Култура и наслеђе централна тема Мреже за ромска питања СКГО

„Култура и наслеђе“ била је тема четрнаестог састанка Мреже за ромска питања Сталне конференције градова и општина (СКГО) одржаног 23. маја 2024. године у Београду. Састанак Мреже реализован је у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“, који финансира Европска унија.

Душан Јовановић, саветник за социјалну инклузију и координатор Мреже за ромска питања СКГО, модерирао је састанком Мреже и најавио тему „Култура и наслеђе“ уз наду да ће ова тема инспирисати неке нове активности и иницијативе на локалном, али и националном нивоу.

Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, својим обраћањем отворио је састанак Мреже за ромска питања и истакао важност грађења партнерстава у унапређењу положаја ромске заједнице у Републици Србији.

„Култура заузима значајно место у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030 и она је уз образовање један од најважнијих ресурса за очување и развој идентитета у мултикултуралном простору Републике Србије. Култура Рома јесте видљива, богата, плурална, дуготрајућа и вредна“, рекао је министар и истакао да важну улогу у томе имају институције попут СКГО, и локалне самоуправе које подржавају и подстичу стваралаштво и доприносе да култура Рома живи.

Уследило је обраћање Далибора Накића, председника Националног савета ромске националне мањине, који је истакао важност сарадње ове институције са СКГО.

„Самим тим што данас говоримо о култури, значи да смо у областима као што су образовање, становање и запошљавање постигли известан напредак, и да сада можемо да се посветимо неговању и промоцији наше културе. Бројни су Роми и Ромкиње који су задужили свет својим културним стваралаштвом, пре свега глумци, музичари, књижевници, и који су заиста дали допринос промоцији наше заједнице. Са друге стране, медији о томе не говоре на адекватан начин, нити у довољној мери“, објаснио је Накић и додао да је важно истицати позитивне примере Рома и Ромкиња који су успешни уметници.

Програмска менаџерка при Делегацији Европске уније др Мирјана Максимовић, подсетила је на важност уједињења у различитости и истакла да те различитости не би било да није ромске заједнице у Европи.

„Ромска заједница је везивно ткиво Европске уније и она чини њену разноликост и основу за имплементирање вредности људских и мањинских права. С тим у вези, Делегација ЕУ улаже значајне фондове у инклузију Рома. Култура, традиција и образовање Рома ће, надам се, у програмским годинама које следе бити фокус“, рекла је Максимовић и додала да је важно да ромски уметници из Србији буду део ЕУ програма за културу и најавила отварање Европске куће у Београду за септембар 2024. године.

Никола Тарбук, генерални секретар СКГО, истакао је да су култура и културно наслеђе од кључног значаја за сваку етничку групу, националну заједницу и народ.

„Велики познавалац ромске културе, др Рајко Ђурић, говорио је да су Роми очували низ културних елемената који недвосмислено сведоче о њиховом етничком самосвојству у области материјалне и духовне културе, укључујући пре свега, веровања, обичаје, навике, норме, законе, језик и симболе. За остваривање равноправности културе, посебно Рома и Ромкиња, потребно је да се осмисли политика мултикултуралности и интеркултуралног дијалога, а посебно је важно подржати капацитете Рома и Ромкиња“, истакао је Тарбук и додао да је такође важно деловање медија који имају садржаје на ромском језику. Значајно је да се овим медијима пружи подршка, али и да се сви други подстакну у развијању афирмативног односа према ромској заједници и развијању програма на ромском језику у срединама где живи значајан проценат припадника ромске националне заједнице.

Осим наведеног, генерални секретар СКГО истакао је улогу локалних самоуправа у чувању и промовисању културног идентитета и традиције ромске заједнице, кроз дефинисање локалних политика и програма, али и финансирање активности које се реализују у локалној самоуправи. Додао је да ће СКГО кроз грант шему пројекта који спроводи уз подршку Европске уније, подстицати промоцију и афирмацију ромске културе и културног наслеђа ромске националне мањине. Активности које ће бити укључене кроз пројекте у оквиру ове грант шеме, а које ће предложити локалне самоуправе, тичу се реализације програма и акција локалних установа културе и ромских удружења грађана, који су од значаја за промоцију ромске културе и ромске културне баштине.

Током панел дискусије “Култура, вредност једног народа“ говорили су Силвија Нешић, председница одбора за културу Националног савета ромске националне мањине, Александра Ђорђевић, саветница у сектору за савремено стваралаштво Министарства културе, Наташа Тасић Кнежевић, сопран - солисткиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду и Драган Ристић, музичар, композитор и фронтмен групе КАЛ. Панелисти су током дискусије нагласили важност умрежавања на локалном нивоу и коришћења постојећих ресурса, како уметника и стваралаца, тако и извора финансирања који су на располагању.

У панел дискусији “Култура, стуб развоја“ учествовали су Сретен Јовановић, режисер, продуцент и ванредни професор, Нађа Греку из Европског ромског института за уметност и културу, Златомир Јовановић из Удружења ромских књижевника, као и Слободан Станковић, директор Културног центра Пећинци. Током ове дискусије такође је истакнут утицај појединца у чувању и промовисању културе Рома, из чега произилази потреба за повезивањем уметника, како би заједнички допринос имао већи ефекат на локалу.

Успеси многих уметника и културних стваралаца ромске националности поменути су на овом састанку Мреже за ромска питања СКГО, при чему је истакнута важност њиховог повезивања, осмишљавања механизма за праћење и покретања иницијатива, заједничке реализације активности и креирања културног садржаја, посебно за локалну заједницу на нивоу локалне самоуправе.