Препоруке за мере јавне политике и унапређење прописа

У свим државама Европске уније и државама кандидатима за чланство у ЕУ спроведено је крајем 2014. и почетком 2015. године истраживање Европски градоначелници - Политички лидери европских градова. У овом истраживању је у Републици Србији учествовао велики број градоначелника и председника општина. На основу резултата истраживања дефинисане су одређене препоруке за утврђивање мера јавне политике и унапређење прописа у Републици Србији.

Имајући у виду да је истраживањем ставова градоначелника и председника општина обухваћен већи број тема, а међу њима и теме које се односе на област изборног система на локалном нивоу, односно на положај носилаца извршне функције, али и друга питања од значаја за функционисање локалне самоуправе, у овим препорукама су обухваћена та питања, а пре свих она у вези са којима постоји висок ниво сагласности међу испитаницима.

Већина ових препорука је у директној вези са активностима које Стална конференција градова и општина и ресорно министарство (Министарство државне управе и локалне самоуправе) већ спроводе на изради Стратегије децентрализације Републике Србије, али потенцијално и неких других секторских стратегија.

Препоруке су даље груписане по тематским областима.

Изборни систем на локалном нивоу

• Имајући у виду да су мишљења испитаних председника општина/градоначелника у потпуности подељена око питања квалитета и прикладности постојећег изборног система за избор одборника у скупштине градова и општина, требало би посветити посебну пажњу анализи ефеката тог система, односно процени могућих ефеката његове промене, било модификацијом постојећег пропорционалног система или увођењем већинског или мешовитог изборног система. Неки од критеријума које би при том требало узети у обзир изнети су и у оквиру овог истраживања: смањење утицаја политичких странака на доношење одлука на локалном нивоу, посебно у односу на могућност грађана да значајније утичу на доношење одлука; повећање одговорности изабраних представника у односу на бираче; представљање припадника мањинских група и сл.

Састав скупштина општина/градова

• И ово истраживање показало је да је законски оквир којим је предвиђен велики распон у могућем броју одборника, без утврђивања додатних критеријума, треба размотрити. У том смислу треба узети у обзир пропорцију броја одборника са бројем становника, бројем насељених места и територијом општине/града или комбинацију неких или свих наведених критеријума.
• Имајући у виду резултате неких ранијих анализа којима је препозната тенденција професионализације одборничке функције, која доводи до високих трошкова у локалном буџету, треба узети у обзир и ставове изнете у овом истраживању у вези са потенцијалним уштедама, односно повећању ефикасности локалних скупштина до којих би смањење броја одборника на нивоу целе државе могло да доведе.

Начин избора председника општина/градоначелника

• Увођење непосредног избора председника општине/градоначелника већина испитаника оценила је као најпожељнију реформу у области партиципативне демократије. Постоје и мишљења да је постојећи (посредни) начин избора градоначелника и председника општина адекватан. Имајући у виду промене прописа у вези са избором градоначелника/председника општине у протеклих десетак година, требало би анализирати потенцијалне ефекте поновне измене начина избора градоначелника/председника општине.
• Начин избора председника општине/градоначелника требало би разматрати заједно са анализом која би свестрано оценила потребу постојања два извршна органа локалне самоуправе уместо само једног, као и анализом односа између извршних органа и скупштине општине/града, односно потенцијалном изменом начина избора одборника.

Учешће грађана у управљању локалним јавним пословима

• На неколико места у упитнику испитаници су изразили ставове у смеру омогућавања грађанима да боље изразе своје мишљење (како у вези са изменама изборног система на локалном нивоу, тако и далеко шире примене формалних и неформалних облика учешћа грађана у одлучивању на локалном нивоу). Овај аспект би, због тога, требало увек узимати у обзир када год се дефинишу мере јавне политике или измене прописа који су у вези са облицима посредног и непосредног учешћа грађана.
• И бројне друге анализе показују да је непосредно учешће грађана у управљању пословима локалне самоуправе недовољно заступљено и неразвијено, тако да спада међу проблеме од највећег значаја. Поред унапређења правног оквира, неопходно је предузети и друге активности које би допринеле развоју сва три формална облика непосредног учешћа - грађанских иницијатива, референдума и зборова грађана - али и подстицање других, неформалних облика учешћа.

Територијална организација

• Због јединствених методолошких захтева који су постављени за све земље које су учествовале у овом истраживању, у њему нису учествовали представници најмањих општина. То би се могло узети као могући разлог због којег већина испитаника не сматра да би спајање јединица локалне самоуправе делотворно утицало на боље функционисање локалних заједница и рад управе, квалитет услуга или смањење трошкова. Међутим, имајући у виду стварно велике разлике и неуједначености у броју становника, економским и другим обележјима јединица локалне самоуправе истог типа и нивоа, као и доминантну монотипност и једностепеност наше локалне самоуправе, на другој страни, требало би спровести детаљнију анализу у вези са овим питањима, посебно у вези са могућношћу за даљу децентрализацију.

Међуопштинска сарадња

• Међуопштинска сарадња, упркос њеном готово симболичном постојању, оцењена је као веома потребна, а испитаници сматрају да њено интензивирање може утицати повољно на функционисање локалне самоуправе. У овој области потребно је унапредити правни оквир и подстицати ту сарадњу и на друге начине, потенцијално укључујући и обавезу удруживања и образовања заједничких органа и служби, посебно када јединице локалне самоуправе нису у стању да самостално обављају неке од својих битних извроних функција.

Послови у делокругу локалне самоуправе

• Имајући у виду карактеристике циљне групе, али и разноликост одговора које су испитаници изнели у вези са потребним реформама у различитим областима које су сада у њиховом делокругу или би, по њиховом мишљењу, требало да буду, у овом документи није могуће извести општије закључке о томе, односно дефинисати препоруке за нове јавне политике. Међутим, налазе овог истраживања у том погледу треба узети у обзир приликом дефинисања Националне стратегије децентрализације, односно секторских стратегија које се односе на преношење или поверавање послова локалној самоуправи, заједно са другим активностима које се на том пољу већ спроводе (пре свега, израда свеобухватног пописа послова за све нивое власти у Републици Србији).

Погледајте истраживање >>>