Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Услед постојања упражњеног радног - Грађевински инспектор, општина је остала без извршиоца на том преко потребном радном месту. Сходно договору са другом локалном самоуправом, добијена је сагласност другог послодавца, на одређено време, за радно ангажовање о допунском раду. Који модел применити за ангажовање радника на радном месту Грађевински инспектор? Да ли са одређеним лицем закључити Уговор о допунском раду уз одговарајућу накнаду, или та особа остварује сва права из радног односа, чиме јој се издаје Решење на одређено време за предметне послове? Какав обрачун спровести? Да ли има карактер зараде или накнаде?


Чланом 40. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је дата могућност додатног рада, уз обавезу службеника да о свом додатном раду обавести послодавца.

Сходно наведеним одредбама, службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника.

Да би се остварило наведено право, сагласност за додатни рад службеника даје послодавац, у складу са одредбама члана 41. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима.

Послодавац, иначе, може забранити рад ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника.

О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.

С обзиром да је у конкретном случају добијена сагласност послодавца на додатни рад не постоји препрека да се са овим лицем закључи уговор о додатном раду, а највише до једне трећине пуног радног времена. Наведени уговор се закључује у писаном облику и њиме се утврђује право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада.

Оваквим уговором се регулише рад и обављање рада и уговор нема форму радног односа, односно лице које се ангажује по наведеном уговору нема статус запосленог, те се на наведена лица не примењује поступак као на остале запослене која су у радном односу, па ни у поступку престанка такве врсте радног ангажовања.

Обавеза плаћања пореза на накнаду остварену по основу допунског рада прописана је Законом о порезу на доходак грађана и сва примања која остварује лице ангажовано по основу оваквог уговора имају карактер уговорене накнаде.

Систем локалне самоуправе

Како треба приступити приликом доношења решења о оцењивању службеника, када се у току године промени начелник ОУ? Да ли треба донети прво решење о оцењивању службеника за период док је начелник био на положају, а друго решење за период од када је на положај ступио нови начелник или треба објединити привремени извештај и коначни извештај о оцењивању и донети само једно решење у редовном року?


Чланом 25. Уредбе о оцењивању службеника („Сл. гласник РС“, број 2/2019) је предвиђено следеће:

„Ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач дужан је да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању.

Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за управљање људским ресурсима, а она новом оцењивачу.

Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању“.

Дакле, у ситуацији када дође до промене оцењивача у периоду за оцењивање претходни оцењивач је дужан да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач. Доцније, током фазе припреме извештаја о оцењивању нови оцењивач има обавезу да размотри и, наведени, привремени извештај о оцењивању и након тога се доноси решење којим се одређује оцена, сходно члану 35. Уредбе о оцењивању службеника. Описана ситуација одговара наводима из постављеног питања, што даље значи да се у оваквом случају доноси само једно решење о оцењивању.

Систем локалне самоуправе

С обзиром да се чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне саомоуправе, службеник коме престаје рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона између осталог наводи да исти има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, да ли се приликом престанка рада по наведеном основу, начелник (или заменик начелника), аутоматски може запослити на упражњеном радном месту, а имајући у виду чињеницу да у систематизацији постоји упражњено радно место за које испуњава услове као и то да постоје обезбеђена средства за плате? Да ли се аутоматски запошљава на неодређено време?


Члан 51. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа да службенику престаје рад на положају: 1) протеком времена на које је постављен; 2) подношењем писмене оставке; 3) ступањем на функцију у државном органу, органу аутономне покрајине или органу јединице локалне самоуправе; 4) укидањем јединице локалне самоуправе, односно градске општине; 5) укидањем органа управе, односно секретаријата Градске управе града Београда; 6) укидањем покрајинског органа, службе или организације; 7) даном навршења 65. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања; 8) ако му радни однос престане његовим писменим отказом; 9) разрешењем и 10) укидањем положаја.

О последицама престанка рада на положају говори члан 54. истог закона и каже да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона. Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију. Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају. Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење. Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.

Из наведених одредби закључујемо да уколико постоји упражњено радно место за које службеник на положају испуњава све услове да се он на то радно место распоређује аутоматски, без подношења посебног захтева.

Систем локалне самоуправе

Колика би требало да буде група, односно формација, да би запослени добио звање координатора и да ли може да буде у истом рангу образовања као и запослени у групи, обзиром да координатор има средњу стручну спрему?


Одлуком о организацији градске односно општинске управе се утврђују организационе јединице, као и број запослених који чини конкретну организациону јединицу. Дакле, на слободи је сваке локалне самоуправа да уреди односно организује управу у овом правцу. 

У пракси се најчешће организују групе, одсеци и одељења, али не постоје препреке да се унутрашње организационе јединце и другачије назову.

Такође, у пракси групу чине три запослена, одсек пет, а одељење осам или девет запослених, а групе имају руководиоце, одсеци шефове, а одељења начелнике, уз још једну напомену да ЈЛС наведено може да уреди другачије.

Сходно члану 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон и 157/2020 - др. закон):

„Радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници одељења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта.

Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој“.

Дакле, горе наведеним чланом 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе су утврђени оквири односно могућа звања руководилаца ужих унутрашњих јединица, као и то да радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

Систем локалне самоуправе

Члан 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе односи се на напредовање службеника и у ставу .5 предвиђено је да се прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана. Да ли се у смислу овог става мировање радног односа због обављања функције сматра одсутношћу са рада? Да ли, у конкретном случају, службеник коме је мировао радни однос јер је вршио функцију, може да напредује на основу оцењивања у периоду пре почетка мировања радног односа?


На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Наведеним одредбама запослени се могу, уколико за то постоји могућност у органу ЈЛС, преместити односно распоредити на радно место у вишем звању. Потребно је да су испуњени услови за напредовање. Руководилац може да премести односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се“, ако постоји слободно радно место и ако службеник испуњава услове за рад на њему, као и службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

На основу члана 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење):

„Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци“.

С обзиром на наведене чланове, мировање права и обавеза које се стичу на раду и по основу рада, конкретно избора, односно именовања на функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца, не представља прекид узастопности у погледу оцењивања запосленог.

Систем локалне самоуправе

Да ли лице ангажовано по основу привремених и повремених послова мора доставити послодавцу "дознаку" којом правда одсуство због болести иако за дане одсуства неће примити накнаду?


Према одредбама чланова 197. и 198. Закона о раду послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са:

1) незапосленим лицем;

2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена;

3) корисником старосне пензије.

Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику. Даље се каже да послодавац може за обављање привремених и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге у складу са прописима о задругама.

Овај тип ангажовање је рад ван радног односа те с тим у вези ангажовано лице не заснива радни однос код послодавца. У погледу права, обавеза и одговорности уговорних страна, имају се применити одредбе закљученог уговора о обављању привремених и повремених послове. Лицу које ради по уговору о привременим и повременим пословима исплаћује се уговорена накнада за рад (а не зарада) која се, по правилу, рачуна само за дане када је ово лице долазило на рад и обављало уговорене послове, сем уколико је другачије уговорено.

Систем локалне самоуправе

На који начин одредити ниво квалификација запослених по важећем Закону о високом образовању? Конкретно који степен квалификације одредити запосленом који је дипломирао 2015. године на основним академским пословним студијама, 240 ЕСПБ и има звање дипломираног економисте? Који ниво квалификације одредити запосленом који је дипломирао 2017. године на специјалистичким струковним студијама високог образовања, 60 ЕСПБ бодова (са претходно стеченим 180) и звање специјалиста струковни економиста?


Шифарником нивоа и врста квалификација је предвиђено следеће, а што се односи на постављено питање:

„Шести ниво, подниво два (ниво 6.2) НОКС-а, који се стиче завршавањем ОАС обима од најмање 240 ЕСПБ, означава се са 6.2 А. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 4 НОКС-а и положена општа, стручна односно уметничка матура, у складу са законима који уређују средње образовање и васпитање и високо образовање.

Шести ниво, подниво два (ниво 6.2), који се стиче завршавањем специјалистичких струковних студија обима од најмање 60 ЕСПБ, означава се са 6.2 С. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 6.1 НОКС-а на OSS обима 180 ЕСПБ“.

Систем локалне самоуправе

Који су законски оквири и начин ангажовања Координатора за ромска питања?


Што се законског оквира тиче, не постоји конкретан пропис који предвиђа да јединица локалне самоуправе мора ангажовати координатора за ромска питања. Међутим, Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године као стратешку меру предвиђа пружање подршке општинама са значајним бројем Рома и Ромкиња у укупној популацији ЈЛС да оснују и унапреде рад координатора. То подразумева и неопходност систематизације постојећих позиција координатора за ромска питања на нивоу јединица локалне самоуправе, повећање њиховог броја и јачање њихових капацитета.

По питању начина ангажовања, пракса у локалној самоуправи је различита, тако да се не може говорити о јединственом начину на који се координатори ангажују. У сваком случају приликом запошљавања или радног ангажовања мора се водити рачуна о процедурама за запошљавање предвиђеним Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) и Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење).

Допис Министарства државне управе и локалне самоуправе који је раније прослеђен јединицама локалне самоуправе у вези са ангажовањем координатора за ромска питања.

Систем локалне самоуправе

Ради правилне примене института права на јубиларну награду и солидарну помоћ предвиђене чл. 120. Закона о раду, као и чл. 51 Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, потребно је стручно мишљење у вези чл.17. Закона о буџету за 2021. годину, тј. да ли се запосленима у 2021. години могу исплаћивати солидарне помоћи из чл.51 Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе, имајући у виду да су за те намене планирана средства у буџету ЈЛС?


Према члану 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину (“Сл. гласник РС“, бр. 149/2020) а у буџетској 2021. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених. У 2021. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2021. години може се вршити на основу одлуке Владе.

Члан 120. Закона о раду каже да општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на: јубиларну награду и солидарну помоћ и друга примања.

Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) предвиђено је да Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

  • дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
  • набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
  • здравствене рехабилитације запосленог,
  • настанка теже инвалидности запосленог,
  • набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
  • помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
  • месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.
  • помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
  • рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
  • помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
  • другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени. Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде. Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије. Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ. Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима. Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.

Тумачећи одредбе члана 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину закључујемо да се не ограничава исплата солидарне помоћи у целини у текућој години, већ само она помоћ предвиђена чланом 51. став 1. тачка 11) ПКУ за запослене у ЈЛС а то је друга солидарна помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Систем локалне самоуправе

Да ли постоји могућност да се намештеник који је запослен на радном месту помоћни радник и који има завршено средње образовање - економски техничар а који је запослен на неодређено време у ЈЛС трајно премести на извршилачко радно место - референт писарнице чиме добија статус службеника? Која је процедура?


Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописан редослед радњи при попуњавању радних места, који гласи:

„При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.“

Даље је чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.

Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.

Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.

Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.

У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.

У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Дакле, законом није прописана могућност премештаја односно распоређивања запосленог са намештеничког на радно место службеника. Међутим, намештеник може да учествује на јавном конкурсу за који испуњава услове.

Систем локалне самоуправе

Како поступати у случају када се пријава на осигурање и право на плату код новог послодавца (у питању је општина), не поклапају, јер се пријава на обавезно социјално осигурање није могла извшити пре одјаве код претходног пословадавца?


Сходно члану 12. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018 и 91/2019) регистрација осигураника и осигураних лица у Централни регистар врши се подношењем јединствене пријаве у електронском облику од стране подносиоца јединствене пријаве.

Јединствена пријава подноси се најкасније пре ступања запосленог и другог радно ангажованог лица на рад, односно у року од три радна дана од дана почетка обављања делатности, односно од дана престанка запослења, престанка обављања послова или обављања делатности, односно од дана настале промене у току осигурања. Дан пријема јединствене пријаве у Централном регистру сматра се даном пријема јединствене пријаве у свим организацијама обавезног социјалног осигурања.

Међутим, чланом 5а Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу централног регистра обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010, 124/2012 и 119/2013) је прописано да уколико у поступку прихватања и регистрације пријаве у својој бази, утврди да за осигураника не постоји одјава са претходног осигурања, а нови основ осигурања искључује претходни, Централни регистар ће пријаву примити, регистровати, и извршити програмску одјаву са претходног осигурања, према основу осигурања, прописаном јединственим кодексом шифара. Програмска одјава  доставља се организацијама обавезног социјалног осигурања, а Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Републички фонд за здравствено осигурање су дужни да у складу са важећим прописима утврде датум одјаве са осигурања, који мора да претходи датуму који је наведен у регистрованој јединственој пријави као дан почетка осигурања, са изузетком постојања више пријава са непуним радним временом, уколико је пријава код новог послодавца поднета за непуно радно време.

Накнадно поднетом одјавом од стране обвезника подношења или организације обавезног социјалног осигурања са тачно утврђеним датумом престанка осигурања, програмска одјава замењује се исправном одјавом са обавезног социјалног осигурања и уноси у јединствену базу података Централног регистра.

Систем локалне самоуправе

Да ли је могуће и на који начин извршити премештај/распоређивање службеника са радног места које је разврстано нпр.у звање млађи саветник на упражњено радно место у звању саветник у складу са потребама посла, ако је службеник који обавља послове у звању млађи саветник засновао радни однос на неодређено време (није приправник) у управи нпр. 2019., након спроведеног јавног конкурса и није оцењиван јер није у претходном периоду био у радном односу у државном органу, односно јединици локалне самоуправе већ је радио у јавном предузећу или привреди?


Чланом 20. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. закон, 86/19 – др. закон) је прописано службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе”.

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе се прописује:

“При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.”

Дакле, поштовањем редоследа радњи за попуњавање радних места премештај представља прву могућност, али не и обавезу, за разлику од следеће радње и то интерног конкурса, што представља обавезни корак.

Међутим, ни премештај, ни интерни конкурс као радње за попуњавање радних места не доводе саме по себи до стицања вишег звања, а с обзиром на одредбе чл. 84. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе:
“На интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс.
Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава”.

Најзад, чланом 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:

„Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање“.

Из наведеног се долази до закључка да је могуће распоређивање на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему односно коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар", а што се у конкретном случају није догодило, те тиме нису ни остварени услови за распоређивање на непосредно више извршилачко радно место.