13.12.2012.
Одржана 40. редовна скупштина СКГО
Локална самоуправа је кључни ниво за успешност спровођења европских интеграција, како у погледу примене стандарда, вредности и прописа Европске уније, тако и у погледу примене и спровођења пројеката који се финансирају из ЕУ, али и информисања грађана Србије шта их чека у процесу интеграција. Ово је само један од бројних закључака 40. редовне скупштине Сталне конференције градова и општина, која је одржана у среду, 12. децембра у београдском центру „Сава". Тема овогодишње Скупштине била је „Локална самоуправа у процесу приступања Србије ЕУ".
У уводном делу присутним представницима градова и општина обратили су се: Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, Драган Ђилас, градоначелник Београда, Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније, Ерл Линцбергер, отправник послова амбасаде САД, Жан Данијел Рух, амбасадор Швајцарске Конфедерације, Торгни Свенунгсон, представник амбасаде Краљевине Шведске.
„Србија ће у наредном периоду морати да промени Устав како би обезбедила суштинску децентрализацију, која је нужност и неопходност на путу ка Европској унији. Због тога у тај процес морамо да уђемо храбрије", рекла Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе отварајући годишњу Скупштину СКГО.
Опредељење Владе Србије је пуноправно чланство у ЕУ и то је циљ који се, како је истакла, мора остварити „због нас самих", јер је важно да Србија буде уређена и економски стабилна земља.
Осврнувши се на прекјучерашњу одлуку Савета ЕУ да ће у марту поново разматрати да ли Србија испуњава услове за добијање датума преговора о чланству, Калановићева је рекла да је таква одлука охрабрујућа упркос свим проблемима.
„Наш европски пут није ни раван ни лак, напротив, тежак је, али смо чврсто одлучили да постанемо чланица ЕУ", указала је министарка регионалног развоја и локалне самоуправе додавши да није свеједно да ли ће тај пут Србија да пређе „фићом или фијатом 500Л".
Србија, према њеним речима није изузетак у погледу евроскептицизма. Код грађана постоји неповерење у европски процес, о чему говори чињеница да су референдуми о уласцима појединих земаља у ЕУ завршавани тако да су грађани изражавали неповерење и да ниједном нису били „једна душа" када је у питању чланство у ЕУ. Али, како је рекла, ниједна земља није изашла из ЕУ.
Осим суштинске децентрализације министарка регионалног развоја и локалне самоуправе сматра да градоначелници и председници општина треба да буду бирани на непосредним изборима.
Колико је значајна улога локалних самоуправа у процесу приступања ЕУ говори податак да се око 70 одсто свих регулатива и прописа у земљама ЕУ спроводе на нивоу локалних самоуправа, нагласио је Драган Ђилас, градоначелник Београда.
„Европска унија је без сумње, данас најбоље место за живот, јер она значи правила, ред и гаранцију квалитета, али и приступ неким фондовима. Мислим да су ове прве три ствари важније, да оне много више гарантују бољи живот грађанима него приступни фондови. Обавеза је свих нас да не чекајући дан за почетак преговора о уласку у ЕУ, учинимо све што заиста можемо, да се променимо и будемо бољи", рекао је градоначелник Београда.
Сумирајући резултате, Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина, прошлу годину оценио је као добру узимајући у обзир да је била изборна. У следећој години од Владе Србије очекује доношење више закона који се тичу локалне самоуправе, као и измену Закона о финансирању локалне самоуправе. Стална конференција градова и општина такође, очекује, да се наредне године законом учврсти њен положај.
„Очекујемо да влада изађе са решењем плаћања дуговања локалним самоуправама за уговоре које оне имају са централном владом", рекао је Пауновић и нагласио да према њиховој процени дуг републике за пројекте у око 87 градова и општина износи више од три милијарде динара.
Србија је према оцени Венсана Дежера, шефа Делегације Европске уније, у протеклим годинама и месецима доста постигла, што су похвалили и Брисел и 27 земаља чланица ЕУ, али се мора наставити даље према пуноправном чланству у Унији, чему тежи читав овај регион.
„Министри ЕУ ће у марту, а најкасније до јуна идуће године, одлучити о отварању претприступних преговора са Унијом, што је велико признање Србији за њен напорни рад. Сви радимо на том датуму и треба искористити тај замајац", указао је Дежер.
Шеф Делегације ЕУ у Србији је указао је на одговорност и значај локалних власти, како и на нужност повећања ефикасност локалне самоуправе.
Према његовим речима, главни изазови на том путу јесу стабилност управе, њена деполитизација, утврђивање статуса државног службеника, коришћење напредних технологија, транспарентност и боља контрола рада управа.
„Децентрализација је од кључног значаја за праву демократизацију на локалном нивоу, а за то је потребан јасан правни оквир", рекао је Дежер и додао да је ЕУ инвестирала 23 милиона евра у општине широм Србије.
Ерл Линцбергер, отправник послова америчке амбасаде указао је на значај улоге локалних власти у стварању бољих услова за пословање.
Жан Данијел Рух, амбасадор Швајцарске рекао је да његова земља подржава европски пут Србије и да јој је задовољство што може да помогне у оним деловима за које је оценила да су важни. Он сматра да локална власт и управа морају бити ближе грађанима, будући да су оне спона између грађана и централне власти и да раде оно што не може да се уради на вишим нивоима.
Торгни Свенунгсон, саветник у Амбасади Краљевине Шведске рекао је да Шведска одлично схвата значај локалних самоуправа, не само зато што се тамо примењују прописи, већ и зато што оне обезбеђују кључне услуге грађанима.
Учесници 40. скупштине у оквиру два панела разматрали су и које кораке локалне самоуправе морају да предузму да би спремно дочекале, равноправно учествовале и благовремено заступале своје интересе у процесу приступања ЕУ и упоређивали искуства која су локалне самоуправе имале у примени нових европских стандарда и вредности у локалним политикама.
ПАНЕЛ И - Стратешко планирање улоге локалних самоуправа у процесу приступања Евроспкој унији
Модератор овог панела Владимир Павловић, експерт СКГО за европске интеграције, у свом уводном говору указао је на то да је „временски период" за отпочињање приступних преговора за улазак у ЕУ „ближи и опипљивији него икад". Он је истакао да локалне самоуправе играју важну улогу у тим преговорима. „Процес приступних преговора, који се води на централном нивоу, не може бити квалитетан уколико не подразумева активно учешће локалних самоуправа", навео је Павловић.
Према његовим речима, градови и општине морају да буду спремни за преговоре, додајући да стратешко планирање тога мора одмах да се уради. Огњен Мирић, заменик директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије и координатор за ЕУ фондове, указао је на четири теме које су од великог значаја за преговоре са Унијом - Акциони план, Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ, буџет ЕУ за 2014-2020. годину и проблеми у спровођењу пројеката.
Мирић је објаснио да је израда Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ почела и обухватиће период од 2013. до 2016. Како је истакао, овај програм ће бити готов у првом кварталу следеће године. Он је указао и на проблеме у спровођењу пројеката, наводећи да се они појављују чим се пројекти одобре, што доводи до тешкоћа у самој реализацији. Мирић је подсетио да су сви пројекти из области животне средине условљени тиме да се они који су одобрени реализују.
Владимир Павловић се осврнуо на Мирићево излагање, рекавши да је Национални програм за усвајање правних тековина веома битан као стратешки оквир и да СКГО жели да се укључи у његову израду, посебно у делу о трошковима. „Улоге националних асоцијација у приступним преговорима са ЕУ су веома значајне, јер представљају мост између централних и локалних власти", објаснио је Павловић.
Хокан Густафсон, извршни директор СКЛ Интернационал из Шведске говорио је о искуству те земље у приступним преговорима и подсетио да су они трајали око пет година, а да је Шведска у ЕУ ушла још 1995. године. Он је присутнима поручио да морају да иницирају да влада заједно са њима ради анализе и разматра примену тековина ЕУ. „Локалне самоуправе у Шведској су схватиле да улазак у ЕУ не подразумева само финансирање, већ и структурну политику, и да морају да се укључе у тај процес", навео је Густафсон.
Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО и такође један од панелиста, представницима локалних самоуправа је обајснио да је стратешко планирање важно уколико желе да се представе грађанима Србије и ЕУ. „За то је потребно знање, време и упорност и жеља да се у томе и успе. Препреке правимо најчешће сами, те стога морамо да себи поставимо праве циљеве и приоритете. Влада Србије мора да препозна то да ће 70 одсто правних тековина ЕУ пасти на леђа локалних самоуправа", истакао је Станичић.
Он је указао и на то да је за израду стратегије једног града или општине потребно око 12 месеци, додајући да је то напор који мора да се учини као предуслов напретка. Станичић је подсетио присутне на базу података о пројектима локалних заједница која се налази на сајту СКГО. Генерални секретар СКГО је, такође, навео да је у наредном периоду потребно више се бавити проблемом да стратешки документи градова и општина немају везу са државним стратегијама у појединим областима.
„Исто тако, немамо институционалну могућност да се локалне самоуправе удружују у изради стратегија и питање је како да дођемо до нивоа међуопштинске сарадње? У том смислу је важна улога регионалних развојних агенција, које заиста успешно раде и све више показују да без њих тешко да можемо да дођемо до окупљања градова и општина око регионалних стратегија", рекао је Станичић.
Павловић је додао да ће проблем међуопштинске сарадње бити већи у приступним преговорима Србије са ЕУ, додајући да ће СКГО у наредном периоду припремати локалне самоуправе за споменуте преговоре. На крају панела, Хокан Густафсон је додао да СКЛ Интернационал има одличну сарадњу са СКГО, и то посебно у области евроинтеграција.
ПАНЕЛ 2: Утицај процеса приступања Европској унији на локалне самоуправе и СКГО - упоредна искуства
Какав је утицај приступања Европској унији на локалне самоуправе, питање је на које су, кроз панел дискусију, покушали да одговоре учесници из других земаља и то кроз своја непосредна искуства.
Кроз разговор, који је омогућила Стална конференција градова и општина, понуђени су модели националних асоцијација са становишта примене нових стандарда и европских вредности у локалним политикама. Ова упоредна искуства би могла, како су оценили панелисти, да омогуће нашим локалним лидерима да извуку конкретне поруке и путоказе.
У уводној речи је Александра Милић, шефица Службе за европске интеграције и међународну сарадњу СКГО подсетила да до сада није на адекватан начин препознат утицај европских интеграција на локалном нивоу, иако је он по нашим и сазнањима других земаља, изузетно велики. Зато је СКГО као национална асоцијација локалних власти оценила да не постоји стратешки приступ па ни механизам који би на адекватан начин уважио потребе локалних самоуправа у овом процесу. Из тог је и разлога СКГО припремила Оквирни документ о утицају европских интеграција на локалне самоуправе. А у његовој изради су управо и помагале колеге из шведске и бугарске асоцијације које су биле гости на панелу у Центру "Сава".
На питање колико и како су локалне самоуправе примењивале нове европске стандарде, како је процес европских интеграција утицао на доношење одлука на локалном нивоу, да ли су извршене одређене промене унутрашњих структура на локалу, да ли су се и у коликој мери европске интеграције одразиле на финансирање локалних самоуправа - прва је покушала да одговори Гинка Чавдарова, генерални директор Националне асоцијације општина и региона Бугарске (НАМБР): „Ми смо мислили да ће цео процес бити лак, али смо се преварили. Зато и ви обратите пажњу јер све зависи колико ћете, у име локалних самоуправа, бити активни у њему. У Бугарској је у прве две године наизглед све било у реду, али након приступања смо схватили да нисмо добро проценили наше реалне финансијске могућности, да нисмо знали која су нам очекивања".
Бугарска је, навела је пример Чавдарова, имала рок да за пет година затвори све регионалне депоније користећи све европске стандарде. Након тога су схватили да није било довољно новца, ни домаћег ни из донација, да би се покрило све оно на шта су се сами обавезали.
„На исти начин је функционисао и систем на који смо се обавезали у вези са погонима за прераду отпадних вода. Идеја је била да у сваком граду који има више од 10.000 становника отворимо нове погоне, али се то показало тежим него што смо првобитно мислили јер чак и сада, шест година од приступања ми и даље градимо веома скупе погоне. И због тога је моја порука да треба да будете део преговора, да процените све везе са будућим општинским активностима. То је једини начин да се избегну и финансијске замке јер ће све те активности повећати цене које ће грађани плаћати након тога. Грантови су добри и пројекти су одлични, али шта након тога. Наставак тих активности може коштати општине чак и дупло више", истакла је Чавдарова и поручила да сви буду много активнији већ на локалу: „Учествујете у свему, предлажите. Гледајте све ствари са практичне тачке гледишта, шта то заиста значи за грађане".
Јелена Дрењанин, представница локалне самоуправе Краљевине Шведске је представила другачија искуства:
„Припреме су врло важне, чак и кључне. Шведска је, пре него што је тражила да се учлани у ЕУ, испитивала какве би све имала консеквенце уласком у ЕУ и дошли смо до закључка да су ти утицаји на општине и регије маргинални јер су наше општине и регије већ веома снажне и по закону и по утицају. То што је госпођа Гинка говорила само потврђује колико је важан локални ниво. У Шведској су промене након уласка у ЕУ биле занемарљиве. Десиле су се само у две стари. Научили смо да будемо обазривији у давању помоћи па се више не дешава да дајемо помоћ која не стимулишу развој других. А друга се промена односи на јавне набавке и контролу свега што општине купују. Ми смо схватили да је наш посао да чинимо грађанима, да очистимо улице, да нам школе функционишу, а не да отварамо кафиће и боримо се са приватним сектором", навела је Дрењанин, а на питање какав је однос између министарства и локалне самуправе, одговорила је - добар.
„Увек се води дијалог. Влада не треба да се много меша у рад локалне самоуправе, а када то чини, односно када нам даје да нешто спроведемо, онда морају да нам да и новац".
Томас Пророк, заменик извршног директора КДЗ - Центар за истраживање јавне управе/корпорације за менаџмент консалтинг и професионалну обуку у Аустрији такође је указао да се све базира на припремама и доброј комуникацији између централног и локалног нивоа, јер није реч о конкуренцији већ савезима.
„Врло је важно знати улоге већ у самим преговорима о приступу ЕУ, а ту је најважнија она коју имају нациоанлна тела. Дакле, преговори који се воде на централном нивоу су кључни, јер су ти проблеми и интереси заиста од највећег значаја. Локални преговори су самим тим у другом плану и под утицајем централе".
Он је подсетио да су и Аустрија и Шведска постале чланице 1995. године, али да су припреме почеле седам година раније.
„У преговорима је наравно био доминатан тај централни орган, али је постојао и регионални ниво и локални и ту су биле радне групе које су поредиле аустријски правни систем са тековинама европске уније и њиховим правом. Две године касније, створен је и савет па је федерална влада знала како да започне те преговоре, управо на основу инструкција са локала. Могу да вам препоручим да и ви тако радите, да успоставите сарадњу са федералним нивоом. Јако је важно убедити национална тела који су то проблеми које муче грађане на локалу,а то се чини управо преко тих асоцијација.
Дискусија је настављена у трагању за одговором како се пресликавање европских политика одразило на надлежности локалне самоуправе, пре свега на њихове капацитете и финансије".
Гинка Чавдарова је дала бугарски пример:
„Администартивни и финансијски капацитети су се показали као окосница јер сви нови прописи и закони подразумевају управо њих. Ми смо четири пута мењали законе о јавним набавкама управо зато јер ти капацитети нису били на задовољавајућем нивоу. А чак ни сад немамо нормалан закон који би нормално спроводили".
И са финансијама се захтева опрез јер, како каже, примена сваког европског стандарда и прописа тражи додатну финансијску подршку јер се у супротном може створити финансијски јаз:
„Општине практично морају да плате додатне наметнуте трошкове од којих никада највероватније неће имати никакве приходе".
А да би се европска регултива безболно пресликала неопходна је и правилна примена ових европских прописа и то од самог почетка:
„За наш регион је типично да потцењујемо ту процедуру мислећи да то није толико важно, али се испоставило да ни ту нисмо били у праву јер одређене општине нису добиле средства управо зато што нису спроводиле све те зацртане кораке већ су примењивале "балкански модел", упозорила је Гинка Чавдарова и указала на још једну "административну" потешкоћу:
„Иако смо од почетка поставили нову администрацију, показало се да нова управа добро говори енглески, али да многи нису имали менаџерске способности и нису знали како да праве нове пројекте и како да њима руководе и грешке су биле неминовне. Зато смо пооштрили унутрашњу организацију, све општине имају интерну ревизију која контролише финанијске системе како би све текло како треба приликом спровођења пројеката ЕУ"
Изазов који су прошле све старе чланице, а несумњиво очекује и нове односи се на - кадар. А посебно на задржавање успешних менаџера у локалној управи.
„Јако је тешко да се добри стручњаци задрже на тим позицијама због малих плата и право је питање како их мотивисати", наставила је Гинка Чавдарова. „Ми смо у почетку улагали много новца у стварање експерата, у њихове тренинге и путовања, да би након две три године многи од њих отишли у приватне комапаније. Након тога смо те европске стручњаке на локалном нивоу додатно финансирали ако остану на локалу, али ни то није била баш добра одлука јер су онда ти стручњаци са локала желели да раде само на тим, а не на европским пројектима. И сад трагамо за балансиранијим приступом. А то није нимало лако ни на централном нивоу".
Јелена Дрењанин, представница локалне самоуправе Краљевине Шведске предложила је другачије решење:
„Шведска је мала земља, има девет милиона становника и 300 општина. Ми не можемо да се организујемо да свака општина има експерте. Зато је врло важно основати једну јаку асоцијацију и самим тим удружити све компетенције. Та би асоцијација давала подршку локалним самоуправама, али би у њено име преговарала и са Владом око свих питања јер је јака, јединствена и има потребо знање.
А да је корупција и флуктуација кадрова проблем и европских земаља указао је и Томас Пророк, али он решење види у добрим вођама. Како је објаснио, лидери на локалу су ти који морају да воде рачуна да задрже добре кадрове, а то могу тако што чувају континуитет у пројектима.
„Демотивишуће је ако један пројекат траје само у време једног изборног циклуса. Не могу лидери стално да се смењују и напуштају започето. Поента је да се сваки посао ради континуирано. И борба са корупцијом мора да буде непрестана и систематска. Аустрија то решава и на националном и на регионалном, али и на локалном нивоу".
„Ми имамо антикорупцијске програме. Имамо читаву антикорупцијску структуру, дежурне телефоне отворене за жалбе па грађани могу увек да се жале и да пријављују неправилности", рекао је Томас Пророк и препоручио да препишемо овај механизам који се показао делотворним.
Он је додао и да грађани и руководство у свим земљама које размишљају о придруживању ЕУ, морају да живе по правилима као да су већ тамо.
„Морају сви да се вежбају и тренирају да раде по новим правилима. А не да се и даље говоре да их није брига и да сумњају у европске тековине"
Одлуке 40. скупштине СКГО
На 40. скупштини СКГО једногласно је усвојена Декларација СКГО о поштовању принципа родне равноправности на локалном нивоу власти у Србији. Такође, на радном делу скупштине усвојен је и годишњи извештај о раду Сталне конференције градова и општина, који је на почетку заседања представио председник СКГО Саша Пауновић. Усвојен је и извештај Надзорног одбора СКГО о материјално финансијком пословању у 2011. години и у првих десет месеци ове године, као и предлог одлуке о броју, делокругу и финкционисању СКГО. Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић рекао је да ће по овом предлогу бити организовани избори СКГО следеће године.
