Децентрализација здравствене заштите

Радна група за финансирање преноса надлежности на локалну самоуправу у области здравствене заштите је одржала други састанак 1. фебруара 2008. године у просторијама Сталне конференције градова и општина.

Правна саветница на програму из Савета Европе, је на почетку састанка у кратким цртама представила учесницима активности које Савет Европе заједно са СКГО спроводи на пољу децентрализације, а у оквиру заједничког програма Савета Европе и ЕАР «Јачање локалне самоуправе у Србији». У свом обраћању, она се осврнула на радни сто који су Савет Европе и СКГО организовали марта 2007. године, а који је био посвећен финансирању преноса надлежности на локалне самоуправе у области здравствене заштите. Том приликом су се представници Министарства здравља, Министарства финасија, Министарства за државну управу и локалну самоуправу, општина и градова, међународних организација, као и других релевантних учесника, договорили да оснују радну групу која ће имати водећу улогу у процесу децентрализације у области здравствене заштите и која ће радити на развоју нових финансијских аранжмана за пренос надлежности на локалну власт у овој области. Сходно овом договору, организован је први састанак, на коме је основана Радна групе, утврђен састав и мандат.

Састанку су присуствовали представници Пројекта примарне здравствене заштите на Балкану (финансира канадска Влада, кроз Канадску агенцију за међународну сарадњу (ЦИДА)), који су у кратким цртама представили свој пројекат.

Директор пројекта, је присутнима изложио циљ пројекта – помоћ Влади Србије да артикулише политику примарне здравствене заштите и створи унапређен, ефикасан и делотворан систему примарне здравствене заштите који уважава питања родне равноправности и даје бољи приступ услугама примарне здравствене заштите у Србији, као и да развије акциони план за следећих 5 година.

Пројекат сарађује са Министарством здравља, удружењима здравствених радника/ца, коморама здравствених радника/ца, организацијама корисника/ца, Институтима и заводима за јавно здравље, Универзитетима, једним бројем одабраних установа примарне здравствене заштите у Србији, учесницима/ама из различитих сектора као што су образовање, рад, здравствено осигурање и финансије који играју важну улогу у развоју, пружању и финансирању примарне здравствене заштите. Такође, посебна пажња је посвећена потребама угрожених и запостављенх група као што су Роми, особе са инвалидитетом, интерно расељена лица, као и групама које унапређују родну равноправност у здравству.

У пројекат је укључена и СКГО преко свог секретара Одбора за друштвене делатности и преко представника јединица локалне самоуправе на чијој територији се налазе пилот домови здравља. Свим члановима Радне групе биће достављен опис пројекта и билтен како би се што боље упознали са циљевима, активностима и резултатима пројекта.

Помоћница министра здравља, изнела је преглед правног оквира у овој области, а нарочито је нагласила измене Закона о здравственој заштити којима су пренета нека овлашћења на локалну самоуправу у погледу оснивачких права, пре свега на домовима здравља и апотекама. Она је истакла да је Пројекат примарне здравствене заштите на Балкану неопходан како би локална самоуправа прихватила своје обавезе на прави начин и добила показатеље за планирање здравствене заштите на свим нивоима. Министарство здравља ће дати информацију о томе како и колико средстава из републичког буџета је потребно за финансирање пренетих надлежности.

Саветник у Министарству финансија је подсетио присутне на постојања Закона о финансирању локалне самоуправе, који је унео много новина, између осталог наменске трансфере, као могућност да се финансирају програми и пројекти на локалном нивоу.

Затим је Радна група прешла на усвојени дневни ред састанка:

1. Предложено је да Министарство здравља води процес, а да Савет Европе и СКГО помажу рад Радне групе. Такође је наглашено да је план амбициозан, поготово што се тиче рокова, али је могуће да ће услед продужења пројекта, активности бити продужене до новембра.

Утврђене су главне активности Радне групе:

а)     Процена садашње расподеле функција (надлежности) између централних и локалних власти у домену здравствене заштите;

б)     Утврђивање функција које је могуће децентрализовати и модела финансирања тих функција

ц)     Успостављање критеријума за пренос финансијских средстава локалним самоуправама у области здравствене заштите;

д)     Утврђивање минималних стандарда за опрему и класификацију у домовима здравља;

е)     Јачање капацитета локалних самоуправа у области припреме и спровођења пројеката у којима учествује Министарство здравља;

ф)     Процена потреба за унапређењем институционалних капацитета на републичком и локалном

нивоу за ефикасно и ефективно пружање здравствене заштите у децентрализованом оквиру;

Чланови Радне групе су у отвореној расправи изнели своје коментаре, помоћница министра здравља је указала на следеће:

- активност под а) је већ уређена законом

- активност под б) би требало да се подели на два дела. Наиме, пренета су оснивачка права и обезбеђивање опреме и одржавање здравствених установа, а обезбеђивање здравствене заштите је централизовано и финансира га Републички завод за здравствено осигурање. Овде неће доћи до промене. Овакав модел централизованог финансирања је изнуђен недостатком средстава, јер би требало основати локалне заводе за здравствено осигурање. Данас се на име здравствене заштите годишње издваја 185 евра по глави становника, што не даје да је рационална децентрализација тако ниских средстава. Свака децентрализација поскупљује здравствене услуге. Ако се мислило да се предложе измене закона или модели, онда се може причати о овој активности.

- активност под ц) захтева рад Радне групе и требало би видети8 да се финансира из пореза. Министарства здравља је, имајући у виду чињеницу да су фискални и други капацитети локалне самоуправе неуједначени, предложило и буџет усвојио да ће се из 80 милиона опредељивати део средстава за финансирање здравствене заштите за неразвијена подручја, па ће набавку медицинске опреме за домове здравља финансирати Министарство. Домови здравља су већ послали Министарству захтеве за набавку, па ће Министарство финансирати део. Слично треба да учини и Министарство финансија. Морају се урадити такви критеријуми где ће на основу социо-медицинских карактеристика, географског распореда, развијености, патологије болести, старосног доба, итд бити опредељивана средства.

- активност под д), у Министарству већ постоји Правилник о опреми неопходној за обављање здравствене заштите на нивоу домова здравља, али би га требало ревидирати

- активност под е) је веома важан задатак. То је неопходно да се развије свест о томе да локални ниво мора препознати потребе, прилагођеност и финансирање примарне здравствене заштите. Министарство се надало да ће мале јединице локалне самоуправе ићи у правцу оснивања једног дома здравља за подручје више малих јединица лок.

самоуправе, јер је то рационалније, али нажалост до сада је забележен само један такав случај.

- активност под ф) је битна и допринеће да сви претходно побројани задаци добију институционални ниво и постану реалност.

Начелник одељења за привреду и финансије општине Дољевац, се сложио да први део активности под б) треба пребацити у активност под а), а моделе пребацити у активност под ц). Он сматра да је добро што локална самоуправа не финансира материјален трошкове, јер то омогућава више креативности и обезбеђивање бољих услуга. Што се тиче финансирања, сложио се да треба одредити механизам – да се део средстава обавезно преноси из буџета на локалну самоуправеи и да неразвијене јединице локалне самоуправе у одређеном проценту буду дотиране нпр. до 5% трансфера на годишњем нивоу.

Указано је на то да се здравство налази у транзицији на путу ка самосталности. Постоје проблеми у пренетим оснивачким правима. У локалној самоуправи мора постојати једно одељење за здравствену заштиту које би било у вези са заводима за јавно здравље. Средства доприноса се не могу тек тако децентрализовати, јер постоје огромни дугови, тј. неуплаћена средства доприноса.Није могућа ни асиметрична децентрализација. Што не значи да се неће постепено ићи ка томе.

2. Чланови Радне групе су се сложили са предложеним потребним квалификацијама домаћих експерата ( завршен економски факултет, по могућству специјализација у јавним финансијама или јавној управи, и око 4 – 5 година радног искуства на овим или пословима истраживања, основно разумевање функционисања система здравствене заштите у Србији, познавање енглеског језика, радно искуство у прикупљању и анализи података употребом квантитативне методе и статистике, познавање стандарда Office software, а посебно Excel програма).

Што се тиче секретарских активности, договорено је да Министарство здравља има почасну функцију, а да секретарска подршка остано на Савету Европе.

3. Током дискусије о радном плану, чланови су се сложили да се радни план константно ревидира у односу на околности.

Следећи састанак је заказан за прву половину марта 2008. године.