ЕЕ Платформа знања - Пословни процеси у оквиру енергетског менаџмента

1. Добра комуникација

2. Промене у понашању корисника јавних објеката

3. Успостављање контроле потрошње енергије

4. Годишњи извештај о енергетској ефикасности и оствареним уштедама

5. Анализа коришћења и потрошње енергије и одређивање приоритета за унапређење

6. Енергетски прегледи и оптимизација рада јавних објеката

7. Набавка енергије и јавне набавке уз примену начела енергетске ефикасности

8. Инструменти за праћење потрошње енергије

9. Енергетска оптимизација у раду техничких уређаја

10. Локални акти од значаја за унапређење енергетске ефикасности

 

1. Добра комуникација

Систем енергетског менаџмента у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС) подразумева учешће већег броја запослених из различитих делова градске/општинске управе, те је неопходно постизање сагласности у вези са циљевима енергетског менаџмента, као и усвајање одговарајуће комуникационе стратегије. Градови и општине својим поступањем постављају стандарде којима, између осталог, сензибилишу јавност у вези са начинима уштеде енергије. Значајну улогу у овој врсти комуникације може да има документација о успешно спроведеним мерама уштеде енергије, као и примери употребе обновљивих извора енергије.  

Уз подразумевану техничку стручност енергетског менаџера, неопходно је да он/она овлада и вештинама добре комуникације будући да је у процесу успостављања система енергетског менаџмента од велике важности управо комуникација са свим актерима и заинтересованим странама. Континуираним дијалогом и благовременим и темељним информисањем свих учесника о самом процесу увећава се њихова мотивисаност и доприноси квалитету сарадње.

Важност правовремене и сталне комуникације

Пре примене мера рационалног управљања енергијом, а свакако пре посете јавним објектима, неопходно је све актере и заинтересоване стране информисати о потреби и циљевима увођења система енергетског менаџмента. На овај начин се учесници упознају са задацима и надлежностима енергетског менаџера.

Међу актере и заинтересоване стране које треба информисати свакако се убрајају:

• градоначелник/председник општине, градска скупштина/скупштина општине

• руководиоци релевантних одељења ЈЛС

• домари, ложачи, занатлије и особе задужене за чистоћу у објектима

• директори предшколских установа и школа

• корисници објеката

• наставници и ученици

• дистрибутери и снабдевачи енергије

• медији

• друге локалне самоуправе које поседују систем енергетског менаџмента

Поред стандардних извештаја о потрошњи енергије, редовна комуникација са заинтересованим странама подразумева и дискусије са домарима и ложачима, као и информације које се достављају локалном већу или скупштини. Енергетски извештај тако представља информациони и контролни инструмент у раду енергетског менаџера. Израда и достављање извештаја се, уз помоћ софтвера, одвија на месечном и на годишњем нивоу. Годишњи извештај о потрошњи енергије првенствено служи као извештај о активностима енергетског менаџера, којим се мери остварени напредак у току те године. Годишњи извештај чине појединачни извештаји о јавним објектима, као и збирни извештај за све јавне објекте града/општине.

У циљу подстицања континуиране комуникације између енергетског менаџера и свих актера у овој области управљања, препоручује се успостављање редовних састанака.

Мотивација и професионалне квалификације домара и ложача су пресудни за успех у многим областима управљања енергијом. Континуирана обука домара и ложача, као и спровођење редовне и модериране размене искустава промовишу know-how, откривају слабости и повећавају мотивацију. Одговарајућа упутства, која се односе на заједничке састанке са домарима, ложачима и занатлијама којима је поверена брига о градским/општинским објектима, а у циљу размене информација, могу бити садржана и у градској/општинској одлуци о унапређењу енергетске ефикасности.

За добро функционисање система енергетског менаџмента изузетно је важно да сви запослени буду свесни утицаја сопствених активности на перформансе система, као и да буду детаљно упознати са енергетском политиком и њеним циљевима. Поред суштинског разумевања предузетих активности, тиме се запослени додатно мотивишу да дају лични допринос у спровођењу мера енергетског менаџмента.

Информациони и комуникациони канали

Енергетском менаџеру су доступни различити информациони и комуникациони канали, попут следећих:

• ЕЕ инфо поинт, тачка за комуникацију и обавештавање о енергетској ефикасности

• веб-сајт канцеларије за енергетски менаџмент

• енергетски пасоши на јавним објектима

• извештаји о годишњој потрошњи енергије и воде на улазним вратима јавних објеката

• изјаве за локалне медије и јавне медијске сервисе

• плакати за подизање свести јавности о штедњи енергије

• презентације и обуке за управнике и кориснике јавних објеката

• презентације на стручним скуповима у земљи и иностранству

• презентације и стручни скупови организовани у просторијама ЈЛС

Веб-сајт има пре свега едукативну намену јер се преко њега све заинтересоване стране информишу о кључним питањима у вези са коришћењем и потрошњом енергије, односно са енергетском ефикасношћу. Путем веб-сајта могуће је и проактивно анкетирати све заинтересоване стране у погледу рационалног коришћења енергије, као и других актуелних питања у вези са енергијом. Уколико на веб-сајту ЈЛС или посебном локалном веб-порталу посвећеном енергетици постоји посебан део за постављање питања, неопходно је да она буду преусмерена енергетском менаџеру који има капацитет да на најефикаснији начин упути одговор заинтересованој страни.

Велику корист грађани могу имати од ЕЕ инфо поинт, односно тачке за комуникацију и обавештавање о енергетској ефикасности, у оквиру канцеларије општинског енергетског менаџмента. На том месту грађани могу доћи до релевантних информација које су им неопходне за енергетски ефикасну изградњу/реновирање индивидуалних објеката, уз упутства за што ефикасније коришћење енергије у домаћинству током периода употребе и одржавања објекта. Ова врста комуникације је постала и законска обавеза градова и општина у складу са Законом о становању и одржавању зграда, који предвиђа да све ЈЛС пружају редовну саветодавну помоћ грађанима у погледу унапређења енергетске ефикасности зграде.

Циљ комуницирања је, између осталог, и да се путем обезбеђивања информација о напорима које енергетски менаџер улаже да би побољшао свој учинак у унапређењу система енергетског менаџмента, подстакну и друге организације на деловање у овој области.

Енергетски менаџер треба да води рачуна о свим сугестијама и примедбама у вези са системом за управљање енергијом. Енергетски менаџер мора бити отворен за све сугестије и примедбе, било да оне долазе интерно (сарадници у тиму и одељењу, корисници система енергетског менаџмента) или екстерно (заинтересовани грађани и др).

Енергетски менаџер прикупља и записује све примедбе и сугестије запослених и корисника енергетског менаџмента у погледу коришћења и потрошње енергије и енергетске ефикасности, те на основу анализе прикупљених података покреће, уколико је потребно, одговарајуће корективне мере у циљу унапређења система.

 

2. Промене у понашању корисника јавних објеката

Да би дошло до унапређења енергетске ефикасности и остварења уштеда, неопходно је позитивно утицати на понашање корисника енергетских услуга. На нивоу ЈЛС, постоје различите врсте кампања и пројеката путем којих се може остварити потенцијал за уштеду. Поред обуке техничког особља, нарочито је ефикасно и исплативо спровођење пројеката уштеде енергије и воде у школским и предшколским објектима, али и у другим јавним зградама. Међу моделима који позитивно утичу на понашање корисника, а у контексту одрживости, тако се посебно истиче уштеда енергије у школама и вртићима где се уз јасан педагошки циљ постиже и преношење стечених знања и искустава на ширу локалну заједницу. Финансијски подстицаји имају своје економско оправдање јер доказано увећавају мотивацију корисника и остварују уштеде у енергији.

Навике корисника и потенцијал за уштеду

Градови и општине су уједно и власници и корисници великог грађевинског фонда, те њихово поступање у контексту заштите животне средине има великог ефекта на ширу јавност, односно на стварање и мењање навика грађана. Смањење потрошње енергије доводи, поред смањења емисија, и до смањења финансијских трошкова, односно до растерећења локалног буџета. Сви стални корисници јавних објеката, а посебно техничко особље у њима, имају значајан утицај на потрошњу енергије. Реализовани пројекти недвосмислено показују да се у јавним објектима путем позитивних промена у понашању корисника могу остварити уштеде и до 20%. Потенцијал за уштеду енергије се може одредити како проценом дотадашњих навика и поступања корисника, тако и оценом енергетских својстава објекта. Самим тим, овај потенцијал се може активирати применом мера које не захтевају инвестиције или применом нискобуџетних мера, без угрожавања комфора корисника објекта. Уочено је и да сама свест корисника објекта о потрошњи енергије и трошковима, доводи до тога да у објектима у којима нема стално присутног техничког особља, корисници сами откривају, пријављују, а понекад делимично и отклањају узроке прекомерне потрошње енергије.

Како постићи уштеде?

Потрошња енергије, енергената и воде у јавним објектима у значајној мери зависи од техничког особља. Ипак, утицај осталих корисника није занемарљив, а он је посебно изражен у објектима у којима техничко особље није стално присутно. Правила понашања корисника могу бити дефинисана у оквиру препорука или градских/општинских одлука о унапређењу енергетске ефикасности, а тичу се:

• проветравања просторија

• унутрашње температуре

• коришћења расвете

• употребе електричних уређаја

• избегавања губитака код уређаја у стању приправности

• поправки арматура за воду

Постоје бројне могућности да се једноставним средствима подстакне мотивација корисника. Уочено је да се корисници јавних објеката рационалније понашају по питању уштеде енергије у властитим домовима него у овим објектима. Стога се као први корак у мотивисању корисника за штедњу енергије препоручује њихово упознавање са актуелном потрошњом и трошковима током последње три године. Континуирано извештавање и информисање о потрошњи истовремено служи контроли успешности спроведених мера, али и подизању свести о штедњи енергије.

До промене у понашању корисника се може доћи на више начина, међу којима су:

• обуке за техничко особље

• пројекти који промовишу уштеду енергије у школама и вртићима (иако овакве радионице, игре, презентације и др. захтевају велики педагошки напор, а потенцијал за уштеду је невелик, дугорочно посматрано ови напори имају значајне позитивне дугорочне ефекте)

• примена модела „50–50“ (део финансијских средстава од остварене уштеде у енергији остаје на располагању датој установи у којој је уштеда остварена)

• финансијски подстицаји техничком особљу из остварених уштеда

• такмичења у уштеди енергије (обично се организују уз текуће пројекте унапређења енергетске ефикасности)

• пројекти који за циљ имају уштеду енергије, а чији су актери запослени у градској/општинској управи и администрацији (потребна је додатна мотивација да ови пројекти – „Зелена канцеларија“, едукације, презентације, кампање за подизање свести и др. – не буду схваћени као додатно радно оптерећење, већ као допринос побољшању општег енергетског стања)

• информативне кампање за различите циљне групе

• упутства за рационалну употребу енергије

Упутствима за рационалну употребу енергије, којима се сумирају правила и предупређују конфликти, заправо се подржавају напори енергетских менаџера, руководилаца и техничког особља објеката. 

Упутства за рационалну употребу енергије треба да дефинишу и појасне:

• одговорности спрам функције која се обавља

• правила понашања корисника објекта

• стандардне услове коришћења објекта

• правила за рад техничких система

Додатно, ова упутства могу садржати и спецификације за реновирање постојећих и изградњу нових објеката, смернице за набавку опреме која користи енергију итд.

Упутство за рационалну употребу енергије (може бити саставни део градске/општинске одлуке о унапређењу енергетске ефикасности) мора бити усвојено од стране градског/општинског руководства, односно скупштине ЈЛС. Идеално, локално веће упућује администрацији да припреми и редовно ажурира овакве одлуке. Превише амбициозна и детаљна упутства могу угрозити прихватање, а самим тим и имплементацију, нарочито током почетне фазе успостављања система енергетског менаџмента. Да би се добила подршка управе, препоручљиво је укључити је током развоја документа, нпр. расправа о нацрту и постизање компромиса у току једног информативног догађаја. Искуство је показало да се оваква упутства ретко читају у целини. Стога се препоручује креирање одговарајућих исечака као водича за сваку циљну групу. Могућност имплементације упутстава и контрола примене су пресудни за промену понашања корисника.

Сензибилизација корисника објеката

Понашање корисника је од централног значаја ако се жели дуготрајно смањење потрошње енергије и воде. Сензибилизација корисника јавних објеката је стога централно поље деловања енергетског менаџера. Циљ је да корисници јавних објеката промене своје ставове у корист понашања које штеди енергију. Ово је често дуготрајан процес јер се до свих корисника не може допрети од самог почетка. Многи људи повезују уштеду енергије са негативним представама као што су губитак комфора и ограничења у употреби. Без обзира на то, континуираним радом на ову тему могуће је постићи дугорочне уштеде.

Фактори успеха у процесу подизања свести корисника су:

• снажна и трајна укљученост доносилаца одлука

• комуникација циља и енергетске политике од стране доносилаца одлука

• мотивација сарадника

• објављивање годишњих података о потрошњи

• узимање у обзир сазнања о животној средини

• мере за осигурање континуитета

• интерни и екстерни односи са јавношћу

Само одговарајућом сензибилизацијом и прихватањем од стране корисника могуће је активирати сав потенцијал за уштеду и постићи пун ефекат техничких мера оптимизације. Кампање које би се у овом смислу спроводиле, уколико су добро осмишљене, не морају да изискују велика материјална улагања, а могу да произведу значајне уштеде у енергији и јавном буџету.

Како би корисници јавних објеката заиста постали активни учесници у систему енергетског менаџмента, неопходно је имати у виду три кључна елемента:

Мотивација → Постоји много подстицаја који могу утицати на понашање корисника, као што су на пример: економски и еколошки мотиви корисника, очекивања о ефикасности, трошкови понашања, друштвени мотиви, здравље на радном месту и жеља да се уштеди.

Знање → Недостатак знања о енергетским темама често доводи до несигурности и скептицизма. Ово може успорити промену понашања, а самим тим и постизање уштеда.

Због тога је потребан циљани пренос знања, посебно у областима:

• знање о климатским питањима, трошковима за енергију, несташицама енергената

• знање о сопственом понашању и висини своје потрошње у поређењу са другима

• практична знања: које алтернативне опције за акцију постоје и која се уштеда може постићи с њима

• очекивања ефикасности: која промена понашања стварно доноси уштеду

• промене понашања корисника доводе до уштеде тек након извесног времена

Навика → Чак и са довољном мотивацијом и знањем, примена мера енергетске ефикасности може бити условљена стеченим лошим навикама. Због тога што се многа понашања ослањају на аутоматизацију, потребно је времена да корисници почну да се понашају рационалније. На промену навика могу позитивно да утичу пригодни постери, налепнице, термометри истакнути на видљивим местима и др. Требало би планирати најмање једну до две акције годишње на тему подизања свести корисника.

 

3. Успостављање контроле потрошње енергије

Контрола потрошње енергије један је од најважнијих процеса у оквиру енергетског менаџмента и као прва и најважнија мера представља основу за многе друге активности управљања енергијом.

Редовним евидентирањем и контролом потрошње и трошкова жели се постићи следеће:

• потрошњу и трошкове за енергију и воду учинити транспарентним

• алармирање у случају квара уређаја у циљу предузимања хитних мера

• идентификација потенцијалне уштеде која би се добила техничком оптимизацијом уређаја

• контрола успешности мера оптимизације

• прикупљање и обрада података који путем извештаја о потрошњи енергије представљају повратну информацију заинтересованим странама и корисницима

• контрола очитавања бројила дистрибутера

• упутство за димензионисање нових уређаја

Мерне величине које се морају прикупљати:

• подаци са главних и контролних бројила за даљинско грејање, гас, електричну енергију и воду

• рачуни за потрошњу енергије и воде

Мерне величине које би требало прикупљати:

• електрична енергија потребна за рад система за грејање

• спољне температуре

• унутрашња температура у просторијама

• температуре потисног и повратног вода система грејања

• температуре акумулатора санитарне топле воде

Контрола потрошње укључује месечно или дневно прикупљање података и контролу потрошње енергије и воде. За одређивање профила оптерећења или за бољу расподелу потрошње, потребно је за одабране мерне тачке захтевати значајно краћи интервал мерења.

Приликом успостављања контроле потрошње енергије, неопходно је претходно одговорити на следеће недоумице:

• да ли се врши мануелно или аутоматско очитавање

• који су термини за очитавање бројила

• ко врши очитавање стања бројила

• како укључити актере

• како се врши пренос података код очитавања бројила

• ко похрањује податке у одговарајући софтвер

• ко врши контролу динамике потрошње

• ко прослеђује повратне информације о динамици потрошње операторима уређаја кроз месечни извештај о потрошњи енергије

• ко прослеђује повратне информације о потрошњи и трошковима релевантним заинтересованим странама путем годишњих извештаја о потрошњи енергије – нпр. градско веће, градоначелник, директор

Успостављање контроле рачуна

Ова контрола обухвата евидентирање и контролу рачуна дистрибутера и снабдевача енергије и воде. Провером се могу открити нелогичности и грешке, идентификовати нетачне фактуре и уштедети на трошковима. Поред тога, редовно евидентирање и провера тарифа често указује на потенцијал за оптимизацију постојећих уговора о снабдевању енергијом. За разлику од самог уноса података о потрошњи у софтвер, њихова контрола захтева виши ниво искуства и специјалистичког знања.

Енергетски менаџер је дужан да периодично изврши контролу свих унетих рачуна у информациони систем за енергетски менаџмент. Потребно је забележити све нелогичности и сваку од њих исправити ако су фактуре доступне било као копија било електронски (онлине подаци дистрибуције). Ако подаци нису доступни енергетском менаџеру, неопходно је да о томе обавести одговарајућег корисника система који треба да изврши тражену корекцију. Корисник мора о извршеној корекцији да обавести енергетског менаџера који ће је затим још једном проверити.

Ако менаџер уочи потенцијал за уштеду енергије (превелика ангажована снага, реактивна енергија, промена тарфиног система...) потребно је да своја запажања забележи у извештај о извршеној контроли рачуна, како би се на основу њих креирали акциони планови, извршиле корективне мере или деловало на промену понашања корисника јавних објеката у систему енергетског менаџмента.

Вредновање стварне у односу на очекивану потрошњу енергије

Енергетски менаџер врши мониторинг стварне (актуелне) потрошње енергије јавних објеката и јавне расвете у систему енергетског менаџмента и пореди је са очекиваном потрошњом. Очекивана потрошња је одређена ранијим искуствима, односно претходном потрошњом енергије.

Предвиђања могу бити базирана на детаљној анализи ових ставки или на основу процене историјског тренда. Одступања се анализирају и оцењују како би се идентификовали елементи који утичу на побољшање перформанси или изоловали проблем који се идентификују.

За јавне објекте у систему енергетског менаџмента који имају месечну динамику мерења и плаћања енергента информациони систем за енергетски менаџмент (ИСЕМ) аутоматски врши вредновање стварне у односу на очекивану потрошњу енергије тако што врши поређење стварне потрошње енергије актуелног месеца са тренд линијом потрошње енергије добијене на основу историјске потрошње.

У случају да је стварна потрошња већа или мања од очекиване, информациони систем шаље обавештење енергетском менаџеру и кориснику објекта о постигнутој уштеди/губитку у процентима и апсолутној вредности енергије у kWh.

За јавне објекте у систему енергетског менаџмента који немају месечну динамику мерења и плаћања енергента (лож уље, угаљ, дрва...) енергетски менаџер рачуна укупну постигнуту уштеду/губитак.

За јавну расвету се, након унетих рачуна за текући месец врши поређење потрошње енергије по трафо станицама са њиховом потрошњом истог месеца у претходним годинама.

Сваки извештај о постигнутој уштеди/губитку се доставља управнику објекта, директору ЈП, члану општинског већа задуженом за енергетику и председнику општине.

Контрола индикатора енергетских перформанси

Енергетски менаџер је дужан да за све јавне објекте у систему, након што буду унети и исконтролисани сви рачуни за енергију и воду за претходну годину, изврши контролу свих дефинисаних индикатора енергетских перформанси њиховим поређењем са вредностима у претходним годинама узимајући у обзир величину променљивих (годишњи степен дани) које утичу на њихову вредност. Потребно је извршити замену индикатора у случају да он више не показује стварну енергетску ефикасност објекта. Ако енергетски менаџер уочи да индикатор енергетске перформансе показује повећану потрошњу енергије у односу на очекивану потребно је да своја запажања забележи како би се на основу њих креирали акциони планови или извршиле корективне мере или извршила контрола понашања корисника јавних објеката у систему енергетског менаџемента.

Контрола корисника

Како би се остварили већи ефекти у оквиру оптимизације објекта и потрошње енергије енергетски менаџер у оквиру редовне контроле понашања корисника јавних објеката обилази објекте из обухвата система енергетског менаџмента у присуству особе задужене за одржавање објекта уз помоћ предходно припремљене чек листе и одговарајуће мерне опреме проверава параметре комфора у објекту и рад уређаја – потрошача енергије у објекту (превасходно котлова за грејање и припадајуће аутоматике). Евидентирају се појаве несавесног понашања корисника јавних објеката које нису у складу са градском/општинском одлуком о унапређењу енергетске ефикасности. На основу свега учињеног потребно је да енергетски менаџер сачини извештај о контроли понашања корисника јавних објеката, да га достави управнику објекта, члану општинског већа задуженом за енергетику и председнику општине.

Како би спречили ситуације које могу резултирати губитком енергије енергетски менаџмент треба да предложи, а локална самоправа усвоји Одлуку за унапређење енергетске ефикасности којом се између осталог дефинишу минимални услови комфора, начини и режими рада система за грејање, хлађење и вентилацију у јавним објектима. На основу поменутих препорука се врши и контрола понашања корисника система енергетског менаџмента.

Редован сервис опреме за грејање, хлађење и вентилацију

Како би системи и опрема за грејање, хлађење и вентилацију несметано, дуговечно и ефикасно радили потребно је њихово редовно одржавање. За то је задужен или радник на одржавању објекта (замена и чишћење расветних тела, чишћење филтера на клима уређајима...) или ангажована специјализована фирма (чишћење котла, димњака...). У оба случаја радник на одржавању објекта је дужан да уредно води дневник одржавања опреме и система, као и да води архиву о извршеним интервенцијама од стране специјализованих фирми.

Радник на одржавању објекта је у договору са енергетским менаџером дужан да води евиденцију о параметрима и режиму рада система за грејање (време укључења – почетка ложења, време искључења – престанак ложења, бележење спољне температуре, температуре потисног вода и унутрашње температуре у унапред одређеним временским интервалима), као и да сваки проблем и неправилности у раду пријави енергетском менаџеру.

Сваки корисник објекта је дужан да у предвиђеном року обави сет обавезних годишњих сервиса и прегледа опреме. Неопходни сервиси и прегледи морају бити спроведени на време, а енергетски менаџер је дужан да изврши контролу њихове реализације.

 

4. Годишњи извештај о енергетској ефикасности и оствареним уштедама

Енергетско извештавање је усмерено на све стране које имају одређени интерес: политичка тела, доносиоци одлука, министарства и секретаријати, управници, директори, радници на одржавању, грађани итд.

Извештаји се могу разликовати по временским периодима за које се израђују (годишњи, полугодишњи, квартални, месечни, недељни, сезонски итд). Енергетским извештајима се поткрепљује деловање енергетског менаџера и потврђује квалитет његовог/њеног рада. Они представљају и битан инструмент контроле у смислу планирања и управљања енергијом, са становишта потрошње и трошкова. Енергетским извештајима се могу циљне групе мотивисати за економичну употребу енергије и воде.

Енергетски извештаји треба да буду јавно доступни како би сви заинтересовани могли да се упознају са стањем по питању енергетике на локалу, а на тај начин се доприноси и подизању опште свести о значају управљања енергијом. Јавности треба да буду доступни уговори о набавци енергије, енергетски биланси, статистички подаци, енергетски индикатори и др.

У току свог рада, енергетски менаџер је дужан да припрема и подноси различите врсте извештаја. Најзначајнији извештаји су:

• годишњи извештај о остваривању циљева уштеде енергије

• годишњи извештај енергетске ефикасности за органе јединице локалне самоуправе

• извештај о реализацији акционог плана

• извештај о реализацији мера унапређења енергетске ефикасности

• извештај о ванредном догађају који има за последицу промену стања у систему енергетског менаџмента

Основни алат којим се енергетски менаџери служе за израду извештаја је информациони систем енергетског менаџмента.

Јединице локалне самоуправе са преко 20.000 становника, као обвезници система енергетског менаџмента, дужне су да надлежном министарству доставлјају годишњи извештај о остваривању цилјева уштеде енергије на обрасцу који је одређен правилником.

Обавеза обвезника система енергетског менаџмента је да реализује годишњи циљ уштеде енергије у текућој календарској години у износу од 1% од остварене потрошње примарне енергије у претходној календарској години. У случају да се у току једне календарске године постигну веће уштеде од прописане, она се сразмерно обрачунава као уштеда у наредних пет година.

Годишњи извештај о остваривању циљева уштеде енергије се састоји од седам листова и попуњава се у Excelu. Формат извештаја је прописан Правилником о обрасцу годишњег извештаја о остварењу циљева уштеде енергије („Службени гласник РС“, бр. 32/16). Извештај се доставља до 31. марта текуће године за претходну календарску годину.

Попуњен и комплетиран годишњи извештај се одштампа и потписује од стране овлашћеног лица јединице локалне самоуправе. Извештај се заводи и печатира.

Попуњену пријаву и прорачун о оствареној годишњој потрошњи примарне енергије треба доставити Министарству рударства и енергетике.

Годишњи извештај о остваривању циљева уштеде енергије за јединице локалне самоуправе и органе државне управе се састоји од седам листова:

1. насловна страна

2. списак објеката

3. годишња потрошња енергије и воде збирно за све објекте са списка објеката

4. конверзија мерних јединица

5. тренд остварене потрошње примарне енергије

6. самооцењивање нивоа система енергетског менаџмента

7. средњорочни и дугорочни план

Годишњи извештај енергетске ефикасности за органе јединице локалне самоуправе се израђује у циљу да се осигура непрекидна функционалност система енергетског менаџмента и да се дају препоруке за побољшање.

На основу извештаја се врши оцена од стране општинског руководства:

• да ли систем енергетског менаџмента остварује постављене енергетске циљеве

• утврђивање могућности за побољшавања

• провера и осигурање ефективности система енергетског менаџмента на свим нивоима

• осигурање редовних провера референтне линије/енергетске поредбене вредности и ажурирање индикатора енергетске ефикасности

Руководство локалне самоуправе, најмање једном годишње оцењује систем енергетског менаџмента (са свим обавезним улазним и излазним елементима) да би се обезбедила његова стална адекватност и ефективност. Редовно годишње оцењивање се обавља у првом кварталу текуће године за претходну годину. Ово оцењивање обухвата процењене могућности за побољшавање и потребу за изменама у систему енергетског менаџмента, укључујући политику и циљеве. Најважнији улазни елемент за оцењивање је годишњи извештај енергетске ефикасности.

Годишњи извештај енергетске ефикасности требало би да садржи:

• главне резултате – преглед потрошње енергије и енергената

• главне резултате – примењене мере и активности ЕЕ и повећање удела ОИЕ

• главне резултате – остварене уштеде у физичким и новчаним јединицама

• организацију и структуру менаџмента, документе система, активности у погледу информисања и обуке, подизање свести

• ажурирану листу мапираних објеката, назначене промене у односу на последњи унос, потрошњу енергије и енергената, структуру трошкова за све мапиране објекте на територији ЈЛС, поређење објеката према индикаторима енергетске ефикасности, анализу јединичних цена енергената, анализу важећих уговора за набавку енергије...

• потрошњу енергије и енергената, структура трошкова, емисију штетних гасова, грубу анализу техничких система и грађевинског омотача у објектима...

• резултате детаљних анализа, студију оправданости, елаборате енергетске ефикасности, анализу потребних инвестиција, планове финансирања...

• прилоге (графици, табеле, мапе...)

Уколико се након разматрања годишњег извештаја од стране руководства, донесе одлука да се планирани циљеви и задаци успешно реализују, наставља се реализација до њихове финализације.

Могуће је и да се донесе одлука да се планирани циљеви и задаци преиспитају, након чега се може донети одлука да се план или његов одређени део укида или редукује због немогућности спровођења, или да се план због важности ипак и даље спроводи, али уз поспешивање спровођења.

 

5. Анализа коришћења и потрошње енергије и одређивање приоритета за унапређење енергетских перформанси

Процес идентификовања и вредновања коришћења енергије служи за дефинисање подручја значајног коришћења енергије и идентификовање могућности за унапређење енергетских перформанси.

Анализа коришћења и потрошње енергије на основу мерења и других података

Енергетски менаџери треба да перманентно прате, истражују и налазе решења за сва одступања у енергетским перформансама.

Значајан обим информација и података, доступан за коришћење и анализу, налази се у годишњим извештајима и у ажурним записима текућег коришћења енергије у информационом систему за енергетски менаџмент. Једноставним прикупљањем одговарајућих података и информација, добија се јаснија слика о претходном и текућем коришћењу енергије и пратећим трошковима. Подаци могу бити доступни и из других области пословања, као нпр. финансијски и комерцијални подаци о трошковима из службе књиговодства.

Почетни корак у овом процесу је анализа коришћења и потрошње енергије, заснована на мерењима и другим подацима, те идентификовању и вредновању прошле и садашње потрошње и начина коришћења енергије. Анализа коришћења и потрошње енергије се врши на основу резултата спроведених енергетских прегледа јавних објеката и рачуна о енергетским утрошцима. Рачуни о енергетским утрошцима се прикупљају уз помоћ информационог система за енергетски менаџмент од стране корисника објеката. Резултати анализе улазних елемената пружају преглед потрошње енергије у претходном периоду у односу на технолошке, финансијске и опште податке организације/корисника енергетског менаџмента.

Идентификација подручја значајног коришћења и потрошње енергије врши се уз помоћ информационог система за енергетски менаџмент који је у могућности да рангира најзначајније потрошаче у обухвату система енергетског менаџмента, као и оне са највећим потенцијалом за уштеду и то на основу њихове укупне и специфичне потрошње енергије. У оквиру самих објеката анализом података прикупљених енергетским прегледима утврђује се која опрема или који системи су одговорни за значајну потрошњу енергије (нпр. систем грејања, хлађења, расвете и др).

Одређивање тренутних енергетских перформанси објекта врши се израдом елабората енергетске ефикасности. Елаборате енергетске ефикасности могу израђивати они енергетски менаџери који поседују одговарајуће знање и лиценцу 381 – Одговорни инжењер за енергетску ефикасност зграда. За израду елабората енергетске ефикасности могу се користити различити софтвери, као нпр. Кнауфтерм, УРСА Грађевинска физика, Ханибал софт итд.

Процена будућег коришћења и потрошње енергије врши се на основу података из претходног периода, очекиваних ефеката примењених мера, подацима о коришћењу објеката (нпр. прелазак у рад у једној смени, промена енергената). Ови подаци су корисни за планирање буџета, израду финансијског плана и плана јавних набавки.

Одређивање приоритета за унапређење енергетских перформанси

Резултати енергетских прегледа и подаци у информационом систему за енергетски менаџмент структурисани су на начин да представљају основу за идентификацију приоритета и могућности за побољшање енергетских перформанси. Овај процес се одвија у четири фазе:

1. прорачун индикатора енергетске ефикасности и њихово поређење са циљним вредностима и нормализација полазног стања

2. идентификација мера за побољшање изабраних индикатора и прорачун енергетских ефеката примене изабраних мера

3. прорачун параметара рентабилности спровођења изабране мере

4. рангирање мера према параметрима рентабилности и осталим параметрима у складу са стратешким циљевима енергетског планирања и избор мера за реализацију у складу са финансијским ограничењима

1. Прорачун индикатора енергетске ефикасности и њихово поређење са циљним вредностима и нормализација полазног стања

Енергетски менаџер треба да дефинише индикаторе који су погодни за праћење и мерење енергетских перформанси (Energy Перформанце Индицаторс, ЕнПИ).

Индикатори енергетских перформанси се исказују као прост параметар (број) или се исказују у облику односа са неком независном променљивом – спољашња температура, степен дан и сл.

Енергетска референтна (поредбена) вредност користи информације из претходног и текућег коришћења енергије. Референтна вредност представља квантитативни референтни ниво за поређење енергетских перформанси. Она се такође користи за прорачун уштеда енергије, као референца за стање пре и после примене мера за побољшање енергетских перфоманси.

Референтна (поредбена) вредност идентификује полазни ниво у потрошњи енергије у обиму који је могућ уз постојеће евиденције и мерења.

2. Идентификација мера за побољшање изабраних индикатора и прорачун енергетских ефеката примене изабраних мера

Избор мере за унапређење енергетске ефикасности неког објекта или система представља следећи корак у обради података за припрему акционог плана. Мере су различитог карактера зависно од објекта или система у којем се примењују, а могу се сврстати у три основне групе у зависности од комплексности и нивоа инвестиција:

• мере домаћинског управљања енергијом (мере без инвестиција)

• нискобуџетне 

• високобуџетне мере

Имплементација организационо-техничких мера за које нису потребна финансијска средства (мере домаћинског управљања енергијом) не захтева прекид рада система/објекта, нити ремети активности запослених у објекту. Најчешће мере које спадају у ову групу су мере текућег и превентивног одржавања, као и мере које утичу на промену понашања корисника или оператера. Прописују се специфичне процедуре за коришћење појединих система и опреме у оквиру објекта, постављају се на видна места обавештења и постери чија је основна функција мотивација и подизање свести појединца о значају и ефектима уштеде енергије.

Мере које захтевају улагања средњег нивоа (нискобуџетне мере) подразумевају краткотрајни прекид рада услед реконструкције система који опслужују објекат или самог објекта. Примери нискобуџетних мера су: реконструкција система за управљање и регулацију на системима за снабдевање топлотном и електричном енергијом (топлотне подстанице, котларнице, трафо-станице), уградња регулационих вентила на грејним телима и др.

Мере које захтевају улагања високог нивоа (високобуџетне мере) подразумевају капиталне инвестиције замене појединих система чији је технолошки ниво превазиђен или је стање такво да захтева велики обим реконструкције зарад постизања високог нивоа енергетске ефикасности или побољшања нивоа комфора у објектима.

3. Прорачун параметара рентабилности спровођења изабране мере

Након избора мере, енергетски менаџер врши прорачун њених ефеката на потрошњу енергије или енергента и трошкове одржавања, а затим евалуацију инвестиционих трошкова изабране мере. Резултати прорачуна представљају улазни податак за трећу фазу обраде података – анализу рентабилности примене одређене мере.

Да би се извршила анализа економичности реализације изабраних мера, за сваку меру потребно је идентификовати расходе потребне за њену реализацију и добит која из њене реализације произлази. Две су основне групе расхода које је пре реализације изабране мере потребно идентификовати: инвестициони и оперативни расходи. Прикупљање података о инвестиционим расходима реализује се након израде елабората (техно-економске анализе) у којем се детаљно разрађује имплементација изабране мере. Ови расходи се најчешће појављују у самој години реализације, уколико је реализацију могуће остварити током само једне године. Уколико је трајање инвестиције дуже, потребно је инвестиционе расходе прецизно распоредити по годинама.

4. Рангирање и избор могућих мера за акциони план

Одређивање техно-економског потенцијала енергетске ефикасности појединих објеката и система има кључни значај у одређивању приоритетних мера које ће бити укључене у акциони план. Одређивање овог потенцијала врши се у неколико корака, истовременим праћењем два кључна параметра – техничког (енергетског) потенцијала и пратећих економских консеквенци.

Први корак подразумева процену потенцијала енергетске ефикасности објекта који представља разлику између енергије коју објекат троши и енергије коју би трошио у случају спроведеног плана, односно мера енергетске ефикасности. Технички потенцијал енергетске ефикасности се изражава у енергетским јединицама и представља потенцијално уштеђену енергију насталу као резултат спровођења мера енергетске ефикасности. С друге стране, када се анализом обухвате и трошкови и приходи настали спровођењем мера енергетске ефикасности, говори се о економској страни спровођења мера енергетске ефикасности, односно смањеним трошковима производње енергије која није утрошена.

Други корак представља рангирање појединих мера према њиховом техно-економском потенцијалу енергетске ефикасности. Поред прорачуна параметара рентабилности реализације одређене мере, ограничење за рангирање мера треба да буде и износ финансијских средстава које је потребно обезбедити за реализацију одређене мере. Некада је и поред високе рентабилности одређене мере немогуће обезбедити одговарајући буџет за њену реализацију у наредном акционом плану, па је у том смислу потребно искључити ову меру из рангирања, или је рангирати ниско на листи приоритета. Такође, понекад високорентабилна мера утиче на квалитет услуга пружен мањем броју корисника него примена нешто мање рентабилне мере (нпр. замена столарије у школи са великим и малим бројем ђака), па и овај фактор треба имати у виду при рангирању мера.

Трећи корак обухвата проверу одступања задовољавајућег техничког стања и радних услова у објектима и системима.

Четврти корак води одређивању приоритетних мера које ће бити укључене у акциони план, састоји се у спајању ранг листа формираних према техно-економском потенцијалу енергетске ефикасности и њиховом рангирању на основу допунских економских критеријума и величине одступања од задовољавајућег техничког стања и радних услова у објектима. Због тога се овај корак и назива интегралним рангирањем. При интегралном рангирању, сваки од анализираних фактора рангирања (енергетска уштеда, економски параметри, промена величине одступања од задовољавајућег техничког стања и радних услова у објектима) може се пондерисати сходно унапред дефинисаним приоритетима при рангирању.

Рангирање мера по објектима и системима према техно-економском потенцијалу енергетске ефикасности има највећи значај у коначном избору приоритетних мера које ће бити укључене у акциони план. Из тог разлога, ово рангирање треба да се обавља на основу довољно поузданих информација о потенцијалу енергетске ефикасности и метода за његову процену. Најпоузданије информације о овом потенцијалу могу се добити из студија, анализа и процена које се периодично врше на основу расположивих података из базе података.

Уколико не постоје израђене студије и анализе потенцијала енергетске ефикасности, за појединачне објекте могу се користити нпр. прорачуни индикатора енергетске ефикасности и њихово поређење са стандардним вредностима или међусобно. Поседовање база података и информационог система који се на њу ослања омогућује ово поређење.

Рангирање мера зависно од могућности евалуације њихових ефеката:

• рангирање према мерљивим индикаторима (период отплате, интерна стопа повраћаја, нето садашња вредност, јединична цена, трошкови по јединици енергије, % смањења емисије ЦО2, уштеда у kWh и др)

• рангирање према индикаторима који не могу да се квантификују

• рангирање мера према утицају на техничко стање објеката и оперативне услове у њима (објекти са значајним одступањима од нормираних захтева који се односе нпр. на ниво грејања или осветљења)

• интегрално рангирање мера

Интегрално рангирање представља рангирање мера према њиховим техно-економским учинцима (укључујући и могућности реализације са аспекта расположивих средстава) и учинцима у погледу побољшања техничког стања објеката и оперативних услова у њима, са унапред дефинисаним пондерима.

Листа критеријума за рангирање предложених мера енергетске ефикасности са скалом оцене и тежинским факторима се утврђује сваке године уз учешће енергетског менаџера и свих релевантних градских/општинских служби и оделења.

 

6. Енергетски прегледи и оптимизација рада јавних објеката

Енергетски преглед се састоји из следећих фаза:

• планирање енергетског прегледа

• иницијални састанак

• прикупљање података

• план мерења

• обилазак локације

• анализа

• извештај о енергетском прегледу

• завршни састанак

Планирање енергетског прегледа

Планирање енергетског прегледа је скуп активности које су битне за дефинисање обима енергетског прегледа у циљу прикупљања прелиминарних информација из организације/система који је предмет енергетског прегледа. 

Енергетски менаџер треба да буде оспособљен за вршење енергетског прегледа.

Како би се разрадио и дефинисао обим енергетског прегледа и осигурало да ће се енергетски преглед ефикасно спровести неопходно је применити следеће:

1. Енергетски менаџер и установа за коју се врши енергетски преглед морају се усагласити о:

• обиму, граници и циљу (циљевима) енергетског прегледа
• потребама и очекивањима од енергетског прегледа
• нивоу детаљности
• року завршетка
• критеријумима за оцењивање и рангирање могућности за побољшање енергетских перформанси (нпр. поврат инвестиције, потенцијал уштеде енергије током времена, животни циклус трошкова, анализа трошкова замене опреме са енергетски ефикаснијом; такође, могућности за побољшање енергетске ефикасности могу укључивати и неенергетске добити)
• временским обавезама и другим ресурсима из установе
• релевантним подацима који морају бити доступни пре почетка енергетског прегледа (нпр. цртежи, шема постројења и инсталисане опреме, претходна енергетска потрошња, рачуни за енергију и воду, рачуни за одржавање, упутства за употребу и техничке спецификације, план мерења и/или инспекције за време енергетског прегледа)
• очекиваном резултату прегледа и форматом извештаја
• да ли ће се завршни извештај презентовати установи за коју се врши енергетски преглед због давања коментара
• представнику јавне установе/предузећа одговорном за процес енергетског прегледа
• о процесу пристанка на било коју промену у обухвату енергетског прегледа

2. Енергетски менаџер треба да затражи податке за утврђивање контекста енергетског прегледа, укључујући:

• регулаторне захтеве или друге променљиве које утичу на енергетски преглед
• регулаторна или друга ограничења која утичу на опсег и друге аспекте предложеног енергетског прегледа
• стратешке планове који могу утицати на енергетску ефикасност установе (нпр. планови за управљање имовином, планови за проширење, планирани пројекти, ангажовање спољних сарадника ради управљања објектима или одржавања опреме)
• менаџмент квалитета, заштите животне средине, енергетских система…
• фактори или посебне околности које могу да прузрокују промену опсега енергетског прегледа
• било каква разматрања, чак и она субјективна, укључујући постојећа мишљења, идеје и ограничења која се односе на потенцијалне мере за побољшање енергетске ефикасности  

3. Енергетски менаџер мора обавестити јавну установу/предузеће о:

• објектима, опреми и услугама које су потребне како би се омогућило обављање енергетског прегледа
• комерцијалним или другим интересима који би могли утицати на закључке или препоруке енергетског саветника
• сукобу интереса

Иницијални састанак

Сврха иницијалног састанка је информисање заинтересованих страна о циљевима енергетског прегледа, дефинисаном обиму енергетског прегледа, граница и метода, као и разматрање посебних услова за вршење енергетског прегледа (приступ, безбедност, итд).

Енергетски менаџер треба да захтева од установе да:

• одреди особље које асистира енергетском менаџеру или енергетском саветнику ако је ангажован за вршење енергетског прегледа, или одговарајуће појединце конституисане као тим који морају имати неопходне компетенције и овлашћења за захтевање или обављање директних операција на процесима и опремом, а који подржавају дефинисани обим енергетског прегледа и циљеве
• информише одговарајуће особље и друге заинтересоване стране о енергетском прегледу, њиховим улогама, одговорностима, сарадњи и свим условима који се њих тичу
• обезбеди сарадњу заинтересованих страна
• пружи информацију о сваком одсупању од редовног и уобичајеног коришћења објекта или система који могу утицати на енергетски преглед или енергетске перформансе, нпр. радови на одржавању, ванредно коришћење објекта (спортски догађаји, представе, итд), значајне промене у обиму производње и др.

Ако је у питању тим за енергетски преглед, потребно је именовање водећег енергетског саветника. Енергетски саветник треба да усагласи са установом:

• осигурање приступа, како је дефинисано обимом енергетског прегледа
• захтеве у вези са правилима и процедурама за безбедност, здравље и заштиту на раду
• доступност ресурса, укључујући и податке о потрошњи енергије и потребе за додатним мерењем
• недокументовани споразуми који се примењују
• процедуре које треба следити приликом инсталације мерне опреме

Енергетски менаџер/саветник са јавном установом/предузећем разматра детаље енергетског прегледа, укључујући распоред, процесе, могућу потребу за додатном мерном опремом, интервјуисање особља установе, састанке, посете локације, итд.

Након завршетка иницијалног састанка, енергетски менаџер/саветник обавезан је да сачини записник са иницијалног састанка и да га проследи на потпис од стране установе. Јавна установа или јавно предузеће је дужно да достави један потписан примерак записника менаџеру/саветнику, након чега се може наставити са вршењем енергетског прегледа.

Прикупљање података

Најпре менаџер уводи новог корисника у информациони систем за енергетски менаџмент. Ако су на располагању, енергетски менаџер прикупља, сређује и складишти одговарајуће податке о потрошњи и начину коришћења енергије у информациони систем за енергетски менаџмент, ради подржавања циљева прегледа.

Ако су доступни, поред општих података о самом објекту и његовом кориснику прикупљају се и следећи подаци:

• листа система, процеса и опреме – потрошача енергије

• детаљне карактеристике коришћења енергије у оквиру дефинисаног обима енергетског прегледа, укључујући релевантне променљиве и како установа сматра да утичу на енергетске перформансе

• подаци историјских и актуелних енергетских перформанси, које укључују – потрошњу енергије, релевантне променљиве, одговарајућа релевантна мерења (нпр. мерење фактора снаге, резултати термографског испитивања или испитивање компримованог ваздуха), догађаји из прошлости који су могли да утичу на потрошњу енергије у периоду на који се односе прикупљени подаци

• мерна и контролна опрема, конфигурација и анализа информација (нпр. локални мерни уређаји, дистрибуирани системи контроле; напомена – подаци о мерењу могу бити прикупљени и сређени од треће стране, нпр. дистрибутер енергије)

• планови за будућност који могу утицати на енергетске перформансе (нпр. планирана проширења, скраћења или промене у обиму производње, планиране замене или измене на опреми или системима који имају значајан утицај на потрошњу енергије, престанак ангажовања спољних објеката, опреме или система (оутсоурцинг)

• пројектна документација, документација о одржавању и евиденција о раду система (нпр. пројекат изведеног стања, листа спецификације опреме, ситуациони план, подаци о контролном систему)

• енергетски прегледи или прошле студије које се односе на енергетске перформансе

• тренутне цене енергије или тарифа које се користе за финансијску анализу

• други релевантни економски подаци

• сазнање о томе како установа управља потрошњом енергије

• систем дистрибуције енергије и његово управљање

План мерења

За било које мерење и прикупљање података на лицу места, енергетски менаџер и установа морају се усагласити о плану мерења. План мерења се може модификовати на основу налаза енергетског менаџера/енергетског саветника приликом вршења енергетског прегледа. Главне ставке које су укључене у план мерења су:

• попис релевантних мерних тачака и њихових повезаних процеса, као и мерне опреме која се користи
• идентификација додатних мерних места, погодне мерне опреме, њихови повезани процеси и исплативост уградње мерне опреме
• тачност и потреба за поновним мерењем
• трајање мерења и фреквенције за свако мерење
• учесталост преузимања података мерења  
• прикладно временско раздобље у коме су активности репрезентативне
• релевантне променљиве које установа доставља, нпр. радни параметари и подаци о производњи
• одговорности за обављање мерења, укључујући и особље које ради за или у име установе
• калибрација и следљивост мерења (напомена – важно је да су подаци о претходној енергетској потрошњи и рачуни за комуналне услуге дати од стране установе; установа појашњава тачност својих података о енергији, производњи и другим подацима; енергетски менаџер/саветник потврђује да ли се анализа темељи на тачно измереним подацима, те наводи како су подаци добијени, тј. очитани са бројила, процењени или на други начин обрачунати)

Процедура узорковања може бити потребна када није практично или исплативо да се испитују све расположиве информације током енергетског прегледа. Поступке и методе треба одабрати по њиховој погодности за обим енергетског прегледа.

Обилазак локације  

Управљање теренским радом. Енергетски менаџер/енергетски саветник треба да:

• посматра употребу енергије и упореди је са добијеним подацима

• процени потрошњу и употребу енергије у складу са обухватом, циљевима, границама енергетског прегледа и договореним методама

• разуме утицај оперативних рутина и понашања корисника на енергетску ефикасност

• генерише прелиминарне идеје, могућности, оперативне промене или технологије које могу довести до побољшања енергетске ефикасности

• попише подручја и процесе за које су потребни додатни подаци за касније анализе

• обезбеди да су мерења, запажања и подаци репрезентативни за оперативне поступке (напомена – установе могу имати два или више начина рада, нпр. „дан“, „ноћ“, „вече“ или „викенд“, а може бити и сезонских оперативних разлика, нпр. паузе за летњи/зимски распуст; од користи могу бити и мерења изван нормалног радног времена, током периода престанка рада или када се не очекује климатско оптерећење)

• осигура да су пружени историјски подаци везани за нормалан рад

• промптно обавестити установу о свим неочекиваним потешкоћама с којима се сусреће током енергетског прегледа, укључујући и приступ подацима и документима

Обилазак локације. Енергетски менаџер/саветник треба да се договори са установом у вези са:

• идентификацијом једне или више особа за давање приступа, а која ће деловати као водич и пратња за енергетског менаџера/саветника током посета локацији; по потреби, ти појединци морају имати потребне компетенције и овлашћења, тако да менаџер/саветник може по потреби од њих затражити и обављање директних операција на процесима и опремом

• идентификацијом особа за инсталацију логера и мерне опреме током обиласка локације; те особе треба да имају ауторитет над особама које врше одржавање или директно управљају процесима или опремом

• приступом релевантним подацима (нпр. цртежи, приручници и друга техничка документација)

• допуштањем инсталирања опреме за мониторинг

Ако установа није у могућности да испуни те захтеве, обухват енергетског прегледа може бити модификован.

Анализа

У циљу олакшавања ефикасног енергетског прегледа, енергетски менаџер/саветник треба да оцени валидност и доступност обезбеђених података и да истакне све проблеме који би могли да спрече даље извршење прегледа. Ако је потребно, енергетски менаџер/саветник може да предложи другачији метод за прикупљање или допуну података.

Енергетски менаџер/ саветник треба да:

• користи транспарентне и технички одговарајуће методе прорачуна
• документује коришћене методе и усвојене претпоставке или процене
• обезбеди да су узете у обзир променљиве које утичу на мерну несигурност, као и њихов утицај на резултате
• размотри све регулаторне или друге договорене шеме или ограничења која би могла утицати на могућност побољшања енергетских перформанси

Анализа тренутне енергетске перформансе. Током ове фазе, енергетски менаџер/ саветник утврђује и оцењује тренутну енергетску перформансу употребе енергије у оквиру дефинисаног обухвата енергетског прегледа.

Тренутне енергетске перформансе обезбеђују основу за процену побољшања и треба да обухвате:

• расподелу потрошње енергије по извору и коришћењу (начину потрошње)
• коришћење енергије одговорно за значајну потрошњу енергије
• где је то могуће, поређење са референтним вредностима сличних процеса
• историјску шему енергетских перформанси
• очекивана побољшања енергетских перформанси
• где је то могуће, односе између енергетских перформанси и релевантних променљивих
• оцењивање постојећег индикатора енергетске перформансе и, ако је потребно, предлоге за нови индикатор (напомена – верификација података се односи на метод који се користи у циљу провере да ли је скуп података прецизан, доследан и јединствен; метод верификације података је у стању да исправи сет сирових података како би они били тачни, доследни и јединствени)

Идентификација мера за побољшање. Енергетски менаџер/саветник треба да идентификује мере за побољшање енергетских перформанси засноване на анализи и следећем:

• сопственој компетентности и стручности
• оцењивању пројектних опција и конфигурација у циљу решавања потреба система
• радном веку, услову, раду и нивоу одржавања прегледаних објеката
• технологији постојећег коришћења енергије у односу на најефикаснију на тржишту
• најбољој пракси, укључујући оперативну контролу и понашање
• будућем коришћењу енергије и променама у раду (напомена – може бити допуњено препорукама за употребу алтернативних извора енергије, замена енергента, когенерација, обновљиви извори енергије, итд)

Оцењивање мера за побољшање. Енергетски менаџер/саветник оцењује утицај сваке мере на тренутне енергетске перформансе на основу следећег:

• уштеда енергије током договореног временског периода или очекиваног оперативног животног века (нпр. уштеда енергије, побољшање специфичне енергетске потрошње)

• очекиване финансијске уштеде од сваке мере за побољшање

•  неопходне инвестиције

• договорени економски и други критеријуми идентификовани у планирању енергетског прегледа

• други не-енергетски добици (као што су продуктивност и одржавање)

• рангирање мера за унапређење енергетских перформанси

• потенцијалне интеракције између различитих мера (напомена: установа ће можда морати да предузме додатне радове како би у потпуности били идентификовани и квантификовани могући утицаји; уколико је могуће, прилике за побољшање се процењују и ван планираног или очекиваног радног века)

Где је то могуће, у оквиру договореног обима, граница и циља енергетског прегледа, енергетски менаџер/саветник треба да допуни ове резултате захтевима за додатним подацима и да дефинише наредне неопходне анализе.

Извештај о енергетском прегледу

Енергетски менаџер/саветник треба да се договори са представником објекта за који је енергетски преглед вршен о распореду извештавања. Приликом извештавања о резултатима енергетског прегледа, енергетски менаџер/саветник треба да:

• обезбеди да су договорени захтеви енергетског прегледа са установом испуњени, укључујући договорене методе и формате извештаја
• идентификује одговарајућа извршена мерења током енергетског прегледа, укључујући (1) фреквенцију, доследност, прецизност, поновљивост и репрезентативност података, (2) образложење за мерења и како они доприносе анализи, (3) тешкоће са којима се сусрећу у прикупљању података, приликом посете и анализе, (4) мерење и узорковање несигурности и ефекти на прикупљене податке
• наведе да ли је основа за анализу калкулација, симулација или процена
• резимира анализе узимајући у обзир све процене, претпоставке и неизвесности
• искаже, ако је применљиво, границе прецизности уштеда и трошкова
• обезбеди приоритетну листу могућности за побољшање енергетских карактеристика
• дâ препоруке за имплементацију мера (напомена – у зависности од договореног нивоа детаљности енергетског прегледа, ово може укључити изводљивост за имплементацију)

Садржај извештаја енергетског прегледа. Садржај извештаја треба да буде прикладан за дефинисани обим енергетског прегледа, границе и циљ(еве) енергетског прегледа.

Извештај енергетског прегледа треба да садржи следеће ставке:

• резиме – (1) резиме употребе и потрошње енергије, (2) рангиране могућности за побољшање енергетских перформанси, (3) предложени програм имплементације
• општи део – (1) опште информације о установи, енергетском прегледу и методама енергетског прегледа, (2) релевантни правни и други захтеви који се односе на енергетски преглед, (3) изјаву о поверљивости, (4) контекст енергетског прегледа, (5) опис енергетског прегледа, дефинисани обухват и границе, циљ(еви) и временски оквир
• детаљи енергетског прегледа – (1) информације о прикупљању података (            план мерења; врсте података који су коришћени, учесталост у прикупљану, период мерења...; примерак или референца на кључне коришћене податке, укључујући извештаје испитивања, уверење о еталонирању мерних инструмената; (2) анализа енергетских перформанси и индикатори; (3) полазне тачке за прорачуне, процене и претпоставке и добијена тачност; (4) критеријуми за рангирање могућности за побољшање енергетских перформанси
• могућности за побољшање енергетских перформанси – (1) препоруке и предложени програм имплементације; (2) претпоставке и методе које се користе у израчунавању уштеде енергије, као и резултујућа прецизност обрачунатих уштеда енергије и бенефита; (3) коришћене претпоставке у израчунавању трошкова имплементације и резултујућа прецизност; (4) одговарајуће економске анализе, укључујући и познате финансијске подстицаје и све не-енергетске добитке; (5) потенцијалне интеракције са другим предложеним препорукама; (6) мерење и верификационе методе препоручене за процену предложених мера након имплементације
• закључци и препоруке

Извештај се дистрибуира у писменој форми наручиоцу енергетског прегледа/представнику објекта за који је рађен енергетски преглед.

Завршни састанак

Пре завршног састанка, јавној установи/предузећу треба доставити извештај са енергетског прегледа. На завршном састанку енергетски менаџер/саветник треба да:

• представи резултате енергетског прегледа на начин који олакшава доношење одлука од стране установе/предузећа
• буде у стању да образложи резултате и одговори на постављена питања
• да по потреби, идентификује ставке које захтевају даљу анализу или праћење од стране енергетског менаџера/саветника

 

7. Набавка енергије и јавне набавке уз примену начела енергетске ефикасности

Једна од активности енергетског менаџера је његово/њено учешће у процесу набавке енергије и јавних набавки за које се захтева примена начела енергетске ефикасности. Енергетски менаџери треба да се постарају да се уведу и доследно спроведу критеријуми енергетске ефикасности у поступцима јавне набавке. На тај начин се подстиче промовисање енергетски ефикасних производа, технологија уз задоволјење основних цилјева и то: постизање финансијске ефикасности и смањење утицаја на животну средину, а да се у случају израде пројектно-техничке документације допринесе добијању финалног производа који ће бити што је могуће више енергетски ефикаснији.

Оптималном набавком енергије могуће је постићи значајне финансијске уштеде. У ове активности спадају:

• закључивање и непрестани надзор над уговорима о испоруци електричне и топлотне енергије, природног гаса

• прилагођавање уговора о испоруци енергије променама коришћења објекта, променама потрошње и након спровођења мера уштеде енергије

• централна набавка лож уља, течног гаса, дрвне сечке, пелета

• оптимизација набавке енергије у циљу повољније цене снаге и енергије

• избор еколошких и економски повољнијих енергената

• расписивање тендера за испоруку енергије

• спровођење и провера мерења потрошње енергије

Посебну пажњу треба обратити на јавне набавке које имају за циљ реализацију мера енергетске ефикасности, набавке енергетски ефикасних уређаја, израду пројектно-техничке документације. Приликом одлучивања о избору понуђача у поступку јавне набавке добара, радова и услуга мора се вредновати енергетска ефикасност добара, радова и услуга, и предност под једнаким условима дати понуди којом се обезбеђује већи степен енергетске ефикасности. Комисије за јавне набавке или особа задужена за реализацију јавне набваке у оквиру локалне самоураве, јавне установе, предузећа, у сарадњи са енергетским менаџером утврђују критеријум енергетске ефикасности за сваку јавну набавку за коју се може применити овај критеријум приликом рангирања понуда.

Критеријуме енергетске ефикасности могуће је уклјучити у тендерску документацију, уколико се поштују следећа основна начела:

• сви критеријуми енергетске ефикасности су јасно споменути у документацији набавке

• текст набавке поштује општа начела транспарентности, недискриминације и једнакости

• критеријумии су усклађени с предметом набавке

• критеријуми су објективно мерлјиви

Наручилац треба да тежи да у своје јавне набавке уврсти што више „зелених“ производа или услуга, таквих да имају мањи негативан утицај на околину током свог животног циклуса, а да истовремено осигуравају исте или чак болје функционалне карактеристике, квалитет и задоволјство корисника у поређењу са стандардним производом. Пожељно је да канцеларија за енергетски менаџмент у плану јавних набавки посебно означи оне јавне набавке код којих се може уврстити критеријум енергетске ефикасности.

Наручилац мора посебно обратити пажњу на то да права цена производа за крајњег купца може бити пуно виша од набавне цене. Како би наручилац одлучио која је понуда поволјнија са становишта критеријума цена, потребно је израчунати трошак производа за време целог његовог живота, тј. потребно је сабрати набавну цену, трошкове употребе, одржавања и збрињавања производа. Наручилац мора одредити важност критеријума енергетске ефикасности и према томе им доделити одређени пондер, али се препоручује да то буде најмање 10 %. Разрада овог критеријума је задатак енергетског менаџера. Он не мора нужно бити у самој комисији за јавну набавку, али свакако треба да припреми технички део спецификације набавке и да се упозна са приспелим понудама и изабраном понудом. 

Најважнија набавка у којој је неизоставно учешће енергетског менаџера је годишња набавка енергената. Енергетски менаџер на основу података о потрошњи из претходног периода и информацијама о примењеним мерама унапређења енергетске ефикасности, те евентуалним променама у односу на стање од претходне године доставаља процену количине енергената коју је потребно набавити. Информациони систем за енергетски менаџмент омогућује енергетском менаџеру да све потребне податке за реализацију јавне набавке енергената са лакоћом припреми.

Успешан енергетски менаџмент карактеришу уштеде у потрошњи и трошковима за енергију. У циљу брзог постизања резултата препоручује се двострука стратегија. Већ у самом старту пројекта треба преиспитати постојеће услове за испоруку енергије у смислу смањивања трошкова.

Оптимизација уговора о снабдевању је добар начин да се повећа прихватање процеса управљања енергијом посебно у одељењу за финансије и да се градоначелнику/председнику општине дају добри аргументи за успостављање енергетског менаџемента. Уколико до сада није постојала централизована набавка енергије, постоји велика вероватноћа да постојећи уговори о снабдевању енергијом немају оптималне услове.

Приликом израде пројектно-техничке документације захтева се доследно придржавање локалних одлука о унапређењу енергетске ефикасности које дају услове и смернице и којима се уређују услови унапређења енергетске ефикасности на територији града/општине за све кориснике енергије у објектима у јавној својини и објектима које користе корисници јавних средстава, било да је у питању изградња нових објеката, реконструкција, адаптација, санација или енергетска санација постојећих објеката.

Набавка енергије, поред смањења потрошње енергије, представља важну полазну тачку за минимизирање трошкова енергије. Поступци тендера везују значајне ресурсе и захтевају одговарајући know-how.

 

8. Инструменти за праћење потрошње енергије

За праћење потрошње енергије и друга мерења неопходна је одговарајућа техничка опремљеност енергетског менаџера. Зависно од обима задатака то могу бити:

• одговарајући софтвер за праћење потрошње енергије

• лаптоп за употребу на лицу места

• уређаји за мерење, оцену, пренос оперативних и регулационих параметара (нпр. јачина осветљења, температура просторије)

• приступ систему управљања зградом

Енергетски менаџер спроводи мерење параметара који утичу на значајно коришћење енергије (унутрашња температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, брзина струјања ваздуха, температура полазног и повратног вода система грејања, ниво осветљаја у просторијама, ниво осветљаја јавне расвете...), а анализом резултата установљава да ли постоје одступања у односу на дефинисан прихватљиви ниво.

Реализација мерења се врши према плану мерења. У оквиру плана мерења се дефинише: потребна опрема, подаци који се прикупљају, начин контроле/мерења, учесталост мерења, одговорне особе, тип и баждарење опреме, начин архивирања резултата и др.

За свако појединачно мерење се израђује извештај са мерења. Вршилац мерења је дужан да након извршеног процеса мерења уз извештај са мерења достави и сву пратећу документацију и прилоге (шема мерења, фотографије, белешке, графици, резултати мерења...).    

У циљу квалитетног обављања посла енергетског менаџмента потребно је спроводити одређена мерења која се реализују коришћењем мерних инструмената. Најчеће коришћењи мерни инструменти су:

• термовизијска камера

• опрема за Blower Доор тестирање (test пропустљивости ваздуха)

• дата логери, мрежни анализатори

• бесконтактни мерачи температура

• анализатори димних гасова

• луксметри

• анемометри

Наведена опрема је различитог ценовног ранга и није за очекивати да сва буде доступна већини енергетских менаџера. У скупљу опрему се убрајају термовизијске камере, blower доор опрема и мрежни анализатор електричне енергије. За квалитетно коришћење ове софистициране технике потребно је проћи и одговарајуће обуке, а за израду званичних извештаја потребно је и поседовање сертификата (нпр. сертификат овлашћеног термографисте). Набавка и опремање канцеларија за енергетски менаџмент јефтинијом опремом (дата логери, луксметри, бесконтакнти мерачи и сл.) не би требало да представља проблем, а коришћење ове опреме је једноставно и примењује се у провери задовољења унутрашњег комфора.

У циљу оптимизације рада система грејања потребно је вршити мерење параметара система грејања помоћу дата логера или постојећег система контроле зграде (БМС) током грејне сезоне у периоду од једне недеље до месец дана (температура просторија, температура полазног и повратног вода система грејања, спољња температура, снага ако је могуће, дневна очитавања потрошње енергије за грејање.

Пример употребе мобилних мерних уређаја

Поред цене и функционалности мерног уређаја, опсег функција и пријемчивост кориснику повезаног софтвера одлучујући су у избору мобилне мерне опреме. За континуирано праћење перформанси, препоручује се накнадно монтирање фиксних мерних уређаја у зависности од снаге и потрошње система.

Термовизијска камера

Инфрацрвена термографија је метода бесконтактног мерења температуре и њене расподеле на површини посматраног објекта. Примена термографије у зградарству пружа велике могућности контроле квалитета извођења радова код нових грађевина, али и процене тренутног стања постојећих објеката. Осим што даје увид у стање објекта у смислу топлотне изолације објекта, инфрацрвена термографија се може успешно применити за оцену стања техничких уређаја, инсталација и термичког омотача грађевине, и то:

• проналажење евентуалних механичких и изолацијских оштећења, пропуста, продора влаге итд.

• откривање места одвајања малтера од подлоге и могућег присуства ваздуха или влаге у слојевима испод спољњег малтера

• за процену стања равних кровова – откривање места одвајања слоја кровне лепенке од подлоге

• локализацију цурења

• инспекцију електричних и ХВАЦ инсталација

• инспекцију уређаја и опреме

• контролу и надзор квалитета зидарских радова (омогућава огромну уштеду енергије)

• брзо и прецизно откривање кварова, те места цурења топловода без непотребног копања, губљења времена при откривању квара, као и санацији оштећења насталих тражењем истог

• откривање кварова који се не виде голим оком, а представљају велики ризик

• проналажење проблема као што су преоптерећења, дотрајала опрема, слаби контакти итд.

Инфрацрвена термографија омогућава комплетан приказ ситуације, идентификацију и лоцирање проблема. Мерење температуре упућује на то шта тачно треба да буде поправљено, помаже да се пронађу грешке пре него што се јаве стварни проблеми, штеди драгоцено време и новац. Помоћу топлотно осетљиве инфрацрвене камере ствара се слика могућих оштећења и непожељних топлотних мостова, чак и када су скривени фасадом.

Приликом употребе термовизијске камере нема непотребних застоја у раду, термовизијска инспекција се обавља док је постројење у пуном погону, под пуним оптерећењем.

Будући да се сви евентуални недостатци откривају одмах, и зна се тачно место квара, време поправке и трајање застоја се смањује, а тако се смањују и непотребни трошкови. Са овом технологијом енергетски менаџери могу лако уочити евентуалне проблеме и на време реаговати. Приликом набавке термовизијске камере треба посебну пажњу обратити на њене карактеристике које треба да буду такве да омогућују што је могуће ширу примену. 

Blower Доор

Мерење Blower Доор омогућава проверу ваздушне заптивености зграде. Оно може спречити настанак структуралних оштећења проузрокованих продором топлог и влажног ваздуха у конструкцију објекта преко спојева. Поред тога, расте и ниво комфора у објекту елиминацијом промаје и уласка хладног ваздуха. Приликом реконструкције постојећег објекта, ваздушна баријера, ако је планирана у складу са признатим стандардима, може да достигне важеће стандарде за нискоенергетски објекат или пасивну кућу.

Континуирани раст цена енергије повећава значај енергетски ефикасне изградње и реконструкције објеката. Као један од кључних параметара енергетске ефикасности намеће се заптивеност омотача зграде што је предуслов за реализацију модерног енергетског концепта. Енергетски ефикасне мере као што су модерни системи грејања или уградња нових прозора могу да дају свој пуни ефекат једино ако се елиминишу нежељена цурења на омотачу зграде. Зграда се треба проветравати честим отварањем прозора или преко система за вентилацију. Зграда се сматра заптивеном када се количина ваздуха у објекту у условима тестирања не размењује више од три пута на сат. Стога „заптивен“ не значи херметички затворен објекат, већ избегавање нежељених цурења кроз омотач објекта. Ово је веома важно јер топао ваздух који одлази кроз спојеве представља губитак скупоцене енергије. У исто време, топао ваздух транспортује и влагу која се хлади на спољњем зиду зграде и кондензује се. Ова кондензација може проузроковати озбиљна структурна оштећења. Спољашњи ваздух који продире у зграду преко спојева транспортује алергене из изолације као и честице прашине унутар објекта, што може наруштити здравље његових корисника. Цурења или пропуштања у објекту се често јављају на конструкцијским везама и продорима. Када се планира ваздушна баријера, та подручја би требало пажљиво размотрити како би се избегле касније скупе преправке.

Типична цурења обично се јављају у следећим зонама:

• спојеви компонената зграде

• продори цеви и каблова кроз ваздушну баријеру

• спојеви пода и врата, везе различитих грађевинских материјала (нпр. масивна/лака конструкција)

• надоградње и испусти на фасадама објекта

• спојеви прозора и спољних врата са отворима на зидовима

• кровни прозори и „баџе“

• отвори у поду

Инфрацрвена термографија за време Blower Доор мерења даје комплетан test омотача објекта, дајући свеобухватне резултате и корисне доказе о његовом стању. Ови закључци се илуструју и документују израдом одговарајућег извештаја. У циљу мерења, Blower Доор вентилатор се инсталира на спољна врата или прозор зграде. Сва остала врата и прозори морају бити затворени. Сва унутрашња врата у објекту остају отворена. Као признати метод мерења, користи се поступак који је у складу са европским стандардом ЕН 13829. Преко Blower Доор вентилатора, ваздух се константно избацује из зграде или у њу убацује, тако да се унутар ње ствара негативан или позитиван притисак од 50 Па. Корисници могу боравити у објекту за време мерења и за то време неће доживети никакву неугодност. Ако постоји цурење на омотачу објекта, спољни ваздух продире у објекат или излази из њега преко спојева и пукотина. Током обиласка, на згради се пажљиво проверавају струјања ваздуха која се лоцирају помоћу анемометра, фогера (уређај за прављење дима), инфрацрвене термографије. Препоручује се Blower Доор test када је ваздушна баријера још увек доступна. Цурења могу бити елиминисана на жељени начин уз минималан напор. Она цурења која се детектују тестом заптивености када је зграда већ у употреби често захтевају скупе реконструкције и поправке. Само мерење на објекту траје неколико сати, затим следи израда извештаја и анализа резултата.

 

9. Енергетска оптимизација у раду техничких уређаја

Циљ енергетске оптимизације је повећана енергетска ефикасност, никако редукција комфора.

Чињеница је да се приликом рада система за грејање, припрему топле воде, вентилацију и осветљење, енергија често расипа, што за последицу има непотребне трошкове. У скоро сваком јавном објекту постоје потенцијали за уштеду у раду техичких уређаја (смањење температуре у просторијама након радног времена, викендом, за време распуста; рад и величина система грејања нису прилагођени стварним потребама објекта, прегревање просторија…).

Уобичајени узроци расипања енергије у раду постојећих постројења су:

• губици грејног система у производњи, дистрибуцији и предаји топлоте

• регулациони параметри нису или нису адекватно прилагођени временским условима (спољна температура), грађевинским карактеристикама (лака, тешка градња) и условима коришћења објекта (почетак и престанак рада система грејања)

• димензионисање система није прилагођено стварним потребама објекта

Успех у постизању уштеда зависи од свести корисника за прилагођавање свог понашања и захтева за комфором. Сензибилизација корисника зато представља основу за успех техничких мера за оптимизацију и увећава њихову ефикасност.

Код мера оптимизације морају се поштовати следећи принципи:

• топлоту, светлост, струју, ваздух и воду треба обезбедити у потребном квалитету, у жељено време, користећи што мање енергије

• уштеда енергије без нарушавања комфора – оптимизација се усредсређује на потенцијале који не представљају губитке комфора (нпр. смањење температуре током викенда или током ноћи)

• добра стратегија у комуникацији са корисницима зграда је основа за успешно смањење страхова и резерве према систему енергетског менаџмента (нпр. компромис у вези са температуром просторијама даје бољи резултат у дужем временском року од упутстава и наређења)

Енергетски менаџер мора да буде укључен у све фазе енергетске оптимизације, како у фази оптимизације пројекта, тако и у фази оптимизације објекта.

У фази оптимизације пројекта енергетски менаџер мора да води рачуна о:

• оптимизацији архитектуре пројекта (облик, оријентација, сенке, омотач, застакљенје, однос транспарентних и нетранспарентних делова термичког омотача, термичке масе…)

• употреби обновљивих извора енергије (могућност тренутне и будуће примене)

• енергетској ефикасности

• руковању и контроли инсталација

• начину коришћења објекта (рад у сменама, искоришћење простора, употреба објекта од стране више корисника и др)

Како би се постигли најбољи ефекти потребно је:

• одабрати систем који нуди најбољи комфор за дату примену

• одабрати систем са најефикаснијом карактеристиком предаје енергије

• пројектовати најефикаснију инфраструктуру за трансфер енергије

• употребити опрему највишег нивоа ефикасности

• пројектовати систем који обезбеђује максималну ефикасност капиталне опреме

У фази оптимизације објекта потребно је извршити оптимизацију услова комфора и потрошње енергије. Циљ оптимизације услова комфора је побољшанје радних способности корисника објеката и сманјенје одсутности са посла. Услови комфора су сви они услови у згради (термички, ваздушни, визуелни и звучни) у којима се нека особа осећа угодно.

Енергетски менаџер треба да управља јавним објектима тако да они буду прилагођени променама климе и коришћења, а да се енергија доводи само где, када и колико је потребно.

Оптимизација потрошње енергије обухвата:

• ефикасну употребу енергента (ложење, складиштење)

• подешавање локалне регулације (регулација на грејним телима, детекција присуства код система расвете)

• подешавање аутоматске регулације:

  • избор оптималних параметара за различите режиме рада (крива грејања, управљање према спољној температури...)

  • подешавање стартовања система грејања и заустављања

 

• активирање пауза у раду, празници, одмори

• даљинско управљање и контрола

• хидроничко уравнотежење цевне мреже / балансирање

• активирање аларма

Пошто највећи део трошкова за енергију у јавним објектима припада систему грејања, његовој оптимизацији мора да се посвети највећа пажња јер у овом систему постоје и највећи потенцијали за уштеду.

Следећи кораци морају бити узети у обзир приликом припреме и имплементације оптимизације система грејања:

Корак 1 – Анализа постојећег стања

• обезбеђење постојеће техничке документације (пројектна документација, упутства за рад, протоколи)

• посета објекту, прикупљање података на лицу места са руководиоцем објекта/домаром о начину коришћења објекта, термичком омотачу зграде, техничкој опреми укључујући све параметре регулационих уређаја

• test исправности мерно-регулационих уређаја (неисправан сензор спољне температуре, неисправна котловска аутоматика итд)

• преглед дневника одржавања са детаљима о извршеним интервенцијама на систему, са датумом и потписом

Корак 2 – Енергетска дијагноза

• мерење параметара система грејања помоћу дата логера или постојећег система контроле зграде (БМС) током грејне сезоне у периоду од једне недеље до месец дана (температура просторија, температура полазног и повратног вода система грејања, спољна температура, снага ако је могуће, дневна очитавања потрошње енергије за грејање)

• мерење загревања изабраних просторија у зависности од различитих режима рада (различита времена стартовања, различите температуре полазног вода за различите спољне температуре)

Корак 3 – Оптимизација рада

Нагли, неструктурисани приступ код оптимизације може негативно утицати на углед енергетског менаџмента, нарочито ако то угрожава комфор корисника. Оптимизација се зато одвија путем постепеног, систематског прилагођавања контролних параметара (температуре, времена рада система грејања) у континуираном процесу који такође узима у обзир променљиве временске услове и начин коришћења објекта. Битно је документовати све ове промене које могу бити доказ и оправдање у случају жалби.

Редовно мерење потрошње, контрола и оптимизација уређаја у објекту, као и ефикасно управљање заузећем простора су фундаментални за успешно управљање енергијом. За спровођење мера на терену неопходно је укључивање техничког особља објекта и њихово даље обучавање. Код успостављања и одржавања система енергетског менаџмента, домари и друго техничко особље имају кључну улогу.

Додирне тачке између мера оптимизације и активности домара су:

• контрола и подешавање времена рада и температура

• контрола и оптимизација рада техничких уређаја

• консултације са корисницима и контрола у погледу рационалног понашања

• подршка код планирања заузетости просторија

• организација и контрола радова на одржавању који се тичу потрошње енергије

Поред континуираног образовања, повећање мотивације и размена искуства између домара и, пре свега, колега из других ЈЛС о одређеним темама је од изузетног значаја.

Могући приступи за мотивацију домара за активно учешће јесу:

• благовремене информације о садржају, процедурама, циљевима пројекта

• представљање почетног стања објекта и процене потенцијалне уштеде

• детаљна упутства за рад техничких уређаја (времена коришћења, профила оптерећења...)

• оптимизација рада техничких уређаја, евалуација и фино подешавање

• повратне информације о тренду потрошње и прилагођавање мера

 

10. Локални акти од значаја за унапређење енергетске ефикасности

Енергетски менаџер је укључен у израду два обавезна документа – програма енергетске ефикасности јединице локалне самоуправе и акционог плана енергетске ефикасности.

Најзначајнији актер процеса израде ових двају докумената јесте управо енергетски менаџер, као најангажованији од свих учесника њихове израде. Нарочито је интензиван ангажман приликом прве израде програма и акционог плана јер то подразумева претходно детаљно упознавање са комплетним обухватом система енергетског менаџмента, за шта је потребно много времена и напора. Оптерећеност енергетског менаџера зависи и од његових/њених компетенција, расположивих ресурса, броја сарадника, допунских послова којима се бави и др. Сав напор и труд који се уложе у израду програма и акционог плана, вишеструко се враћају систему енергетског менаџмента дате ЈЛС током наредног периода, у смислу унапређеног система, остварених уштеда, олакшаног будућег рада утемељеног на доброј полазној основи.

Програм енергетске ефикасности јединице локалне самоуправе

Програм енергетске ефикасности јединице локалне самоуправе (у далјем тексту: програм ЕЕ ЈЛС) је плански документ који је првенствено посвећен избору и дефинисању оптималних мера којима ће се остварити циљеви уштеде, односно начинима финансирања и реализације ових мера.

Обвезник система енергетског менаџмента дужан је да доноси програм и план енергетске ефикасности и доставља га надлежном министарству, на његов захтев.

Програм ЕЕ ЈЛС се доноси на период од три године и мора да садржи елементе прописане Законом о ефикасном коришћењу енергије:

• планирани циљ уштеде енергије

• преглед и процену годишњих енергетских потреба, укључујући процену енергетских својстава објеката

• предлог мера и активности које ће обезбедити ефикасно коришћење енергије, и то:

1. план енергетске санације и одржавања јавних објеката које користе органи ЈЛС, јавне службе и јавна предузећа чији је оснивач ЈЛС

2. планове унапређења система комуналних услуга (систем даљинског грејања, систем даљинског хлађења, водовод, јавна расвета, управљање отпадом, јавни транспорт и др)

3. друге мере које се планирају у смислу ефикасног коришћења енергије

• носиоце, рокове и процену очекиваних резултата сваке од мера којима се предвиђа остваривање планираног циља

• средства потребна за спровођење програма, изворе и начин њиховог обезбеђивања

Законом о ефикасном коришћењу енергије није предвиђено да министар пропише форму самог програма. Препорука је да поред једног обавезног, а евентуално и више необавезних прилога, програм ЕЕ ЈЛС садржи 12 основних делова и то:

И      Резиме

II     Увод

III    Општи подаци о обвезнику СЕМ

ИВ   Опис примењених методологија

В     Преглед и процена годишњих енергетских потреба (енергетски биланси)

ВИ   Анализа постојећег енергетског стања

VII  Предлог мера и активности уштеда енергије

VIII Прорачун уштеде енергије

IX    Начин праћења спровођења програма

X     Извори финансирања и финансијски механизми за спровођење мера

XI    Извештај о спровођењу програма у претходном периоду

XII Заклјучак

Обавезни прилог треба да садржи опис расположивог потенцијала ОИЕ на територији ЈЛС. Предложена форма нема обавезујући карактер.

Акциони план енергетске ефикасности

На основу усвојеног програма енергетске ефикасности потребно је за сваку календарску годину донети и одговарајући акциони план. Приликом предлагања мера и активности за уштеду енергије треба водити рачуна да оне буду реалне и изводљиве. Такође треба обратити посебну пажњу на рангирање и одређивање приоритетних објеката и мера који ће се наћи у програму и акционом плану.

Корак 1: Идентификација главних потрошача

За сваки јавни објекат се одређује апсолутна и специфична потрошња енергије, као и апсолутни и специфични трошкови, што се може графички приказати на следећи начин:

 

Дијаграм пружа следеће информације:

У горњем десном делу дијаграма налазе се велики потрошачи енергије са значајном специфичном потрошњом енергије. Ови објекти поседују највећи потенцијал за уштеду. Ови објекти морају бити предмет даље анализе.

У горњем левом делу дијаграма налазе се објекти који узрокују високе годишње трошкове за енергију, али због своје мале специфичне потрошње не представљају велики потенцијал за уштеду.

У доњем левом делу дијаграма налазе се објекти чији су трошкови и специфична потрошња мали. Ови објекти могу бити искључени из даљег разматрања.

У доњем десном делу дијаграма налазе се објекти који упркос високој специфичној потрошњи и самим тим релативно високим потенцијалом за уштеду, у првом тренутку нису интересантни за даљу анализу јер су трошкови за њихово снабдевање енергијом релативно ниски у поређењу са другим објектима.

Корак 2: Оцена потенцијала за уштеду

Након што су идентификовани главни потрошачи, потенцијал за уштеду се може проценити на основу индикатора њихове потрошње. У ту сврху се индикатори потрошње енергије посматраних објеката пореде са типичним вредностима објеката истих типолошких карактеристика. Проценат одступања омогућава прве закључке о висини потенцијалних уштеда.

Корак 3: Избор приоритетних објеката

Избор приоритетних објеката зависи, пре свега, од потенцијала за уштеду. Поред тога, постоје додатни критеријуми који су релевантни за даљу оптимизацију процеса:

Планирање санације. Ако се краткорочно или средњорочно планирају санација термичког омотача зграде или техничких уређаја у објекту, вреди размислити да ли и које мере за енергетски менаџмент имају смисла. Контрола потрошње енергије може нпр. пружити важне информације за правилно димензионисање техничких уређаја.

Комплексност техничких уређаја. Велики потрошачи обично поседују веома комплексне техничке уређаје. Ако енергетски менаџер не располаже довољним техничким знањем боље је да за почетак изабере мање сложене објекте.

Коришћење објекта. Потенцијал за уштеду значајно зависи од понашања корисника објекта. Стога се препоручује избор оних објеката код којих ЈЛС има већи утицај на кориснике. На пример, у школама је утицај ЈЛС мањи будући да је ограничен и условљен подршком директора установе.

Стално техничко особље. Мере оптимизације се лакше могу спровести ако је на објекту присутно стално техничко особље које добро познаје објекат, као и начин његовог коришћења и техничке уређаје који се у њему налазе (нпр. домар). Уколико објекат није одржаван од стране сталног техничког особља или се одржава од стране ангажованих фирми, имплементација мера је често компликована.

Градска/општинска одлука о унапређењу енергетске ефикасности

Доношење градске/општинске одлуке о унапређењу енергетске ефикасности саставни је део процеса успостављања система енергетског менаџмента, а њено постојање може знатно да оснажи сам процес. Због свог великог потенцијала за уштеду енергије овакву одлуку је потребно уврстити у стратегију развоја општине, стратегију енергетског развоја, и/или у програм енергетске ефикасности. Слична одлука је уврштена на републичком нивоу у Акциони план енергетске ефикасности, који је усвојила Влада РС, а у складу са обавезујућом одлуком Министарског савета Енергетске заједнице чији је Србија члан.

Овом одлуком уређују се услови унапређења енергетске ефикасности на територији јединице локалне самоуправе за све кориснике енергије у објектима у јавној својини и објектима које користе корисници јавних средстава, било да је у питању изградња нових објеката, реконструкција, адаптација, санација или енергетска санација постојећих објеката, те коришћење објеката (препоручени параметри унутрашњег комфора).

Одлуку о унапређењу енергетске ефикасности је већ усвојило неколико општина у Србији (Врбас, Варварин, Ћићевац, Ћуприја). Одлука је од суштинског значаја јер ствара предуслов за постизање очекиваних уштеда, односно уређује токове и повезане учеснике у процесима где се може очекивати унапређење енергетске ефикасности.

Значај ове одлуке се огледа и у томе што се њеним усвајањем стварају услови за постизање уштеда без икаквих финансијских улагања, у случају доследног придржавања одредаба ове одлуке. Спровођењем ове одлуке спречава се настајање грешака са несагледивим финансијским последицама и тешко надокнадивим пропустима за будући период.

Енергетски план јединице локалне самоуправе или стратегија енергетског развоја

Енергетски план ЈЛС или стратегија енергетског развоја је документ који се обично доноси као средњорочни (на 5 година) или дугорочни (на 10 година или више). Садржај и форма енергетског плана нису прописани. Енергетски план/ стратегија енергетског развоја и програм енергетске ефикасности имају доста сличности и заједничких садржаја, нарочито оних који се односе на дефинисање тренутног стања енергетског сектора. Енергетски план је у основи акт којим се дефинише политика газдовања енергетским ресурсима и планира унапређење енергетике на нивоу јединице локалне самоуправе. Енергетски план треба да стави акценат на обезбеђење сигурног снадбевања енергијом уз истовремену употребу енергије на еколошки прихватљив начин.