Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Да ли је непотизам када би супруга помоћника градоначелника засновала радни однос на неодређено време у Градској управи? Именована неколико година уназад ради у ГУ на одређено време и по уговору о привременим и повереним пословима.


Чланом 58. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) је прописано следеће:

„Статутом општине може се предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине.

Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине.

Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине.

Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине.

У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва“.

Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да се  радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталог, на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).

С друге стране, редослед радњи поводом попуњавања извршилачких радних места је предмет одредби члана 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, а којим се наводи следеће:

„При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс“.

Дакле, начелник управе одлучује да премести службеника и то представља први начин попуњавања радних места.

Преузимање је један од начина попуњавања радног места, који, такође, подразумева да га начелник управе, као послодавац, реализује, заједно са другим послодавцем, уз сагласност лица које се преузима.

У погледу интерног конкурса, члан 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописује да интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана. Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

Коначно, чланом 101. истог закона је уређено питање конкурсне комисије за јавни конкурс, коју образује начелник управе, а коју чине три члана и то непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, односно прима приправник и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

Дакле, у случајевима попуњавања радних места, у складу са одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, помоћник градоначелника нема улогу ни као лице које доноси одлуку, ни као лице које узима учешће у раду комисије за интерни односно јавни конкурс.

Уколико, евентуално, постоје некакве друге недоумице, пожељно је поступити у складу са одредбама Закона о спречавању корупције ("Сл. гласник РС", бр. 35/2019 и 88/2019) и обратити се Агенцији за спречавање корупције ради њиховог разрешења.

Систем локалне самоуправе

Молимо за тумачење члана 43а. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20). Уколико је запослени у ЈЛС привремено одсутан са рада због потврђене заразне болести КОВИД-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу и остварује прав на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада, да ли се овако обрачуната накнада увећава за минули рад или се састоји само од производа основице и коефицијента запосленог? Такође, да ли накнада плате исплаћена у висини од 100% основне плате за месец у коме је запослени привремено одсуствовао са рада у вези са заразном болешћу КОВИД-19 улази у просек зараде за претходних 12 месеци по коме се исплаћују друге накнаде (одсуство на дан државног празника, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.)?


Чланом 43а у ставу 1. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) дефинисано је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.

Даље, у ставу 2. дефинисано је да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:

  • за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;
  • почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.

Чланом 35. став 3. Посебног колективног уговора прописано је да се основна плата одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун плата.

Дакле, узимајући у обзир наведено може се закључити да уколико је запослени у јединици локалне самоуправе привремено одсутан са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу и остварује право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада, овако обрачуната накнада плате запослених у јединицама локалне самоуправе не увећава се за минули рад, јер је Посебним колективним уговором прописано да се основна плата одређује множењем коефицијента запосленог са основицом за обрачун плата.

Чланом 114. став. 1. Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), прописано је да запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа. Ставом 2. истог члана прописано је да општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на накнаду зараде.

Такође, чланом 42. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе, прописано је да запослени има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци за време:

  • коришћења годишњег одмора,
  • плаћеног одсуства утврђеног законом и Уговором.

Дакле, накнада плате обрачунава се на основу просечне плате у претходних 12 месеци. Обзиром да запослени остварује плату (односно зараду), пре свега, за обављени рад и време проведено на раду, у обрачун накнаде плате улазе само примања која имају карактер зараде, а не улазе накнаде плате исплаћене у том периоду (prethodnih 12 месеци). Примања која јесу зараде, односно имају карактер зараде су: исплаћена основна плата по сату, део плате по основу радног учинка (стимулације и др.), увећање плата исплаћених у претходних 12 месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, „минулог рада“ и других увећања прописаних општим актом послодавца, зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и слично), остала давања запосленима која имају карактер плате.

Исплаћене накнаде плате (за време плаћеног одсуства, боловања, годишњег одмора, одсуство на дан државног празника и др.) не улазе у основ за обрачун накнаде плате, већ у обрачун улазе само исплаћене плате.

Из свега напред наведеног може се закључити да накнада плате исплаћена у висини 100% основне плате за месец у коме је запослени привремено одсуствовао са рада у вези са заразном болешћу COVID-19 не улази у просек зараде за претходних 12 месеци по коме се исплаћују друге накнаде (одсуство на дан државног празника, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.) обзиром да представља примање које нема карактер зараде.

Систем локалне самоуправе

Да ли се у стаж за јубиларну награду рачуна и време проведено у радном односу у месним заједницама? Обзиром да запослени остварује право на јубиларну награду за навршен одређен број година рада (10,20...) проведених у радном односу у државном органу, органу АП односно ЈЛС, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа, а како запослени сматра да има право да му се урачуна у стаж за јубиларну награду и време проведено у радном односу у месној заједници?


У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.

С обзиром на то, да месна заједница није орган ЈЛС, већ облик месне самоуправе и као тавка посебно правно лице, радни стаж остварен у месној заједници не рачуна се у стаж за јубиларну награду у смислу одредби ПКУ за запослене у ЈЛС.

Систем локалне самоуправе

Чланом 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је предвиђено да интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана. Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. Организациона јединица у којој се попуњава радно место (нпр. Служба за скупштинске послове) у оквиру Управе градске општине, нема непосредног руководиоца (нема начелника одељења, нема шефа службе, нема шефа одсека и нема руководиоца групе, тј, нема ни једног непосредног руководиоца у служби). Служба је тек формирана и нема руководилаца. Да ли у том случају нпр. секретар Скупштине општине или заменик начелника управе могу да буду чланови конкурсне комисије која спроводи интерни конкурс и ако постоји препрека да они буду, ко може у наведеном случају да буде као непосредни руковидилац члан конкурсне комисије?


Чланом 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је предвиђено да интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана.

Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

С обзиром на наведене законске одредбе, конкурсну комисију чине службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место, службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима и непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место.

У конкретном случају непосредног руководиоца нема, јер нема ни начелника одељења, шефа одсека (службе) односно руководиоца групе, а тиме ни могућности да комисија има три члана, већ само два и то службеника који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеника који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

Систем локалне самоуправе

Да ли секретар скупштине града мозе да има само положен правосудни испит, односно не мора да има положен испит за рад у државним органима ако има положен правосудни испит?


Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) само посредно уређује питање односа државног стручног испита и правосудног испита. Наиме, чланом 131. наведеног закона је прописано да посебан стручни испит, осим правосудног испита, не замењује државни стручни испит. Одредба се односи на службенике, али се тиме не мења закључак у погледу тога да не постоји обавеза полагања државног стручног испита за лица која имају положен правосудни испит.

Најзад, Законом о државној управи ("Сл. гласник РС", бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018 - др. закон), који се не односи на локалну самоуправу, али посредно потврђује наведени закључак је прописано (члан 89.):

„Обавезе полагања стручног испита ослобођена су лица са положеним правосудним испитом, као и лица са положеним стручним испитом за рад у другим органима ако програм тог испита одговара програму стручног испита запослених у органима државне управе“.

Чланом 101. Закона о државним службеницима ("Сл. гласник РС", бр. 79/2005, 81/2005 - испр., 83/2005 - испр., 64/2007, 67/2007 - испр., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017 и 95/2018) је предвиђено да државни стручни испит нису дужни да полажу државни службеници у судовима, јавним тужилаштвима и Државном правобранилаштву који су обавезни да полажу правосудни испит, државни службеници у осталим државним органима који су положили правосудни испит, државни службеници у дипломатском звању који су у обавези да полажу или су положили дипломатско-конзуларни испит у складу са законом којим се уређују спољни послови, као и државни службеници који су здравствени радници или здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција, који су у обавези да полажу или су положили стручни испит у области здравствене заштите.

Упркос недовољно конкретним одредбама које се односе на јединице локалне самоуправе, може да се изведе јасан закључак да не постоји обавеза полагања државног стручног испита за лица која имају положен правосудни испит.

Систем локалне самоуправе

Да ли је општинска управа у обавези да има систематизовано радно место лектор-преводиоц (мађарски језик) у мултинационалној средини, и под којим условима?


Чланом 11. Закона о заштити права и слобода националних мањина ("Сл. лист СРЈ", бр. 11/2002, "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и "Сл. гласник РС", бр. 72/2009 - др. закон, 97/2013 - одлука УС и 47/2018) је регулисана службена употреба језика и писма и овим чланом је прописано следеће. 

На територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби.

Јединица локалне самоуправе ће обавезно својим статутом увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва. Јединица локалне самоуправе уводи језик и писмо националне мањине у службену употребу најкасније у року од 90 дана од утврђивања испуњености законом прописаних услова.

Службена употреба језика националних мањина подразумева нарочито: коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине, употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима; издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки података о личности и података на језицима националних мањина и прихватање тих исправа на тим језицима као пуноважних, употреба језика на гласачким листићима и бирачком материјалу, употреба језика у раду представничких тела.

У јединици локалне самоуправе, уколико проценат припадника конкретне националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису.

Припадници националних мањина чији број у укупном становништву Републике Србије не достиже 2% према последњем попису становништва могу се обратити републичким органима на свом језику и имају право да добију одговор на том језику преко јединице локалне самоуправе у којој је језик те националне мањине у службеној употреби, при чему јединица локалне самоуправе обезбеђује превођење и сноси трошкове превођења дописа упућеног републичком органу и одговора тог органа.

Наведеним законским одредбама није прописано обавезно систематизовање радног места лектор-преводилац, али је неопходно да јединица локалне самоуправе обезбеди вршење горе наведених радњи и послова, што, између осталог, може бити и кроз запошљавање преводиоца.

Систем локалне самоуправе

При избору/постављању нацелника или заменика нацелника општинске управе кандидат треба да је правник и да има најмање 5 година искуства у струци. Да ли се године проведене у опстинском већу тумаче у том процесу као искуство у струци?


Сходно члану 50. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) за начелника управе, која је образована као јединствени орган, може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци. Заменик начелника управе се поставља на исти начин и под истим условима као начелник.

У складу са чланом 68а Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева се радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.

Пошто избор за члана општинског већа не изискује високу стручну спрему, прецизније избор за члана већа се не везује за стручну спрему, тиме се ни време проведено на месту члана општинског већа не може сматрати радним искуством у смислу одредаба Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Систем локалне самоуправе

Да ли школа резервних војних официра може бити вреднована, третирана као виша школска спрема за запосленог у општинској управи на пословима планирања и одбране? Лице које те послове обавља има завршену гимназију.


Законом о војном образовању („Сл. гласник РС“, бр. 36/2018) и то чланом 7. је прописано:

„Високо војно образовање остварује се школовањем на струковним студијама и академским студијама првог, другог и трећег степена, у оквиру образовно-научних поља, као и кроз основна, примењена и развојна истраживања у научним областима од значаја за одбрану и Војску Србије.

Високо војно образовање реализује се интегрисањем образовне и научноистраживачке делатности ради сталног унапређења квалитета наставе и усавршавања научноистраживачког и стручног рада од значаја за одбрану и Војску Србије.

Војне високошколске установе обављају и експертско-консултантску делатност, учествују у изради наставно-образовне литературе, а могу обављати и друге послове којима се комерцијализују резултати научног и истраживачког рада, под условом да се наведеним делатностима не угрожава квалитет наставе и основна делатност војних високошколских установа“.

Према одредбама истог Закона  војне високошколске установе су Универзитет и факултет. Универзитет одбране је самостална високошколска установа која обавља делатност високог војног образовања кроз студије првог, другог и трећег степена из више научних области у оквиру образовно-научних поља, у складу са дозволом за рад, оснивачким актом и Законом о високом образовању.

Војна академија је високошколска јединица у саставу Универзитета одбране која изводи студијске програме у складу са дозволом за рад, програме усавршавања и програме војно стручног оспособљавања, у складу са оснивачким актом и овим законом.

Медицински факултет ВМА је високошколска јединица у саставу Универзитета одбране која изводи студијске програме у пољу медицинских наука, у складу са дозволом за рад, и програме војно стручног оспособљавања у складу са оснивачким актом и законом.

Војно стручно оспособљавање, у смислу овог закона, подразумева програме обуке за резервне официре Војске Србије, кандидата за пријем у професионалну војну службу и страних држављана. Дакле, у случају резервних официра организује се стручно оспособљавање, али се стицање звања резервног официра не може изједначити са стицањем високог војног образовања.

Одредбама Закона о војним школама и војним научноистраживачким установама („Сл. лист СРЈ“, бр. 80/94, 85/94 - испр. и 74/99 и "Сл. лист СЦГ", бр. 44/2005), и то чланом 12., који је престао да важи ступањем на снагу Закона о војном образовању, је прописано:

„Висока војна школа, поред школовања и усавршавања из члана 9. став 1. овог закона, организује и школовање за резервне официре Војске Југославије.

Школовање за резервне официре траје онолико времена колико износи војни рок лица упућеног у школу за резервне официре.

Кандидати за резервне официре су лица са стеченим високим образовањем“.

Дакле, сходно одредбама овог Закона, које су у међувремену престале да важе, услов за кандидата за резервног официра је да је већ реч о лицу са стеченим високим образовањем.

Сходно законским одредбама окончање програма школе резервних официра не може да буде изједначено са стицањем високе стручне спреме.

Систем локалне самоуправе

Да ли се одредбе Закона о запосленима у АП и ЈЛС, које се односе на спречавање сукоба интереса, односе на изабрана, именована или постављена лица? Конкретно, да ли помоћник председника општине може да буде председник неког удружења, организације, спортског савеза или да се бави предузетништвом?


Сходно чл. 9. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. закон, 86/19 – др. закон) функционер не сме да користи рад код послодавца у циљу утицања на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица. На одређивање круга повезаних лица и на пријем поклона примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса.

Одредбама чл. 39. до 46. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је регулисано спречавање сукоба интереса службеника, уз наводе да се сходно примењују и на намештенике, али не и на функционере.

Сукоб интереса и неспојивост послова са вршењем јавне функције су регулисани одредбама Закона о спречавању корупције ("Сл. гласник РС", бр. 35/2019 и 88/2019).

Чланом 41. Закона о спречавању корупције је предвиђено да је сукоб интереса ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције.

Чланом 42. истог Закона је прописано:

„Јавни функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.

Јавни функционер је дужан да прекине поступање у предмету у којем постоји сумња у сукоб интереса, изузев ако постоји опасност од одлагања.

Агенција даје мишљење о томе да ли постоји сукоб интереса у року од 15 дана од дана пријема обавештења јавног функционера“.

На основу члана 45. јавни функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности.

Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције.

Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција доноси одлуку којом одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.

Наредним чланом 46. Закона о спречавању корупције је предвиђено да јавни функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције који захтевају рад са пуним радним временом или стални рад. Изузетно јавни функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, јавни функционер је дужан да пријави Агенцији. Агенција може, на захтев јавног функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Уз захтев јавни функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног.

Сходно члану 48. јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа у органу јавне власти, за време вршења јавне функције, не може да оснује привредно друштво, односно јавну службу, нити да започне обављање самосталне делатности, у смислу закона којим се уређује предузетништво.

Јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа, рад са пуним радним временом или стални рад у органу јавне власти, не може бити заступник или члан органа правног лица у приватној својини, нити вршити управљачка права.

Најзад, на основу члана 49. Закона о спречавању корупције јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције или ако је законом или другим прописом забрањено да јавни функционер буде члан органа одређеног удружења.

Систем локалне самоуправе

У питању је запослени који ре решењем распоређен на једно радно место, али је наложено да поред тога, обавља и послове непопуњеног радног места. Да ли се има право на додатно оптерећење на раду за више од две године?


Чланом 33. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да је службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник.

Врсту и трајање наведених послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, уз напомену да је реч о најдуже на 30 радних дана у периоду од шест месеци.

Према томе,  службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца ради и послове који нису у опису његовог радног места, за које испуњава услове и то најдуже 30 радних дана, због привремено повећаног обима посла, због замене одсутног државног службеника или у случају да то радно место није попуњено, с тим да непосредни руководилац у писменом налогу одређује врсту послова које је службеник дужан да ради, што значи да је трајање послова привременог карактера и ограничено је најдуже на 30 радних дана.

Циљ наведене одредбе Закона о запосленима у АП и ЈЛС је да се послови другог радног места, односно послови који нису у опису радног места службеника коме се даје писмени налог да их обавља, обављају привремено, односно најдуже 30 радних дана и то само у случају када је обављање тих послова неопходно због привремено повећаног обима посла или због замене одсутног државног службеника, односно када нико није распоређен на том радном месту. С тим у вези, мишљења смо да је континуирано понављање налога претпостављеног за обављање истих послова а који нису у опису радног места службеника у поновљеном року од 30 радних дана у супротности са одредбом члана 33. Закона.

Међутим, уколико постоји потреба да се послови на одређеном радном месту обављају у периоду дужем од 30 радних дана, Закон предвиђа могућност заснивања радног односа на одређено време као и могућност примене института привременог и трајног премештаја.

Наиме, чланом 70. ст. 1.и 2. закона предвиђено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.

Даље, чланом 114. закона предвиђено је да службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози, док је чланом 115. закона предвиђено да службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

Према томе, обављање послова радног места на коме је дошло до повећаног обима посла или када је обављање послова тог радног места неопходно јер је службеник, који је распоређен на том радном месту привремено одсутан или када нико није распоређен на том радном месту могуће је по писменом налогу претпостављеног најдуже 30 радних дана, а након тог периода, у циљу даљег обављања послова тог радног места, на коме постоји потреба, могуће је применити друге институте које Закон о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа.

Што се самог додатка тиче, сходно члану 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. Треба указати да додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Дакле, уколико је у конкретном случају реч о томе да је писменим налогом руководиоца наложено запосленој да поред својих, решењем одређених послова, ради и послове који нису у опису његовог радног места и то послове одсутног запосленог, запослена има право на додатак за додатно оптерећење на раду.

Треба додати и да је право на додатак за додатно оптерећење на раду за запослене у локалној самоуправи уведено Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС („Сл. Гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20), који је ступио на снагу 31.05.2019. године.

Систем локалне самоуправе

Начелница ОУ је отворила породиљско боловање и поднела оставку пре истека мандата. Истовремено је поднела захтев за распоређивање на упражњено радно место. Да ли чл. 51. Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже има право, у овом случају да буде распоређена, подразумева и обавезу послодавца да је распореди?


Сходно члану 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Дакле, службеник на положају које је престао рад на положају из разлога протека времена на које је постављен, подношења писмене оставке или укидања положаја има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. С обзиром да је у конкретном случају Кадровским планом и Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији предвиђено упражњено радно место тиме се стичу оба, кумулативно постављена, услова за остваривање наведеног права.

Чланом 187. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано следеће:

„За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду.

Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.

Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа“.

Институт посебне заштите од отказа уговора о раду, предвиђен чланом 187. Закона о раду, не утиче односно не ограничава остваривање права службеника коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Услед наведеног, потребно је поступити по поднетом захтеву службеника коме је престао рад на положају, из разлога поднете оставке, да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, у за то предвиђеном року.

За остварење наведеног права није од значаја да ли је реч о лицу које је пре постављења на положај било у радном односу у општинској управи или ван општинске управе.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени у јединици локалне самоуправе остварује право на исплату јубиларне награде и за године рада у установи културе чији је оснивач јединица локалне самоуправе која је послодавац запосленом?


Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано: 

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. 

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

С обзиром да установа културе није орган јединице локалне самоуправе, запослени неће остварити право на јубиларну награду за године рада проведене у тој установи.