ЕУ и локална самоуправа
Европска унија је међународна организација са наднационалним обележјима чије су чланице државе повезане заједничким интересима и удружују се ради остваривања својих циљева у различитим областима. Настала са циљем спречавања сукоба између суседних земаља на тлу Европе, ради заштите народа који живе на том подручју, њиховог економског и политичког уједињења и обезбеђења трајног мира, као своје основне вредности које деле њене чланице истиче: поштовање мира, демократије, слободе, једнакости, правде, владавина права, поштовање и заштита људских права и права мањина и одрживости. Јединствено тржиште се заснива на 4 слободе – кретање радне снаге, капитала, роба и услуга.
ЕУ данас чини 28 држава чланица које припадају Унији и њихови држављани којих је данас 500 милиона. Државе чланице део своје суверености у одређеним областима удружују И преносе на заједничке институције ЕУ како би се одлуке о појединим питанима од заједничких интереса доносиле демократски.
Циљеви и вредности ЕУ се остварују кроз интеграцију економских, политичких и монетарних система чланица, кроз креирање јединственог европског тржишта и кроз спровођење заједничких политика, активности и примену правних норми.
Политике ЕУ
Интеграција у економском и политичком смислу између држава чланица ЕУ подразумева доношење одлука поводом низа питања која се тичу различитих области друштвеног живота. Данас су оне многобројне у складу са конкретном потребом и то:
Хуманитарна помоћ и заштита грађана
Конкуренција
Запошљавање и социјални послови
У циљу имплементације својих политика, ЕУ користи следеће инструменте: Институције, правне тековине, програме и финансирање.
ЕУ институције
представљају јединствени институционални оквир који има за циљ да промовише вредности ЕУ, доприноси остварењу циљева, служи интересима ЕУ и грађана, и обезбеђује конзистентност, ефективност и континуитет њених политика и активности. https://europa.rs/linkovi/
Европски парламент
чине га представници грађана ЕУ изабрани на општим, слободним непосредним изборима. Они представљају грађане ЕУ и њихову демократску вољу у односу са другим институцијама и омогућавају учешче грађана у доношењу одлука ЕУ. Парламент има 751 члана из 28 земаља чланица који су организовани по политичким групама. Улога парламента је:
- Доношење закона у поступку саодлучивања
- Надзор над радом институција, пре свега Европске комисије и Савета ЕУ
- Доношење одлуке о буџету ЕУ у поступку заједничког одлучивања
- Спровођење политичке контроле и давање мишљења.
Европски савет
чине га шефови држава/валда земаља чланица И председник Европске комисије. Главни политички орган који доноси политичке одлуке и усмерава рад ЕУ. Улога Европског савета је:
- Даје политичке смернице за рад других органа
- Одлучује о кључним питанима о којима није могло на нижем нивоу
- Доноси најважније политичке одлуке
- Координира рад органа ЕУ нарочито у вези са спољном и безбедносном политиком и политиком проширења
Европска комисија
чине је 28 чланова или комесара (по један из сваке државе чланице) који заступају интересе ЕУ као целине, а не интересе државе из које долазе. Комесаре именују националне владе. Владе држава чланица бирају председника Европске комисије којег потврђује Парламент. Комисија се састоји од генералних директората који одговарају за посебну област политике, као и служби – администрација, експерти, и секретаријат. Европска комисија има улогу да:
- Припрема предлоге прописа и има право законодавне иницијативе
- Одговорна за примену одлука Парламента и Савета – спровођење политика, управљање програмима и додела фондова
- Примена права ЕУ са Судом правде – улога јој је да се стара о примени оснивачких уговора и прописа, врши надзор над применом норми и покреће поступак пред Судом ЕУ уколико уочи неправилности
- Представља ЕУ на међународном плану
Савет ЕУ
чине га министри држава чланица који се мењају у зависности од области која је на дневном реду. Заступа и изражава интересе држава чланица. Савет ЕУ има овлашћења да:
- Доноси законе заједно са Европским парламентом
- Координира економске и социјалне политике у земљама чланицама
- Закључује међународне споразуме
- Одобрава ЕУ буџет заједно са Европским парламентом
- Дефинише и имплементира заједничку спољну и безбедносну политику
- Координира сарадњу између националних судова и полицијских снага у кривичним питањима
Начин рада институција
Европски савет одређује општи смер политичког деловања у ЕУ, али нема овлашћење за доношење закона. У оквиру међусобне сарадње Европски парламент, Савет ЕУ и Европска комисија „редовним законодавним поступком“ (стари назив „суодлучивање“) стварају политике и прописе који важе у ЕУ. У начелу, Комисија предлаже нове прописе, а Парламент и Савет их доносе. Након тога Комисија и државе чланице спроводе прописе, а Комисија пази на њихову одговарајућу примену.
Доношење одлука у ЕУ – додатне информације о доношењу прописа у ЕУ
https://europa.eu/european-union/eu-law/decision-making/procedures_hr
Остале институције ЕУ:
Европска централна банка (ЕЦБ)
Европска служба за спољно дјеловање (ЕСВД)
Европски економски и социјални комитет (ЕЕСЦ)
Европски комитет региона (ЦОР)
Европска инвестициона банка (ЕИБ)
Европски супервизор за заштиту података (ЕДПС)
Представништва Европске комисије (у државама чланицама)
Делегације Европске Уније (у трећим земљама или међународним организацијама)
Комитет региона (JCC) – http://cor.europa.eu/hr/Pages/home.aspx
Комитет региона ЕУ основан је Уговором из Мастрихта 1992. године као саветодавно тело ЕУ које чине изабрани представници европских региона и локалних власти- данас има 350 чланова и исто толико њихових заменика из 28 држава чланица ЕУ . Постоје два основна разлога стварања Комитета региона: пошто највећи део европског законодавства, око 70% има непосредан утицај на регионалном и локалном плану, то је од изузетне важности да грађани ЕУ буду укључени у изградњу ЕУ и да изабраним властима које су најближе грађанима буде омогућено да изнесу своје ставове у поступку припреме ЕУ законодавства. Седиште је у Бриселу. Земље кандидати за чланство у Европској унији имају статус посматрача у Комитету региона. Комитет региона има искључиво саветодавну функцију. Састаје се 6 пута годишње на пленарним седницама и прослеђује своје закључке Европској комисији, Европском савету и Европском парламенту. Тела Комитета су Пленарна скупштина, Биро, Председник, потпредседници и председници политичких група, комисије, националне делегације и политичке групе. Комитет региона мора бити консултован приликом доношења свих мера везаних за следеће теме којима се баве његових 6 комисија: запошљавање, стручно оспособљавање, економску и социјалну кохезију, социјалну политику, здравство; образовање и културу; заштиту животне средине, климатске промене, енергију; превоз и трансевропску мрежу; цивилну заштиту и службе од општег интереса.
Комитет региона има два пододбора, од којих је један Заједнички консултативни одбор (ЗКО). ЗКО се формира за сваку земљу кандидата за чланство посебно и државе су у њима представљене члановима који могу ефикасно да заступају интересе регионалних и локалних власти тих држава. Република Србија није члан у Комитету региона, већ посматрач, али има право да именује представнике у ЗКО.
Одлуком Савета Европске уније и Европске комисије (2013/489/ЕУ, Еуроатом) којом се усваја нацрт Одлуке бр. 1 Савета за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије, чл. 15. утврђено је да се оснива Заједнички консултативни одбор састављен од преставника Комитета региона Европске уније и локалних и регионалних власти у Републици Србији http://cor.europa.eu/en/activities/enlargement-countries/Pages/Serbia.aspx .
Задатак овог одбора је да помогне Савету у циљу промовисања дијалога и сарадње између локалних и регионалних органа власти у ЕУ и Србији и представља место за припрему регионалних и локалних власти у РС за учешће у раду Комитета региона по ступању у чланство у ЕУ. ЗКО је конституисан 2015. године.Послове Секретаријата врши министарство надлежно за послове локалне самоуправе. До сада је одржано 3 састанка овог тела.
Чланови делегације из Републике Србије у Заједничком консултативном одбору са Комитетом региона су:
- Мирјана Митровић, чланица општинског већа, градска општина Врачар
- Дејан Јовановић, председник општине, градска општина Нишка Бања
- Мира Раденовић, Градског већа, град Нови Сад
- Сабина Диздаревић, одборница скупштине општине, општина Тутин
- Лидија Јовановић, одборница скупштине општине, општина Књажевац
Заменици чланова делегације Републике Србије у Заједничком консултативном одбору са Комитета региона су:
- Никола Наумовић, одборник скупштине града, град Чачак
- Јелена Трифуновић, председница општине, општина Сврљиг
- Саша Ђорђевић, председник општине, општина Гаџин Хан
- Владица Димитров, председник општине, општина Димитровград
- Роберт Фејстамер, председник општине, општина Кањижа
Законодавство ЕУ
Ступање у чланство Европске уније условљено је прихватањем свих права и обавеза на којима се заснива Европска унија и њен институционални оквир, обухваћених појмом правне тековине (acquis communautaire https://europa.eu/european-union/law_en ).
Најважнији извори правних тековина ЕУ су:
- примарно законодавство – оснивачки уговори;
- секундарно законодавство – уредбе, упутства, одлуке, препоруке и мишљења;
- други извори права – пресуде Суда правде Европске уније, општа правна начела, међународни уговори;
- остали акти – резолуције, изјаве, препоруке, смернице, заједничке акције, заједничке позиције итд.
Улога локалних власти у ЕУ
Улога локалних и регионалних власти у ЕУ све више добија на значају. Имајући у виду да је 60% одлука које доносе локалне и регионалне власти под утицајем европског законодавства, те да око 70% јавних инвестиција на локалном И регионалном нивоу, јасно је да локалне и регионалне власти представљају важан део ЕУ и важан фактор имплементације кључних политика И суочавања са изазовима - од климатских промена, до превазилажења економских И социјалних разлика, до пријема миграција. Све више питања се решава на локалном И регионалном нивоу, јер је најближи потребама грађана. Локалне И регионалне власти имају прву и главну улогу у процесу развоја И побољшања животном стандарда. Осећај Европе И европског начина живота лежи управо у локалним И регионалним разликама, али и у њиховој сарадњи.
Лисабонски уговор (2009.године https://europa.eu/european-union/law/treaties_en ) не само што је отворио ново поглавље у историји развоја ЕУ, већ је реафирмисао локалне самоуправе у креирању ЕУ политика. По први пут се помиње принцип регионалне И локалне самоуправе. Уређује се деловање ЕУ кроз 3 базична принципа: принцип пренетих надлежности или овлашћења, принцип субсидијарности и принцип пропорционалности. Уговор даје већу улогу локалним И регионалним властима као консултативним телима у законодавној процедури, осигурава да свака припрема прописа започне са разматрањем ефекта на локалном И регионалном нивоу, пре свега о финансијским трошковима и административним теретима. Појачао је улогу Комитета региона коме су дата већа политичка И правна средства на располагање. Након усвајања овог уговора, локалне И регионалне власти су постале кључни фактор у остваривању економске И социјалне кохезије као једног од главних циљева ЕУ.
Документа
ЕУ документа која се односе на Србију