Међуопштинска сарадња важна за развој целе Србије

Међуопштинска сарадња у Србији доноси бенефите, попут побољшања квалитета живота грађана локалних самоуправа, као и појефтињење услуга. Такође, међуопштинска сарадња је добра за регионални развој, односно развој целе Србије. Потребно је да држава успостави национални систем подстицаја међуопштинске сарадње, јер овакав вид сарадње доноси уштеду, заједништво и солидарност локалним самоуправама у нашој земљи.

Ово су главни закључци панела “Међуопштинска сарадња у Србији - правни оквир и добра пракса”, који је одржан у оквиру 47. скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО).

Саша Могић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе, подсетио је да је Народна скупштина прошле године усвојила Измене и допуне Закона о локалној самоуправи и Измене и допуне Закона о државној управи.

“Та два закона комплементарно уређују област међуопштинске сарадње на нов, целовит начин. Раније смо имали могућност да општине сарађују само по неким питањима, међутим, многи од тих начина нису били законски регулисани. Усвајањем измена и допуна ова два закона постало је кључно то да је отворен простор да се сви послови локалне самоуправе заједнички обављају међуопштинским партнерствима. Дакле, не само изборни, већ и поверени послови могу да се реализују на овај начин. Од свих елемената које би један међуопштински споразум морао да садржи напоменуо бих и престанак важења самог споразума, односно када једна локална самоуправа одлучи да иступи из споразума. Кључни елементи су, наравно и финансирање, људи који треба да раде те послове око којих се општине договарају, заједничке службе…”, истакао је Могић.

Говорио је и о повереним пословима за које су изворно били задужени државни органи, али су ти послови овим Законима поверени локалним самоуправама, “а када локалне самоуправе одлуче да неки посао обављају заједно, део тог посла, односно давање сагласности мора да дају и државни органи, пре свега ресорно Министарство, као и Влада Србије”. Према његовим речима, процедура за успостављање међуопштинске сарадње сада није компликована.

“Прва асоцијација за праксу успостављања међуопштинског споразума су комунални послови. Изменама и допунама ова два Закона створено је то да се у административном делу отвори простор за успостављање нових сарадњи које до сада нису постојале”, истакао је Могић.

Новак Гајић, шеф Одељења за политички систем СКГО, навео је да је СКГО „отелотворење“ међуопштинске сарадње, с обзиром на то да је основана окупљањем челних људи 23 југословенска града давне 1953. године. Гајић је додао да су се на 1. скупштини Сталне конференције договорили да потребу за сарадњом реше тако што ће је институционализовати кроз оснивање своје организације.

„Два су главна разлога због чега је СКГО-у важна међуопштинска сарадња. Један је универзални, а други, није специфичан за Србију, али је у овом тренутку посебно важан. Универзални разлог значи да међуопштинска сарадња треба да доведе до ефеката економије обима, да се удруживањем, обједињавањем ресурса око неке ствари доведе до унапређења квалитета услуге коју локална самоуправа пружа, као и појефтињења и уштеде“, указао је Гајић.

Други разлог - који је посебно важан за Србију, додао је Гајић, јесте нешто што се може назвати дефицитом капацитета многих мањих општина у нашој земљи.

„Локална самоуправа у Србији је монотипска, што значи да највећа и најмања јединица локалне самоуправе има исте надлежности, а капацитети за спровођење тих надлежности кроз обављање послова значајно су различити. На пример, по Закону о локалној самоуправи свака општина мора да има најмање два правника. Није уобичајена ситуација да су то једини правници у локалној самоуправи и да морају да обављају различите послове, од заштите пацијената до јавних набавки. Проблем је у томе што немогућност остваривања у пуном капацитету свих послова и надлежности локалне самоуправе доводи до неравноправности грађана“, указао је Гајић.

Како је навео, политика СКГО о међуопштинској сарадњи је дефинисана и усвојена 2011. У дефинисању међуопштинске сарадње, додао је Гајић, СКГО је пажњу обратио на праксу и потражњу.

„Када говоримо о пракси, ту је, на пример, сарадња у комуналним делатностима, регионалним развојним агенцијама широм Србије... Што се тиче потражње, некада воље има, али су тешкоће и даље ту. Зато нам је било важно да дође до законских измена. Садашњим законским изменама добили смо правно-координирани систем у коме општине могу да се снађу. Ранија верзија закона била је веома либерална, али нимало подстицајна“, истакао је Гајић.

Други вид подршке СКГО, додао је он, јесте директна подршка кроз пружање услуга чланицама СКГО, а то је серија модела споразума о међуопштинској сарадњи, који би требало да послуже као узори локалним самоуправама, попут водича, на који начин могу конкретно да нађу правна решења.

„СКГО је урадио два модалитета сарадње - један је оснивање заједничке службе, а други је уступање послова једне општине другој. На самом почетку је урађена методологија за прављење овакве врсте споразума. Прва серија од 11 модела у различитим областима служила је за тестирање, тако смо решавали разне недоумице. Ти модели се налазе на веб сајту СКГО. Такође, радићемо и друге моделе, а константно радимо на саветодавној подршци, јер постоји заинтересованост, те чланице СКГО треба подржати“, нагласио је Гајић. 

Општине Александровац, Блаце, Брус и Град Крушевац одлучили су се да заједнички раде на еколошкој заштити језера Ћелије. О томе је, између осталог, говорила Јасмина Палуровић, градоначелница Крушевца. Како је навела, законски оквир је омогућио представницима ових локалних самоуправа да „не лутају“ када је реч о међуопштинској сарадњи у заштити језера Ћелије, већ да имају заједничко поље у којем ће проналазити заједнички интерес.

Палуровић је појаснила да језеро Ћелије служи за снабдевање водом Крушевца и осталих општина међу којима нису Брус и Блаце, који се снабдевају из других, сопствених извора.

„Али, Брус и Блаце имају везе са језером Ћелије у смислу граничних општина чије отпадне воде приликом великих падавина долазе у водо-захват језера Ћелије, који служи Граду Крушевцу и осталих општина у окружењу за снабдевање пијаћом водом. Наш интерес је био очигледан - да заштитимо језеро Ћелије, да помогнемо општинама Брус и Блаце да уреде своје отпадне воде и да на тај начин помогну и нама. Потписали смо меморандуме о сарадњи, остаје да се види како све то функционисати у наредном периоду, посебно што се финансија тиче, из простог разлога што Брус и Блаце неће моћи да поднесу целокупан трошак“, истакла је градоначелница Крушевца.

Похвалила локалне самоуправе Брус и Блаце што су се максимално потрудиле да изађу свим захтевима и процедури које су потребне да би се ушло у посао заштите језера Ћелије. Навела је да су те општине преко пројеката добиле постројења за пречишћавање вода.

„Ми смо испоштовали прве рокове тиме што су Брус и Блаце добили пројекте за пречишћавање отпадних вода. Сада треба да та постројења ставе у функцију“, појаснила је Палуровић.

Саша Могић је потом навео да међуопштинска сарадња подразумева сагледавање интереса и потреба које постоје у различитим локалним самоуправама, независно од тога које су величине, и које су им финансијске и кадровске снаге.

„Заштита језера Ћелије је одличан пример међуопштинске сарадње, где је полазна основа недостатак постојећих капацитета у једној локалној самоуправи, међутим, свест о ефекту пружања услуга и квалитету живота грађана је оно што свима нама треба да буде циљ“, додао је Могић.

Палуровић је затим рекла да је Град Крушевац решио питање отпадних вода, те да се труди да својим искуствима помогне општинама Александровац, Брус и Блаце како би и они решили проблем отпадних вода.

Међуопштинска сарадња на мобилности и комуникацијама особа са инвалидитетом окупила је пет партнера - Београд, Нови Сад и три београдске општине Звездару, Савски Венац и Врачар.

Ирена Лакобрија Делић, шефица Одсека за пројекте у београдској општини Врачар, објаснила је да је иницијатива за међуопштинску сарадњу потекла управо из те градске, која је прошле године усвојила Стратегију за унапређење приступачности за период од 2018-2025. године.

„Утврђено је да је неопходно увођење иновативних услуга и приступачних технологија. Исти су изазови са којима се сусрећу особе са инвалидитетом у партнерским општинама. Пре свега, поред архитектонских баријера, постоје информационо-комуникацијске баријере, недовољан број информација на Брајевом писму, аудио формату, услуге које пружају тумачи за знаковни језик не пружају се у довољном обиму, а долази и до преклапања услуга, што доводи до повећања трошкова“, објаснила је Лакобрија Делић.

Према њеним речима, циљ ове међуопштинске сарадње јесте оснивање сервиса подршке у комуникацији мобилности, којом ће бити повећана доступност информација и услуга особама са инвалидитетом. С друге стране, додала је, биће повећана ефикасност и ефективност рада.

„Сваки партнер учествује у капацитетима - кадровским, материјалним и техничким. Градска општина Врачар обезбедиће простор и набавити добра која су предвиђена овим пројектом. Израдићемо СОС апликацију, апликацију са сервисним информацијама и набавићемо штампач на Брајевом писму. Сви партнери моћи ће да користе ова добра. Град Београд ће преко Беокома омогућити доступност и благовремено добијање информација. Сви партнери ће, потом, прилагођавати те информације, у аудио формату, знаковном језику... И сви ће моћи да штампају информативне материјале на Брајевом писму. Штампач на Брајевом писму биће у Новом Саду зато што је Нови Сад европска престоница културе 2021. и имаће највише потребе за штампањем информативног материјала“, указала је Ирена Лакобрија Делић, додајући да је ово пионирски подухват којим се јача дух солидарности и заједништва.

Чак 17 градова и општина из слива Западне Мораве одлучило се да сарађује на смањену ризика од поплава.

Здравко Максимовић, руководилац Одељења за послове цивилне заштите у Граду Краљеву, указао је да је ова међуопштинска сарадња директна последица елементарне непогоде - поплава из 2014. године. Те године, додао је, градови и општине нису имали широко одређен појам међуопштинске сарадње, што је промењено Изменама и допунама Закона.

„Када се десе катастрофе, оне не заобиђу ни основне комуналне делатности, тако да у том контексту 2014. били смо пред поразом. Две године смо трагали за најбољим моделом сарадње. То није само питање локалних самоуправа, већ је и питање привреде, невладиног сектора, свих институција и појединаца који могу да допринесу међуопштинској сарадњи од које уједно и зависе“, навео је Максимовић.

Како је рекао, направљена је једна функционална сарадња као одговор на све будуће ризике које катастрофе могу да сервирају, а све у заштити онога што може да буде угрожено - људски животи и имовина.

„Битан детаљ је и значајна подршка СКГО и Министарства државне управе и локалне самоуправе, али и Канцеларије за управљање јавним улагањима, УНДП, Светске Банке... Кроз вишедеценијски рад ових међународних организација могли смо да видимо њихова искуства када су у питању катастрофе. Нама је отежавајућа околност било то што нисмо имали успешне моделе на које смо могли да се угледамо. Наш модел је сада под лупом светских организација“, објаснио је Максимовић.

У смислу малих капацитета, додао је, ова међуопштинска сарадња представља „бисер“ које су катастрофалне поплаве из 2014. избациле.

Упитан шта је био највећи изазов у успостављању сарадње, с обзиром да се ради о 17 локалних самоуправа, Максимовић је рекао да је најтежи део био представљање будућег концепта организације и планирања када је реч о смањену ризика од катастрофа.

„Због тога смо провели две-три године само у припреми претходног протокола о сарадњи, а после још две године на припреми споразума. Али, све ће то учинити да ови споразуми опстану и трају“, нагласио је Максимовић. Према његовим речима, до сада је потписано пет протокола и један споразум о међуопштинској сарадњи када је реч о сливу Западне Мораве. Он се нада да ће укупно бити 10 споразума који ће обухватити све или бар већину локалних самоуправа у Србији.

„Недостајућа карика на којој ћемо радити у наредном периоду јесте цивилна заштита. Некада смо је имали и дичили се тим системом. Олако смо се одрекли система цивилне заштите. Надам се да ћемо и кроз образовни систем и друге институције успети да успоставимо систем цивилне заштите, јер је то једини ефикасан одговор на катастрофе“, закључио је Максимовић.

Палуровић се надовезала речима да је и Град Крушевац у пројекту међуопштинске сарадње слива Западне Мораве.

„Искуства за ванредне ситуације и управљање ризицима, у сарадњи са другим локалним самоуправама, треба да усмеримо ка превентивном деловању. Овај споразум слива Западне Мораве користи свима који су на том речном потезу. Надам се да ће наш дугогодишњи рад бити крунисан потписивањем споразума, и да ћемо унапредити слабе стране. Рад нам тек предстоји... Крајњи бенефити су добробит грађана, појефтињење услуга, побољшање квалитета живота“, истакла је Палуровић.

Новак Гајић је истакао да ће будућност међуопштинске сарадње зависити од тога колико се буде улагало у њу.

„СКГО ће наставити са директном подршком свом чланству. Потражња постоји, из општина добијамо питања, траже информације... Ту нам је јако важан и системски део, односно рад са државом на унапређењу системског оквира. Први део политике наше организације у овој области је у великој мери испуњен прошлогодишњим Изменама и допунама Закона о локалној самоуправи. Тренутно радимо попис различитих одредби у различитим законима који у већој или мањој мери отежавају међуопштинску сарадњу. Циљ нам је да дође до измена тих решења. Формулисаћемо иницијативу која ће се наћи пред новим сазивом Председништва СКГО и која ће бити упућена разним министарствима“, нагласио је Гајић.

Како је додао, СКГО-у је важно да убеди државу да и она има корист од међуопштинске сарадње која практично доводи до ефеката регионалне сарадње.

„Циљ нам је да то убеђење државе доведе до националног система подстицаја међуопштинске сарадње“, истакао је Гајић.

Могић је подсетио да Министарство за државну управу и локалну самоуправо креће са припремом реформе система локалне самоуправе, једног свеобухватног и по први пут у Србији стратешког документа који треба да се бави планирањем промена у локалним самоуправама.

„Дубоко верујем да је међуопштинска сарадња процес који би у наредним годинама требало да постане један од најдоминантнијих у Србији, јер је то један од начина да се преупреде мањкавости које објективно постоје у локалним самоуправама“, рекао је Могић, додајући да држава ту мора да одигра активну улогу како би се успоставио национални фонд за подстицај и помоћ у успостављању међуопштинске сарадње.

Палуровић је на крају нагласила да је најважније задовољити потребе грађана, а међуопштинска сарадња управо види добробит грађана. Максимовић је додао да рационалност и уштеда јесу пресудан фактор међуопштинске сарадње, док Могић сматра да су успостављени добри темељи те сарадње.

Скупштина СКГО организована је уз подршку програма "Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ - Друга фаза", који финансира Влада Шведске.