Цртице са терена: ЗДРАВЉЕ - ШТА ИМА НОВО - Оџаци, Кула, Апатин

Најважнији део сваког великог посла је припрема за рад. Тако је и са планирањем јавног здравља у градовима и општинама. Припрема за израду плана јавног здравља је први корак у процесу и подразумева обезбеђивање политичке подршке, избор координатора и формирање радне групе за израду плана. С том намером, са директорком Завода за јавно здравље Сомбор др Драгославом Чубрило обишли смо три општине: Оџаке, Кулу и Апатин.

У Оџацима су нас сачекали заменик председнице општине Станишић Милорад, начелник општинске управе Недељко Чубрило, руководилац Одељења за животну средину и инспекцијске послове Теодора Јаковљевић, директор Дома здравља Стева Пашић и главни техничар Зоран Павловић. Оџаци су општина која већ неколико година издваја око 5 одсто буџета за здравство, али велики део средстава иде за репрограм дуга Дома здравља, јер су Оџаци једна од ретких општина која је самостално, пре пет година, ушла у отплату дуга. Дом здравља има амбицију да реновира стационар од 50 болничких постеља, с обзиром да је постојећи направљен од азбеста. Исправност воде је стална тема, посебно у Војводини. Општина Оџаци нису изузетак: вода на овој територији садржи тешке метале: арсен, гвожђе, манган, а у одређеном проценту је и микробиолошки неисправна. Сами Оџаци имају фабрику за пречишћавање воде, док се за села налазе решења у виду еко-чесми. То су пре свега разлози због којих је општина заинтересована за израду плана јавног здравља.

По одласку из Оџака, а на путу до Куле, прошли смо кроз Руски Крстур. Село има 5000 становника, углавном русинске националне припадности који су се у овај крај населили пре око 250 година и сачували свој културни и национални идентитет. Једина гимназија у општини Кула је управо у Руском Крстуру, а јединствена на свету је по томе што се настава одвија на русинском језику. У општини су нас сачекали заменик председника општине Карољ Валка и помоћница председника Јелена Павков. У разговору са њима, сазнали смо да је Кула мултинационална средина, са седам основних и пет средњих школа, али да их мучи, као и остатак Србије, смањење броја становника. У односу на последњи попис, број становника се смањио за 18 одсто, тако да следећи чекају са зебњом. Међутим, то их не спречава да амбициозно приступају својим свакодневним обавезама. Сем плана јавног здравља, који ће креирати уз помоћ СКГО и Завода за јавно здравље, ушли су у процес израде локалног акционог плана (ЛАП) за подршку особама са инвалидитетом и ЛАП-а за инклузију Рома, који ће такође радити у сарадњи и уз подршку СКГО.

Последња дестинација био је Апатин, где нас је већ при крају радног времена сачекао председник општине Милан Шкрбић са саветницом за заштиту права пацијената и координаторком Савета за здравље Сашком Вукоман. Апатин је озбиљно приступио проблему отпадних вода: урађена је студија изводљивости, као и идејни пројекат, који је предат Министарству за заштиту животне средине. Апатин је изабран заједно са других седам јединица локалне самоуправе за изградњу пречистача отпадних вода. Град је из својих средстава већ физички припремио терен, а планирају уградњу израелског модуларног система пречистача.

У Апатину већ 50 година уназад опстаје институт самодоприноса грађана, који тренутно чини 11 одсто буџета општине. Из њега се издваја 3 одсто за комуналну инфраструктуру, даје се 500 евра за свако новорођено дете, финансира се четврти покушај вантелесне оплодње, дотира се за плаћање лечења тумора и других тешких болести, а 1 одсто се издваја за трошкове сахрањивања. О начину трошења средстава прикупљених на овај начин изјашњавају се грађани.

У Апатину живи 11 одсто ромског становништва. Насеља у којима живе Роми опремљена су комуналном инфраструктуром, али је потребно учинити додатне напоре и одвојити фекалну од атмосферске канализације, што је план за наредни период.

Занимљиво је да је у Апатину некада било 16 циглана, због квалитетне глине уз обалу Дунава, а посебан бренд је апатински клингер, тзв. „свилена“ цигла, позната по својој тврдоћи. Одатле и чувене реченице у књизи Милована Витезовића „Шешир професора Косте Вујића“.

Током боравка, потврђен је термин радионице у Апатину која ће бити одржана 7. фебруара 2020. године, у просторијама бање Јунаковић, са почетком у 10 часова, а на којој ће представници ове три општине, уз подршку представника Сомбора, радити на здравственом профилу својих општина. Радионицу ће реализовати Стална конференција градова и општина у сарадњи са Заводом за јавно здравље Сомбор, у склопу пројекта „Институционална подршка СКГО – трећа фаза“, који подржава Владе Швајцарске.

Пише: др Јасмина Танасић, програмска директорка сектора за друштвени развој