Заједнички састанак консултативног одбора Србије и Комитета региона ЕУ

Пети састанак Заједничког консултативног одбора одржана је 17. јуна 2018. у Нишу, у организацији Комитета региона ЕУ и општине Нишка Бања. Председник општине Нишка Бања копредседава овим телом у име Србије.

ЗКО је тело формирано на основу Споразума о стабилизацији и придруживање између ЕУ и њених држава чланица и Републике Србије са циљем да подстиче дијалог и сарадњу између представника локалних и регионалних власти земаља чланица ЕУ и Србије у процесу придруживања. Чланови Заједничког консултативног одбора раде на успостављању додатног институционалног облика дијалога органа ЕУ и Републике Србије, као и упућивању препорука релевантним телима у Републици Србији и ЕУ (Влада Србије, Савет за стабилизацију и придруживање, Европски парламент, Европска комисија). Консултативни одбор има задатак и да доприноси подстицању јавних расправа о последицама чланства у ЕУ и јачању цивилног друштва у Републици Србији.

Тема овог састанка били су „Преговори о приступању Србије ЕУ и њихов утицај на субнационални ниво власти“, као и „Туризам као катализатор бољег живота на локалном нивоу“.

Скуп су отворили копредседавајући Франко Јакоп из Италије, региона Фрулија-Венеција-Ђулија и Дејан Јовановић, председник општине Нишка Бања.

Након тога, обратио се министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, који је указао на значај оваквих тела у размени искустава и стицању знања на путу Србије ка ЕУ.

Он је указао на значај реформе јавне управе као један од три критеријума за придруживање ЕУ, затим на обавезе градова и општина у тој реформи, како би администрације биле ефикасније и ефективније укључујући деполитизацију и професионализацију управе. Реформа се односи на ефикасност, економичност, боље управљање ресурсима и веће укључивање грађана. Министар је нагласио да су Министарство државне управе и СКГО заједнички радили на поједностављењу и уједначавању поступања у погледу 188 административних процедура у градовима и општинама, у дигитализацији управе, као и у стручном усавршавању знања и вештина запослених. Овај напредак је констатован и у Извештају о напретку Србије у процесу ЕУ интеграција.

Заменица шефа Делегације ЕУ Матеја Норчић Стамчар истакла је да је јако важно да се локалне самоуправе добро припреме за процес приступања, да се изнађу начини за бољу сарадњу централне и локалне власти, те да је ЕУ у току прошле деценије ЕУ дала 85 милиона евра за развој локалне инфраструктуре, привреде и положаја осетљивих група. Она је нагласила да је будућност земаља Западног Балкана у оквиру ЕУ, те да је значајно што ће се скоро 70 одсто законодавства примењивати на локалном нивоу.

Помоћник министра за европске интеграције Михајло Дашић истакао је значај учешћа представника локалних власти, АП Војводине и града Београда у раду овог Комитета, који се пре свега односи на допринос проналажењу одговарајућих решења за боље функционисања власти на субнационалном нивоу. Министарство за европске интеграције као институција одговорна за руковођење Преговарачком групом за поглавље 22, које се бави регионалном сарадњом, посебну пажњу посвећује управо сарадњи са представницима регионалних и локалних самоуправа, истакао је Дашић.

Душанка Голубовић, председница СКГО И градоначелница Сомбора указала је на значај учешћа локалне самоуправе и СКГО у процесу приступних преговора на националном нивоу. Она је истакла да преговарачке позиције државе у односу на ЕУ не могу бити квалитетне уколико не уваже реално стање у локалним самоуправама, нарочито у погледу њихових капацитета за примену европских стандарда. Она је такође указала на то да процес приступања подразумева бројне обавезе за локалну самоуправу, од нових надлежности до нових послова у оквиру постојећих надлежности, попут доношења стратешких и планских докумената, оснивања тела, успостављања нових радних места или увођења нових послова у оквиру постојећих радних места, доношење локалних аката у примени закона усклађених са ЕУ стандардима. СКГО је до сада припремила 14 анализа утицаја ЕУ прописа на локални ниво у 14 преговарачких поглавља. Такође, навела је утицаје који су запажени у области енергетике, јавних набавки, људских и мањинских права и слобода и многих других преговарачких поглавља и нагласила да и држава и локални ниво морају комуницирати и консултовати се у процесу преговора како би се заједничким напорима што боље припремиле за процес приступања.

Друга сесија је била посвећена могућностима које туризам нуди за бољитак живота на локалу. Копредседавајући са српске стране Дејан Јовановић, оценио је да Ниш и Нишка Бања иду узлазном путањом што се развоја туризма тиче, али да недостају конкретни туристички производи.

Шеф II сектора операција Делегације ЕУ у Србији Штефан Худолин истакао је да је обишао све пројекте који се финансирају из ИПА програма Европске уније, те да је ЕУ донирала три милиона евра у пројекте који унапређују туристичке потенцијале и инфраструктуру. Он је подсетио на реконструкцију Голубачке тврђаве као пример добре праксе и назначио да сектор туризма нуди на хиљаде радних места на локалном нивоу те да је ова област нарочито атрактивна за младе.

У оквиру сесије представљени су и статистички подаци Туристичке организације Србије који се тичу броја туриста, ноћења и нових смештајних капацитета у Србији, а презентовани су и домаћи и инострани примери добре праксе у овој области – италијански регион Фрулија-Венеција-Ђулија и наша Врњачка Бања. Такође, важна тема разговора били су и пројекти прекограничне сарадње и повлачење средстава из фондова Европске уније која би била утрошена за развој туризма. Такође, у дискусијама је усаглашено мишљење да развој туризма има директан утицај на квалитет живота грађана а отуда и повод да се данашње заседање одржи у Нишу како би се разменом искустава са колегама из регионалних и локалних власти ЕУ разменила мишљења и искористили модели за унапређивање ове области.