Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Ako funkcioner bude reizabran, odnosno ponovo postavljen na istu ili sličnu funkciju na konstitutivnoj sednici skupštine, kada mu faktički istog dana prestaje stara funkcija i otpočinje nova funkcija, kako da sačuva mirovanje radnog odnosa, kada nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca gde je u radnom odnosu na neodređeno vreme, a radni odnos mu miruje? Da li je dovoljno da obavesti poslodavca o postavljenju na novu funkciju, te da podnese nov zahtev za mirovanje radnog odnosa zbog postavljenja na novu funkciju?
Predmet iz 2019. godine koji nije rešen, nadovezuje se sa tematikom predmeta iz 2020. godine, za isto lice su otvoreni predmeti. Da li se mogu i na koji način da spojiti ova dva predmeta i doneti konačno rešenje u postupku?
Prema odredbama iz člana 95. Zakona o opštem upravnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) predviđeno je spajanje više upravnih stvari u jedan postupak:
(1) Organ može da pokrene i vodi jedan postupak sa više stranaka čija se prava ili obaveze zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom osnovu, ako je stvarno nadležan da odlučuje o njihovim upravnim stvarima.
(2) Pod istim uslovima jedna ili više stranaka mogu da ostvare više različitih zahteva u jednom upravnom postupku.
U konkretnom slučaju može se zaključiti da je predmet vođen iz 2019. nerešen, a da se za isto lice i isto ili činjenično stanje vodi novi predmet iz 2020. godine.
Imajući u vidu odredbe iz člana 95. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko se radi o pravima i obavezama koja se zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom ostnovu, a isti organ je stvarno nadležan da postupa, nema smetnji da se oba predmeta spoje odukom organa u formi zaključka. Stranka/e nemaju pravo žalbe na zaključak o spajanju postupka. Reč je o mogućnosti koju koristi organ radi ostvarenja efikasnosti u postupku.
Da li je IRK nadležna za odlaganje upisa deteta u predškolsku ustanovu i da li iam pravo da odbaci zahtev, s obzirom da je dete navršilo 5 godina života i prema Zakonu o predškolskom obrazovanju nije u obavezi da bude uključeno u sistem obrazovanja?
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, radi pohađanja pripremnog predškolskog programa. Ne postoji pravni osnov za odlaganje upisa deteta u obavezni pripremni predškolski program.
S obzirom da se navodi da dete ima pet godine, zakonom nije propisana obaveznost pohađanja predškolske ustanove, pa samim tim Komisija nema osnova za odlaganje upisa. Za upis u predškolsku ustanovu deteta starosti do pet i po godina potrebno je da roditelj podnese zahtev za upis u predškolsku ustanovu.
Prilikom razmatranja zahteva roditelja treba voditi računa o tome koliko će dete biti staro u septembru mesecu, kada počinje nova radna godina za pohađanje pripremnog predškolskog program koji je obavezan.
Kod utvrđivanja prava na platu po prestanku funkcije u skladu sa članom 56. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, u trajanju od tri meseca od dana prestanka funkcije, da li se ovo pravo odnosi i na funkcionere kojima funkcija prestaje istekom mandata, odnosno perioda na koji su izbrani?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; i 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 14. istog zakona predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dakle, funkcioner kome prestane funkcija protekom vremena na koju je izabran, postavljen ili imenovan ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana prestanka funkcije.
Da li je potrebno ponovno mišljenje IRK u vezi sa IOP 2 programom na kraju osmog razreda, povodom upisa u srednju školu u redovnom odeljenju? Postoje podaci da nije potrebna ponovna saglasnost IRK za dalji razvoj IOP 2 u tranzicionim razredima (peti, prvi razred srednje škole).
Za učenika koji se u osnovnoj školi obrazovao po individualnom obrazovnom planu sa prilagođenim ishodima (IOP2), a koji je upisao srednju školu, nije neophodan ponovni izlazak na Komisiju. Na osnovu praćenja napredovanja učenika, Tim za inkluzivno obrazovanje srednje škole koju je učenik upisao procenjuje koja vrsta podrške je potrebna učeniku.
Značajnu pomoć prilikom prikupljanja podataka o detetu srednja škola može da dobije od osnovne škole koju je učenik pohađao. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Sl. glasnik RS", br. 74/2018) članom 12. propisuje da u cilju pripreme ustanove i ostvarivanja kontinuiteta podrške, Tim za dodatnu podršku učeniku iz ustanove koju pohađa učenik je u obavezi da najmanje tri meseca pre prelaska učenika u drugu ustanovu uspostavi saradnju sa Timom ustanove u kojoj učenik nastavlja da stiče obrazovanje. Saradnja ustanova traje najmanje još tri meseca od trenutka uključivanja u drugu obrazovnu ustanovu. Na osnovu prikupljenih podataka i praćenja napredovanja učenika, Tim planira odgovarajuće mere podrške. Dešava da učeniku nije potreban IOP2 za sve nastavne predmete za koje je imao u osnovnoj školi ili obrnuto, ili da je potrebna još neka dodatna podrška.
U slučaju da je učeniku potrebna još neka vrsta podrške iz sistema obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, ustanova ili roditelj podnose zahtev Komisiji koja vrši procenu i na osnovu toga donosi Mišljenje u kome se nalaze predložene mere.
Da li je moguće utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u situaciji kada je podnet zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu za stan, koji je u privatnoj susvojini fizičkih lica, dok je na objektu u kome je navedeni stan evidentiran upisano kao držalac DOO. Zemljište predstavlja svojinu Republike Srbije. Predmetno zemljište je obuhvaćeno Ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa vezanih za preuzimanje, čuvanje i privremeno korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini, zaključenim između Opštine i RS.
Članom 70. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je zemljište za redovnu upotrebu zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela. S obzirom na to, da stan po Zakonu o planiranju i izgradnji nije objekat, već je to posebni deo objekta, utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu za stan, na žalost nije moguće.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju trebalo bi utvrditi zemljište za redovnu upotrebu za ceo objekat, a nikako samo za stan. Takođe, savetujemo da se proveri šta piše u ugovoru o kupoprodaji stana, tj. da li u ugovoru piše da se prenosi i pravo korišćenja na zemljištu srazmerno površini stana. Ako se to u ugovoru spominje onda treba samo to da se sprovede u RGZ-u.
U 2019. godini pokrenut je postupak prinudne naplate poreskom obvezniku za račun poreza na imovinu. U 2020. godini, a po isteku roka za žalbu, poreski obveznik je podneo zahtev za prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti prava na naplatu i storno kamate po osnovu neuručenih rešenja. Oba zahteva su usvojena i jedan deo glavnog duga i kamate je otpisan (što predstavlja i jedan deo duga i kamate naveden u rešenju o prinudnoj naplati iz 2019. godine). Da li je nakon tih otpisa, potrebno izmeniti rešenje o prinudnoj naplati (npr. u ponovljenom postupku) imajući u vidu da to više nije taj dug (dugovani porez je sada manji zbog otpisa), i ukoliko treba, da li se u tom slučaju menja i iznos za 5%, koji je obračunat na glavni dug pre otpisa?
Početak postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja propisan je odredbama člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u slučajevima kada poreski obveznik nije izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davanja u roku iz člana 71. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Članom 71. stav 2. ostavlja se mogućnost poreskom obvezniku koji u celosti ili delimično nije o dospelosti izmirio dug po osnovu javnih prihoda, odnosno sporedna poreska davanja, da u roku od pet dana od dana prijema opomene izmiri svoja dugovanja sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate obaveza navedenih u opomeni.
Uredno dostavljenom opomenom za dospeli neplaćeni porez i sporedna poreska davanja daje se mogućnost poreskom obvezniku da u zakonom propisanom roku izmiri dugovani porez, kao i da sa nadležnom LPA usaglasi stanja ako se ne slaže sa iznosom dugovanog poreza iz opomene. Ukoliko se poreski obveznik ne pojavi sa primedbama na stanje dugovanog poreza iz opomene ili ukoliko ne izmiri predmetni porez, smatra se da se poreski obveznik složio sa iznosom dugovanog poreza u opomeni i da je dug nesporno utvrđen i da su se stekli uslovi za početak prinudne naplate. Međutim, dešava se da poreski obveznik nije postupio po opomeni i da je postupak prinudne naplate otpočeo donošenjem rešenja.
S druge strane, obaveza je poreskog organa da u poreskom računovodstvu ima tačna i ažurna stanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje je data opomena poreskom obvezniku, kao i da po službenoj dužnosti vodi računa o apsolutnoj zastarelosti.
Obveznik može istači zahtev za utvrđivanje zastarelosti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pri čemu se o zastarelosti odlučuje poreskim upravnim aktom posmatrajući stanje na karticama poreskog obveznika u poreskom računovodstvu na dan dostavljanja zahteva o prestanku poreske obaveze po osnovu zastarelosti.
Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.
S obzirom da je utvrđeno da je postupak prinudne naplate otpočet za dug koji nije tačan i da su po zahtevima poreskog obveznika izvršene korekcije po osnovu zastarelosti i zbog neuredne dostave rešenja o utvrđivanju poreske obaveze, donešena su poreska upravna akta koja su proknjižena u poreskom računovodstvu, obaveza je da se takođe koriguje i doneto rešenje o prinudnoj naplati. Naplaćuje se tačan iznos poreskog duga. U skladu sa tim, koriguje se i iznos uvećanja poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu (5%).
Kako se vrši procena tržišne vrednosti u svojini grada koji je u objektu gde postoji još jedan stan u privatnoj svojini. Na zemljištu je upisana susvojina srazmerno površinama stanova. Da li se kod otuđenja stana u svojini grada procenjuje samo vrednost stana ili i zemljišta? Da li u ovoj situaciji ima uslova za primenu jedinstva nepokretnosti u smislu Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da li se kupovinom stana stiče i pravo svojine na zemljištu (napomena: objekat se vodi kao porodična zgrada sa dva stana)?
Procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, u konkretnom slučaju sprovodi nadležni organ na teritoriji lokalne samouprave (lokalna poreska administracija), nadležan da utvrdi visinu poreza na imovinu. Ukoliko takav organ ne postoji, ili nije formiran na teritoriji te lokalne samouprave procenu tržišne vrednosti vrši Poreska uprava. Procenu tržišne vrednosti prema Zakonu o javnoj svojini, poslednjim izmenama Zakona predviđeno je da vrši i licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda.
Na pitanje da li se u konkretnom slučaju procenjuje tržišna vrednost stana i tržišna vrednost zemljišta, mišljenja smo da je potrebno izvršiti procenu i jednog i drugog obzirom da je objekat izgrađen samo na delu parcele koja je nekoliko puta veća od površine objekta.
Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti objekta i zemljišta potrebno je da se krene od Informacije o lokaciji i podataka iz nje kako bi se utvrdio tzv. “kapacitet lokacije” i šta budući vlasnik parcele može na njoj da sagradi, kako bi se uradila što realnija procena tržišne vrednosti. Tek nakon prikupljanja svih relevantnih informacija doći će se do podatka po kojoj ceni treba sprovesti postupak otuđenja u postupku koji je propisan Zakonom o javnoj svojini i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (“Sl. glasnik RS”, broj 16/18).
Da li nakon sprovedenog disciplinskog postupka može da se izrekne disciplinska mera, iako je službenik protiv koga je vođen disciplinski postupak u međuvremenu otvorio bolovanje (radi se o težoj povredi radne discipline)?
Shodno članu 141. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.
Sledećim članom, članom 142., propisano je da vođenje disciplinskog postupka za teže povrede dužnosti zastareva protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva službenika, za vreme trajanja upravnog spora, odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom ili iz drugih opravdanih razloga.
U Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nisu sadržane odredbe kojima se onemogućava izricanje disciplinske mere tokom bolovanja zaposlenog.
S druge strane, zaposlenom je neophodno omogućiti izjavljivanje žalbe na rešenje. Konkretno, odredbama člana 25. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da se dostavljanje rešenja službeniku vrši u prostorijama organa, a ako je službenik odsutan s rada, dostavljanje se vrši poštom na adresu koju je službenik prijavio i koja se nalazi u kadrovskoj evidenciji.
Ukoliko dostavljanje na opisani način nije uspelo, službeno lice sastavlja pismenu belešku. U tom slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Gore navedeni način u pogledu dostavljanja rešenja treba primeniti na konkretan slučaj.
Da li je procenjena vrednost navedena kao prag u članu 27. određena na godišnjem nivou i gde je to zakonski regulisano?
Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.
Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „...na nabavku...čija je procenjena vrednost manja od...“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.
Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u drugom stavu te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.
Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu. To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).
Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.
Dakle, iz svega napred navedenog proizilazi da se misli na iznose procenjenih vrednosti na godišnjem nivou (odnosno višegodišnjem, ako se planira nabavka čiji ugovor traje više od godinu dana), iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno. Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
Primera radi, pravila koja se odnose na određivanje procenjene vrednosti nisu prekršena onda kada naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, ali na svaki od njih primenjuje pravila otvorenog postupka.
Odeljenje za urbanizam, privredu i inspekcijske poslove izdalo je Rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja građevinskih radova iz stambenog (A kategorija) u poslovni prostor (B kategorija). Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za objekte B kategorije jasno je utvrđeno koja se dokumentacija prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Kako se u konkretnom slučaju radi o prenameni objekta bez izvođenja građevinskih radova, iako je objekat B kategorije, da li je potrebno uz zahtev priložiti Izveštaj komisije o tehničkom pregledu objekta? Da li je potrebno izdavanje upotrebne dozvole, ili već pravosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja radova predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, u skladu sa članom 145. Stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, te u tom slučaju nadležni organ po službenoj dužnosti pravosnažno rešenje dostavlja kroz sistem zahtev katastru za promenu namene objekta?
Prema članu 145. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, upotrebna dozvola se može izdati na zahtev investitora, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, ali njeno pribavljanje nije obavezno.
Prema članu 145. stav 8. pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.
S obzirom da se u konkretnom slučaju radi samo o promeni namene bez izvođenja radova, a uz pretpostavku da sam objekat koji je predmet promene namene već ima upotrebnu dozvolu, upis promene namene u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima bi se mogao izvršiti na osnovu pravosnažnog rešenja o odobrenju promene namene.
Pravilnikom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure elektronskim putem, članom 31. stav 4. pod 2) predviđeno je da nadležni organ, po prijavi radova, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli (ili rešenje o odobrenju po shodnoj primeni), potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, radi predbeležbe objekta, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji, osim ako je ta predbeležba već izvršena po zahtevu stranke u fazi nakon izdavanja građevinske dozvole (ili rešenja o odobrenju po shodnoj primeni).
U konkretnom slučaju, pošto se radi o promeni namene bez izvođenja radova, pa se ne vrši prijava radova, predbeležba bi se mogla izvršiti na zahtev investitora nakon izdavanja rešenja o odobrenju promene namene.
Pri ovome treba voditi računa da je za promenu namene potrebno u rešenju o odobrenju utvrditi i eventualni iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji je potrebno da investitor plati (obično je iznos doprinosa za poslovanje veći od doprinosa za stambenu namenu, u kom slučaju je potrebno da se plati razlika), pa je moguće da će organ koji vrši upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti tražiti da investitor uz zahtev za upis priloži i dokaz o uplati ove razlike doprinosa utvrđene rešenjem o odobrenju promene namene.
Da li je zaposleni koji je ugovorom o preuzimanju zaposlen na neodređeno vreme u LPA, i koji na određenoj poziji radi godinu dana, a u međuvremenu je stekao visoko obrazovanje (na prethodnoj poziciji je radio sa višom stručnom spremom, ukupno 10 godina, pa sve do preuzimanja i neko vreme nakon preuzimanja), potrebno radno iskustvo na sadašnjem radnom mestu (3 godine odnosno 5 godina) sa sadašnjim stepenom stručne spreme da bi ostvario uslov da pređe na mesto mlađeg savetnika?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“U zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona”.
Napredovanje na više izvršilačko mesto je uređeno odredbama člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji glasi:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Potrebno je napomenuti da je, u skladu sa članom 133đ, neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, službenik koji je naknadno stekao visoko obrazovanje i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca može biti raspoređen u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i uslove za napredovanje iz citiranog člana 133e Zakona, kao i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do raspoređivanja.