Јавна етика на локалном нивоу у Србији

Стална конференција градова и општина је у сарадњи са Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), организовала конференцију „Јавна етика на локалном нивоу у Србији", 12. априла 2011. године, у малој сали Дома Народне скупштине Републике Србије. Конференцији су присуствовали преко 100 учесника, из 38 градова и општина, представници ОЕБС, УСАИД, Савета Европе, Народне скупштине Републике Србије, Транспарентост Србије, Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, УНДП.

Овом приликом представљени су механизми борбе против корупције на локалном нивоу, важност етике у оквиру доброг управљања, као и Етички кодекс за локалне функционере у Србији. Искуства примене Етичког кодекса на локалном нивоу представљена су од стране радних тела из Ужица, Зрењанина и Ниша. Такође, овом приликом представљена су искуства и модел Велике Британије као и добра пракса примене Етичког кодекса чланица Савета Европе. Конференција је била прилика за размену мишљења о улози локалног нивоа власти у примени етичких стандарда, као и механизмима побољшања поверења грађана у локалне власти Србије.

Испред Народне скупштине Републике Србије, присутне је поздравио Младен Младеновић, заменик секретара Народне скупштине. Господин Младеновић је рекао да Етички кодекс представља принцип спровођења друштвених принципа и начела. Даиана Фалони, директорка Одељења за демократизацију, Мисије ОЕБС у Србији је нагласила да је етика есенција демократије и да је њена примена поготову значајна на локалном нивоу јер је и видљивија грађанима. Такође је истакла битну улогу радних тела за праћење примене Етичког кодекса на локалном нивоу као добар пример имплементације етике.

Обраћајући се присутнима, Зорана Марковић, директорка Агенције за борбу против корупције је истакла важност сарадње Одбора за праћење примене етичког кодекса са Агенцијом за борбу против корупције, поготову у оним областима у којима је према Закону Агенција у обавези да прикупља подаке или прати поступање изабраних, именованих или постављених лица у локалној самоуправи. Госпођа Марковић је рекла да смо од 2001. године напредовали у законодавном и институционалном смислу када говоримо о транспарентности рада јавних служби, борби против корупције, етици и људским правима, са оснивањем Агенције, Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја. Овом приликом, госпођа Марковић је подсетила законску обавезу доношења планова интегритета од стране државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавних служби и предузећа. Планови интегритета треба да садрже мере правне и практичне природе којима се спречавају и отклањају могућности за настанак и развој корупције. Агенција прати доношење и спровођење тих планова интегритета.

Генерални секретар СКГО, Ђорђе Станичић је напоменуо да СКГО већ десет година активно ради у области успостављања Етичког кодекса у градовима и општинама у Србији и у овоме је Србија међу првим земљама у региону и Европи када је реч о успостављању система праћења и примене усвојених одредби етичког понашања локалних функционера. Етички кодекс понашања локалних функционера је усвојило 153 градова и општина, а за сада има 26 регистрованих радних тела за праћење примене Етичког кодекса.

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ:

• Неопходно је оснажити везу постојећих радних тела са независним институцијама на националном нивоу која су већ изградила углед, утицај, значај и ауторитет. Мреже независних институција на свим нивоима би помогле да се обезбеди неопходни ауторитет заједничким препорукама, мишљењима и ставовима и постепено обезбеди неопходни ауторитет и локалним независним институцијама које промовишу начела добре управе.
• Повећати број градова и општина који оснивају Радна тела за праћење етичког кодекса
• Чланови Радних тела за праћење примене етичког кодекса могу да буду носиоци активности на изради Плана интегритета за локалну самоуправу као целину, на основу модела који ће припремити радна група у оквиру Агенције за борбу против корупције. Радна тела би израду планова интегритета требало да спроведу у сарадњи са другим стручним контролним телима у локалној самоуправи (буџетска контрола и ревизија, грађански бранилац, јавни правобранилац).
• Одбори за праћење примене етичког кодекса би требало да буду задужени за сарадњу са Агенцијом за борбу против корупције и у свим другим областима у којима је према Закону Агенција у обавези да прикупља подаке или прати поступање изабраних, именованих или постављених лица у локалној самоуправи (регистри фунцкионера, имовинске карте итд).
• Ускладити Етички кодекс са новоусвојеним законима као што су Закон о Агенцији за борбу против корупције, Закон о локалној самоуправи.
• Радна тела за етички кодекс су добар пример када говоримо о напретку у обласитма транспаретне, јавне и добре управе
• Локалне самоуправе би требале да издвоје одређена средства из буџета за несметан рад радних тела
• Изменити процедуре на локалном нивоу у оквиру Статута о несмењивости радних тела за праћење Етичког кодекса
• Усвојити предлог да овлашћени предлагачи чланова радних тела за праћење примене Етичког кодекса буду сем локалних одборника и грађани и представници медија
• Битно да за чланове радног тела буду биране особе препознатљиве по личном интегритету са одговарајућим знањем на тему спровођења Етичког кодекса
• Препорука модела мешовитог радног тела, другим речима да сем представника грађана чланови радног тела буду и одборници из редова позиције и опозиције
• Не треба заборавити да су финални корисници добре управе и етичког понашања функционера грађани