Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Fizičko lice je sa Mesnom zajednicom (MZ) 1984. godine sklopilo Ugovor o davanju uređenog neizgrađenog građevinskog zemljišta na korišćenje, a radi izgradnje porodične stambene zgrade. Zgrada je izgrađena i nalazi se u svojini navedenog fizičkog lica, dok se zemljište nalazi u javnoj svojini JLS sa pravom korišćenja MZ, što je sve upisano u listu nepokretnosti. Naime, fizičko lice se svojevremeno nije upisalo kao korisnik zemljišta. Fizičko lice želi da ugovorom o doživotnom izdržavanju raspolaže zgradom, ali javni beležnik ne želi da overi ugovor, dok zemljište na kojem se zgrada nalazi ne bude u vlasništvu navedenog fizičkog lica. Na koji način je moguće prevazići predmetnu situaciju da bi fizičko lice moglo da sklopi ugovor o doživotnom izdržavanju čiji je predmet navedena porodična stambena zgrada?
Da bi fizičko lice koje je sa MZ sklopilo ugovor o davanju na korišćenje tada neizgrađenog građevinskog zemljišta radi izgradnje porodičnog stambenog objekta moglo slobodno da raspolaže objektom, ali i zemljištem ispod objekta na kojem je trenutno upisano pravo korišćenja MZ, i pravo svojine JLS potrebno je da se pokrene odgovarajući postupak upisa prava svojine na zemljištu.
Na pomenutu situaciju, obzirom da se radi o zemljištu koje je danas izgrađeno građevinsko zemljište primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020).
Naime, članom 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da:
“Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.”
Obzirom da se u ovom konkretnom slučaju radi o zemljištu koje je dodeljeno radi izgradnje još 1984. godine i da je ono danas izgrađeno građevinsko zemljište sa izgrađenom stambenom zgradom u vlasništvu fizičkog lica potrebno je da fizičko lice podnese zahtev nadležnom katastru (Služba za katastar nepokretnosti na teritoriji vaše JLS) za upis prava svojine, po članu 102. Zakona.
Ova situacija, prema elementima koji su navedeni u pitanju odnosi se na postupak pretvaranja izgrađenog građevinskog zemljišta bez naknade pred službom za katastar.
Da je kojim slučajem ovo zemljište dodeljeno radi izgradnje i da je i danas neizgrađeno građevinsko zemljište primenjivale bi se odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, što ovde nije slučaj.
U slučaju predloga za razrešenje direktora, da li je obavezno ostaviti rok od 20 dana za odgovor direktora da se izjasni o razlozima zbog kojih se predlaže razrešenje?
Pomenuta obaveza je predviđena članom 48 stav 4. Zakona o javnim preduzećima, ali obzirom da se pomenuti zakon primenjuje isključivo na javna preduzeća ovakva obaveza ne postoji za ustanove.
Međutim, smatramo da je značajno za legitimnost odluke pružiti priliku direktoru Turističke organiza da se izjasni o razlozima zbog kojih se predlaže njegovo razrešenje.
Da li odluka Skupštine da se ne usvaja izveštaj ustanove tj. turističke organizacije mora biti obrazložena?
Iako takva zakonska obaveza nije predviđena Zakonom o turozmi i Zakonom o javnim službama, smatramo logičnim i opravdanim da se navedu razlozi zbog kojih nije usvojen izveštaj i istaknu nedostaci u radu koji su takvog značaja da je Skupština opštine odlučila da ne usvoji godišnji izveštaj Turističke organizacije. Sa druge strane, moguće je da statutom opštine ili u osnivačkom aktu ustanove kojim su regulisani odnosi osnivača i ustanove postoje odredbe u tom pogledu.
Ko podnosi inicijativu za razrešenje direktora Turističke organizacije? Da li je podnosi Upravni odbor?
Što se tiče pokretanja postupka razrešenja od strane Upravnog odbora, čl. 36 Zakona o turizmu nije prevideo takvo ovlašćenje Upravnog odbora, a nije ga predvideo ni čl. 21 Zakona o javnim službama. Međutim, obzirom da su oba pomenuta zakona predvidela mogućnost da Upravni odbor „vrši i druge poslove utvrđene aktom o osnivanju i statutom” smatramo da je neophodno napraviti uvid u osnivački akt ustanove, odnosno statut kojim je moguće predvideti i druga ovlašćenja tj. poslove Upravnog odbora.
Ukoliko Upravni odbor nije ovlašćen za pokretanje postupka razrešenja direktora TO, smatramo da se primenjuju opšta pravila predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi koji predviđa da sve predloge akata Skupštini opštine podnosi Opštinsko veće (čl. 46).
Da li se ne usvajanjem izveštaja o radu za 2019. godinu ustanove (turistička organizacija) čiji je osnivač opština može pokrenuti inicijativa za razrešenje direktora?
Turističke organizacije (u daljem tekstu: TO) su uređene Zakonom o turizmu („Sl.glasnik RS“,br.17/2019) kao posebnim zakonom koji propisuje poslove TO, organe TO i uslove za direktora TO, kao i druge elemente značajne za njihov rad i funkcionisanje. U skladu sa članom 31. Zakona o turizmu sve turističke organizacije, pa samim tim i TO čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, posluju u skladu sa propisima kojima se uređuju javne službe. Dakle, Zakon o javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon) je sistemski zakon koji uređuje, između ostalog i izbor i razrešenje direktora TO u skladu sa Zakonom o turizmu kao posebnim zakonom koji u tom pogledu ne predviđa nikakvu posebnu regulativu. Moramo imati u vidu i Zakon o lokalnoj samoupravi koji definiše osnivača, te u skladu sa članom 32. stav 1. tačka 9. Skupština opštine imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom.
Dakle, uvidom u odredbe Zakona o turizmu koji kao matični zakon uređuje rad i funkcionisanje TO čiji je osnivač JLS, možemo konstatovati da izuzev odredbi kojima se utvrđuje broj članova i poslovi upravnog i nadzornog odbora, odnosno uslova za izbor i poslovi direktora turističke organizacije jedinice lokalne samouprave, zakon ne sadrži nikakvu posebnu regulativu (u odnosu na sistemske zakone) u pogledu postupka izbora ili što je za vaš slučaj značajno, uslova za razrešenje direktora TO.
U skladu sa navedenim, možemo zaključiti da se na imenovanje i razrešenje direktora TO čiji je osnivač JLS primenjuje Zakon o javnim službama (čl.18) i Zakon o lokalnoj samoupravi (čl.32 stav 1 tačka 9), koji predviđaju da osnivač (Skupština opštine/grada) imenuje i razrešava direktore ustanova, u šta spada i TO u skladu sa pomenutim članom 31. Zakona o turizmu. Takođe, Zakonom o turizmu kao posebnim zakonom nisu definisani posebni razlozi za razrešenje direktora. U skladu sa navedenim, obzirom da sistemski zakon, kao i posebni zakon nisu predvideli razloge za razrešenje direktora TO, smatramo da Skupština opštine/grada može doneti arbitrarnu odluku o razrešenju direktora TO iz razloga zbog kojih nije usvojen godišnji izveštaj o radu ustanove. Smatramo da je neophodno da ti razlozi budu jasno navedeni u obrazloženju akta o razrešenju direktora TO, kako bi se predupredile moguće negativne posledice u slučaju radnog spora.
Da li je za zasnivanje radnog odnosa izabranog predsednika Skupštine nadležno skupštinsko radno telo ili Skupština?
U skladu sa članom 3. Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 i dr.) „zaposlenim u smislu zakona, smatraju se funkcioneri koji na osnovu zakona (osnov je Zakon o lokalnoj samoupravi, član 38. stav 5, predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Opštini), imaju obavezu, odnosno koriste pravo da zasnuju radni odnos radi vršenja dužnosti.
Članom 4. stavovima 1. i 4. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je uređeno da je poslodavac funkcionera, jedinica lokalne samouprave, a da za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnost u ime poslodavca vrši skupština opštine, odnosno radno telo skupštine (najčešće je to Komisija za administrativno mandatska i imunitetska pitanja).
Članom 10. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izabrani i imenovani funkcioneri prava iz radnog odnosa kod poslodavca ostvaruju na osnovu akta o izboru ( tj. odluke/rešenja o izboru predsednika Skupštine opštine).
Konačno, članom 11. Zakona o zaposlenima u AP i JLS rešenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera, donosi organ, odnosno nadležno radno telo Komisija.
Dakle, pomenuti zakon jasno razlikuje, Skupštinu opštine kao organ koji donosi akt o izboru određenog lica na funkciju Predsednika skupštine, a da potom na osnovu tog akta o pravima i obavezama iz radnog odnosa rešava radno telo skupštine koje se ex lege pojavljuje u ulozi poslodavca.
U skladu sa gore navedenim, smatramo da je Radno telo Skupštine opštine ovlašćeno da vrši prava i dužnosti u ime poslodavca, te u skladu sa tim, Radno telo skupštine u skladu sa Poslovnikom Skupštine, ovlašćeno je da na osnovu akta skupštine o izboru predsednika skupštine opštine donese akte kojim će urediti radno pravni status Predsednika skupštine, što podrazumeva donošenje: Rešenja kojim se utvrđuju prava i dužnosti iz radnog odnosa i Rešenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera.
Prilikom popunjavanja nep obrazaca potrebno je uneti podatak o ispravi o svojini određene nepokretnosti i istu priložiti. S tim u vezi, da li je moguće kao ispravu o svojini navesti list nepokretnosti, a umesto istog, priložiti izvod sa javnog pristupa katastra nepokretnosti u pdf formatu, kao u prilogu?
Prilikom popunjavanja elektronskog NEP JS obrasca putem softvera Registar jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, podaci isprave o svojini (broj dokumenta, naziv dokumenta i datum) su obavezni podaci međutim, prilaganje skeniranog obrasca nije obavezano. Poželjno je ipak da se priloži a i korisno, jer će priloženi dokument tako uvek biti dostupan.
U svakom slučaju, može se priložiti izvod sa javnog pristupa katastra nepokretnosti u (.pdf) formatu s tim da se u tom slučaju i u nazivu dokumenta navede da je u pitanju izvod iz katastra nepokretnosti.
Službenik je dobio otkaz od strane poslodavca. Podneo je prigovor Žalbenoj komisiji. Ako Žalbena komisija ne odluči po prigovoru u roku od 30 dana, da li rešenje načelnika postaje konačno i može li službenika odjaviti sa obaveznog socijalnog osiguranja?
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Žalbena komisija primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“.
Shodno članu 167. Zakona o opštem upravnom postupku drugostepeni organ rešenjem odbacuje žalbu koja nije blagovremena, nije dozvoljena, koju je izjavilo neovlašćeno lice ili koja nije uređena u roku koji je organ odredio. Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ili ga izmeniti. Drugostepeni organ odlučuje o žalbi na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio prvostepeni ili drugostepeni organ.
U skladu sa članom 174. Zakona o opštem upravnom postupku rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđen kraći rok i to rok od 30 dana. Naime, član 175. glasi:
„Žalbena komisija je dužna da odluči o žalbi u roku od 30 dana od dana njenog prijema ako
ovim zakonom nije drukčije određeno“.
Članom 176. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da protiv odluke žalbene komisije može da se pokrene upravni spor.
Članom 19. Zakona u upravnim sporovima je predviđeno sledeće:
„Ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.
Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.
Shodno citiranim odredbama člana 19. Zakona o upravnim sporovima, rešenje ne postaje konačno, već je potrebno zatražiti od žalbene komisije da donese rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja u roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke.
Predmet ozakonjenja su privremeni montažni objekti za koje je izdato odobrenje za izgradnju 1991. godine, na osnovu Odluke o izgradnji i postavljanju pomoćnih objekata i manjih montažnih objekata na teritoriji JLS. Investitori su sa JLS zaključili ugovor, kojim im je dato na privremeno korišćenje građevinsko zemljište radi izgradnje predmetnih objekata. Navedenim ugovorima je bilo propisano da se investitori obavezuju da o svom trošku uklone privremeni objekat prilikom realizacije DUP-a za taj deo grada. Navedenom Odlukom je takođe, propisano da je korisnik privremene lokacije dužan da objekat ukloni o svom trošku ukoliko se pristupi realizaciji urbanističkog plana za predmetni prostor. PGR-om iz 2018. godine, namena zemljišta na predmetnoj lokaciji je zaštitno zelenilo. Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno i priznato, odnosno protivno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor gradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata. Da li se prilikom ozakonjenja napred navedenog privremenog montažnog objekta, zahtev investitora za ozakonjenje može odbiti, samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata ili je neophodno utvrditi kumulativno postojanje zloupotrebe prava izgradnje investitora iz člana 4. stav 5. zakona, na šta investitor ukazuje? Pri otme, neki od predmetnih privremenih objekata ne mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene objekta (čl. 8. stav 1. i 2. Zakona), dok su pojedini objekti u skladu sa namenom, ali su privremeni montažni objekti, pa bi u tom slučaju trebalo primeniti član 4. stav 5. Zakona.
Članom 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US) je propisano da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato, odnosno suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
To znači da se zakon se ne primenjuje na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima:
- kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato,
- kada je investitor izgradio/rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom,
- kada je investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili
- kada je investitor izgradi objekat trajnog karaktera na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
Ovim članom propisana su četiri posebna uslova u kojima se zakon ne primenjuje. Kumulativno mogu, ali ne moraju biti ispunjeni treći i četvrti uslov, a to je kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje i/ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
Ovaj deo člana odnosi na objekte trajnog karaktera, a kako se u konkretnom slučaju radi o privremenom montažnom objektu, zbog čega se zahtev investitora za ozakonjenje ne može odbiti samo po osnovu činjenice da je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata, već se najpre mora utvrditi šta je izvedeno na terenu i da li je predmet ozakonjenja objekat trajnog karaktera, u tom slučaju je moguće primeniti odredbe ovog člana, ili privremeni montažni objekt, u kom slučaju odredbe ovog člana nije moguće primeniti.
Lice je podnelo zahtev za isplatu jubilarne nagrade JLS gde je trenutno zaposlen. Kako je 2006. godine imenovan za direktora jednog javnog preduzeća čiji je osnivač JLS, a počevši 2012. godine postavljen je za člana Veća i na toj funkciji je bio sve do 2014. godine, i nakon toga je izabran za direktora jednog javnog preduzeća. Kako je 2015. godine bio raspoređen na radnom mestu u JLS svega mesec dana, a nakon toga sve do 2020. godine kada mu je prestalo mirovanje radnog odnosa na mestu direktora javnog preduzeća, a zbog prestanka funkcije radnog mesta raspoređen je na radnom mestu kao službenik u JLS. Da li navedeno lice ima pravo na jubilarnu nagradu u JLS gde je trenutno zaposlen i kada stiče to pravo?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
- Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
- Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
S obzirom na sve navedeno, u ovom konkretnom slučaju lice će ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za period u kome je bio izabran na funkciju člana veća i za period u kome je radio u opštinskoj upravi. Kako javno preduzeće nije državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to radno iskustvo se neće računati u staž za jubilarnu nagradu.
Član 155. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje “U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta, pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.” S obzirom na činjenicu da je za pedagoškog asistenta nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a da školska ustanova angažuje i sprovodi sam postupak – konkurs za angažovanje pedagoškog asistenta, koja je to uloga organa JLS i za šta je nadležna JLS u angažovanju pedagoškog asistenta u obrazovnoj ustanovi?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon i 6/2020) u članu 136. stav 3. i stav 4. propisuje da:
„Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada. Pedagoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, organima jedinice lokalne samouprave, nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima.“
Pravinik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) bliže uređuje uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta, naglašavajući, između ostalog, saradnju koju pedagoški asistent ostvaruje sa roditeljima dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška, ako i da „zajedno sa drugim zaposlenima – nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima, kao i organima ustanove, direktorom i timovima, sarađuju sa nadležnim organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama, ustanovama, službama i udruženjima“.
Zbog ovakve uloga pedagoškog asistenta i potrebe da neposredno sarađuje sa roditeljima dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa, kao i sa relevantnim ustanovama i organizacijama na lokalu, očekuje se da će posao pedagoškog asistenta uspešnije obavljati kandidat koji je prepoznat u zajednici kao osoba koja deluje u korist ostvarivanja prava osoba iz osetljivih društvenih grupa i ima njihovo poverenje.
Iz ovog razloga, članom 155. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da:
„U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.“
Dakle, uloga nadležnog organa jedinice samouprave je da kandidatu/kandidatima za koje smatra da će uspešno ostvariti saradnju sa roditeljima, institucijama i organizacijama u lokanoj zajednici, da pozitivno mišljenje u procesu konkurisanja za posao pedagoškog asistenta u obrazovnoj ustanovi.
Na koji način se imenuju članovi Štaba za vanredne situacije?
Članovi štaba se imenuju shodno Statutu JLS, kao i Zakonu, odnosno, Uredbi o sastavu štabova.
Ovo je moguće izvršiti i na osnovu funkcija koja lica u opštini obavljaju (na primer: član štaba - direktor JKP Čistoća itd.). Na taj način se stvara mogućnost da se pri svakoj personalnoj promeni u subjektu, ne vrši izmena u Odluci, već samo rešenjem o imenovanju, jer Skupština JLS donosi Odluku, a Veće donosi Rešenje.