Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Да ли на место руководиоца Одељења за имовинско-правне послове, привреду и друштвене делатности може бити распоређено лице које ради у том одељењу по основу решења на одређено време, ако по систематизацији испуњава све услове?


Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединцима локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и  86/2019 - др. закон) је прописано следеће:

„Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;

3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;

4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;

5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);

6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;

7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;

8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;

9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит“.

Чланом 57. истог закона је прописано да су извршилачка радна места  сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица.

Услед наведеног не постоји препрека да се на извршилачком радном месту руководиоца унутрашње организационе јединице заснује радни однос за време чије је трајање унапред одређено.

Систем локалне самоуправе

Да ли у случају да службеник који је дуже време на боловању, прекине боловање годишњим одмором или плаћеним одсуством, службенику на замени мора да се прекине радни однос на одређено време?


Члан 70. став 1. тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка. С обзиром да се ова одредба не ограничава на конкретни разлог одсуства, радни однос запосленог који је примљен у радни однос на одређено време трајаће до последњег дана одсуства по свим основима одсуства службеника кога мења.

Систем локалне самоуправе

На који начин и да ли смеју запослени у ЈЛС, ако раде на имплементацији пројекта ван свог радног времена, а максимално до 30%, да имају неку надокнаду и на који начин би то финансијска служба могла да регулише?


Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је прописана могућност додатка за прековремени рад.

Наиме, чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је предвиђено следеће:

„Запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено.

Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно“.

Дакле, у случајевима када запослени ради дуже од пуног радног времена, уз издат писмени налог претпостављеног којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено,  остварује право на наведени додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

Систем локалне самоуправе

Да ли лица која су била запослена у дирекцији (за изградњу) чији је оснивач била скупштина општине и након гашења дирекције општина је као правни следбеник преузела све послове и запослене из дирекције и по том основу радницима се признаје право на минули рад стечен у дирекцији, као и право на исплату за јубиларну награду за године проведене и у дирекцији, сходно томе испуњавају услов за распоређивање у општинској управи у складу са наведеним одредбама (запослени у општинској управи од новембра 2017. године, претходно били на сталном раду у дирекцији преко 10 година када их је преузела општина)?


У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца, после доношења новог правилника преузети запослени распоређују се на радна места која одговарају њиховој стручној спреми и радним способностима. С обзиром да су одредбе става 3. члана 197. закона изричите и као услови постављају најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, сматрамо да се радни стаж у дирекцији из које је преузет запослени не могу рачунати за изузетно распоређивање у складу са чланом 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС.

Систем локалне самоуправе

Тумчењем одредби члана 197. ст. 2. и 3. Закона о запоселнима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе следи да лица са средњом стручном спремом могу бити распоређена у звање млађег сарадника, а лица која имају 180 ЕСПБ могу бити распоређена у звање млађег саветника под прописаним условима. Да ли осим располагања потребним финансијским средствима у буџету постоји још неко ограничење за примену наведених одредби?


Чланом 197. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

„Распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до почетка примене овог закона.

Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит“.

Да би се извршило предметно распоређивање потребно је да су правилником о организацији и систематизацији радних места утврђена радна места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту. Поред наведеног, као и обезбеђених финансијских средстава, потребно је да у кадровском плану буде исказан одговарајући број запослених, а према радним местима и конкретним звањима.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени (службених општинске управе) остварује право на солидарну помоћ у случају смрти члана уже породице, мајке која је била корисник пензије у износу вишем од најнижег износа пензије? Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл.гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020): - у члану 51. став 1. тачка 6) прописује право запосленог на солидарну помоћ "за случај смрти члана уже породице", док је ставом 5. истог члана прописано да ово право "запослени не остварује за чланове уже породице који примају пензију која је већа од најнижег износа пензије".


Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе прописано је да запослени има право на солидарну помоћ, за случај: 

  1. дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
  2. набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
  3. здравствене рехабилитације запосленог,
  4. настанка теже инвалидности запосленог,
  5. набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
  6. помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
  7. месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи,
  8. помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
  9. рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
  10. помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
  11. другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Ставом 5. истог члана прописано је да право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

С тим у вези, право на солидарну помоћ запослени може да оствари за случај утврђен у члану 51. став 1. тачка 6) ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, односно за случај смрти члана уже породице, имајући у виду да се ограничење за остваривање овог права прописано ставом 5. наведеног члана, односи на чланове уже породице који у моменту подношења захтева, остварују примања из радног односа, односно по основу рада, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије и то су случајеви дуже или теже члана уже породице запосленог (тачка 1), набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију члана уже породице запосленог (тачка 2), набавке лекова за члана уже породице (тачка 5).

С обзиром да се у случају из тачке 6) става 1. члана 51. ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, ради о помоћи по основу чињенице смрти члана уже породице, који у моменту када запослени подноси захтев за остваривање права на солидарну помоћ, више не остварује права по основу радног односа, односно не прима новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију, мишљења смо да нема сметњи да запослени оствари право на солидарну помоћ за случај смрти члана уже породице.

Систем локалне самоуправе

У питању је функционер коме је на крају 2020. године утврђен сразмерни део годишњег одмора за 2020. годину у трајању од 10 дана и одобрено коришћење тих 10 дана до краја 2020. године, али он није користио тај годишњи одмор. Да ли има право да до 30. јуна 2021. године искористи тај сразмерни део годишњег одмора из претходне године имајући у виду члан 73. став 2. Закона о раду, односно да у 2020. години није ни започео коришћење годишњег одмора. Такође, да ли у истој ситуацији када је функционеру утврђен сразмерни део годишњег одмор за 2020. годину и није га искористио, а у 2021. години му је престала функција и радни однос, функционер има право на накнаду штете и за неискоришћени годишњи одмор из 2020. године или само за сразмерни део који ће бити утврђен у 2021. години?


Сходно члану 69. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана.

Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.

Чланом 72. истог закона је прописано да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.

Сходно члану 73. годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

Коначно, чланом 76. Закона о раду је прописано да је у случају престанка радног односа, послодавац  дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

У конкретном случају је од значаја да је лице имало одобрење да користи сразмерни део годишњег одмора за 2020. годину односно да утврђени сразмерни део годишњег одмора није искористило због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета. Уколико је постојало одобрење за коришћење годишњег одмора, као и да разлози за некоришћење годишњег одмора нису претходно наведени разлози, том лицу престаје право да се тако утврђени одмор искористи до 30. јуна 2021. године.

Сходно наведеном, ово лице не може остварити новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора за сразмерни део годишњег одмора за 2020. годину, под условом да је имало одобрење да га користи односно под условом да то није чинило из разлога описаних у члану 73. став 4. Закона о раду.

Систем локалне самоуправе

Да ли службеник који је запослен у Служби буџетске инспекције, која не припада управи, жалбу на решење изјављује Управном суду или Жалбеној комисији?


Чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају  функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници.

Службеник је, у смислу одредбе овог члана, запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.

Чланом 172. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да је жалбена комисија у јединици локалне самоуправе  колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника.

Одредбе члана 174. истог закона гласе:

„Жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса“.

С обзиром да је у конкретном случају реч о службенику који обавља послове из надлежности буџетске инспекције, жалба на решење се изјављује надлежној Жалбеној комисији.

Систем локалне самоуправе

Да ли постоји неки други могући начин ангажовања лица које је навршило 65 година живота и које има преко 15 година стажа осигурања, осим уговора о обављању повремених и привремених послова?


Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да, између осталих разлога, службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.

Дакле, у наведеном случају односно под наведеним условима службеник не може засновати радни однос. Али, Законом о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђена је могућност рада ван радног односа.

Конкретно, чланом 197. је прописно да  послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије.

Поред наведеног, уговор о делу (члан 199. Закона о раду) је још једна опција. Наиме, послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Овде је важно напоменути и то да Закон о јавним набавкама у члану 12. између осталог предвиђа да одредбе овог закона наручиоци не примењују на уговоре који се закључују у складу са одредбама закона којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада осим уговора о делу, што значи да би пре закључења оваквог уговора требало размотрити да ли је потребно спровести поступак јавне набавке.

Систем локалне самоуправе

Да ли по Закону о буџетском систему цитирам чл. 27к став 6. „Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана“, важи без обзира на став 1. истог члана који гласи: „У периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства? Да ли предузеће а пошто има мање од 50 запослених може да прими на одређено време до 7 радника, и прими 1 радника у стални ради однос а у складу са ставом цлана 27 к?


Чланом 27к Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) уређен је поступак за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава и каже да у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. 

Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан.

Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

У ограничење из става 4. овог члана не убрајају се лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу.

Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.

Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 1, 2. и 4. овог члана.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом, на изабрана, постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република Србија или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе, као и на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.

О заснивању радног односа на неодређено време и радног односа на одређено време у својству приправника изнад процента из става 1. овог члана у службама Народне скупштине, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Државне ревизорске институције, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенције за спречавање корупције, Комисије за контролу државне помоћи, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисије за заштиту конкуренције, Комисије за хартије од вредности, Фискалног савета, Регулаторног тела за електронске медије и Агенције за енергетику Републике Србије, као и о томе да укупан број запослених, односно радно ангажованих из става 4. овог члана код тих корисника буде већи од процента, односно броја из ст. 4. и 6. овог члана одлучује одбор Народне скупштине надлежан за административно-буџетска питања.

У овом конкретном случају број запослених на одређено време, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама није повезано са радним односом на одређено време у својству приправника из разлога што је према одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђен изузетак за приправнике да њихов радни однос на одређено време прераста у радни однос на неодређено време, када положе државни стручни испит (члан 70. закона), те су, у складу са тим, обухваћени правилима за запошљавање на неодређено време. У складу са чланом 1. истог закона одредбе тог закона не примењују се на запослене у јавним предузећима. 

Дакле, уколико корисник јавних средстава (у овом случају јавно предузеће) има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених на одређено време, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, док у радни однос на неодређено време може примити онолико лица колико му дозвољавају одредбе члана 27к став 1 без посебних сагласности, односно онолика лица за које је добијена сагласност тела Владе за ново запошљавање.

Систем локалне самоуправе

Чланом 27к Закона о будзетском систему дозвољено је корисницима јавних средстава да без посебних дозвола и сагласности у текуцој години приме у радни однос на неодређено време до 70% од укупног броја лица којима је у претходној години престао радни однос на неодређено време по било ком основу. Да ли јавно предузеће може да прими једног запосленог у стални радни однос без прибављања сагласности?


У члану 27к Закона о буџетском систему се, између осталог, каже да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан. Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Дакле, ако је у претходној години код конкретног корисника јавних средстава престао радни однос једном лицу, у текућој години ће тај корисник јавних средстава моћи да прими једно лице у радни однос без посебних сагласности (70% од 1 је 0,7 што се заокружује на 1), уколико није било нових запошљавања у претходној години. Такође, корисник јавних средстава мора имати обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене.

Систем локалне самоуправе

Да ли градска општина, као послодавац, може издавати потврде о сталном радном односу запосленог на енглеском или другим језицима?


Чланом 1. Закона о службеној употреби језика и писма ("Сл. гласник РС", бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - др. закон, 30/2010, 47/2018 и 48/2018 - испр.) предвиђено је да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а латинично писмо је у употеби на начин утврђен овим законом.

На подручјима Републике Србије на којима живе припадници националних мањина у службеној употреби су, истовремено са српским језиком и језици и писма националних мањина, на начин утврђен овим законом.

Чланом 2. истог закона предвиђено је да службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења.

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у:

  • усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима;
  • вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана;
  • вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на територији општине (у даљем тексту: евиденције);
  • издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана;
  • остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада.

Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа.

Дакле, орган јединице локалне самоуправе мора се користити службеним језиком и писмом у складу са наведеним законом.