Потписано 70 споразума са локалним самоуправама

Управљање људским ресурсима у градовима и општинама, унапређење грађанског учешћа и транспарентности, као и унапређење антикорупцијских политика на локалном нивоу, пројекти за упошљавање Рома и других маргинализованих група, али и подршка деци и младима у раном развоју теме су у фокусу три потписана меморандума и једног споразума, који су потписани са представницима локалне самоуправе у Србији на 47. скупштини Сталне конференција градова и општина (СКГО).

Највећи обухват градова и општина има Меморандум о сарадњи и имплементацији пакета подршке у области управљања људским ресурсима који обухвата 50 локалних самоуправа. Ова подршка се реализује у оквиру пројекта “Управљање људским ресурсима у локалној самоуправи – друга фаза”, који реализује Савет Европе, уз подршку Министарства државне управе и локалне самоуправе и СКГО, а финансирају Европска унија и Савет Европе.

Један од потписника овог документа био је министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић, који је рекао да је управљање људским ресурсима једна од кључних активности које се спроводе на локалу.

„Укупно 50 градова и општина добиће сталну експертску подршку како би унапредиле рад, што у складу са законима, али и по угледу на модерне европске администрације“, казао је он.

Како је навео, управљање људским ресурсима је врло важан део и када је реч о плановима Владе Србије и тесно је везано за европски пут Србије.

„Ако желимо да грађани буду задовољни услугом, морамо водити рачуна о оним који ту услугу пружају. Важне су и њихове квалификације, и вештине, од чега зависи и њихов учинак, а све то заједно утиче на квалитет живота грађана“, изјавио је Ружић.

Такође, навео је да је усвојен и Закон о Националној академији за јавну управу, и да је идеја Владе да се обукама омогући овладавање новим знањима и алатима када је реч о запосленима на локалу, али и да дође до уједначавања прописа, односно да се један пропис у свакој општини или граду у Србији примењује на исти начин.

„Имплементацијом пакета подићиће се квалитет рада локалних самоуправа, што ће све бити темељ за реорганизацију и оптимизацију њиховог рада, и темељ за услужно оријентисану администрацију“, навео је Ружић.

Министар Ружић је најавио и могућност нових програма, вредних до 30.000 евра намењених за 15 градова и општина, за које ће све оне моћи да конкуришу.

„Сигуран сам да ће све ово дати добре резултате“, закључио је Ружић и на подршци се захвалио Савету Европе и Делегацији Европске уније.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици овом приликом је рекао да је ЕУ заинтересована да помогне у овом послу јер, како је навео, чак 75 одсто европског законодавства обухвата реформе на локалу.

„Људи треба да имају исправне описе послова, могућност да боље планирају, координирају... У администрацији ЕУ ради 30.000 службеника, али се ради о јако стручним људима, који су сваки баш на правом месту“, казао је Фабрици.

Како је додао, прва транша у оквиру овог пројекта износила је два, док ће друга бити четири милиона евра.

„Они који директно пружају помоћ и раде са људима морају да се усавршавају и да напредују“, закључио је Фабрици.

Свима који су укључени у пројекат управљања људским ресурсима захвалио се и Тобиас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду.

Како је појаснио, друга фаза програма управљања људским ресурсима су пакети подршке за 50 општина и градова из Србије који су за њих конкурисали и за које су се “самомотивисали”.

„Ми смо свесни тога да су локалне самоуправе под притиском испуњења обавеза и стандарда ЕУ, али без локалне самоуправе не постоји демократија“, рекао је он, уз опаску да кроз свакодневни рад градова и општина знамо шта значи бити грађанин и припадати.

Како је казао, на локалу се људи обраћају са проблемима и жељама, али је истакао да исто тако рад у администрацији може бити и креативан.

„Све ово је пут ка демократском грађанству и одлучивању“, истакао је он.

Навео је и да су експерти Савета Европе сачинили један број препорука и принципа доброг управљања, уз опаску да је велика пажња дата етичком понашању и одговорности. 

„Капацитети људских ресурса су оно на шта се фокусирамо. Они успостављају однос са државним властима, а са друге стране грађани морају да знају да су они који раде у локалним самоуправама оспособљени да обављају свакодневни посао“, рекао је шеф Канцеларије Савета Европе у Србији.

Појаснио је и да реформе укључују и децентрализацију и пренос овлашћења, и да се оне не могу догодити уколико не постоје адекватни капацитети.

„Зато ће пакети подршке настојати да помогну да се унапреде капацитети, а све у корист живота грађана“, закључио је он, уз опаску да је Србија чланица Савета Европе од 2003. године.

Подршку су добили: Смедерево, Ужице, Бечеј, Бач, Лесковац, Нови Пазар, Зрењанин, Крушевац, Сомбор, Београд, Шабац, Пландиште, Панчево, Бела Паланка,  Беочин, Рашка, Петровац на Млави, Србобран, Краљево, Ковин, Зајечар, Медвеђа, Земун, Тутин, Ваљево, Жабаљ, Алексинац, Бујановац, Велико Градиште, Чока, Крагујевац, Књажевац, Прибој, Чачак, Прокупље, Палилула (Ниш), Нови Сад, Врњачка Бања, Бајина Башта, Ниш, Голубац, Нова Варош, Пирот, Прешево, Трстеник, Сурчин, Сврљиг, Сремска Митровица, Лозница И Кикинда.                           

Након документа који се бави управљањем људским ресурсима, потписан је и Меморандум о сарадњи у имплементацији пакета подршке у 15 градова и општина у оквиру пројекта “Унапређење доброг управљања на локалном нивоу. 

Пројекат спроводи СКГО у оквиру програма “Подршка владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – SwissPro”, који реализује УНОПС.

Како је казала в.д. директора Швајцарске канцеларије за сарадњу у Београду Приска Депнеринг, суштина пројекта је грађанско учешће на локалу, транспарентност у раду и антикорупцијска подршка локалним самоуправама.

„Говоримо о методологији која се односи на транспарентност у раду, на борбу против корупције и учешће грађана у свему томе. Разне су врсте помоћи, од техничке, преко саветодавне, до унапређења вештина и социјалне инклузије“, навела је она.

Депнеринг је истакла да ће локалне самоуправе, између осталог, имати могућност да унапреде транспарентност у раду кроз учешће грађана у креирању буџета локалне самоуправе и кроз родно буџетирање.

„Хвала свим локалним самоуправама које учествују у овоме, и што су биле заинтересоване да се баве овим важним реформама“, закључила је она.

Подршку су добиле следеће локалне самоуправе: Нови Пазар, Врњачка Бања, Прибој, Сомбор, Књажевац, Косјерић, Ужице, Ковин, Лапово, Ариље, Топола, Мерошина, Власотинце, Тутин и Пожега.

Током 47. скупштине СКГО, званично потписаним Споразумом о сарадњи обележен је почетак реализације локалних пројеката у оквиру пројекта “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији – Иницијативе за инклузију фаза 2”.

Како је појаснила Весна Видојевић која је ангажована на пројекту, његов циљ је да подржи Владу Србије у спровођењу Стратегије до 2025. године на националном и локалном нивоу, која се односи на ову област. 

„Зато смо заједно са нашим партнерима расписали конкурс за локалне самоуправе са најбољим идејама за подршку пре свега запошљавању Рома, али и других маргинализованих група. Чак 50 општина се пријавило са одличним идејама и предлозима“, рекла је Видојевић.

Како је навела, у партнерству са СКГО изабрано је девет локалних самоуправа које ће учествовати у пројекту. Такође, ово је навела као пример добре праксе како може да изгледа заједничка сарадња.

Видојевић је појаснила да је укупан фонд за ове пројекте 1,2 милиона евра.

„Ово су пројекти до 150.00 евра, који омогућавају градовима и општинама веће запошљавање својих тешко запошљивих суграђана“, истакла је она, уз објашњење да је реч о преквалификацијама, стручним праксама и отварању нових радних места кроз социјално предузетништво.

Истакла је и да је ово за локалне самоуправе добра прилика које ће касније радити на својим акционим плановима, да обезбеде одрживост мера и унапређују инклузију својих становника.

Навела је и да је ово добра прилила да се модели из овог пројекта пренесу даље, и пожелела свима успешну имплементацију.

Локалне самоуправе које су добиле овај вид подршке су: Пожаревац, Краљево, Апатин, Сомбор, Бач, Ваљево и партнерска општина Коцељева, Вршац, Рашка и Нови Пазар са партнерском општином Тутин.

Четвртим потписаним документом обележен је почетак званичне сарадње СКГО и УНИЦЕФ-а..

Суштина Меморандум о сарадњу СКГО и Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији је подршка деци и младима у раном развоју, како је појаснила Ређина де Доминићис, директорка канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, уз опаску да “за децу никада није касно”.

„СКГО и УНИЦЕФ први пут потписују овај меморандум, и то на 30. годишњицу Конвенције о правима детета“, рекла је она.

Како је истакла, локалне самоуправе су те које детектују, планирају, буџетирају и прате политике које утичу на развој деце.

„Локални актери имају кључну улогу у свему томе јер су, практично, прва тачка контакта у животу детета кроз здравство, школство, игралишта, учење… Како расту и постају старији, деца сагледавају да владе даље утичу на њихове животе кроз иновације, заштиту животне средине и многе друге области“, истакла је она.

Такође, подвлачи да локалне самоуправе имају врло важну улогу у томе да деца остану у земљи.

„Да бисмо права деце ставили у фокус, запослени у локалним самоуправама морају да имају знања. Оне могу да постану предводник квалитета живота наше деце, а ми се надамо да ћемо помоћу у томе“, казала је Ређина Де Доминићис.

Свечано потписивање меморандума закључио је генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић.

„Тема је најлепша могућа, а сарадња са УНИЦЕФ-ом је посебно задовољство и част. Иако садржина документа делује више чиновничка, у њој су све активности које радимо и које ћемо радити“, истакао је он.

Акценат је, каже, на здравству, образовању и социјалној заштити на локалном нивоу, за шта је пак потребна едукована администрација у градовима и општинама.

„Верујем да ће све ове лепе ствари бити преточене у дело, пре свега на задовољство наше деце“, закључио је Станичић.

Скупштина СКГО организована је уз подршку програма "Подршка локалним  самоуправама у Србији на путу ка ЕУ - Друга фаза", који финансира Влада  Шведске.