Криза COVID-19 централна тема дебата на састанцима комитета Конгреса локалних и регионалних власти

Комитети за управу, текуће послове и мониторинг одржали су своје састанке 15., 16. и 17. септембра 2020. године у онлајн форми (видео конференције). На дневном реду је било неколико дебата о последицама пандемије Ковид-19 и утицају великих криза на европске локалне и регионалне власти. Посебно су обрађене теме заштите Европске повеље о локалној самоуправи, локалних и регионалних избора, вишеслојног управљања и заштите мањина. Група независних стручњака за Европску повељу о локалној самоуправи (ГИЕ) такође је одржала дебату о овим питањима на састанку 18. септембра 2020. године. Републику Србију у наведеној Групи представља Др Јелена Јеринић, ванредна професорка Правног факултета Универзитета Унион у Београду.

Током свог излагања на тему „Пандемија COVID-19 и изазови за управљање на више нивоа (мулти-левел говернанце-вишестепено управљање), професор Франческо Палермо, конституцијални саветник Конгреса, нагласио је да је пандемија резултирала хитном „рецентрализацијом“ вишестепених управљачких структура у многим европским земљама, без обзира на то што су регионални и локални ниво понекад били много реактивнији у одговору на изазове пандемије.Овај говор био је део дебате организоване поводом онлајн састанка Комитета за управу Конгреса локалних и регионалних власти одржаног 15. септембра 2020. године, у коме је наглашено да „ванредне ситуације нису пријатељи устава“, што често резултира ограничењима основних права и вертикалном реорганизацијом власти. У случају Ковида-19, идеја да су централизоване политике ефикасније од децентрализованих акција у почетку се може чинити разумном, али ништа не може потврдити ову претпоставку. Према мишљењу професора Палерма, ово становиште потиче од „скептицизма предака у погледу територијалног плурализма“.

Као што је често случај током великих здравствених, социјалних или економских криза, најугроженије групе (попут мањинских), посебно су изложене ризицима. Ни пандемија COVID-19 није се по том питању разликовала. Неки градови су применили мере које би могле да послуже као пример другим локалним властима. Оне су поменуте током дебате о „заштити мањина у градовима и регионима у време фундаменталне кризе: извучене поуке током избијања Ковида-19“, коју је организовао Комитет за текуће послове Конгреса 16. септембра 2020. године. 

Француска посланица у Парламенту и председница пододбора за здравство Парламентарне скупштине Савета Европе, Џенифер де Темерман, подсетила је да „нисмо једнаки пред пандемијом“, те да су мањине и угрожене групе највише погођене. Многи људи који се могу убројати у угрожене групе раде у „фронталним“ професијама и настављају то да раде чак и када су заражени вирусом, јер не могу приуштити да напусте посао. На исти начин, бескућници су погођени затварањем јавних простора у којима би могли да бораве. Ситуација ромске заједнице је посебно тешка, јер услови њиховог живота и становања отежавају поштовање превентивних мера.

Пандемија COVID-19 променила је равнотежу између локалног, регионалног и националног нивоа у многим земљама, понекад чак и доводећи локалну демократију у опасност. Дебата о примени Европске повеље о локалној самоуправи у кризним временима, коју је 17. септембра 2020. године организовао Комитет за мониторинг, презентовала је искуства која су имали локални и регионални изабрани представници у неколико држава чланица. Проглашење ванредних стања и јачање централизације, као и повећане финансијске потешкоће повезане са престанком економских активности закомпликовале су сарадњу између различитих нивоа власти, истакао је Лин Вербек, Председавајући Комитета за мониторинг Конгреса, током свог говора.

Генерални секретар Конгреса Андреас Кифер саопштио је да је Конгрес успоставио платформу за онлајн размену искустава под називом „Ковид-19: Локални и регионални одговори“ (Цовид-19: Лоцал анд Регионал Респонсес), која има за циљ прикупљање и размену локалних искустава са искуствима партнерских мрежа. Све ово открива потребу за разјашњавањем надлежности и показује вредност политика прилагођених ситуацији у сваком региону. Такође, подвлачи се потреба за бољим идентификовањем улога политичара и вирусолога.

Комитет за мониторинг допринеће Општем извештају о последицама кризе Covid-19 на локалну демократију о којем ће се расправљати на следећем заседању Конгреса.

Више информација на вебсатју Конгреса: https://www.coe.int/en/web/congress/-/covid-19-crisis-at-the-centre-of-the-debates-of-the-three-congress-committees