Унапређење положаја месних заједница у градовима и општинама

Округли сто на тему „Унапређење положаја месних заједница у градовима и општинама", одржан је у просторијама Сталне конференције градова и општина, 3. децембра 2010. године. Испред СКГО присутне је поздравио Никола Тарбук, помоћник генералног секретара СКГО за заступање, и упознао учеснике Округлог стола са досадашњим активностима СКГО везаним за реформу система месне самоуправе и сарадњу ЛС и грађана.

У наставку скупа, Петар Вујадиновић, начелник Градске управе Ужице и стручни сарадник СКГО, представио је Анализу месне самоуправе. Истакао је да, иако интересантан вид организационе јединице, месна заједница је (МЗ) недовољно законски регулисана а, по његовом мишљењу, треба да буде више укључивана и консултована од стране локалних власти. Као најизраженије проблеме, када је реч о МЗ, господин Вујадиновић је истакао: величину МЗ код нас, ограниченост правног субјективитета, недостатак надзора над радом МЗ, изборни поступак за органе МЗ (заштита бирачког поступка), финансирање МЗ, питање регистрације МЗ (лице које заступа МЗ) и др. Анализом аката (статут, одлуке града/општине, статут МЗ) који уређују МЗ увиђа се да оне садрже одредбе које су само пренете из Закона о локалној самоуправи, без прецизног уређења њеног положаја и сарадње између МЗ и јединице локалне самоуправе (ЈЛС). Како би се ово стање превазишло, аутор Анализе је истакао да је потребно најпре дефинисати положај МЗ (шта је МЗ, какав је њен правни статус и сл.), што би даље помогло решавању других проблема. Такође, треба имати у виду и специфичност односа МЗ према градским општинама, као и МЗ према општини-граду као ЈЛС. Он је изнео и предлог да се оформи стално тело при локалној скупштини које би имало улогу да артикулише интересе и потребе МЗ. Такође, требало би оформити и посебан орган/део организационе јединице у оквиру локалне администрације који би надзирао рад МЗ, али и трошење буџетских средстава. У циљу унапређења постојеће ситуације Вујадиновић предлаже да се унесу потребне измене и допуне у Закон о локалној самоуправи или да се изради посебан Закон о месној самоуправи.

Братислав Ђокић, судија Уставног суда Републике Србије, говорио је о одлукама Уставног суда (уставно-судској пракси) које се односе на рад МЗ. Поменуте су неке од одлука Уставног суда којима су оспорене општинске одлуке, међу којима се истичу оне којима су ЈЛС уређивале поступак избора органа МЗ, распуштање Савета МЗ и друга питања од значаја за функционисање МЗ. Као значајан проблем који у пракси ствара забуну јесте то што у Закону о ЛС није јасно дефинисано и одређено шта је то МЗ. Такође, поставља се питање превазиђености организационе јединице каква је МЗ, тј. да ли је она само продужена рука локалних власти, како је то често случај у пракси. У том смислу је био и предлог г-дина Ђокића да се при даљем раду на положају МЗ узме у обзир разлика између ЈЛС и МЗ. У МЗ не треба да се спроводи власт с обзиром на то да је она вид организационе јединице која настаје око заједничких интереса грађана.

У наставку састанка, проф. др Богољуб Милосављевић је нагласио да Анализа пружа увид у еволуцију система МС, као и преглед правног оквира који уређује ово питање са посебним освртом на проблеме. Он је истакао значај постојања МЗ за села у Србији, дајући поређење значаја одређених државних служби код нас и у другим државама у Европи. Мишљење професора је да МЗ треба дефинисати као интересну заједницу грађана, али и као облик непосредног учешћа грађана  (и то као облик усађен у традицији), те да општине и градови треба да прихвате МЗ као партнера. Унапређење положаја и функционисања МЗ неопходно је спровести из више разлога: слабо учешће грађана, превелике ЈЛС, централизованост на локалном нивоу. На крају излагања професор Милосављевић је предложио СКГО да, уз помоћ Министарства за државну управу и локалну самоуправу, оснује Радну групу која би припремила сет правних аката и докумената потребних за дефинисање положаја МЗ и припрему даљих решења.

Предраг Мијић, председник општине Чока, сложио се да је важно одредити шта се хоће од МЗ (да ли је она део система ЛС, облик суверенитета грађана или крајњи степен децентрализације власти) и подржао предлог господина Вујадиновића да се при локалним скупштинама оснују стална радна тела која ће бити задужена за МЗ, и као такво тело навео Савет свих МЗ који је у општини Чока основан у оквиру СДЦ2 пројекта.

Представница покрајинског секретаријата за локалну самоуправу је истакла питање надлежности Покрајине у контроли законитости рада МЗ и проблем правно неуређеног поступка поверавања послова месним заједницама од стране ЈЛС.

Начелница градске управе Ваљева, истакла је финансијске проблеме МЗ (узроковане неадекватном расподелом финансијских средстава из локалних буџета) који доводе до њихове немогућности да обаве поверене послове. Такође, она је изнела и податак о недостатку заинтересованости грађана за изборе у МЗ. Истакнута је потреба за подизањем свести код грађана о значају и улози МЗ и подржала идеју да се оформи тело које би било 'веза' између МЗ и локалних власти.

Начелник Општинске управе Кикинде говорио је о непосредним изборима за органе МЗ и подсетио да су у Кикинди већ дуже време укинуте градске МЗ због незаинтересованости грађана за изборе и невидљивости ове организационе јединице у урбаним срединама. Уместо Савета МЗ који је гломазан и неоперативан, на територији Кикинде орган који представља МЗ је кнез. Као изражен проблем за функционисање МЗ истакао је непостојање система контроле рада органа МЗ и предложио је и правце размишљања у циљу разрешавања постојећих проблема: положај МЗ детаљно регулисати законом, узети у обзир различитост организације МЗ у селима и у граду, сеоске МЗ морају бити део органа власти локалне самоуправе, детаљно регулисати однос локална власт-МЗ, као и изворе финансирања МЗ (посебно дефинисати изворе финансирања за сеоске МЗ), успоставити стално скупштинско тело/а задужено за МЗ, унифицираност избора за органе МЗ и предвидети у закону право јединице локалне самоуправе да предузимају одређене надзорне мере према месним заједницама.

Представник Скупштине града Београда је истакао да је потребно осмислити одговарајући модел МС за урбане средине.

Током скупа изнет је и предлог да се дефинишу јасни параметри према којима би се одредила висина средстава у буџету за сваку месну заједницу (систем кључа-број становника, објеката за одржавање, итд.).

У раду Округлог стола, поред горе наведених уводничара, учествовали су и представници покрајинских институција, јединица локалне самоуправе, месних заједница и партнерских међународних организација.