15.07.2021.
СКГО на шестом дану проширења ЕУ
СКГО је учествовала на 6. дану проширења ЕУ у организацији Европског комитета региона 13. јула 2021, који је одржан у форми онлајн конференције.
У свом уводном обраћању Марк Спеич (EPP,RE), државни секретар за савезне, европске и међународне послове Северне Рајне-Вестфалије и председавајући Комисије CIVEX Комитета региона, указао је да се 70 одсто прописа ЕУ односи на локалне и регионалне власти, те да је важно да људи сада виде ефекте реформи, без обзира на то када ће се приступање догодити. Он је указао да су овом састанку претходили састанци Заједничких консултативних одбора са Србијом, Црном Гором и Северном Македонијом, те да је од велике важности размена искустава у циљу постизања позитивних учинака.
Догађај је укључивао тематске панеле:
Процес приступања ЕУ и улога локалних и регионалних власти
У оквиру прве сесије, у којој је модератор био независни новинар, Н. Шебек, Антонио Ратковић, градоначелник Сомбора, потпредседник НАЛАС-а и председник Сталне конференције градова и општина, указао је на то да се процес проширења Европске уније на Западни Балкан мора наставити и добити на квалитету, јер регион не сме остати изолован. Рекао је да су регионалне и локалне власти посвећене спровођењу неопходних реформи, пре свега путем трансформације јавних услуга и инфраструктуре и нагласио значај прекограничне сарадње. Указао је на то да пројекти сарадње доприносе изградњи поверења, институција и инфраструктуре пограничних региона и веза између локалних заједница. Такође, истакао је значај изградње поверења обичних грађана у реформски процес. Стога, нагласио је он, кључно је да локалне и регионалне власти и њихове асоцијације буду укључене у процес приступања.
Ерван Фоуере из Центра за европске политичке студије, указао је на значај комплементарности регионалне сарадње, спровођења реформи и владавине права, али и да је, и поред усвајања нове методологије и одлуке о отварању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, односно позитивних резултата на пољу регионалне сарадње, учинак политике проширења слаб, те да се рад мора наставити. Надовезујући се на истакнуто, Милена Лазаревић (Центар за европске политике) је констатовала да билатерална питања која блокирају политику проширења треба сагледати и шире, те ревидирати процес доношења одлука у оквиру ЕУ.
Гашпер Довжан, државни секретар у Министарству спољних послова који представља Словенију у улози председавајућег Савета Европске уније, истакао је да је проширење ЕУ и Западни Балкан (ЗБ) део приоритета словеначког председавања, те да се она не сме третирати као ставку која измиче дневном реду кад год се ЕУ суочи са кризом. Политика проширења доприноси јачању мира, демократије и стабилности у Европи и треба да буде стратешки одговор ЕУ на потенцијалне будуће кризе. Он је најавио одржавање Самита ЕУ – ЗБ, у октобру 2021. Указао је да је Економски и инвестициони план за ЗБ део „новог замаха“ у односима ЕУ са ЗБ. Цео регион би требало да искористи значајну финансијску подршку ЕУ како би свој простор учинио зеленијим и дигиталнијим и брже напредовао ка чланству у ЕУ.
Мациеј Поповски, в.д. генералног директора за суседску политику и преговоре о проширењу Европске комисије, рекао је да Западни Балкан игра кључну улогу у плановима за просперитетнију, боље повезану, зеленију и отпорнију Европу и да се зато мора убрзати његова интеграција. Нагласио је да је Економски и инвестициони план у висини од 9 милијарди евра део пакета помоћи од 14 милијарди евра за период 2021-27, о коме су се ЕП и државе чланице ЕУ договориле 2. јуна 2021, а да ће Комисија ц наставити да улаже велика средства у уклањање социјално-економског јаза са ЕУ и опоравак након COVID-a.
Г. Ф. Шаусбергер (АТ, ЕПП), ко-председавајући Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ и Р.Србије је потврдио значај Економског и инвестиционог плана у превазилажењу последица актуелне кризе, а у складу са принципима Зеленог договора за одрживу политику заштите животне средине.
Никола Доброславић (ХР / ЕПП), жупан Дубровачко-неретванске жупаније, известилац Комитета региона за пакет проширења 2020, нагласио је став Комитета региона да ЕУ треба да започне преговоре о чланству са Северном Македонијом и Албанијом као Европска комисија је задовољан што су испунили предуслове ЕУ. Економски и инвестициони план за западни Балкан је кључни инструмент подршке економском и социјалном опоравку и развоју региона. Локална управа треба да буде укључена у програмирању, спровођењу и праћењу плана. Успех плана - и процеса проширења ЕУ - у великој мери ће зависити од рада на локалном нивоу, па је позвао ЕУ да подржи изградњу капацитета локалне администрације која се бави средствима ЕУ, посебно у областима као што су транспорт и заштита животне средине. Одлука Европске комисије да отвори инструмент TAIEX (Инструмент за техничку помоћ властима у земљама проширења) локалним и регионалним властима добродошао је корак у правом смеру.
Зелена и дигитална транзиција за опоравак и отпорност: шта могу да учине градови и региони
У другој сесији, у којој је модератор била новинар ТВ Н1 у Загребу И. Драгићевић, панелиста је била ко-председавајући Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ и Р.Србије, градоначелница Ниша Драгана Сотировски. Она је указала на важност деловања локалног нивоа у борби против климатских промена и реформи које чекају Србију у погледу усаглашавања са европским стандардима, истакла бројне пројекте града Ниша у овој области И важност примене Споразума градоначелника за климу И енергију на локалном нивоу чији је Ниш потписник од 2011.године.
Никола Доброславић је, у завршној речи, истакао да не постоји замор од проширења и да регион Западног Балкана треба да уђе у ЕУ. Питања демократије и владавине права у свим аспирантима са Западног Балкана треба да буду решена не само на националном, већ и на регионалном нивоу, а отворена билатерална питања не треба да буду препрека на путу приступања ЕУ.
Више информација : https://cor.europa.eu/en/news/Pages/Enlargement-day-13-July.aspx
