Развој локалне самоуправе основна тема стручног панела на 50. скупштини СКГО

Током 50. скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО) одржан је и панел на тему развоја локалне самоуправе, где се разговарало о праксама које поједине општине спроводе, али и перспективама, о којима је говорило шест представника локалних самоуправа из целе Србије, као и представник Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Никола Бертолини. Током панела, размењени су и примери добре праксе, али је било речи и о потешкоћама које локалне самоуправе имају.

Пожаревац: Умрежавање општина

Говорећи о развојним потенцијалима, пројектима и подршци, градоначелник Пожаревца Саша Павловић пренео је искуства града на чијем је челу и који је активан корисник различитих пројеката ЕУ, али и пројеката које спроводи СКГО. Град Пожаревац је, каже, био носилац пројекта за управљање јавном својином, на чему је заједнички рађено и са другим околним општинама, али и на пројектима у буџетирању, плановима развоја, буџетирању капиталних пројеката.

„До сада смо били учесници у три фазе програма „Exchange“ и оно што је добра ствар јесте да смо ушли у регионализацију са другим општинама из Браничевског округа. Не само да смо заједничким снагама успели да спроведемо пројекат, већ смо дошли и до одређених уштеда“, рекао је Павловић.

Како је појаснио, у једном од програма ишло се у попис имовине парцела и уношење у ГИС базу. То је била добра ствар јер, објашњава, успело се у ономе што општине саме не би успеле да исфинансирају.

„У оквиру „Exchange 4“ програма пописали смо 14.000 јединица, односно објеката, који су укњижени на тај начин. Касније смо ишли у укњижбу комуналне инфраструктуре, од водовода, преко канализације, до топлификације. Ако немате јасне информације са чиме располажете, не може се успешно управљати градовима. Пописивали смо и имовину грађана и све ово се касније вратило кроз бољу наплату пореза“, објаснио је он.

Поменуо је и програм EU Exchange 6, у оквиру кога је сарадња са СКГО одлична, а односи се на план развоја Града Пожаревца.

„Похвалио бих и низ активности које смо имали када је реч о програмском буџетирању, јер је омогућено грађанима да добију транспарентнији  буџет, а нама да пратимо, да можемо касније меримо шта смо урадили. Битно је да имате идеју да дођете до пројеката, и да сагледате ситуацију, које су то кризне тачке које треба решавати. Јако је битна и регионализација, кроз коју можемо да остваримо велики број квалитетних услуга. Сарадња са суседним општинама мора да постоји“, навео је градоначелник Пожаревца.

Говорећи о изазовима и будућем раду, он је истакао да новац постоји, али да људи испред локалних самоуправа морају да имају идеје, да знају где је ситуација лоша и где и шта треба поправити и унапредити.

„Стратегија и план развоја који ми радимо нам помаже у томе да знамо које су наше снаге, али и критичне тачке које морамо да мењамо. Следећа ствар коју морамо да радимо су стратешки документи, планска документација, акциони планови и то је нешто што је потребно сваком граду и општини. У исто време, све то треба да буде и спроводиво, да не би остало мртво слово на папиру“, казао је Павловић.

Градоначелник Пожаревца је поменуо и тему имовине, додајући да без ње нема превише помака. Појашњава и да је важна ставка добро планирање, али и добра контрола и анализа извршења буџета.

„Требају нам алати, софтвери, који ће да обједине рад свих корисника и да на један клик добијете тренутно стање. Не можете да водите војску, ако не знате где вам је једна дивизија. На крају, џабе и новац од ЕУ и наш новац, ако немамо људе и не унапређујемо људске ресурсе, јер све креће од најобичнијег службеника“, нагласио је градоначелник.

Павловић је закључио да ако нема синергије свих у локалној самоуправи, односно служби, неће бити ни напретка. Додао је да се слаже да треба радити на запошљавању и оспособљавању младих кадрова за рад у локалним самоуправама, али и да би требало пробати да се буде конкурентнији у платама јер, како је појаснио, понекад је тешко наћи правника, или архитекту и инжењера, управо због висине плата у локалним самоуправама.

Жабаљ: Управљање људским ресурсима

Своје искуство у раду пренела је и општина Жабаљ, која се кроз један од пројеката фокусирала на управљање људским ресурсима и у складу с тим, у претходним годинама модификовала рад саме администрације.

О томе је говорио Стеван Деспотов, начелник управе општине Жабаљ, додавши да су људски ресурси добили сасвим нови значај.

„Више није реч о само административном послу, већ у много активнијем приступу, јер су људски ресурси важни и у приватном и јавном сектору. У нашем случају, морали су сви да се упознају, и да схвате шта је то управљање и унапређење рада“, рекао је Деспотов и додао да је Жабаљ на томе радио од 2017. године, када је донет нови правилник и формиране групе за управљање. Најпре је, наводи, било отпора и несугласица, помало је све изгледало стихијски, а требала им је и обука и унапређење рада.

„Затим је дошла 2019. година и пројекат у оквиру кога смо добили експертску подршку, где су нас усмеравали шта и како да радимо. Било је размишљања, јер модели, акти и алати не могу подједнако да се примене у свим општинама, па смо гледали да их модификујемо и применимо на нашу општину“, рекао је он.

Појашњава да је рађена и анализа потреба, од стручног усавршавања, до запошљавања. Унапређен је и поступак интерног и јавног конкурса.

„Када је реч о малим самоуправама, проблем је што се радна места, кад се ради правилник, често због недостатка људских ресурса креирају наспрам службеника, а не тако да се они прилагођавају потребама радног места. То је нешто што може бити недостататак. Прошле године СКГО је пружао пакет подршке, а ми смо одабрани да у томе учествујемо. Пројекат је изискивао пуно енергије, добили смо одличног консултанта, детектовали смо проблеме, и консултовали се око тога шта треба радити, али и шта треба мењати“, изајавио је Деспотов.

Додаје да је урађена анализа, да су донете препоруке, и да је већи део њих већ спроведен. Донета је, додаје, и нова одлука о општинској управи, формиране су радне групе, а послови распоређени онако како су мислили да ће допринети бољем ради целе општине.

„Увођење компентенција је битно, и то је већ усклађено, а остаје да се виде и ефекти тог посла. Уз помоћ донатора обновљена је и компјутерска опрема“, истакао је начелник општинске управе Жабаљ.

Говорећи о плановима, и будућим правцима рада, Деспотов је истакао да је синергија између извршне власти и запослених важна. Како је рекао, „ако се слажемо да су људски ресурси најважнији, без добро плаћеног службеника, не можете добити ни вредног и квалитетног радника“.

Деспотов се осврнуо и на компетенције запослених, јер је, каже, питање да ли су сви заиста и обучени да раде одређени посао, без обзира што нешто имају као компетенцију.

„Исто је и за управни поступак. Да ли сви познају закон? Нисам баш сигуран. Да ли смо и ми као начелници, без обзира што нам је то компетенција, довољно компетентни да стратешки планирамо?“, навео је он, додавши да је важно радити на појединим системима који нису законска обавеза, од извештаја о учинку, проблемима, шта унапредити, али и размени искустава и знања.

Ковин: Јавни буџетски портал

Укључивање грађана у рад локалне самоуправе био је циљ општине Ковин која је у томе, како се чини, и успела. О томе је говорила Биљана Стојковић, начелница Одељења за финансије ове општине, чија је идеја била повећање транспарентности финансија.

По њеним речима, Ковин је мала општина у којој нема локалних медија и да им је било јако тешко да допру до грађана и тога да се они укључе у израду буџета.

„Све смо објављивали на сајту и друштвеним мрежама, али никако нисмо успевали да дођемо до њих. Примера ради, када су се одржавале јавне расправе, на њих нико није долазио. Онда смо почели да спроводимо анкете, што по порталима и мрежама, али и месним заједницама, у нади да ће све то и стићи до грађана. У једном од случајева, радило се о 10 пројеката који су понуђени, с тим што би општина финансирала пет које грађани изаберу. Имали смо велики одзив и сугестије, свако је могао да каже шта мисли и шта жели да буде подржано“, испричала је Стојковић.

Како је додала, општина инсистира на извештајима, од тога шта је и где урађено, до тога шта не може, али и због чега не може да се уради.

„Након те прве анкете, сваки следећи пут је било још боље, па су се грађани и сами организовали. Посебно смо радили са средњошколцима да им објаснимо шта радимо, али и да им дамо више простора за идеје. Пошто смо видели да има интересовања, пријавили смо се за буџетски портал и на њему направили континуитет, да све може да се прати, од израде буџета, до његовог доношења, и извештаја шта се дешава са буџетом из месеца у месец“, изјавила је Стојковић.

Додаје да је општина Ковин добила и подршку за родно буџетирање, да је побољшан програмски буџет и да је из неког другачијег угла сагледана родна равноправност. Она је додала и да је општина донела план развоја, али и да је чекају средњорочни планови.

„Приметили смо проблем са буџетирањем капиталних пројеката, али и да нам је праћење пројеката велики проблем. Сада су изазов средњорочни планови, јер ће у супротном бити мртво слово на папиру. У томе би нам била потребна помоћ“, закључила је она.

Бор: Подршка родитељству 

Град Бор се кроз програме подршке одлучио на пилот пројекат који се односи на подршку у сфери родитељства, са идејом да се разрађују локалне политике и процедуре како би се помогло и родитељима и старатељима у раним годинама одрастања детета. Реч је о пилот пројекту, у коме је учествовало још неколико градова.

„За град Бор је ово веома значајно, јер се у пракси показало шта значи међусекторска сарадња. Ово је теренски рад и поносни смо јер смо успели да учествујемо и да искористимо шансу. Пројекат је показао да умрежавање свих сектора, од предшколског до средњошколског образовања, здравства и локалне средине, даје добре резултате“, рекла је Тамара Пауновић, чланица Градског већа града Бора.

Поиаснила је да је пројекат ишао у два правца: унапређење јавних политика и јачање капацитета стручњака. Каже да су добијене повратне информације које су мере дале добре резултате, а које не постоје - а имале би значаја.

„Сви заједно смо радили, чули једни друге, чули потребе родитеља и тако дошли до тога да смо и две мере уврстили у буџет града. Ми у Бору немамо довољно капацитета предшколских установа. Јесмо радили на томе, али и даље имамо листу чекања. Зато смо урадили пројекат изградње новог вртића“, прича она.

Друга ствар која је урађена, каже, је школа родитељства. Она се одвија у Дому здравља и у њу су укључени и стручњаци из Предшколске установе, Центра за социјални рад, патронажне сестре... Такође, постоји и школа психофизичке припреме, наводи Пауновић.

„У овом пројекту смо са још четири града. Тако је Нови Пазар купио аутомобил за патронажну службу како би повећао обим посета, нарочито у руралним срединама. У Врању је једна од мера била адаптација простора у сеоској средини, где деца не похађају предшколско, а где васпитачи долазе да раде са њима. У Новом Саду су у рад укључени волонтерски студенти логопеди“, прича она.

Додаје да сада своја искуства ови градови преносе на друге локалне самоуправе и истиче да се још њих 29 до сада укључило, које од њих уче планирање и како доћи до резултата. Каже да ће у Бору и у наредном периоду наставити са радом школа родитељства, а најављује и оснивање кутка за родитеље, где ће бити одржаване радионице са децом.

„Део новца смо за вртић који недостаје обезбедили, али ће нам требати још. Имамо у плану саветовалиште за брак и породицу, али и едукације запослених. Све ове мере ћемо уврстити у стратешке документе“, закључила је Пауновић.

Чајетина: Унапређење заштите животне средине 

О заштити животне средине говорила је Вера Благојевић, руководилац комуналне службе КЈП „Златибор“ у општини Чајетина. Чајетина је посвећена томе да постане зелена општина, и врло озбиљно ради на томе, била је и део пројекта који се односио на управљање отпадом, а који је подржала Влада Шведске.

„Реч је о пројекту који је започет 2017. и трајао је до априла ове године. Ми смо много тога учинили - од израде плана за управљање отпадом, до тога како да се понашамо у специфичним ситуацијама. Имали смо изражену жељу да постанемо еколошка општина. Имали смо одличне консултанте који су сагледали све проблеме. Али, ако желите да решите овај проблем, није нимало лако. Рачунајте ту и са културним наслеђем и са брдским тереном, и све то, али и друге ствари, треба сагледати и препознати“, прича она.

Додаје да је Чајетина имала среће да буде део и других пројеката, па је подржана у набавци опреме. Истиче да је све кренуло од плана, након чега су одређене смернице и приоритети.

„Најзначајније је увођење примарне сепарације отпада на месту настанка и пре месец дана успели смо да покријемо целу општину Чајетина са по две канте. Надамо се да ћемо следеће године покрити и цео Златибор“, наводи Благојевић.

Каже да ову општину следеће године очекује изградња рециклажног дворишта, али и да је посебан бенефит одлагање свог отпада, који се даље упућује. За све ове послове је, каже важно одредити људске ресурсе, оснажити их, набавити опрему.

„Али, ако немамо кога да руководи процесом, не можемо далеко. Имали смо доста радионица, урадили смо и студију за постројење за прераду анималног отпада, и ту ће нам требати подршка. Нас је СКГО прво подржала у доношењу квалитетног плана. Биће изазов када се суочимо са туристима“, прича она.

Каже да ће за Чајетину наредна година бити најизазовнија када су у питању финансије, односно управљање отпадом. Део новца је избуџетиран за рециклажно двориште, радиће се и централна компостана, управљање грађевинским отпадом, за шта треба да буде инсталирано специјално постројење.

„Све пројекте смо имплементирали, они живе, али се надамо донацијама како бисмо наставили са радом“, истакла је Благојевић.

Звездара: Оснаживање Рома

Пројекат који се односи на инклузију Рома и Ромкиња, представила је београдска градска општина Звездара, који је реализован уз помоћ СКГО и донатора. У оквиру њега, општина се бавила запошљавањем социјално угрожених и маргинализованих група становништва.

„Најпре смо кориснике оснаживали кроз занате, али смо имали и обуку за дигитални маркетинг. На крају су се 33 особе запослиле. Ми смо градска општина, али нас то не спречава да будемо место сусрета институција, јер се са проблемима једне од најрањивијих група суочавају све општине“, рекао је Златко Петрин, самостални саветник у општини Звездара.

Он наводи да је идеја била да се Роми и Ромкиње оснаже, да се доведу и послодавци и да се на тај начин интегришу. На свака два - три месеца се, каже, пратио напредак мера које су спроведене, а размењивана су и искуства.

„Један од пројеката на којима смо радили је и сензибилизација послодаваца, када је реч о запошљавању Ромкиња. Ту смо добили подстицаје, како да се оне поставе у породици, али и како се поставити пред послодавцима. На последњем пројекту стекли смо искуства. Имати ментора је јако важно када радите са рањивим групама. Са оваквим пројектима направили смо заиста добар резултат“, наводи Петрин.

Додаје да општина Звездара планира већу сарадњу унутар самог Града, али и међу општинама.

„Видели смо и како раде послодавци и на запошљавању уопште, али и на запошљавању рањивих група. Треба нам додатно умрежавање у самом Београду, али и са вишим нивоима власти, да бисмо могли да радимо на пројектима, и имали вше капацитета за повлачење фондова“, закључује Петрин.

Бертолини: Значај локалних самоуправа

На панелу је учествовао и шеф Одељења за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Никола Бертолини, који је истакао важност локалних самоуправа у постизању стандарда ЕУ.

„Оне су у Европи врло важне, али њихова улога у Србији није велика - и на томе мора да се ради. То се мора исправити. У последњих 10 година порески обвезници ЕУ су пројекте у Србији финансирали са више од милијарду евра. И сам сам се изненадио тим податком“, каже он.

Како је навео, за то време идентификовано је више од 2.000 иницијатива општина и градова и део тога је подржан.

„Подржавамо општине, али подржавамо и националне власти да раде на њиховом оснаживању. У Србији имамо велике инвестиције на разним пољима на локалу. Ти пројекти имају подршку ЕУ, али неопходна је подршка и са централног нивоа власти“, наводи он.

Говорећи о окрузима који су се показали веома успешним у коришћењу средстава ЕУ, Бертолини је издвојио Браничевски, Борски, Северно Банатски и Северно Бачки управни округ. Истакао је и градове, од Шапца, преко Чачка и Голупца, до Пожаревца, Жабља и Чајетине.

„Процена је да се у тренутку ступања Србије у чланство ЕУ може очекивати 10 пута више средстава него што их има сада, па је питање ко ће управљати тим новцем. Имате одличне људе, али треба више рада и комуникације. Управљање људским ресурсима је екстремно важно“, рекао је Бертолини и истакао значај СКГО у свему овоме као изузетно важног партнера.

Представницима локалних самоуправа је поручио да могу да привуку још новца из фондова, али да су неопходни организација, координација и усклађене националне политике. Додао је да је данашње окружење веома комплексно. По њему, први корак би требало да буде повезивање са европским агенцијама и институцијама.

„Треба погурати националне владе да се позабаве регионалним политикама и плановима. Потребна је координација министарстава и веће издвајање средстава за локални ниво из развојне сарадње али и кроз национално буџетирање и јавне политике. Морамо се приближити локалним властима”, констатовао  је Бертолини, а као један од приступа навео је могућност да се у свакој ЈЛС осигура постојање једне контакт тачке/особе, која би била посебно верзирана у сарадњи и комуникацији по питању правних тековина и фондова ЕУ.

50. скупштина СКГО организована је у оквиру пројекта "Институционална подршка СКГО - трећа фаза", који подржава Влада Швајцарске.