Пратите нас:

Здравље на локалном нивоу је смештено у сектор примарне здравствене заштите и јавног здравља. „Капија здравственог система“ је примарна здравствена заштита, која треба да је доступна, квалитетна и ефикасна. Градови и општине су оснивачи установа примарне здравствене заштите – домова здравља и апотекарских установа. Друштвена брига за јавно здравље на локалном нивоу се остварује активностима у 6 области јавног здравља, које су: физичко, ментално и социјално здравље; унапређење здравља и превенција болести; здравље и заштита животне средине, здравље и радна околина; функционисање и организација здравственог и система и здравље у кризним и ванредним ситуацијама. Носиоци ових активности су савети за здравље, који прате, анализирају и дају предлоге за унапређење здравља у свим политикама града/општине, као и доступности и квалитета здравствене заштите, кроз активности везане за заштиту права пацијената. СКГО својим активностима подржава и оснажује локалне самоуправе у вршењу својих надлежности у области здравља.

Под ефикасном и добро усмереном социјалном заштитом подразумевамо скуп мера и програма које спроводе градови и општине, а којима се умањују последице социо - економских ризика, као што су болест, незапосленост, старост, социјална искљученост или инвалидитет. СКГО улаже напоре да мере и активности које локални ниво власти дефинише, а у које спадају различита материјална давања и услуге буду конципирани тако да омогућавају развој социјалне заштите засноване на поштовању загарантованих права и смањењу неједнакости у локалним заједницама.

Родна равноправност остварује се, унапређује и развија спречавањем, сузбијањем и заштитом од родно засноване дискриминације и применом општих и посебних мера који омогућавају локалним властима да иницирају и планирају у локалној заједници, те да идентификују потребе локалног становништва у области једнаке заступљености, као и да покрену међусекторска партнерства и иницијативе свих актера у заједници као и иновације које ће допринети већем степену друштвене укључености група и појединаца/ки.

СКГО пружа подршку свим локалним властима у унапређењу њихових пракси које за циљ имају активности пружања подршке и помоћи грађанима и њиховим породицама ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика, неповољних животних околности, као и развоја потенцијала корисника за самосталан живот у заједници, са акцентом на припаднике рањивих група. У том смислу, СКГО подржава унапређење и оснажује локалне самоуправе за укључивање Рома и подршку развоја инклузивних политика у циљу побољшања социо-економског положаја ромске популације.

У областима здравља, социјалне заштите и родне равноправности односно социјалне инклузије (укључујући посебно социјалну инклузију Рома и Ромкиња), СКГО активно сарађује са државним органима и институцијама надлежним за ове области, а пре свих са Министарством здравља, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министром без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, Канцеларијом за људска и мањинска права, Координационим телом за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња, Координационим телом за родну равноправност, Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва при Влади Републике Србије, Повереником за заштиту равноправности, Институтом за јавно здравље Србије, Републичким заводом за социјалну заштиту, и другим релевантним органима и институцијама.


Законодавни оквир

Кључни прописи који уређују надлежности и послове јединица локалне самоуправе у области здравља су: Закон о здравственој заштити; Закон о здравственом осигурању; Закон о јавном здрављу; Закон о правима пацијената. 

У области социјалне заштите, важни закон су: Закон о социјалној заштити и Закон о финансијској подршци породици са децом.

Основни прописи који уређују надлежности и послове јединица локалне самоуправе у области родне равноправности и инклузије су: Устав Републике Србије; Закон о локалној самоуправи; Закон о забрани дискриминације; Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом; Закон о заштити права и слобода националних мањина; Закон о матичним књигама и Закон о равноправности полова.

За СКГО и градове и општине су посебно важни циљеви који су детаљно разрађени и усвојени од Владе Републике Србије кроз документ „Програм реформи политика запошљавања и социјалне политике“, који у свом саставу имају и активности које се односе на локалне власти. Од стратешких докумената, за област здравља је битна Стратегија јавног здравља, Стратегија о спречавању злоупотребе дрога, Стратегија за стално унапређење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијената. За област социјалне заштите је битна Национална стратегија социјалне заштите, која је у процесу израде. Стратешки документ битан за инклузију Рома је Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња (2016-2025). Родну равноправност регулише и Национална стратегија за родну равноправност (2016-2020), а од међународних докумената посебно је важна Европска повеља о равноправности мушкараца и жена на локалном нивоу.


Како СКГО доприноси унапређењу здравља, родне равноправности и социјалној заштити 

СКГО настоји да својим деловањем активно доприноси стварању повољног регулаторног оквира који ће омогућити адекватан развој локалне самоуправе у овим областима, водећи рачуна да интереси јединица локалних самоуправа буду адекватно представљени у дијалогу са националним институцијама.

Кроз активности у областима здравља, социјалне заштите, родне равноправности и инклузије са акцентом на инклузији Рома, СКГО се бави изградњом локалних капацитета за: (1) примарну здравствену заштиту, јавно здравље и заштиту права пацијената и развој јавно-здравствено одговорне локалне самоуправе, (2) обезбеђивање  материјалне  подршке  појединцу  односно  породици  која  има  потребе  за  њом, и задовољавање социјалних потреба грађана кроз развијање разноврсних локалних услуга социјалне заштите обезбеђујући доступност у непосредном окружењу корисника, (3)  равноправно учешће и заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, равноправан третман, положај, као и једнаке могућности за остваривање права и слобода и коришћење личних знања и способности за развој друштва, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, (4) развој локалних инклузивних политика за све појединце из рањивих и маргинализованих група, поготово ромске заједнице.

У циљу размене искустава и практичних знања између градова и општина и праћења стања и подршке дефинисању политике организације у овој области, у оквиру СКГО функционишу Одбор здравље и социјалну политику и четири Мреже СКГО: Мрежа за социјалну заштиту, Мрежа за локалне савете за здравље и саветника права пацијената, Мрежа за родну равноправност и Мрежа за ромска питанја. 


Најважнији приоритети СКГО у даљем периоду овој области су:  

  1. Подршка локалним самоуправама у изради планова јавног здравља, процене ризика по јавно здравље и планова за реаговање у очувању здравља у ванредним ситуацијама;
  2. Подршка градовима и општинама у обезбеђивању функционалног система заштите права пацијената на локалном нивоу и загарантованих права за све, са акцентом на маргинализоване групе, кроз јачање видљивости института права пацијената у јавности, развој капацитета ЛС за спровођење ове надлежности и умрежавање свих актера;
  3. Јачање капацитета запослених у друштвеним делатностима, чланова локалних савета за здравље и заштитника права пацијената;
  4. Активно заступање за остваривање права на доступну, ефикасну  и квалитетну примарну здравствену заштиту за све, са посебним акцентом на интегрисане друштвене и здравствене услуге (нпр. помоћ геронтодомаћица, палијативна нега и збрињавање оболелих у терминалним фазама болести);
  5. Континуирано унапређење релевантних националних политика и закона у области социјалне заштите у оквиру израде нове Националне стратегије за социјалну заштиту и Закона о социјалној заштити;
  6. Подршка градовима и општинама у изради програма социјалне заштите, стандардизовању спровођења надлежности у програмима дечије и социјалне заштите и унапређењу капацитета запослених;
  7. Подршка градовима и општинама на стварању услова за даље развијање међуресорних услуга, међуопштинских услуга у већег издвајања финансијских средстава са локалног нивоа за услуге социјалне заштите;
  8. Унапређивање рада интерресорних комисија и подршка ЈЛС на процењивању потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке деци и ученицима;
  9. Унапређење механизама социјалне инклузије у областима социјалне политике (социјалне заштите, запошљавања, образовања, здравља) и становања;
  10. Унапређење општих капацитета локалне самоуправе за спровођење политика и мера у области социјалне инклузије Рома и Ромкиња, подршка формирању и функционисању мобилних тимова за инклузију Рома и изради и спровођењу локалних акционих планова за инклузију Рома
  11. Примена принципа родне равноправности у политикама и активностима, на свим нивоима управљања, у фазама реализације и доношења одлука и посебно примена родно- одговорних локалних буџета.