Локални еко-фондови

Округли сто ``Локални еко-фондови у светлу нових законских прописа`` одржан је 19. октобра 2009. године у просторијама Сталне конференције градова и општина, са циљем да још једном укаже на обавезу јединица локалне самоуправе да од 1. јануара 2010. године оснују еко-фонд у складу са буџетским системом, али и да отвори питање потреба и могућности да се у градовима и општинама формирају еко-фондови као посебне институције локалног нивоа. У уводном обраћању, Зигфрид Бренке, шеф ГТЗ - Програма за јачање локалне самоуправе, пренео је учесницима састанка нека искуства своје земље на путу ка успостављању ефикасног система финансирања у области заштите животне средине, од прописивања такси, њиховог прикупљања, до расподеле средстава.

На позив организатора, ГТЗ - Програма за јачање локалне самоуправе и Одбора СКГО за заштиту животне средине, уводна излагања на округлом столу припремили су Сока Попић из Министарства животне средине и просторног планирања и Никола Орловић из Фонда за заштиту животне средине Републике Србије. Госпођа Попић је детаљно представила законску регулативу која се односи на обавезу јединица локалне самоуправе да оснују еко-фонд, уз напомену да ће пратећа регулатива која се односи на локалне таксе, које треба да буду значајан извор локалних еко-фондова, бити донета током новембра месеца. Господин Орловић је представио досадашњи рад Еко-фонда Републике Србије, предочио нове могућности које је тај фонд добио новоусвојеним Законом о Еко-фонду, објаснио механизме на основу којих фонд функционише и посебно нагласио досадашње резултате сарадње између Еко-фонда Републике Србије и јединица локалне самоуправе.

Имајући у виду да је у претходном периоду основано тридесетак локалних еко-фондова, у различитим организационим формама, и да је њихово искуство врло разнолико, представљени су и примери из праксе. Из искуства Еко-фонда општине Бечеј, које је пренео Горан Саџаков, директор Фонда, јасно је да је оснивањем еко-фонда као засебне институције постигнут изузетан ефекат, јер је Фонд својим активностима оснажио рад у области животне средине и вишеструко увећао средства Фонда кроз пројектне активности. Миладин Пећинар, шеф Службе Фонда за заштиту животне средине из Ужица, предочио је како је Фонд дуго година већ функционисао у оквиру Дирекције за изградњу, и да ће преласком у градску управу изгубити део самосталности и ефективности.

Након презентација уследила је дискусија током које је позитивно оцењено настојање Министарства животне средине и просторног планирања да успостави целовит систем финансирања и праћења токова новца у области заштите животне средине, како на националном, тако и на локалном нивоу. Неопходно је да се охрабре јединице локалне самоуправе да, у актуелном процесу смањења броја запослених у општинским и градским управама, не смањују број запослених којима је поверено спровођење послова из домена заштите животне средине, јер су обавезе које свеукупно треба испунити у процесу придруживања ЕУ далеко најбројније у овој области. Веће, углавном градске управе, имају далеко боље услове за припрему и реализацију програма који се финансирају из еко-фонда, док је број запослених у општинским управама недовољан за још једну додатну активност. Исказана је бојазан да ће, зато што на све програме рада јединица локалне самоуправе сагласност мора дати Министарство, многе активности на локалу бити непотребно заустављене на дужи период, јер је то посао који Министарство са постојећим капацитетима неће моћи ефикасно да реализује.

Посебно је закључено да се, ради постизања веће ефикасности у реализацији средстава остварених преко еко-фонда у буџетском систему, у наредном периоду размотре и остале могућности које јединице локалне самоуправе могу да користе у складу са свим релевантним законима којима се регулише систем локалне самоуправе, а који би омогућио оснивање других локалних институција у области животне средине на локалу.