СКГО доделио сертификате полазницима обуке о родној равноправности

Стална конференција градова и општина (СКГО) доделила је данас  сертификате полазницима е-обуке "Родна равноправност на локалном нивоу", чији је циљ да се оснаже запослени у локалној администрацији за  усвајање и спровођење принципа родне равноправности у свакодневној пракси.

На петонедељну обуку пријавила су се 123 полазника  из 78 локалних самоуправа, завршило је њих 104, од чега је било десет  мушкараца, речено је приликом уручивања сертификата.

Обуку су похађали председници општина, начелници општинских управа, чланови и чланице савета за родну равноправност.

Обука је поред осталог разматрала основне појмове о родној равноправности,  родним улогама, као и национални законски и стратешки оквир за родну равноправност, међународне обавезе у области родне равноправности, начин и методе укључивања родне равноправности у јавне политике, родно одговорно буџетирање.

Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић рекао је да је циљ СКГО да родну равноправност уведе у све сегменте рада локалне самоуправе од родно осетљивог језика, којим се пишу документа, до родног буџетирања.

"Мењање навика људи и стереотипа по питању родне равноправности помаже читавом друштву", казао је он уз оцену да је Србија на добром путу, иако још много тога  мора да се уради по питању родне равноправности.

Додао је и да су е-обуке најбољи, најбржи и најјефтинији начин да се заинтересовани у локалним самоуправама додатно едукују.

Заменик  шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, која је подржала пројекат, Џозеф Мелот  казао је да је неговање културе недискриминације и родне равноправности  један од основних политичких обавеза земаља чланица ОЕБС-а.

Он је истакао да због тога ОЕБС пружа подршку Србији да развија начела родне  равноправности и честитао СКГО на до сада урађеном у тој области.

Мелот  је казао да подизење свести о родној равноправности у локалним  самоуправама може помоћи на унапређењу у тој области у читавом  друштву.

На скупу је представљен и "Водич за употребу родно осетљивог језика у јавној управи".

"Када држава користи родно осетљив и недискриминаторски језик, то не  представља не само политички исправно понашење, већ може да утиче на  ставове, понашање и перцепцију различитих друштвених кругова", казао је  он.

Додао је и да родно осетљив језик доприноси смањењу стереотипа о културолошким улогама које су додељене мушкарцима и женама, односно предрасуда у друштву.