Препознавање потреба рањивих група

Генерални секретар СКГО Никола Тарбук учествовао је на националној конференцији „Социјално мапирање ЛНОБ методологија“, коју је 23. маја у Београду организовао Deutsche Gesellschaft für Интернатионале Zusammenarbeit (ГИЗ) ГмбХ. Скуп је организован у оквиру регионалног пројекта Социјална права за осетљиве групе (СоРи ИИ), а поред генералног секретара СКГО у уводном делу обратиле су се и Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности и Станислава Видовић испред ГИЗ Сори II пројекта.

ГИЗ је препознао важност локално прикупљених података о „групама које су изостављене“ (ЛНОБ) у контексту израде националних политика заснованих на ЛНОБ принципу и у складу са Агендом 2030. Неке препоруке дате у извештајима ЛНОБ социјалног мапирања указују на потребу системских решења, која захтевају вертикалну координацију између институција на локалном и националном нивоу. Циљ конференције био је повезивање релевантних институција на локалном и националном нивоу ради боље координације и размене информација када су у питању подаци о „групама које су изостављене“ и на тај начин допринети убрзаном напретку за ове групе у складу са релевантним циљевима одрживог развоја.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић овом приликом је изјавила да без прикупљања података са локала нема ни доброг креирања јавних политика. Она је нагласила да се посебна пажња мора посветити групама које су у већем ризику од дискриминације.

„Фокус је потребно усмерити на грађане којима је потребно више подршке за превазилажење одређених животних тешкоћа“, нагласила је Јанковић.

„Свакако да је за остваривање права на равноправност свих наших грађана и грађанки потребно је пажња буде перманентно усмерена на сарадњу са локалним самоуправама, јер се показало из праксе да се највећи број притужби стиже против органа јавне власти на свим нивоима, односно и на рад локалне самоуправе“, изјавила је Повереница, и додала да у тим пропустима није било намере, што је важно у моралном смислу, а да до повреда долази због непознавања прописа или због њихове погрешне примене.

Она је изјавила да је у претходном периоду највећи број притужби био као последица повреде здравственог стања и пола, старосне доби, етничког порекла, инвалидитета, затим брачног и породичног статуса и тако даље.

Станислава Видовић из ГИЗ-а је изјавила како је циљ ГИЗ-а да помогне Републици Србији на путу ка приступању Европској унији, поштујући при том људска права, борећи се против дискриминације и уважавајући права рањивих група како би се њихова економска, социјална и културна права остваре.

„Рањиве групе могу да буду дискриминисане, знају да буду дискриминисане, можемо да говоримо о различитим облицима дискриминације и некада постоје тешкоће за испуњавање њихових права у различитим областима као што су: социјална права, запошљавање, образовање и област здравствене заштите“, рекла је Видовић. Она је нагласила да ЛНОБ методологија треба да заинтересованим странама да квалитетне податке, узимајући у обзир да ли су потребе рањивих група препознате, да ли постоје услуге, односно уколико те услуге не постоје, да се оне креирају.

Никола Тарбук, генерални секретар СКГО је нагласио да одрживи развој садржи три стуба: социјални, економски и еколошки, те је примена циљева дефинисаних у Агенди 2030 јединствен начин за решавање глобалних питања као што су сиромаштво, недостатак доступности основних услуга здравствене заштите, недовољне могућности за образовање, друштвене и родне неједнакости, неадекватна урбанизација, загађење и климатске промене. Ова питања, како Агенда 2030 препознаје, захтевају интерсекторску сарадњу и повезаност свих нивоа власти, цивилног сектора, приватног сектора, академске заједнице и пуну партиципацију грађана и целе локалне заједнице.

„У оквиру пројекта „Јачање локалних капацитета за спровођење Агенде 2030 и принципа “Не остављајте никога иза себе“, на коме СКГО ради у партнерству са Мрежом асоцијација локалних власти југоисточне Европе (НАЛАС) и са ГИЗ-ом, подржане су три локалне самоуправе - Смедерево, Нови Сад и Краљево у спровођењу методологије ГИЗ-а за социјално мапирање“, рекао је Тарбук. Он је истакао да је свака од наведених локалних самоуправа изразила високу мотивисаност за спровођење ове методологије, чији је циљ сагледавање потреба рањивих група на локалном нивоу, ради планирања политика социјалне заштите заснованих на доказима и у складу са циљевима УН Агенде 2030.

„Социјално мапирање, спроведено кроз овај пројекат у поменуте три локалне самоуправе, реализовано је у складу са препознатим приоритетима на нивоу ЈЛС, специфичностима које су им својствене, али и полазећи од принципа “Не остављајте никога иза себе“ као једног од кључних чинилаца Агенде 2030“, изјавио је генерални секретар СКГО.