Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Да ли добијена сагласност за ново запошљавање на неодређено време код корисника јавних средстава може да се искористи до краја текуће године у којој је добијена, или је и у текућој години ограничена на 90 дана од дана добијања сагласности до дана покретања поступка за пријем у радни однос?


Чланом 27к став 1. Закона о буџетском систему предвиђено је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Ставом 7. истог члана предвиђено је да ће се актом Владе ближе уредити поступак за прибављање тих сагласности.

Влада Републике Србије донела је Уредбу о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава која се примењује од 01. јануара 2021. године. Чланом 7. наведене Уредбе предвиђено је да сагласности Комисије добијене у текућој календарској години могу се реализовати у наредној календарској години, уколико од дана давања сагласности до дана покретања поступка за пријем новозапослених у складу са законом није протекло више од 90 дана. Даље се каже да број лица за која је добијена сагласност Комисије за пријем у радни однос на неодређено време, односно у радни однос на одређено време у својству приправника у претходној календарској години рачуна се у ограничење од 70%, у смислу члана 27к став 1. Закона, у текућој календарској години. Ако број лица из става 2. овог члана прелази проценат од 70%, корисник јавних средстава не треба да поново прибавља сагласност Комисије за тај број у текућој календарској години.

Ценећи наведене одредбе закључујемо да добијена сагласност важи у текућој години, а може се реализовати и у наредној календарској години уколико од дана давања сагласности до дана покретања поступка за пријем новозапослених у складу са законом није протекло више од 90 дана.

Систем локалне самоуправе

Запослена је искористила 19 дана годишњег одмора за 2020. годину, а по решењу има 25 радних дана годишњег одмора за 2020. годину. Крајем 2020. године отвара боловање – одржавање трудноће, што значи да ће почети са радом тек у 2022. години. Да ли запослена има право да у 2022. години искористи и остатак годишњег одмора из 2020. године или има право само да искористи годишњи одмор за 2021. годину, који наравно није ни започела у 2021. години због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета?


Право на годишњи одмор запосленог и његова дужина утврђују се у складу са члановима од 68. до 70. Закона о раду, док су мерила за утврђивање годишњег одмора одређена чланом 17. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Коришћење годишњег одмора у начелу је уређењо чланом 73. Закона о раду у коме се каже да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

Из наведених одредби следи да у конкретном случају годишњи одмор за 2021. године запослена ће моћи да искористи до 30. јуна 2022. године, а након тог периода само одмор из 2022. године. Што се годишњег одмора из 2020. године тиче право да га користи запослена губи након 30. јуна 2021. године.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени који у октобру 2020. године остварује право на старосну пензију јер пуни 65 година живота, има право на јубиларну награду за 35 година рада код послодавца а чије право би остварио у децембру 2020. године?


Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

  • За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
  • За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
  • За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
  • За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
  • За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Имајући у виду наведене одредбе, конкретно одредбе цитираног става 4 члана 50. ПКУ, као и члан 163. став 1 тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже да службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања, мишљења смо на лице нема право на јубиларну награду пре дана када навршава 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу.

Систем локалне самоуправе

Имајући у виду одредбе Закона о буџетском систему (Сл. гласник РС 54/09... 149/20) и нове Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава (Службени гласник РС 159/2020), да ли се без посебне сагласности, а у случају немогућности примене члана 27к Закона о буџетском систему који се оноси на пријем до 70 % укупног броја лица којима је престао радни однос у претходној календарској години, може преузети запослени из исте јединице локалне самоуправе (нпр. управе друге градске општине или управе града)?


У члану 27к Закона о буџетском систему се, између осталог, каже да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан. Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Уредба о поступку прибављања сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава у члану 2. каже да сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава и за лица утврђена чланом 27к Закона о буџетском систему даје Комисија за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава (у даљем тексту: Комисија) образована Одлуком о образовању Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Службени гласник РС", бр. 113/13, 23/17 и 25/18), у саставу утврђеном том одлуком и посебним решењима. Састав Комисије објављује се на интернет страници Владе и ажурира се по потреби, у случају било какве измене.

За разлику од раније важећих прописа о новом запошљавању и додатном радном ангажовању у тренутно важећим одредбама Закона о буџетском систему и Уредби о поступку прибављања сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава преузимање из другог органа није изузето од обавезе прибављања сагласности за ново запошљавање. Наиме, уколико би у текућој години запослени требало да буде преузет из аутономне покрајине, друге локалне самоуправе или државног органа и да то запошљавање прелази проценат од 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), корисник јавних средстава би морао да тражи сагласност комисије за то запошљавање.

Систем локалне самоуправе

Из Јавног комуналног предузећа, чији је оснивач ЈЛС издвојен је део предузећа и основано је ново Јавно комунално предузеће. Да ли се запосленима који су прешли у ново предузеће, признаје минули рад за обрачун плат који су остварили у предузећу из кога су се издвојили?


У члану 60. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије се каже:

Запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:

  • за рад на дан празника који је нерадни дан - најмање 110% од основице;
  • за рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде - најмање 26% од основице;
  • за прековремени рад - најмање 26% од основице;
  • за рад недељом - најмање 10% од основице;
  • по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу (у даљем тексту: минули рад) - најмање 0,4% од основице.

Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

Општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на увећану зараду, као што је увећање зараде по основу рада у сменама.

Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Имајући у виду наведене одредбе, мишљења смо да ће запослени у новом јавном комуналном предузећу имати право на минули рад за године рада проведене у радном односу у претходном јавном предузећу, као и за све остале године рада проведене у радном односу.

Систем локалне самоуправе

На који начин се врши обрачун плата запослених у месним заједницама, обзиром да се на њихов радноправни статус примењује Закон о раду, а Закон о запосленима у АП и ЈЛС се не примењује на месне заједнице?


Чланом 76. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон и 47/18) је прописано да месна заједница, односно други облик месне самоуправе има својство правног лица у оквиру права и дужности утврђених статутом и одлуком о оснивању.

Чланом 77. истог закона се прописује да општина, односно град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова. За обављање одређених послова из надлежности општинске управе, односно градских управа, посебно у вези са остваривањем права грађана, може се организовати рад општинске управе у месним заједницама, а послове, начин и место њиховог вршења одређује председник општине на предлог начелника општинске управе, односно начелника градских управа.

Дакле, месна заједница је посебно правно лице. Јединица локалне самоуправе пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова, а лица која су засновала радни однос у месној заједници нису запослени у општинској односно градској управи.

Најзад, чланом 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је конкретно прописано да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису.

Сходно свему горе наведеном, запослени у месној заједници остварују своју зараду од средстава месне заједнице као послодавца, уз примену Закона о раду и услова који су предвиђени конкретним уговором о раду, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице, а то није предмет прописа којим се уређују плате запослених у јединицама локалне самоуправе односно подзаконских аката и тиме утврђених основица за обрачун и исплату плате. Конкретан пропис који уређује основицу за обрачун зараде у месним заједницама не постоји већ се примењују наведени прописи.

Систем локалне самоуправе

Да ли се у радни стаж за јубиларну награду у Општинској управи може рачунати (придодати) и радни стаж секретара у месној заједници?


У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.

С обзиром на то да месна заједница није орган ЈЛС, већ облик месне самоуправе и као тавка посебно правно лице, а такође имајући у виду и члан 1. став 4 Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису те стога запослени у месним заједницама нису службеници, радни стаж остварен у месној заједници не рачуна се у стаж за јубиларну награду у смислу одредби ПКУ за запослене у ЈЛС.

Систем локалне самоуправе

Запослени је радио 18 година у јавном предузећу чији је оснивач општина. Након тога је уговором о преузимању прешао у градску управу и ту ради последње три године. Признат му је минули рад од 21 године, а када је поднео захтев за јубиларну награду, усмено је одбијен да не испуњава услов. Да ли је запослени имао или није имао право на јубиларну награду?


Посебним колективним уговором за запослене у јединици локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) детаљније су регулисана права и обавезе запослених у јединицама локалне самоуправе. Питање додатка за време проведено у радном односу је регулисано чланом 36. и исти предвиђа да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у: 

  • државном органу,
  • органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Даље је уговорено да се право на минули рад остварује и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

Право запослених у ЈЛС на јубиларну награду је регулисано чланом 50. истог колективног уговора и подразумева да запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Даље је уговорено да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом.

Претходним послодавцем у смислу напред наведеног члана 50. став 3 сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.

Уколико су испуњени наведени услови запосленом ће се признати право на минули рад и јубиларну награду за године рада у радном односу код претходног послодавца. Дакле, ако је запосленом претходно већ признато право на накнаду за време проведено на раду (минули рад) онда је логично да му се призна и право на јубиларну награду, јер је исти основ и није могуће замислити да му се једно право призна, а друго да се ускрати.

Систем локалне самоуправе

Да ли се над запосленим могу кумулативно спроводити дисциплинске мере (и за тежу и за лакшу повреду дужности из радног односа), по оба правоснажна решења о дисциплинским мерама, односно новчане казне од 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена у трајању од 6 месеци и новчана казна од 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена или се дисциплинске мере тј. новчане казне не могу сабирати, те тежа дисциплинска мера конзумира лакшу дисциплинску меру?


Чланом 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и  86/2019 - др. закон) је прописано:

„За лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена.

За теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне:

1) новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;

2) одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

3) забрана напредовања од четири године;

4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

5) престанак радног односа.

Новчана казна извршава се административним путем“.

У конкретном случају не може доћи до конзумирања дисциплинске мере за почињену лакшу повреду радне дужности дисциплинском мером за почињену тежу повреду радне дужности. Институт изрицања јединствене казне односно одмеравања јединствене казне за дела у стицају је присутан у Законику о кривичном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 и 35/2019) и не може се применити на дисциплинску одговорност утврђену спровођењем одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Систем локалне самоуправе

Какав је статус запосленог на одређено време у кабинету председника општине, систематизованог у ОУ, а сходно члану 70. тачка 5. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, односно да ли запослени има сва права и обавезе као лица на неодређено време? Да ли се ово радно место третира као постављено лице или службеник на положају?


У складу са чланом 70. став 1 тачка 5) Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) између осталог и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).

Радни однос на одређено време у кабинету изабраног лица заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса. Овакав радни однос не може да прерасте у радни однос на неодређено време и орочен је најдуже док траје дужност тих изабраних лица.

У складу са чланом 3. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радна места службеника деле се на положаје и Извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, степена овлашћења и одговорности. Положај је радно место на коме су постављање на положај, овлашћења и одговорности утврђени Законом. Извршилачка радна места су сва места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Извршилачка радна места разврставају се по звањима. Извршилачка радна места су још и радна места у кабинету изабраног лица, који је посебна организациона јединица. Истом руководи шеф кабинета, који за свој рад и рад кабинета одговара изабраном лицу.

Што се права из радног односа тиче, запослени на одређено време имају сва права и обавезе у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС, општим прописима о раду и колективним уговорима.

Систем локалне самоуправе

Да ли ЈЛС у 2021. години може да прими у радни однос на неодређено време 3 извршиоца на основу добијене сагласности из 2020. године и 3 извршиоца без сагласности, према члану 27 к Закона о буџетском систему?


Чланом 27к Закона о буџетском систему предвиђено је између осталог да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства (став 1). Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан (став 2).

Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Како је у складу са уредбом посматрани период календарска година и с обзиром да ће ова лица радни однос засновати у 2021. години овај број ће умањити могућност новог запошљавања без посебних дозвола и сагласности у 2022. години.

Систем локалне самоуправе, Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Уколико је запосленом у ЈЛС у Извештају о привременој спречености за рад („дознака“) као почетна дијагноза наведена шифра која се односи на изолацију по основу болести COVID-19 (У 07.2) а као коначна дијагноза наведена шифра која није у вези са болешћу COVID-19 (коначна дијагноза не садржи установљене шифре за COVID-19 У 07.1 ни У 07.2), да ли се запосленом исплаћује боловање у висини 100% основне плате или у висини од 65% просечне зараде у претходних 12 месеци?


Чланом 43а у ставу 1. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) дефинисано је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.

Даље, у ставу 2. дефинисано је да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:

  • за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;
  • почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.

Из наведеног се закључује да се накнада плате у складу са чланом 43а ПКУ за запослене у ЈЛС запосленом исплаћује само када му је потврђена болест COVID 19 што и у овом конкретном случају треба ценити.