JPP у изградњи инфраструктуре за југоисточну Европу

Трећи регионални форум о Јавно-приватном партнерству у изградњи инфраструктуре за југоисточну Европу одржан је у Загребу 12. и 13. јуна, а окупио је око 70 представника локалне самоуправе, државних агенција, банака, стручних и консултантских агенција.

На скупу највише речи је било о правном оквиру за JPP у региону, тако да је представљено неколико компаративних анализа правних и институционалних оквира за JPP. Пре тога, као увод, представљена је анализа у вези са предусловима за успешну имплементацију JPP пројеката у земљама југоисточне Европе кроз евалуацију амбијента за спровођење истих. Према успостављеној методологији која је обухватила 19 индикатора (15 квалитативних и 4 квантитативна) и резултатима истраживањима, испоставило се да се Србија налази на средини лествице свих европских држава у погледу амбијента за реализацију JPP пројеката, док је тренутно Хрватска на првом месту. Србија треба да побољша индикаторе који се односе на изводљивост пројеката и ојача капацитете локалне самоуправе за реализацију JPP, кроз превазилажење фискалних и законских потешкоћа.

Презентација директора Центра за JPP из Загреба показала је да Хрватска већ увелико ради на JPP пројектима у различитим областима, највише у области инфраструктуре, образовања, социјалних услуга. Центар је консултован око сваког пројекта, укључен је у припрему пројеката и мониторинг пројеката. Вредност пројеката која се тренутно реализује је 3оо милиона евра, док је вредност потенцијалних пројеката који чекају одобрење Министарства финансија 570 милиона евра. Препорука Центра је да никада не треба ићи на један JPP пројекат као што је нпр. изградња једне школе, већ на већи број школа приликом тендера.

Приказано је неколико веома успешних примера из Турске, у којој се очигледно, многи инфраструктурни пројекти реализују кроз JPP (путеви, мостови, болнице). Законска регулатива је детаљно развијена за сваки облик JPP-a, па за облике као што су БОТ, БТЛ постоје посебни закони. Вредност ових пројеката је од 500 милиона евра до неколико милијарди евра. Закон о БОТ модел обухвата велике инфраструктурне пројекте као што су путеви, аеродроми итд.), а Закон о БЛТ је фокусиран на здравствене услуге као што је успостављање нових здравствених услуга или побољшање постојећих.

У панел дискусијама учествовали су представници банака, међународних финансијских институција, консултантских кућа. Панелисти су се фокусирали на неколико најзначајних тема када је у питању реализација оваквих пројеката: какво превазићи или умањити ризике, који су најбољи начини финансирања, како обезбедити исплативост пројеката, шта очекује приватни сектор, како привући инвестиције. Генерални став је да инвеститора има довољно, али недостаје квалитетних пројеката. Ризици као слаба политичка подршка, недостатак искуства јавног сектора, кратки рокови за тендере, неадекватна расподела ризика и превелика очекивања јавног сектора препознати су као најзначајнији током дискусије. Велики проблем представљају и процедуре за јавне набавке које дуго трају и много коштају. Генерална препорука је да су финансијски одрживи само пројекти велике вредности, па је доњи лимит 10 милиона евра.

У наставку форум је био посвећен великим пројектима из ове области, као што су изградња аеродрома, транспорта, путева, али и пројектима у вези са изградњом групе школа, затвора, центара за старе. Велики је фокус на увођењу енергетске одрживости приликом изградње нових и реконструкције постојећих зграда. Највише пројеката генерално има у образовању и обезбеђивању јавних услуга, али су пројекти у области транспорта највеће финансијске вредности.

Скуп је пружио одличне могућности за остваривање нових контаката у овој области, а из Србије осим представника СКГО, на форуму је учествовала делегација из Зрењанина предвођена градоначелником Иваном Бошњаком.