Questions and answers

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i posebnom odlukom o lokalnim komunalnim taksama, koju donosi skupština jedinice lokalne samouprave, uređeno je plaćanje lokalnih komunalnih taksi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Članom 11. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne komunalne takse za korišćenje, prava, predmeta i usluga.

U skladu sa članom 12. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, obveznik lokalne komunalne takse jeste korisnik prava, predmeta i usluga za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse, a član 13. propisuje da taksena obaveza nastaje danom početka korišćenja prava, predmeta ili usluge za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse i taksena obaveza traje dok traje korišćenje prava, predmeta ili usluge.

Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuju se iznosi lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru i može biti propisano da se utvrđuju zavisno od:

• registrovane pretežne delatnosti obveznika, odnosno delatnosti koju obveznik obavlja, predviđene Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Uredbom o klasifikaciji delatnosti,
• veličine pravnog lica,
• dela teritorije, odnosno zone u kojoj se delatnost obavlja,
• tehničko-upotrebne karakteristike objekta u kome se obavlja delatnost.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave uređuju se i olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse za isticanje firme na
poslovnom prostoru.

Članom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je koji obveznici ne plaćaju firmarinu, kao i koji su najviši iznosi firmarine
za određene kategorije obveznika, u zavisnosti od vrste delatnosti i veličine pravnog lica, u smislu Zakona o računovodstvu.

Stavom 1. člana 15a propisano je da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).

Prema članu 15a stav 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.

U navedenom članu Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu pobrojana mikro pravna lica, jer je ova kategorija pravnih lica uvedena
u Zakon o računovodstvu kasnije, pri čemu se odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu menjale nakon toga. To je činjenica
koju obveznik prevashodno ističe u žalbi.

U vezi mogućnosti utvrđivanja firmarine za mikro pravna lica, u prilogu je Mišljenje Ministarstva finansija iz 2014. godine, u kome je navedeno da se i mikro pravnim licima može utvrđivati firmarina i u odgovoru na žalbu može se pozvati na ovo Mišljenje koje je obavezujuće za postupanje LPA, u skladu sa članom 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Uslov za utvrđivanje firmarine i mikro pravnim licima je da u odluci skupštine jedinice lokalne samouprave bude propisan iznos firmarine i za mikro pravna lica, u skladu sa navedenim mišljenjem.

Navod obveznika u žalbi da odluka JLS mora biti u skladu sa zakonom nije od uticaja na rešavanje predmetne žalbe, već se po tom pitanju može pokrenuti ocena ustavnosti same odluke. LPA ima obavezu da postupi po odluci koju je usvojila skupština JLS. U vezi navoda žalbe pod rednim brojem 5, koji se odnose na procenu poreske osnovice metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene, potrebno je u postupku po žalbi konstatovati da se isti ne odnose na utvrđivanje firmarine, već se osnovica utvrđuje na osnovu podnete prijave i raspoloživih podataka za predmetnog obveznika, kao i primenom elemenata propisanih Zakonom i odlukom JLS.

Pravno lice koje je podnelo žalbu obavlja delatnost proizvodnja električne energije, koje spada u grupu delatnosti "elektroprivreda", pa u tom smislu mišljenja smo da se iznos firmarine može propisati do 10 prosečnih zarada.

U postupku po žalbi može se istaći i pozivati se na tekstualni deo Odluke, u kom su pobrojana i mikro pravna lica.

Napominjemo da je uslov za plaćanje firmarine i to da je firma zaista i istaknuta, što znači da u spisima predmeta treba da se ima ili prijava obveznika ili zapisnik o uviđaju sa lica mesta kojim se to dokazuje. Iako obveznik to ne osporava, bitno je znati da je i to uslov za plaćanje firmarine.

Misljenje Ministarstva finansija_mikro pravna lica.pdf

Članom 3. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/16, 113/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18) propsiano je da je funkcioner izanrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Shodno članu 13. stav 1. tačka 3. ovog zakona funkcioneru u jedinici lokalne samouprave prestaje funkcija razrešenjem i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa. 

Članom 14. st. 1-3. ovog zakona propisano je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, da se navedeno pravo može izuzetno produžiti za još najduže tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju, odnosno da pravo na naknadu plate prestaje pre isteka roka od tri meseca, u slučaju zasnivanja radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. U konkretnom slučaju, zakonski osnov za odlazak u penziju ispunjen je nakon prestanka funkcije i u vreme primanja naknade plate zbog prestanka funkcije. 

Pravo na otpremninu izabranim i postavljenim licima u državnim organima uređeno je članom 5. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/08 - prečišćeni tekst, 78/12) kojim je propisano da izabrana i postavljena lica u državnim organima ostvaruju pravo na otpremninu pri odlasku u penziju, shodnom primenom odredaba uredbe Vlade.

Ako funkcioneru nije prestala funkcija prestankom radnog odnosa zbog odlaska u penziju, već zbog ukidanja organa u kojem je obavljao funkciju mišljenja smo da isti nema pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, bez obzira na činjenicu da je primao naknadu plate zbog prestanka funkcije.

U skladu sa članom 56. Zakona o lokalnoj samoupravi načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti postavlja opštinsko veće, na osnovu javnog oglasa, na pet godina. Načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Zamenik načelnika opštinske uprave se postavlja na isti način i pod istim uslovima kao načelnik. Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi raspoređuje načelnik.

Članom 48. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je ,između ostalog, da je položaj radno mesto na kome službenik ima ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa rukovođenjem i usklađivanjem rada organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, odnosno gradske, opštinske uprave ili uprave gradske opštine. U jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini, položaji u smislu odredaba ovog zakona, su radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika (u daljem tekstu: načelnik uprave).

Dalje je u članu 51. istog zakona predviđeno da službeniku prestaje rad na položaju: 1) protekom vremena na koje je postavljen; 2) podnošenjem pismene ostavke; 3) stupanjem na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave; 4) ukidanjem jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine; 5) ukidanjem organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske uprave grada Beograda; 6) ukidanjem pokrajinskog organa, službe ili organizacije; 7) danom navršenja 65. godine života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 8) ako mu radni odnos prestane njegovim pismenim otkazom; 9) razrešenjem; 10) ukidanjem položaja.

Dakle, načelniku opštinske uprave ne prestaje rad na položaju verifikacijom mandata odbornika novog saziva skupštine lokalne samouprave.

U članu 38. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je, između ostalog, da zaposleni u organu vlasti koji omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu čl. 9. i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup na osnovu ovog zakona, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost, niti trpeti štetne posledice, pod uslovom da informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenje ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti. Pravo na zaštitu iz stava 4. ovog člana ima zaposleni pod uslovom da je imao razloga da veruje u tačnost informacije, da nije tražio niti primio neku korist u vezi sa omogućavanjem pristupa informaciji, kao i da je pre nego što je omogućio pristup informaciji, obavestio o nepravilnostima nadležno lice u organu vlasti, koje nije preduzelo mere za rešavanje nepravilnosti.

Zaposleni koji omogući pristup informaciji od javnog značaja u skladu sa navedenim odredbama, može biti nagrađen od strane organa vlasti u kojem je zaposlen.

Međutim, što se nagrađivanja zaposlenih tiče, članom 17. i 43. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu propisano je da se u budžetskoj 2020. godini, neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, predviđeni posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije, lokalne vlasti i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih.

Što se naknade za rad lica određenog za postupanje po zahtevima za pristup IJZ tiče napomenuli bismo i to da je Stalna konferencija gradova i opština u prethodnom periodu izradila modele pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave. U jednom od tih modela predviđeno je radno mesto Poslovi postupanja po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, za koje je predloženo i razvrstavanje u određeno zvanje. U tom smislu, službeniku koji je raspoređen na tim poslovima utvrdili bi se koeficijenti za obračun i isplatu plate u skladu sa zvanjem za to radno mesto.

Prema odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) organ po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke može pokrenuti postupak po vanrednim pravnim lekovima, uključujući i ponavljanje postupka. 

Ponavljanje postupka definisano je odredbama iz članova 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku.

U članu 176. navedeni su razlozi za ponavljanje postupka:

(1) Postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja se:

1) ako se sazna za nove činjenice ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja;

2) ako se rešenje povoljno po stranku zasniva na neistinitim tvrdnjama stranke kojima je ovlašćeno službeno lice dovedeno u zabludu;

3) ako je rešenje donelo neovlašćeno lice, ili je postupak vodilo ili u njemu odlučivalo neovlašćeno lice ili lice koje je moralo biti izuzeto;

4) ako kolegijalni organ nije odlučivao u propisanom sastavu ili ako za rešenje nije glasala propisana većina članova kolegijalnog organa;

5) ako licu koje je moglo da ima svojstvo stranke nije pružena prilika da učestvuje u postupku;  

6) ako stranka nije bila zastupana saglasno zakonu;

7) ako stranci ili drugom učesniku u postupku nije omogućeno da prati tok postupka saglasno članu 55. ovog zakona;

8) ako je rešenje doneto na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka ili kao posledica drugog krivičnog dela;

9) ako se rešenje zasniva na presudi suda ili odluci drugog organa koja je kasnije pravnosnažno preinačena, ukinuta ili poništena;

10) ako je nadležni organ naknadno i u bitnim tačkama drukčije pravnosnažno odlučio o prethodnom pitanju na kome je rešenje zasnovano;

11) ako je Ustavni sud u istoj upravnoj stvari, u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom, a istovremeno nije poništio osporeno rešenje;

12) ako je Evropski sud za ljudska prava u istoj upravnoj stvari naknadno utvrdio da su prava ili slobode podnosioca predstavke povređena ili uskraćena.

(2) Razlozi iz stava (1) tač. 1), 3), 5) i 7) ovog člana mogu biti razlog za ponavljanje postupka na zahtev stranke samo ako nije bez svoje krivice mogla da ih iznese u ranijem postupku.

(3) Razlozi iz stava (1) tač. 3)-7) ovog člana ne mogu biti razlozi za ponavljanje postupka ako ih je stranka bez uspeha iznela u ranijem postupku.

U odredbama iz člana 177. „Inicijativa za ponavljanje postupka“ predviđeno je da stranka i organ koji je doneo konačno rešenje mogu ponoviti postupak. Dakle, članom 177. je propisano da: 

"Ponavljanje postupka može da zahteva stranka.

Organ koji je doneo konačno rešenje može da ponovi postupak po službenoj dužnosti."

Kada su u pitanju rokovi, oni su predviđeni u članu 178. 

(1) Stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja za razlog za ponavljanje, odnosno u roku od šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u "Službenom glasniku Republike Srbije".

(2) Isti rokovi važe i ako se postupak ponavlja po službenoj dužnosti.

(3) Kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti.

Imajući u vidu da, je stranka podnela dva zahteva za dodelu besplatnog sedišta za isto dete i da je o istom činjeničnom stanju pozitivno odlučeno u dva različita postupka, ukoliko su rešenja postala konačna, mišljenja smo da se organ može pozvati na član 176.  st. 1. tačka 1) u kojoj je saznao za nove činjenice ili se stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi, koji su, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drugačijeg rešenja.

U ovoj konkretnoj situaciji, organ može pokrenuti po službenoj dužnosti postupak i poništiti jedno od dva rešenja, pod pretpostavkom da nije istekao subjektivni rok od 90 dana od dana saznanja za razlog za ponavljanje, odnosno objektivni rok od 5 godina od dana konačnosti rešenja.

Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019) je propisano:

„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog,

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,

5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,

6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice, 

7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.

8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,

9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,

10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,

11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog. 

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.

Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.

Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije. 

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. 

Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine“.

S obzirom na navedene odredbe, a da bi se ostvarilo pravo na pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice, u konkretnom slučaju roditelja, iz člana 51. stav 1. tačka 6. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS, pored zahteva i izvoda iz matične knjige umrlih, potrebno je pribaviti uverenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u pogledu ostvarivanja prava na penziju, njenu visinu odnosno primanja novčane naknade za tuđu negu i pomoć.

U pogledu visine iznosa nadležni organ JLS može da propiše i bliže uredi pitanja davanja solidarne pomoći, u skladu sa odredbama zakona i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS.

Članom 114. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno“.

Shodno navedenim odredbama, zaposleni ostvaruje naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada, između ostalog, i zbog odazivanja na poziv državnog organa. Pored navedenog, poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade a u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada. Pored citiranih odredbi, ukazujemo na dva mišljenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-730/2006-02 od 25.8.2006. godine glasi:

„U članu 114. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005 - dalje: Zakon) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalih slučajeva i za vreme odsustvovanja sa rada zbog odazivanja na poziv organa, na čiji se poziv zaposleni odazvao. U članu 114. stavu 2. Zakona utvrđeno je pravo poslodavca na refundiranje isplaćene naknade zarade zaposlenom od organa na čiji poziv se zaposleni odazvao, ako zakonom nije drugačije određeno.“

Relevantno je i mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-00421/2008-02 od 4.5.2008. godine koje glasi:

„Prema tome, u osnov za utvrđivanje visine naknade zarade u slučajevima navedenim u članu 114. Zakona o radu, uzimaju se sva primanja koja čine zaradu, u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona, a koja su u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada, isplaćena zaposlenom.

Imajući u vidu navedeno zaposleni koji nije radio na dan državnog praznika koji je neradni dan ima pravo samo na naknadu zarade, a ne i na zaradu.

U slučaju da je zaposleni radio na dan državnog praznika koji je neradni dan ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 1) Zakona, bez obzira na ugovorenu fiksnu mesečnu zaradu."

U konkretnom slučaju, zaposleni koji smatra da su mu povređena prava može da izjavi žalbu žalbenoj komisiji, a čija nadležnost je utvrđena članom 174. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon). Žalbena komisija je dužna, shodno članu 175. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, da odluči o žalbi u roku od 30 dana od dana njenog prijema.

Članom 40. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019) je propisano:

„Zaposleni ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u skladu sa aktom Vlade“.

Članom 48. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS se predviđa:

„Zaposleni ostvaruju pravo na naknadu troškova službenog puta u zemlji, službenog puta u inostranstvo, troškove rada i boravka na terenu i druge troškove shodnom primenom akta Vlade iz člana 46. ovog ugovora“.

Gore navedeni akt Vlade je Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007, 84/2014, 84/2015), čijim članom 44. je predviđeno:

„Državnom službeniku i namešteniku isplaćuje se naknada troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.

Ako za rad i boravak na terenu nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana, terenski dodatak uvećava se za troškove smeštaja i ishrane: za troškove smeštaja - najviše do iznosa naknade za troškove smeštaja na službenom putovanju u zemlji (član 8. ove uredbe), a za troškove ishrane - najviše za dnevnicu za službeno putovanje u zemlji (član 9. ove uredbe)“.

Shodno članu 43.  Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika rad na terenu jeste rad koji se po prirodi posla vrši izvan službenih prostorija, a na koji se državni službenik ili nameštenik, po nalogu ovlašćenog lica, upućuje da izvrši službeni posao.

Terenski dodatak bi se utvrdio zbog toga što zaposleni duže vreme boravi van svog mesta rada i stanovanja, usled čega je duže odvojen od porodice odnosno utvrdio bi se radi podmirenja nekih dodatnih, nepredviđenih, troškova koje bi zaposleni mogao da ima. Terenski dodatak čini zaradu zaposlenog i podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na zarade. Terenski dodatak se utvrđuje kao drugo primanje zaposlenog, a u skladu sa članom 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, pa stoga i čini zaradu zaposlenog, a u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu.

S obzirom na opisanu prirodu i razloge za utvrđivanje terenskog dodatka vozači, imajući u vidu opis i suštinu njihovog posla, ne ostvaruju pravo na trenski dodatak, a svakako ostvaruju pravo na naknadu troškova službenog puta.

Na osnovu člana 2. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2019 i 89/2019) određeni su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade.

Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:

1) veliki uticaj na životnu sredinu;

2) srednji uticaj na životnu sredinu;

3) mali uticaj na životnu sredinu.

Delatnosti su razvrstane prema kriterijumima iz Priloga koji je sastavni deo Uredbe.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika na velika pravna lica, srednja pravna lica, mala i mikro pravna lica u smislu ove uredbe vrši se shodno zakonu kojim se uređuje računovodstvo. Iznos naknade u smislu ove uredbe utvrđuje se za kalendarsku godinu.

Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima mali negativan uticaj na životnu sredinu iznosi za:

1) velika pravna lica 500.000,00 dinara;

2) srednja pravna lica 125.000,00 dinara;

3) mala pravna lica 50.000 dinara;

4) mikro pravna lica i preduzetnika 5.000,00 dinara.

Delatnost udruženja na osnovu ove Uredbe i Priloga koji je njegov sastavni deo, spada u delatnosti koje imaju mali uticaj na životnu sredinu. U samom Prilogu nalaze se razvrstani pod SEKTOR S - Ostale uslužne delatnosti, šifra delatnosti 94 - delatnost Udruženja.

Savetujemo da udruženja građana pre podnošenja poreske prijave elektronskim putem posredstvom portala LPA, provere u Prilogu Uredbe da li je obuhvaćena šifra delatnosti za koju su registrovani, te ukoliko je to slučaj – da izvrše podnošenje prijave.

Na osnovu podnetih prijava, a pre izrade rešenja, ukoliko postoje određene dileme i posebnosti za specifične slučajeve, LPA može od Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine zatražiti zvanično mišljenje i tumačenje.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa članom 134. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je:

pravno lice i preduzetnik koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, odnosno fizičko lice koje utiče na životnu sredinu;

vlasnik teretnih vozila, odnosno lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji JLS sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.

U skladu sa članom 138. stav 1. Zakona, obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. ovog zakona, dužan je da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19) – plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Članom 2. Uredbe propisani su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika i utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove Uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Stručna služba SKGO ukazuje da je razmatranje u istom smislu bilo, pored ostalog, predmet korespodencije grada Beograda i ministarstva nadležnog za životnu sredinu i da su ova razmatranja posredstvom SKGO, preneta svim JLS u okviru relevantnih Mreža. Sa druge strane, u saradnji sa lokalnim samoupravama, SKGO i dalje uočava da se postupanje po ovom pitanju razlikuje, te je jedan od zaključaka da je u daljem radu na predmetnim propisima (pre svega, Zakonu i Uredbi) potrebno ovo pitanje preciznije urediti (posebno u smislu formulisanja/uređivanja postupanja kod novoosnovanog pravnog lica u pogledu ograničenja od 0,4% ostvarenog prihoda u prethodnoj godini u skladu sa članom 137. Zakona – budući da lice nije ni postojalo u prethodnoj godini).

S tim u vezi, u nastavku iznosimo dva glavna usmerenja u postupanju po ovo pitanju:

• prema stanovištu ministarstva nadležnog za životnu sredinu, u slučaju da je obveznik osnovan u toku perioda za koji se vrši utvrđivanje naknade, podnosi se prijava organu nadležnom za utvrđivanje naknade (i to svim LPA na čijim teritorijama se obavlja delatnost), s obzirom da su ti podaci od uticaja na utvrđivanje naknade. U vezi sa ovim, ministarstvo je iznelo stav da se naknada za odgovarajuću kalendarsku godinu utvrđuje srazmerno periodu obavljanja aktivnosti koje su od uticaja na životnu sredinu. Prilikom popunjavanja prijave obveznik naknade popunjava i podatak o početku obavljanja delatnosti (datum) što je od značaja za donošenje rešenja o utvrđivanju naknade. U ovom slučaju, pretpostavka je da se za referentni prihod u prethodnoj godini posmatra iznos “0 RSD” (nije ga bilo, pravno lice nije obavljalo delatnost) i u odnosu na to, utvrđuje naknada.
• Drugi pravac postupanja uočen kod JLS jeste da se opredeljuju da se za novoosnovane obveznike ne utvrđuje naknada, tj. preovladava stav da ne postoji dovoljan i precizan pravni osnov za utvrđivanje naknade u bilo kom iznosu. Ovo stoga što će pravno lice koje je osnovano 2020. godine – razvrstavanje imati tek po završnom računu za 2020. godinu (u toku 2021. godine), ali ono neće imati prihod iz prethodne godine (u odnosu na koji naknada ne može biti veća od 0,4%). Dalji razlog za ovakav stav je taj što, ukoliko bi se takvim obveznicima utvrdila naknada na pun iznos propisan Uredbom, oni bi bili u nepovoljnijem položaju od obveznika koji imaju prihod čijih 0,4% je manje od propisanog iznosa naknade, a što bi posledično moglo da dovede do žalbi na rešenja i plaćanja troškova.

U prilogu je i dokumentacija  koja može biti značajna i za neka druga pitanja i vezi sa predmetnom naknadom.

ZAHTEV za misljenje Ministarstvo ZS.pdf

ODGOVOR na Zahtev za misljenje.pdf

Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, br. 43/2011, 123/2014 i 88/2019) uređeni su izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana, odnosno političkih subjekata.

Članom 16. ovog zakona, propisano je da se sredstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, poslanike, odnosno odbornike određuju na nivou od 0,105% poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, poreskih prihoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave.

Dakle, visina sredstava za redovan rad političkih stranaka koje se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave, određuje se na nivou od 0,105% planiranih poreskih prihoda budžeta JLS za godinu za koju se budžet donosi (prihodi planirani na grupi konta 71 – Porezi, odnosno u ovom slučaju u odluci o budžetu JLS za 2020. godinu. Ovako utvrđen iznos sredstava se u budžetu jedinice lokalne samouprave planira na rashodnoj strani na ekonomskoj klasifikaciji 481- Dotacije nevladinim organizacijama. 

U skladu sa odredbama člana 17. ovog zakona, raspodela sredstava za finansiranje redovnog rada političkih partija vrši se političkim subjektima koji su osvojili mandate u predstavničkim telima srazmerno broju glasova, obračunatih tako što se broj glasova do 5% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 5% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1.

Političkom subjektu koji je na izborima nastupao kao koalicija sredstva se dele prema koalicionom sporazumu.

Srazmerni deo pripadajućih sredstava, nadležni organ jedinice lokalne samouprave prenosi političkim subjektima svakog meseca, do desetog dana u mesecu za prethodni mesec.

Izborna komisija JLS donosi Izveštaj o sprovedenim izborima za odbornike JLS koji, između ostalog, sadrži broj glasova i mandata koji su osvojile pojedine liste. Na osnovu navedenog izveštaja, nadležna finansijska služba vrši obračun raspodele sredstava na način predviđen članom 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, odnosno srazmerno broju glasova. Dakle, za isplatu je dovoljan izveštaj Izborne komisije i obračun finansijske službe (ne donosi se posebno rešenje za raspodelu sredstava), na osnovu kojeg se sredstva prenose političkim subjektima svakog meseca, do desetog dana u mesecu za prethodni mesec.    

Izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, došlo je do promene koja se odnosi na cenzus, prema kojoj u raspodeli mandata učestvuju sve izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova birača, umesto minimalnih 5% predviđenih u prethodnom zakonskom rešenju.

Međutim, kako odredbe člana 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti nisu menjane, prilikom obračuna raspodele sredstava za osnovicu se uzima broj glasova političkog subjekta, tako što se broj glasova do 5% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 5% koeficijentom 1. 

U nastavku je dat primer načina raspodele sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata nakon sprovedenih izbora u skladu sa trenutno važećim članom 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Primer obračuna raspodele sredstava za redovan rad političkih subjekata:

U JLS održani su izbori. Broj ukupnih glasača je 35.000. Na izborima je učestvovalo pet političkih stranaka.

Stranka 1 je osvojila 13.100 glasova

Stranka 2 je osvojila 15.250 glasova

Stranka 3 je osvojila 4.750 glasova

Stranka 4 je osvojila 1.000 glasova

Stranka 5 je osvojila 900 glasova

Obračun ispod propisanog cenzusa je: 35.000 i 5% = 1.900 glasača.

Obračun iznad propisanog cenzusa je: 35.000 – 1.900 = 33.100 glasača.

Prva tri politička subjekta prelaze cenzus od 5%, a četvrti i peti su ispod cenzusa.

Osnovica za obračun raspodele sredstava utvrđuje se tako što se uzima broj glasova do 5% glasača i množi koeficijentom 1,5 (1.900 x 1,5 = 2.850), a važeći broj glasova iznad 5% množi se koeficijentom 1 (33.100 x 1 = 33.100). Na taj način se dobije osnovica od 35.950 glasova.

Ukupno planirani poreski prihodi budžeta JLS iznose 2.815.000.000,00 dinara. Iznos za raspodelu budžetskih sredstava na političke subjekte koji su prošli cenzus utvrđuje se tako što se planirani poreski prihodi (prihodi planirani na grupi konta 71-Porezi), množe sa 0,105% (2.815.000,00 x 0,105%) i dobije se ukupan godišnji iznos sredstava od 2.955.750,00 dinara (sredstva planirana na rashodnoj strani na aproprijaciji namenjenoj za finansiranje rada političkih partija i na ekonomskoj klasifikaciji 481-Dotacije nevladinim organizacijama).

Raspored sredstava vrši se na osnovu odnosa ukupnog broja glasova onih koji su prešli 5% i ukupnog broja glasova ispod 5% i za utvrđeni indeks se uvećava broj glasova svakog političkog subjekta koji je prešao 5%.

Odnos onih koji su prešli 5% u odnosu na ukupan broj (osnovicu za obračun raspodele sredstava) je:  33.100 : 35.950 = 92,07%

Odnos onih koji nisu prešli 5% u odnosu na ukupan broj (osnovicu za obračun raspodele sredstava) je: 2.850 : 35.950 = 7,93%

Broj glasova onih koji su prešli 5% povećavaju se srazmerno za: 7,93 : 92,07 = 8,613%

Pripadajući iznos sredstava za svaku stranku koja je iznad cenzusa propisanog članom 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, utvrđuje se množenjem broja preračunatih glasova sa iznosom sredstava po jednom glasu. Iznos sredstava po jednom glasu utvrđuje se tako što se ukupno planirani iznos sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata podeli sa ukupnim brojem preračunatih glasova (2.955.750,00 : 35.950 = 82,2183 din/preračunatom glasu).

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je šta se smatra korišćenjem javne površine. Članom 239. propisano je da je najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan u Prilogu 12. ovog zakona. Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata. Dalje je propisano da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje visina naknade u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.
To znači da je odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje plaćanje naknada za korišćenje javne površine, uređeno i na osnovu kojih podataka lokalna poreska administracija utvrđuje naknadu.

Napominjemo da su od 1. januara 2019. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, prestale da važe odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojima se propisuje utvrđivanje lokalnih komunalnih taksi za korišćenje javnih površina.

Postupak davanja na korišćenje javne površine za određene namene, plan postavljanja privremenih objekata, lokacije koje se daju na korišćenje za određene namene, bliže uslove i kriterijume za odabir korisnika utvrđuje jedinica lokalne samouprave svojim aktom.

Da bi se utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina za teritoriju opštine Novi Bečej, vršilo po aktima koji su izdati pre donošenja ovog zakona, potrebno je proveriti da li se ta akta mogu primeniti i na utvrđivanje naknade, odnosno da li su usklađeni sa kriterijumima propisanim odlukom o naknadama.

Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina za teritoriju opštine Novi Bečej treba da bude uređeno koji podaci se dostavljaju nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji za utvrđivanje naknade, tako da organizaciona jedinica koja se bavi dostavljanjem podataka treba da se izjasni da li su njihova akta koja su izdata ranije i po kojima je izvršeno zauzeće javne površine i dalje na snazi i da li sadrže sve elemente od značaja za utvrđivanje naknade.

Pitanje da li se Urbanističko-tehnički uslovi moraju usaglasiti sa Programom postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera, odnosi se na organizacionu jedinicu koja je nadležna za izdavanje tih uslova i izradu Programa i ne spada u delokrug lokalne poreske administracije. Lokalna poreska administracija ima obavezu da po dobijenim podacima izvrši utvrđivanje naknade, pri čemu odlukom mora biti definisano koji podaci im se dostavljaju.

Kod utvrđivanja naknade na osnovu primljenih podataka o korišćenju javne površine i primenom kriterijuma propisanih članom 240. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (prema površini korišćenog prostora, srazmerno vremenu korišćenja tog prostora ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta), lokalna poreska administracija primenjuje cene koje su propisane odlukom o naknadama za poresku godinu.