Унапређење јавних финансија

Стална конференција градова и општина (СКГО) и Државна ревизорска институција организовали су 26. јуна у Сава Центру конференцију "Унапређење управљања јавним финансијама на локалном нивоу". На скупу је представљена анализа главних резултата и налаза ревизије, односно уочених неправилности, као и препоруке за унапређење постојећих пракси финансијског управљања и контроле на нивоу локалних власти.

Учесницима конференције у уводном делу скупа обратили су се: Кори Удовички, потпредседница Владе Републике Србије и министарка за државну управу и локалну самоуправу, Лазар Крстић, министар финансија, Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције, Проф. др Зоран Перишић, председник СКГО и градоначелник Ниша и Јург Штауденман, заменик сталног представника Програма Уједињених нација за развој.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички констатовала је да је тешка економска криза у Србији добрим делом последица глобалне економске кризе, али и да се свет навелико опоравља од кризе, а ми стагнирамо.

Министарка Удовички је навела два највећа проблема: "Први је недовршена транзиција која је створила оквир који и даље омогућава финансијску недисциплину, а извор ове недисциплине и дуговања је често држава", док је као други проблем навела начин на који се регулише пословање, нарочито руководства јединица локалних самоуправа, државне управе и јавног сектора.

"Врло често имамо проблем недовршености система регулативе које уводимо да спречимо штете као што су злоупотребе, корупција. Он врло често делује и тако да спречава привредни раст. Пречесто се налазимо у избору између тога да некоме не дамо да троши уопште или успоравамо његово трошење због забринутости да ће се нешто злоупотребити, или да дозволимо злоупотребу", истакла је Удовички.

Министар финансија Лазар Крстић изјавио је да би Нацрт закона о финансирању локалних самоуправа требало да буде урађен до краја јула, а у септембру или у октобру би закон требало да буде усвојен.

Он је рекао да је формирана радна група за израду Нацрта закона, и додао да желе да се одржи "широка јавна расправа" о овом пропису. Крстић је рекао да новим законом, односно променом начина финансирања локалних самоуправа, желе да постигну предвидивост и стабилност прихода.

"Не желим да Министарство финансија или било који министар финансија има дискреционо право да одлучује о томе ко ће добити која средства", рекао је Крстић и додао да би само у екстремним околностима, какве су на пример поплаве, требало оставити могућност да Влада о томе одлучује.

Крстић је рекао да је потребно да постоје јасна правила тако да свака општина може да планира своје приходе. Крстић је додао да ће кроз нови модел финансирања увести елементе који ће захтевати унапређење ефикасности на нивоу локалних самоуправа и осталих јединица власти, а то су ефикасније коришћење изворних прихода и располагање локалним јавним приходима кроз награђивање.

Он је објаснио да, уколико јединица локалне самоуправе не жели да подигне порез на имовину или га не наплаћује довољно ефикасно, она неће моћи да очекује новац из републичког буџета, већ ће они који се понашају на одговоран начин моћи да очекују већу помоћ од Републике.

Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције рекао је да је у претходне три године ДРИ
спровела 59 ревизија финансијских извештаја завршног рачуна буџета и правилности пословања локалних власти, а у поступку је спровођење ревизије 27 локалних власти.

"За претходне три године дато је 27 одсто мишљења са резервом и 73 одсто уздржаног мишљења за Биланс стања на истинитост и објективност финансијског извештаја, док је за свих 59 мишљења дата резерва на правилност пословања", истакао је он.

Председник Сталне конференције градова и општина и градоначелник Ниша Зоран Перишић поручио је да се на локалном нивоу мора престати са праксом „платићемо казну и наставићемо да радимо као и до сада" и додао да је потребно да се промени однос према ономе што је јавно.

Он је и по његовим речима навео „поражавајући" податак да је у Нишу између два закона о легализацији изграђено око 6500 објеката и на тај начин је буџет овог града остао ускраћен за два буџета.

Заменик сталне представнице Програма Уједињених нација за развој Јург Штауденман рекао је да је, када је у питању увођење промена у управљању јавним финансијама у Србији, најважније увођење вишегодишњег програмског буџета за све кориснике буџета.

"Системски Закон о буџету ће највероватније морати да се промени 2015. године, као и Закон о финансирању локалних самоуправа, такође се очекује побољшање механизама Владе да би се ови приоритети остварили", истакао је он.
Душко Пејовић, врховни државни ревизор Сектора за ревизију буџета локалних власти истакао је да на нивоу локалних власти пословање није уређено интерним актима, није израђена стратегија управљања ризиком, контролне активности нису добро успостављене, није успостављена интерна ревизија, а приходи и примања се нереално планирају.
Као лоше примере управљања јавним средствима на локалу, он је навео пример општине која је задужена за наредна два годишња буџета, као и општину која је била у блокади 265 дана.
У наставку скупа наведено је да је Државна ревизорска институција до сада објавила 59 извештаја о ревизији. Извршена је ревизија финансијских извештаја завршног рачуна буџета и правилност пословања АП Војводина, 23 града, 31 општине и четири градске општине. У поступку је спровођење ревизије 27 локалних власти, од чега се 20 односи на општине, а седам на градске општине. Институција је за претходне три године дала 1.034 препорука од чега су 607 спроведене, 342 су у току спровођења, девет није спроведено и за 76 препорука биће извршена ревизија одазивних извештаја у 2014. години. Највећи број препорука, 44% дат је у области расхода и издатака, 11% у области биланса стања, 10% система финансијског управљања итд. До сада је Институција за локалну власт поднела 343 захтева за покретање прекршајног поступка, 32 пријаве за привредни преступ и 65 кривичних пријава.

Конференција је организована у оквиру пројекта „Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија", који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи с Државном ревизорском институцијом, а финансира Шведска агенција за међународни развој (СИДА).