SKGO Portal

Европска унија је највећи донатор у Републици Србији. Од 2001. године, ЕУ је кроз неколико различитих инструмената и фондова обезбедила више од три милијарде евра бесповратних средстава Републици Србији за подршку реформама. Подршка из ЕУ фондова намењена је неопходним правним, институционалним, административним, економским и друштвеним реформама на путу ка ЕУ у различитим областима - од правосуђа, јавне управе, јавних финансија до образовања, запошљавања, саобраћаја, пољопривреде и заштите животне средине. Подршка доприноси и развоју локалних економија, смањењу разлика у развијености различитих области, пружању могућности за запошљавање, образовање и решавање кључних изазова у друштву/држави.

Инструмент за претприступну помоћ ЕУ (ИПА)

Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) јесте финансијски инструмент ЕУ који подржава стратегију проширења ЕУ, чија намена је да пружи помоћ земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима у процесу приступања ЕУ.

Општи циљеви претприступних фондова ЕУ су јачање демократских институција и владавине права, афирмација и заштита људских и мањинских права и слобода, родна равноправност и недискриминација, реформа државне управе укључујући успостављање децентрализованог управљања фондовима ЕУ (Децентралисед Манагемент-ДМ), спровођење економских реформи, развој цивилног друштва, обнова и помирење односно унапређење регионалне и прекограничне сарадње.

Планирање ИПА буџета прати буџетски циклус ЕУ, што значи да се ИПА планира за период од седам година. У претходном буџетском циклусу ЕУ, који је обухватио период од 2007. до 2013. године (ИПА), Србији је било намењено 1,4 милијарди евра од укупно 10,5 милијарди евра. У новом буџетском периоду, који обухвата период од 2014. до 2020. године (ИПА ИИ), буџет намењен Србији износи 1,5 милијарди евра, од укупно 11,5 милијарди евра. Како би се ИПА средства боље планирала и повећао ефекат финансијске помоћи ЕУ ИПА средства су усмерена на одређене приоритете дефинисане у осам сектора, као и на програме прекограничне и транснационалне сарадње.

Расподела ИПА II средстава по секторима за период 2014–2020 (у милионима евра):

Демократија и јавна управа: 278
Владавина права и основна права: 265
Животна средина и климатске промене: 160
Саобраћај: 175
Енергетика:125
Конкурентност и иновације: 105
Образовање, запошљавање и социјалне политике: 88
Пољопривреда и рурални развој: 130

СКГО је на позив Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије одредила своје представнике и учествује у раду секторских радних група за програмирање и координацију средстава Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) и остале развојне помоћи. Процес програмирања ИПА и међународне помоћи заснива се да секторском приступу. Секторски приступ предвиђа функционалан механизам координације и сарадње свих државних органа и осталих заинтересованих страна, у одређеном сектору у процесима израде планских докумената којима се дефинишу приоритети Републике Србије за финансирање из међународних и ЕУ средстава, програмирање и праћење реализације програма/пројеката. СКГО има своје представнике у свим секторским радним групама у којима заступа интересе својих чланица, јединица локалне самоуправе у Србији.

У оквиру ИПА значајан сегмент представљају и програми прекограничне и транснационалне сарадње (Interreg). Програми прекограничне сарадње су инструмент ЕУ за пружање подршке сарадњи институција у пограничним областима суседних држава, док су програми транснационалне сарадње инструмент сарадње између неколико држава у областима од заједничког стратешког значаја. У оквиру ИПА II Србија учествује у седам програма прекограничне сарадње, и то са: Мађарском, Румунијом, Бугарском, Хрватском, Босном и Херцеговином и Црном Гором, Македонијом и два програма транснационалне сарадње, и то у Дунавском и Јадранско-јонском програму.

http://www.mei.gov.rs/src/fondovi/fondovi-evropske-unije/ipa-instrument-za-pretpristupnu-pomoc/prekogranicna-i-transnacionalna-saradnja/

http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Default.aspx#

Средства намењена програмима прекограничне и транснационалне сарадње 2014–2020 (у милионима евра):

Србија–БиХ: 14 http://www.srb-bih.org/
Србија–Црна Гора: 8,4 http://www.cbcsrb-mne.org/
Хрватска–Србија: 34 http://www.interreg-croatia-serbia2014-2020.eu/
Мађарска–Србија: 65 http://www.hu-srb-ipa.com/
Румунија–Србија: 75 http://www.romania-serbia.net/
Бугарска–Србија: 28 http://www.ipacbc-bgrs.eu/
Србија-БЈР Македонија: 3,5
Транснационални Дунавски програм: 222 http://www.interreg-danube.eu/
Јадранско-јонски транснационални програми: 99 http://www.adrioninterreg.eu/

СКГО и програми прекограничне сарадње - СКГО од 2009. године, у својству члана, учествују у радним групама за планирање И програмирање ових програма, као И у раду заједничких надзорних одбора за мониторинг реализације ових програма. Кроз учешће у раду овог тела, СКГО има могућност да даје коментаре на апликационе документе, процедуре, извештаје евалуатора, а учествује и у коначном избору предлога пројеката за финансирање.

Програми заједнице

Сврха програма ЕУ је да подржи државе чланице у спровођењу унутрашње политике ЕУ у различитим областима, од пољопривреде до образовања и културе, од заштите потрошача до конкуренције, од животне средине, енергетике и транспорта до трговине. Програми ЕУ се финансирају бесповратним средствима из буџета ЕУ, па су планирани у оквиру буџетског циклуса ЕУ у трајању од седам година. Од 2003. године, у складу са Агендом из Солуна за земље Западног Балкана, већина програма ЕУ је отворена и државама Западног Балкана под истим условима који важе за државе чланице ЕУ (програму се приступа потписивањем одговарајућег споразума и плаћа се одређени допринос за учешће у програму тзв. улазна карта).

За учешће у програмима ЕУ обично се предвиђа успостављање контакт тачке за програм у држави која учествује у програму, ради пружања информација о програму и давања подршке подносиоцима пројектних предлога, те унапређења учешћа земље у програму од интереса

Имајући у виду да циљеви и приоритети у оквиру програма ЕУ могу да буду далеко од потреба земаља које приступају ЕУ, на државама кандидатима и потенцијалним кандидатима за приступање ЕУ је да јасно утврде потребу за појединим програмима. У овом тренутку Република Србија учествује у следећим програмима ЕУ важним за локалну самоуправу:

Хоризонт 2020; http://horizon2020.mpn.gov.rs/
Европа за грађане и грађанке (Еуропе for Цитизенс); http://www.civilnodrustvo.gov.rs/evropa-za-gradjane-i-gradjanke
Креативна Европа (Цреативе Еуропе); http://www.kreativnaevropa.rs/
Запошљавање и социјалне иновације (Employment анд социал innovation) http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=hr&catId=1081
Ерасмус + http://erasmusplus.rs/pocetna-strana/
ЕУ програм подршке малим и средњим предузећима (ЦОСМЕ) http://privreda.gov.rs/cosme-program-evropske-unije-za-preduzeca-i-mala-i-srednja-preduzeca/
Европски здравствени програм III https://ec.europa.eu/health/funding/programme_hr

ИПАРД ИИ

Инструмент за претприступну помоћ у области руралног развоја за период 2014-2020 износи 175 милиона евра И намењен је подршци јачања конкурентности сектора производње И прераде хране, пре свега изградњи капацитета пољопривредних произвођаца и прерађивача и свих становника руралних подручја Србије, како би се постепено прилагодили стандардима ЕУ у области пољопривреде, прехрамбене индустрије и заштите животне средине. http://uap.gov.rs/ipard-ii-u-srbiji/

ЕУ фондови и програми

Инструмент за претприступну помоћ ЕУ (ИПА)