послодавац је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.
Дакле, обавеза послодавца да исплати јубиларну награду је доспела и у складу са одредбама члана 186. Закона о раду послодавац ће је исплатити бившем запосленом на исти начин као и све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа.
Да ли се лице ангажовано по основу Уговора о допунском раду урачунава у број од 7 лица (чл. 27к став 6. Закона о буџетском систему, а у вези става 4. овог члана)? Уговор о допунском раду је сагласно чл. 202. Закона о раду закључен са лицем које је већ у радном односу у другом правном лицу, а ради обавња допунског рада на пословима информисања и и ПР-а у кабинету председника општине.
Чланом 202. Закона о раду је прописано да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. С обзиром да је реч о лицима која већ раде са пуним радним временом, а ангажују се до највише једне трећине пуног радног времена не би их требало урачунавати у наведени број.
Имајући у виду да је заменик начелника дао оставку и исти је распоређен сагласно чл. 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС, да ли се ова промена рачуна као новозапошљавање (чл. 8, став 2. Уредбе - укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у оквиру дозвољеног процента од 70% у текућој календарској години)?
Распоређивање заменика начелника управе након поднете оставке не би требало третирати као ново запошљавање.
Наиме, чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
„Службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона.
Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.
Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.
Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.
Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају“.
Да ли се лица ангажована на пословима озакоњења, а на основу добијене сагласности Комисије, урачунавају у бр. од 7 лица (чл. 27к став 6. Закона о буџетском систему, а у вези става 4. овог члана)?
Да ли се приликом попуњавања ПРМ обрасца и објављвања података о броју запослених у укупан број урачунавају и радна места помоћника председника општине, шефа кабинета и осталих радних места која су систематизована у кабинету председника општине, тј. у управи и попуњавању се на одређено време?
Сходно члану 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):
1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;
8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;
9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.
Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Напомињемо да је потребно правити разлику између помоћника градоначелника, председника општине или председника градске општине и осталих запослених у Кабинету тих изабраних лица (нпр. шеф кабинета, протокол и слично). Сва лица осим помоћника градоначелника, председника општине или председника градске општине, с обзиром на то да је њихов радни однос унапред одређен (најдуже док траје дужност изабраних лица), улазе у 10% запослених који се могу ангажовати на одређено време. С друге стране, помоћници изабраних лица се не убрајају ни у једну категорију, односно не улазе у максималан број запослених, односно у укупан број запослених на одређено време, с обзиром да је реч о функционерима.
Да ли се приликом попуњавања ПРМ обрасца и објављвања података о броју запослених и заменик начелника рачунају као радна места на одређено или неодређено време?
Упркос томе што се начелник управе, као службеник на положају, сходно члану 56. Закона о локалној самоуправи поставља на период од шест година, чланови 54. и 55. истог закона прописују да Општинском управом, као јединственим органом, руководи начелник односно да кад се општинска управа организује у више управа, радом управе руководи начелник.
С обзиром на наведено, односно чињеницу да је начелник управе законска категорија у смислу руковођења органом, приликом попуњавања ПРМ обрасца начелника управе односно заменика начелника управе би требало рачунати у радна места на неодређено време.
Одредбом чл. 19. ст. 2. Уредбе о државном стручном испиту предвиђено је да су лица из чл. 7. ове уредбе дужна да поднесу захтев за полагање државног стручног испита, наредног дана од дана истека рока за подношење пријаве на јавни конкурс за попуњаванке положаја у ЈЛС, у складу са прописима о запосленима у АП и ЈЛС. Законом о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да је службеник, који је у радном односу на неодређено време, дужан да има положен државни стручни испит. Правилником о организацији и систематизацији радних места, један од услова за положај-начелник управе, је положен државни стручни испит. Када кандидат који је поднео пријаву на јавни конкурс, а нема положен државни стручни испит, доставља доказ да је поднео пријаву или доказ да је положио државни стручни испит? Да ли је пријава о поднетом захтеву за полагање државног стручног испита довољна конкурсној комисији?
Чланом 50. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је предвиђено следеће:
„На положај у аутономној покрајини може бити постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг органа, службе или организације, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
За начелника управе, која је образована као јединствени орган, може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
За начелника управе за поједине области, када је према посебном закону, градска односно општинска управа организована у више управа, може бити, поред лица из става 1. овог члана, постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
На радно место службеника на положају у секретаријату Градске управе града Београда, може бити, поред лица из става 2. овог члана, постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг секретаријата, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.
Заменик начелника управе се поставља на исти начин и под истим условима као начелник“.
С обзиром на наведено, услови за постављење службеника на положају су одређени самим законским одредбама, између осталог, и у погледу положеног државног стручног испита.
Међутим, за конкретно питање је посебно значајно указати на одредбе члана 47. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, којим се радна места службеника деле на положаје и извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности. Одредбама истог члана је предвиђено да се као службеник на извршилачком радном месту може запослити и лице које нема положен државни стручни испит, али је дужан да га положи у року утврђеном овим законом. Из ових одредби произилази да се наведени изузетак односи само на службенике на извршилачким радним местима, али не и на службенике на положају, а што даље наводи на закључак да је потребно да кандидат за службеника на положају достави доказ о положеном државном стручном испиту односно правосудном испиту.
Ради потпуности одговора треба се осврнути на одредбе Уредбе о Државном стручном испиту.
Сходно члану 7. Уредбе о Државном стручном испиту ("Сл. гласник РС", бр. 86/2019) државни стручни испит могу полагати лица која немају положен државни стручни испит, а пријавила су се на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и граду Београду у складу са прописима о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Чланом 19. Уредбе о Државном стручном испиту је прописано следеће:
Захтев за полагање државног стручног испита подноси се најкасније 60 дана пре дана истека рока у коме је кандидат, сагласно закону или другом пропису, дужан да положи испит.
Изузетно, лица из члана 7. ове уредбе дужна су да поднесу захтев за полагање државног стручног испита, наредног дана од дана истека рока за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе или града Београда у складу са прописима о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Захтев за полагање државног стручног испита подноси орган у коме је кандидат запослен, а може га поднети и кандидат, ако орган не поднесе захтев за полагање државног стручног испита у року утврђеном ставом 1. овог члана, као и лица из чл 5. и 7. ове уредбе (у даљем тексту: подносилац захтева).
Наведеним одредбама се прописује ко може да полаже државни стручни испит односно у ком року се подноси захтев за полагање државног стручног испита, што нема утицаја на одредбе члана 47. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, које су у горњем тексту образложене.
Када локална самоуправа распише интерни конкурс, да ли се на тај конкурс за државног службеника, могу пријавити намештеници без обзира у којој су врсти радних места распоређени?
У складу са чланом 84. Закона о запосленима у АП и ЈЛС на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Из наведених одредби закључујемо да намештеници не могу учествовати у интерном конкурсу. Намештеници, међутим, могу конкурисати на упражњена службеничка места на јавном конкурсу, уколико испуњавају све услове.
Да ли се приликом утврђивања права на прековремени рад за службенике на положају, односно начелнике управа, примењује члан 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору који предвиђа ограничење права на увећање плате?
Чланом 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 и 157/2020) је прописано:
„Запослени који раде на радним местима која су актом Владе из члана 10. овог закона утврђена као руководећа радна места и запослени који раде на радним местима чији опис послова укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на пословима руководећег радног места, као и државни службеници на положају, односно службеници на положају у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и функционери, немају право на увећање плате из члана 18. став 1. тачка 1)-4) и ст. 3. и 4. овог закона“.
Дакле, наведеним одредбама члана 25. се указује да ова лица немају право на увећање плате, између осталог, за прековремени рад (чл. 18 ст. 1 тач. 3 Закона о систему плата запослених у јавном сектору).
Чланом 48. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да је положај радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности у вези са руковођењем и усклађивањем рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, општинске управе или управе градске општине и да су у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика.
Дакле, чланом 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору је прописано да службеници на положају у јединицама локалне самоуправе (начелник и заменик начелника управе) немају право на увећање плате на основу прековременог рада.