Задаци будуће Владе Србије

Визија 2016: Шта треба урадити за српску економију током мандата нове Владе

Очекивања шта би то нова Влада Србије требало да учини како би привреда стала на своје ноге, изнео је у протеклих шест месеци велики број предузетника, представника локалних власти, али и политичких партија. На 12 округлих столова који су организовани у оквиру иницијативе „Визија 2016: Шта треба урадити за српску економију током мандата нове Владе" аргументовано се расправљало о томе шта су чија задужења, а које су критичне тачке које треба одмах решавати како би се стимулисао стабилан економски развој земље.

Тезе које су се могле чути на 12 округлих столова у великим градовима и малим општинама широм Србије, а у организацији Сталне конференције градова и општина - Савеза градова и општина Србије и Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), чуле су се и у финалној дебати у београдском Сава центру, у среду 11. априла.

Таксативно их је, у својој уводној речи изнео и Саша Пауновић, председник СКГО и општине Параћин. Према његовим речима, нова Влада би се прво морала позабавити - трошковима. Да би приходне и расходне стране локалних самоуправа биле постављене на стабилне и правичне основе, неопходно је што пре започети са пореском реформом. - Није суштина да мали број грађана плаћа високе порезе, већ да се прошири обухват обвезника и самим тим смање појединачна оптерећења грађана - оцењује Пауновић. - Није правично да они који су економски снажнији имају исте обавезе од оних који су економски слабији. Пауновић сматра и да је неопходно мењати систем наплате такси који се до сада није показао као превише ефикасан, а уједно предлаже и реформу инспекцијских служби. Посебно се, међутим, осврнуо на проблем сиве економије и неразумевање локалних привредника и локалних власти око начина њеног сузбијања.

- Стално смо прозивани да не чинимо довољно како би спречили рад на црно, али је истина да локална самоуправа не може да учини ништа јер нема ниједан механизам на располагању. Потребне су јој веће надлежности како би се овај, несумњиво велики проблем, успешно решавао на локалу.

Пауновић је додао да проблем умањених овлашћења није присутан само у сузбијању сиве економије, већ и у случајевима заштите права радника у приватизовним предузећима. - Потребно је мењати законе како би општине биле слободне јер оне раде само оно што су им законска овлашћења. Локалне самоуправе би, на пример, могле много брже да издају разне папире, али их закон обавезује да траже разна мишљења, често сасвим непотребна.
Председник СКГО подсећа да је неопходно што пре завршити и процес реституције, али и реактивирати имовину друштвених предузећа која су годинама у блокади. - Када би општине располагале овом имовином могле би је ставити у сврху економског развоја.

О јавно-приватним партнерствима се, примећује Пауновић, већ годинама пуно прича, али изостаје добра стратегија.
- Оно што је суштина јесте да донесемо одлуку хоћемо ли и даље да водимо социјалну политику преко јавних предузећа, хоће ли цене бити економске или социјалне, хоће ли ова предузећа подићи квалитет услуга и постати профитабилнија или ћемо их непрестано дотирати из буџета. Цене услуга су ниске и за богате и за сиромашне, а могли би се одредити приоритети.

Ипак, закључује Саша Пауновић, реформа мора да се спроведе и у самим локалним самоуправама. Надлежности је тешко расподелити када је важећа подела проста јер познаје само градове и општине. - Постоје општине и са 60.000, али и са мање од 10.000 становника, па би при подели овлашћења и ово требало узети у обзир - казао је Пауновић.

На изазове са којима се пак привредници сусрећу на терену осврнуо се и Топлица Спасојевић, потпредседник УО НАЛЕД. Европска унија неће још једног сиромашног рођака и зато су промене неопходне, па је актуелна политичка кампања, како је истакао, друга по важности после оне "петооктобарске" јер се тада дешавала револуција у друштву, а данас у економији. - Актуелна Влада није баш имала среће јер је њен мандат обележен највећом кризом у модерно доба и по дужини и по дубини, па није имала ни времена ни могућности за реформске захвате. Зато ти задаци, каже Спасојевић, остају у аманет новој Влади.

- Привреднике највише тиште две групе проблема. Прва су изузетно високи трошкови које имају привредна предузећа и трошкови јавне управе који се манифестују преко високих пореза. Оно што Влада мора прво да уради су велики и озбиљни резови у јавној потрошњи. Имамо одличне капацитете јавне управе и то је потврдила и ЕУ, међутим, привреда нам је толико ослабила да не може да их издржи. Зато мора да дође до прилагођавања. А прилагођавање мора да буде и у квалитету услуга, али и обиму социјалних и јавних давања јер више од 50 одсто буџета иде на социјална давања.

- Оно што преостане није довољно за развој. Тако су Србија и привреда постали таоци социјале.

Спасојевић каже да привредници сматрају да се мора боље организовати привредни амбијент, а самим тим ће се омогућити да се потенцијали које имамо коначно и искористе. А то је могуће кроз финансирање развојних институција и банака, али и доношењем прописа који ће омогућити бржу наплату.

- Пред Владу ће се несумњиво поставити и питање оснивања развојне банке, висине каматних стопа и одрживости оваквог система финансија који је сада камен око врата и привреди и целом друштву. Зато се, сматра потпредседник УО НАЛЕД, пред нову Владу одмах намећу "две организационе ствари". - Прво, она мора што пре да се формира, а друго да се одмах посвети решавању ових нагомиланих проблема. То је једина шанса да се Србија покрене са овог места и свој бруто друштвени прозивод макар мало приближи хрватском или словеначком који су два, односно четири пута већи од нашег.

Спасојевић се осврће и на питање запошљавања, па рачуна: - Када би свих 200.000 предузетника запослили само по једног радника, имали би трећину мање незапослених у Србији.

Резиме предлога са претходно одржаних округлих столова представио је Душан Васиљевић, који је закључке са ових дебата преточио у препоруке и поделио их у 12 целина. Прва ствар коју су учесници у овим расправама апострофирали као приориритет је већи утицај локалних самоуправа у одлучивању. Примедба да општине немају никакавог утицаја на јавна предузећа, била је потпуно доминантна у указивању проблема, али се недовољан заначај локалних самоуправа примећује и у другим, бројним ситуацијама. - То је на пример случај и са издавањем грађевинских дозвола јер је процедура више ослоњена на Републику него на локал - подсећа Васиљевић.

Прва група закључака зато је управо и везана за проширивање одговарајућег утицаја који је неопходно омогућити локалним самоуправама, нарочито оних које као службе за катастар и електродистрибуција имају директан значај за капацитете градова и општина.

Васиљевић додаје и да је неке инспекцијске послове, а пре свега оне у вези са са инспекцијом рада, пожељно спустити на локални ниво, а нарочито из разлога што 80 одсто прихода од пореза на зараде иде управо општинама. Самим тим је и њихова мотивација да се супротставе сивој економији - највећа.

Васиљевић је указао да су се на терену чули предлози за регулисање питања имовине. - Неколико стотина објеката је војска прогласила неперспективним са становишта одбране, а они би могли да се искористе и ставе у економску функцију уколико јој се да могућност да њом сама располаже.

Додатни приход општина могао би се обезбедити и накнадама од природних и лековитих извора. Изменом Закона о бањама зато је потребно дефинисати висину такси за коришћење природног лековитог фактора.

Душан Васиљевић је пренео и мишљење које су заступале сиромашније општине.
- Неразвијеним општинама Република би требало да гарантује минимални износ средстава, а и приликом додела субвенција би требало размотрити које су то потребе најсиромашнијих општина.

Као путоказ у развоју локалних самоуправа могли би бити и "привредни савети". - Они додуше већ постоје као саветодавна тела у неким градовима и општинама, али би се могли додатно развијати - каже Васиљевић. - Кроз њих би се могла остварити јача сарадња са приватним сектором.

Једна од тема о којој се за округлим столовима највише полемисало је проблем нелојалне конкуренције. На ову су појаву више прстом упирали Војвођани, док је у остатку Србије то био чест приговор. Сива економија и рад на црно као нелојална конкуренција значајно оптерећују привреду која послује у легалним токовима. Стога је, једногласни су и представници локалних власти и привредници, неопходна ефикаснија заштита. У то име предложено је да се поједноставе све процедура које значајно оптерећују привреду, а којих су привредници у сивој зони поштеђени. Потребно је и финансијски растерети зараде, али и појачати инспекцијску контролу. Привредници су предложили и балансирање санкцијама и стимулацијама јер тек комбинованом применом могу да имају прави ефекат. Као посебан проблем истакнута је и спрега државе са повлашћеним компанијама које су, услед неправедних привилегија, ослобођене плаћања доприноса што не делује стимулативно на остале привреднике из "беле зоне".

На списку који би могао бити уручен новој Влади, нашла се и пореска реформа. Она би требало да се одвија у три правца. Први је смањење финансијског оптерећења зарада, а нарочито минималца. Други правац пореске реформе треба да иде ка увођењу већег реда у погледу различитих такси и накнада и на нивоу Републике и на нивоу локалне самоуправе. - Поготово је штетна пракса да свака агенција, дирекција или управа користи приходе од такси и накнада као сопствене приходе, тако да је нетранспарентно не само утврђивање висине тих намета, већ и начин на који се тако наплаћена средства троше - закључују учесници.

Трећи правац пореске реформе би требало да буде прерасподела нелегитимног дела финансијског оптерећења са привреде на грађане. При томе се нарочито мисли на оне облике код којих према истој основици привреда плаћа већу стопу од грађана. - Пракса је да привредници цене воде, грејања, одношења комуналног отпада, накнада за коришћење и уређивање грађевинског земљишта плаћају и до пет пута више од домаћинстава.

Учесници сматрају и да привреда кредитира државу плаћањем ПДВ. - Ако је немогућа измена према којој би се ПДВ плаћао по реализацији, треба размотрити да се продужи рок за плаћање ПДВ-а, тако да се смањи период у коме привреда "кредитира" државу - указали су. - Поред тога, треба укинути праксу Пореске управе да по правилу шаље пореску инспекцију у она предузећа која покушају да остваре своје законско право на повраћај плаћеног пореза.

Нова Влада би се, према мишљењу локалних власти, морала позабавити и проблемом приступа тржишту капитала јер испада да је држава највећи конкурент привреди. Зато би требало основати развојну банку, али и посебну банку за финансирање пољопривредне производње. Неопходни су и микрокредити, нарочито за мала и средња предузећа. Извоз се, пак, може стимулисати кроз гаранцијске фондове.

Наплата потраживања је, такође, оцењена као један од основних ресурса, али и он тренутно веома лоше функционише па се морају ојачати капацитети који би омогућили да се поштују правоснажне пресуде. Неопходно је зауставити праксу по којој поједини несавесни привредници одведу фирме у стечај, дугове пребаце новим власницима, а они отворе ново предузеће.

Привредници су, преноси Васиљевић, посебно инсистирали на развоју инфраструктуре, оценивши да је то предуслов за инвестиције, а поготово инфраструктуру за снабдевање електричном енергијом, гасоводну и мрежу путева. С друге стране, не сме се запоставити ни улагање у системе наводњавања, противградне и прогнозно-извештајне системе, научно-истраживачке центре, развој задругарства, складишне и прерађивачке капацитете којим би се ојачали пољопривредни капацитети. Ипак, истакнуто је у Сава центру, Србији су потребне две стратегије развоја пољопривреде: једна за развој пољопривреде у Војводини, а друга за остатак Србије. С друге стране, без озбира на регионе, указано је на потребу да се нецаринским мерама заштити домаћа производња од јефтине робе из увоза. Предложено је и успостављање робне берзе и захтев да право слободне трговине буде загарантовано и пољопривредницима. На локалу се чуо и предлог да се више пажње посвети производима са географским пореклом и да се ради на брендирању, као и да се у стратегији развоја туризма посебно место да сеоском и бањском туризму.

За округлим столом је указано и на неопходност ревизије политике субвенција од које користи имају пре свега велика предузећа и нарочито страни инвеститори, и предложено да се уради јасна методологија за праћење ефеката државних субвенција привреди.

Утицај локалне самоуправе на образовање радне снаге такође би се морао повећати.
- Један од могућих механизама је учешће привреде у управљању средњим школама путем школских одбора и планирање образовних профила. Осим тога, требало би размотрити реформу система финансирања средњег образовања којом би се локалној самоуправи дала шира овлашћења у финансирању школства, али и у утврђивању мреже школа и образовних профила. А пожељно је увести предузетништво у школски систем - закључују учесници.

Међу последњим, али не и најмање значајним предлозима, нашао се и онај за флексибилнијим прописима и ефикаснијом управом и у то име идеја да се убудуће уплате свих пореза и доприноса на зараде плаћају на један рачун. А ослобађање јавних предузећа од партијског утицаја, вишка запослених, претпоставка је за њихову професионализацију.

Активно учешче на округлом столу су узели и представници највећих политичких партија који су изнели и своје препоруке.

Божидар Ђелић из Демократске странке указао је на три циља: први је реформа јавних финансија којом би се могло уштедети и до 200 милиона евра годишње, а други развој инфрастуктуре: „68 одсто инвестиција је било у кругу од 20 километара од аутопута па је јасно да су коридор десет и коридор 11 неопходни, али исто тако и већа улагања у магистралне путеве". Као трећи предлог навео је унапређење предузетништва и пословног амбијента.

Бојан Ђурић из Либерално-демократске партије пренео је став своје странке да је кључно - образовање: „Неопходно је променити систем вредности и мишљење које је последњих година присутно у народу, а по којем је капиталиста непријатељ. А тај су став произвела масовна подржављења компанија, а то се показалао као велика грешка, јер је таква брига државе водила само ка великим задуживањима".

Борко Илић из Демократске странке Србије предложио је да се уведу пореске олакшице уместо субвенција, али и да се успоставе економске зоне: „Када прошетате по бантским селима уз румунску границу увидећете колико су опустела. Зато би управо у таквим регијама требало давате олакшице".

Влајко Сенић из Уједињених региона Србије акценат је ставио на децентрализацију пореске инспекције и инспекције рада, као и на професионализацију јавних предузећа. Он је у име своје странке предложио и укидање парафискалних намета, као и већу контролу трошења средстава локалних самоуправа.

Живко Марковић, председник СО Пећинци, скренуо је пажњу на комуникацију између Републике и локала оцењујући је као веома слабу тачку. - У нашој општини је стопа незапослености међу најнижима у земљи и немамо проблема са инвеститорима. Ипак, ако ми затраже структуру незапослених на основу које би пробрали кадрове како би их упослили, ја не могу да им дам јер ни сам нисам успео то да сазнам. У Националној служби за запошљавање су ми рекли да су ти подаци "поверљиви", изјавио је Марковић.

Саша Радуловић, саветник НАЛЕД и ГИЗ, као апсолутни приорет нагласио је потребу за смањењем намета на плате.
- Од 2008. до данас је изгубљено 200.000 радних места, а нико не објашњава зашто.
Радуловић је рекао да је проблем са новим запошљавањем у томе што највећи цех плаћају управо произвођачи, и додао да "у Србији је поседовати јефтино, а запошљавати скупо". - На минималну плату од 180 евра држава узме 115. Исто тако, неко ко на пример ради као молер "на црно", може да узме 300 евра за свој посао, а да је пријављен од тих 300 би држави дао 120 па би њему остало само 180. Зашто би се у таквим условима извлачио из сиве зоне?