Питања и одговори

Законом о финансирању локалне самоуправе и посебном одлуком о локалним комуналним таксама, коју доноси скупштина јединице локалне самоуправе, уређено је плаћање локалних комуналних такси на територији јединице локалне самоуправе.
Чланом 11. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је да скупштина јединице локалне самоуправе може уводити локалне комуналне таксе за коришћење, права, предмета и услуга.

У складу са чланом 12. Закона о финансирању локалне самоуправе, обвезник локалне комуналне таксе јесте корисник права, предмета и услуга за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе, а члан 13. прописује да таксена обавеза настаје даном почетка коришћења права, предмета или услуге за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе и таксена обавеза траје док траје коришћење права, предмета или услуге.

Чланом 16. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је да фирма, у смислу овог закона, јесте сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму.

Одлуком скупштине јединице локалне самоуправе утврђују се износи локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору и може бити прописано да се утврђују зависно од:

• регистроване претежне делатности обвезника, односно делатности коју обвезник обавља, предвиђене Законом о финансирању локалне самоуправе и Уредбом о класификацији делатности,
• величине правног лица,
• дела територије, односно зоне у којој се делатност обавља,
• техничко-употребне карактеристике објекта у коме се обавља делатност.

Одлуком скупштине јединице локалне самоуправе уређују се и олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе за истицање фирме на
пословном простору.

Чланом 15а Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је који обвезници не плаћају фирмарину, као и који су највиши износи фирмарине
за одређене категорије обвезника, у зависности од врсте делатности и величине правног лица, у смислу Закона о рачуноводству.

Ставом 1. члана 15а прописано је да предузетници и правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000 динара, не плаћају локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору (у даљем тексту: фирмарина).

Према члану 15а став 4. Закона о финансирању локалне самоуправе, правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.

У наведеном члану Закона о финансирању локалне самоуправе нису побројана микро правна лица, јер је ова категорија правних лица уведена
у Закон о рачуноводству касније, при чему се одредбе Закона о финансирању локалне самоуправе нису мењале након тога. То је чињеница
коју обвезник превасходно истиче у жалби.

У вези могућности утврђивања фирмарине за микро правна лица, у прилогу је Мишљење Министарства финансија из 2014. године, у коме је наведено да се и микро правним лицима може утврђивати фирмарина и у одговору на жалбу може се позвати на ово Мишљење које је обавезујуће за поступање ЛПА, у складу са чланом 11. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Услов за утврђивање фирмарине и микро правним лицима је да у одлуци скупштине јединице локалне самоуправе буде прописан износ фирмарине и за микро правна лица, у складу са наведеним мишљењем.

Навод обвезника у жалби да одлука ЈЛС мора бити у складу са законом није од утицаја на решавање предметне жалбе, већ се по том питању може покренути оцена уставности саме одлуке. ЛПА има обавезу да поступи по одлуци коју је усвојила скупштина ЈЛС. У вези навода жалбе под редним бројем 5, који се односе на процену пореске основице методом парификације или методом унакрсне процене, потребно је у поступку по жалби констатовати да се исти не односе на утврђивање фирмарине, већ се основица утврђује на основу поднете пријаве и расположивих података за предметног обвезника, као и применом елемената прописаних Законом и одлуком ЈЛС.

Правно лице које је поднело жалбу обавља делатност производња електричне енергије, које спада у групу делатности "електропривреда", па у том смислу мишљења смо да се износ фирмарине може прописати до 10 просечних зарада.

У поступку по жалби може се истаћи и позивати се на текстуални део Одлуке, у ком су побројана и микро правна лица.

Напомињемо да је услов за плаћање фирмарине и то да је фирма заиста и истакнута, што значи да у списима предмета треба да се има или пријава обвезника или записник о увиђају са лица места којим се то доказује. Иако обвезник то не оспорава, битно је знати да је и то услов за плаћање фирмарине.

Мисљење Министарства финансија_микро правна лица.пдф

Чланом 3. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/16, 113/17, 113/17 - др. закон, 95/18) пропсиано је да је функционер изанрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Сходно члану 13. став 1. тачка 3. овог закона функционеру у јединици локалне самоуправе престаје функција разрешењем и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа. 

Чланом 14. ст. 1-3. овог закона прописано је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције, да се наведено право може изузетно продужити за још најдуже три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију, односно да право на накнаду плате престаје пре истека рока од три месеца, у случају заснивања радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. У конкретном случају, законски основ за одлазак у пензију испуњен је након престанка функције и у време примања накнаде плате због престанка функције. 

Право на отпремнину изабраним и постављеним лицима у државним органима уређено је чланом 5. Уредбе о накнадама и другим примањима изабраних и постављених лица у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 44/08 - пречишћени текст, 78/12) којим је прописано да изабрана и постављена лица у државним органима остварују право на отпремнину при одласку у пензију, сходном применом одредаба уредбе Владе.

Ако функционеру није престала функција престанком радног односа због одласка у пензију, већ због укидања органа у којем је обављао функцију мишљења смо да исти нема право на отпремнину због одласка у пензију, без обзира на чињеницу да је примао накнаду плате због престанка функције.

У складу са чланом 56. Закона о локалној самоуправи начелника општинске управе, односно управе за поједине области поставља општинско веће, на основу јавног огласа, на пет година. Начелник општинске управе може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Заменик начелника општинске управе се поставља на исти начин и под истим условима као начелник. Руководиоце организационих јединица у управи распоређује начелник.

Чланом 48. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је ,између осталог, да је положај радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности у вези са руковођењем и усклађивањем рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, општинске управе или управе градске општине. У јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика (у даљем тексту: начелник управе).

Даље је у члану 51. истог закона предвиђено да службенику престаје рад на положају: 1) протеком времена на које је постављен; 2) подношењем писмене оставке; 3) ступањем на функцију у државном органу, органу аутономне покрајине или органу јединице локалне самоуправе; 4) укидањем јединице локалне самоуправе, односно градске општине; 5) укидањем органа управе, односно секретаријата Градске управе града Београда; 6) укидањем покрајинског органа, службе или организације; 7) даном навршења 65. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања; 8) ако му радни однос престане његовим писменим отказом; 9) разрешењем; 10) укидањем положаја.

Дакле, начелнику општинске управе не престаје рад на положају верификацијом мандата одборника новог сазива скупштине локалне самоуправе.

У члану 38. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђено је, између осталог, да запослени у органу власти који омогући приступ информацији од јавног значаја за коју се не може ограничити приступ на основу чл. 9. и 14. овог закона, као и информацији за коју је орган власти већ омогућио приступ на основу овог закона, не може се због тога позвати на одговорност, нити трпети штетне последице, под условом да информација указује на постојање корупције, прекорачење овлашћења, нерационално располагање јавним средствима и незаконити акт или поступање органа власти. Право на заштиту из става 4. овог члана има запослени под условом да је имао разлога да верује у тачност информације, да није тражио нити примио неку корист у вези са омогућавањем приступа информацији, као и да је пре него што је омогућио приступ информацији, обавестио о неправилностима надлежно лице у органу власти, које није предузело мере за решавање неправилности.

Запослени који омогући приступ информацији од јавног значаја у складу са наведеним одредбама, може бити награђен од стране органа власти у којем је запослен.

Међутим, што се награђивања запослених тиче, чланом 17. и 43. Закона о буџету Републике Србије за 2020. годину прописано је да се у буџетској 2020. години, неће вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду, предвиђени посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије, локалне власти и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.

Што се накнаде за рад лица одређеног за поступање по захтевима за приступ ИЈЗ тиче напоменули бисмо и то да је Стална конференција градова и општина у претходном периоду израдила моделе правилника о организацији и систематизацији радних места у јединицама локалне самоуправе. У једном од тих модела предвиђено је радно место Послови поступања по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, за које је предложено и разврставање у одређено звање. У том смислу, службенику који је распоређен на тим пословима утврдили би се коефицијенти за обрачун и исплату плате у складу са звањем за то радно место.

Према одредбама Закона о општем управном поступку („Сл. гласник 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење) орган по службеној дужности или на захтев странке може покренути поступак по ванредним правним лековима, укључујући и понављање поступка. 

Понављање поступка дефинисано је одредбама из чланова 176-182. Закона о општем управном поступку.

У члану 176. наведени су разлози за понављање поступка:

(1) Поступак који је окончан решењем против којег не може да се изјави жалба (коначно решење) понавља се:

1) ако се сазна за нове чињенице или стекне могућност да се изведу нови докази који би, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до друкчијег решења;

2) ако се решење повољно по странку заснива на неистинитим тврдњама странке којима је овлашћено службено лице доведено у заблуду;

3) ако је решење донело неовлашћено лице, или је поступак водило или у њему одлучивало неовлашћено лице или лице које је морало бити изузето;

4) ако колегијални орган није одлучивао у прописаном саставу или ако за решење није гласала прописана већина чланова колегијалног органа;

5) ако лицу које је могло да има својство странке није пружена прилика да учествује у поступку;  

6) ако странка није била заступана сагласно закону;

7) ако странци или другом учеснику у поступку није омогућено да прати ток поступка сагласно члану 55. овог закона;

8) ако је решење донето на основу лажне исправе или лажног исказа сведока или вештака или као последица другог кривичног дела;

9) ако се решење заснива на пресуди суда или одлуци другог органа која је касније правноснажно преиначена, укинута или поништена;

10) ако је надлежни орган накнадно и у битним тачкама друкчије правноснажно одлучио о претходном питању на коме је решење засновано;

11) ако је Уставни суд у истој управној ствари, у поступку по уставној жалби утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом, а истовремено није поништио оспорено решење;

12) ако је Европски суд за људска права у истој управној ствари накнадно утврдио да су права или слободе подносиоца представке повређена или ускраћена.

(2) Разлози из става (1) тач. 1), 3), 5) и 7) овог члана могу бити разлог за понављање поступка на захтев странке само ако није без своје кривице могла да их изнесе у ранијем поступку.

(3) Разлози из става (1) тач. 3)-7) овог члана не могу бити разлози за понављање поступка ако их је странка без успеха изнела у ранијем поступку.

У одредбама из члана 177. „Иницијатива за понављање поступка“ предвиђено је да странка и орган који је донео коначно решење могу поновити поступак. Дакле, чланом 177. је прописано да: 

"Понављање поступка може да захтева странка.

Орган који је донео коначно решење може да понови поступак по службеној дужности."

Када су у питању рокови, они су предвиђени у члану 178. 

(1) Странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања за разлог за понављање, односно у року од шест месеци од објављивања одлуке Уставног суда или Европског суда за људска права у "Службеном гласнику Републике Србије".

(2) Исти рокови важе и ако се поступак понавља по службеној дужности.

(3) Када истекне пет година од када је странка обавештена о коначном решењу, више не може да се захтева понављање поступка, нити орган може да понови поступак по службеној дужности.

Имајући у виду да, је странка поднела два захтева за доделу бесплатног седишта за исто дете и да је о истом чињеничном стању позитивно одлучено у два различита поступка, уколико су решења постала коначна, мишљења смо да се орган може позвати на члан 176.  ст. 1. тачка 1) у којој је сазнао за нове чињенице или се стекне могућност да се изведу нови докази, који су, сами или у вези са раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до другачијег решења.

У овој конкретној ситуацији, орган може покренути по службеној дужности поступак и поништити једно од два решења, под претпоставком да није истекао субјективни рок од 90 дана од дана сазнања за разлог за понављање, односно објективни рок од 5 година од дана коначности решења.

Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019) је прописано:

„Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,

3) здравствене рехабилитације запосленог,

4) настанка теже инвалидности запосленог,

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице, 

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,

9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,

10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,

11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. 

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије. 

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. 

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године“.

С обзиром на наведене одредбе, а да би се остварило право на помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице, у конкретном случају родитеља, из члана 51. став 1. тачка 6. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, поред захтева и извода из матичне књиге умрлих, потребно је прибавити уверење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у погледу остваривања права на пензију, њену висину односно примања новчане накнаде за туђу негу и помоћ.

У погледу висине износа надлежни орган ЈЛС може да пропише и ближе уреди питања давања солидарне помоћи, у складу са одредбама закона и Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС.

Чланом 114. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано:

„Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа.

Послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде из става 1. овог члана у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног органа, од органа на чији се позив запослени одазвао, ако законом није друкчије одређено“.

Сходно наведеним одредбама, запослени остварује накнаду зараде за време одсуствовања са рада, између осталог, и због одазивања на позив државног органа. Поред наведеног, послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде а у случају одсуствовања запосленог са рада. Поред цитираних одредби, указујемо на два мишљења Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, бр. 011-00-730/2006-02 од 25.8.2006. године гласи:

„У члану 114. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005 и 61/2005 - даље: Закон) прописано је да запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде за претходна три месеца, у складу са општим актом и уговором о раду, између осталих случајева и за време одсуствовања са рада због одазивања на позив органа, на чији се позив запослени одазвао. У члану 114. ставу 2. Закона утврђено је право послодавца на рефундирање исплаћене накнаде зараде запосленом од органа на чији позив се запослени одазвао, ако законом није другачије одређено.“

Релевантно је и мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-00421/2008-02 од 4.5.2008. године које гласи:

„Према томе, у основ за утврђивање висине накнаде зараде у случајевима наведеним у члану 114. Закона о раду, узимају се сва примања која чине зараду, у складу са чланом 105. став 3. Закона, а која су у претходна три месеца, пре месеца у коме је запослени започео да користи одсуство са рада, исплаћена запосленом.

Имајући у виду наведено запослени који није радио на дан државног празника који је нерадни дан има право само на накнаду зараде, а не и на зараду.

У случају да је запослени радио на дан државног празника који је нерадни дан има право на увећану зараду у складу са чланом 108. став 1. тачка 1) Закона, без обзира на уговорену фиксну месечну зараду."

У конкретном случају, запослени који сматра да су му повређена права може да изјави жалбу жалбеној комисији, а чија надлежност је утврђена чланом 174. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон и 95/2018 - др. закон). Жалбена комисија је дужна, сходно члану 175. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема.

Чланом 40. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019) је прописано:

„Запослени има право на накнаду трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) у складу са актом Владе“.

Чланом 48. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС се предвиђа:

„Запослени остварују право на накнаду трошкова службеног пута у земљи, службеног пута у иностранство, трошкове рада и боравка на терену и друге трошкове сходном применом акта Владе из члана 46. овог уговора“.

Горе наведени акт Владе је Уредба о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника ("Сл. гласник РС", бр. 98/2007, 84/2014, 84/2015), чијим чланом 44. је предвиђено:

„Државном службенику и намештенику исплаћује се накнада трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) која износи 3% просечне месечне зараде запосленог у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

Ако за рад и боравак на терену нису обезбеђени бесплатни смештај и исхрана, теренски додатак увећава се за трошкове смештаја и исхране: за трошкове смештаја - највише до износа накнаде за трошкове смештаја на службеном путовању у земљи (члан 8. ове уредбе), а за трошкове исхране - највише за дневницу за службено путовање у земљи (члан 9. ове уредбе)“.

Сходно члану 43.  Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника рад на терену јесте рад који се по природи посла врши изван службених просторија, а на који се државни службеник или намештеник, по налогу овлашћеног лица, упућује да изврши службени посао.

Теренски додатак би се утврдио због тога што запослени дуже време борави ван свог места рада и становања, услед чега је дуже одвојен од породице односно утврдио би се ради подмирења неких додатних, непредвиђених, трошкова које би запослени могао да има. Теренски додатак чини зараду запосленог и подлеже обавези плаћања пореза и доприноса на зараде. Теренски додатак се утврђује као друго примање запосленог, а у складу са чланом 120. став 1. тачка 4. Закона о раду, па стога и чини зараду запосленог, а у смислу члана 105. став 3. Закона о раду.

С обзиром на описану природу и разлоге за утврђивање теренског додатка возачи, имајући у виду опис и суштину њиховог посла, не остварују право на тренски додатак, а свакако остварују право на накнаду трошкова службеног пута.

На основу члана 2. Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада (“Сл. гласник РС”, број 86/2019 и 89/2019) одређени су критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника утврђују се у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде.

Под претежном делатношћу, у смислу ове уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Према степену негативног утицаја на животну средину активности правних лица и предузетника деле се према делатности на оне које имају:

1) велики утицај на животну средину;

2) средњи утицај на животну средину;

3) мали утицај на животну средину.

Делатности су разврстане према критеријумима из Прилога који је саставни део Уредбе.

У случају да једно правно лице или предузетник обавља активност на територији више јединица локалне самоуправе, накнаду за заштиту и унапређивање животне средине, обрачунату у складу са чланом 3. Уредбе плаћа тако што се укупан износ тако обрачунате накнаде дели укупним бројем јединица локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност.

Разврставање правних лица и предузетника на велика правна лица, средња правна лица, мала и микро правна лица у смислу ове уредбе врши се сходно закону којим се уређује рачуноводство. Износ накнаде у смислу ове уредбе утврђује се за календарску годину.

Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за правна лица и предузетнике чија активност у оквиру делатности има мали негативан утицај на животну средину износи за:

1) велика правна лица 500.000,00 динара;

2) средња правна лица 125.000,00 динара;

3) мала правна лица 50.000 динара;

4) микро правна лица и предузетника 5.000,00 динара.

Делатност удружења на основу ове Уредбе и Прилога који је његов саставни део, спада у делатности које имају мали утицај на животну средину. У самом Прилогу налазе се разврстани под СЕКТОР С - Остале услужне делатности, шифра делатности 94 - делатност Удружења.

Саветујемо да удружења грађана пре подношења пореске пријаве електронским путем посредством портала ЛПА, провере у Прилогу Уредбе да ли је обухваћена шифра делатности за коју су регистровани, те уколико је то случај – да изврше подношење пријаве.

На основу поднетих пријава, а пре израде решења, уколико постоје одређене дилеме и посебности за специфичне случајеве, ЛПА може од Министарства надлежног за заштиту животне средине затражити званично мишљење и тумачење.

Обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине у складу са чланом 134. Закона о накнадама за коришћење јавних добара је:

правно лице и предузетник које обавља одређене активности које утичу на животну средину, односно физичко лице које утиче на животну средину;

власник теретних возила, односно лица која обављају транспорт нафте и нафтних деривата, односно сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију на територији ЈЛС са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију.

У складу са чланом 138. став 1. Закона, обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине из члана 134. став 1. овог закона, дужан је да поднесе пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде органу јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода до 31. јула сваке године за коју се утврђује накнада.

У случају да једно правно лице или предузетник обавља активност на територији више јединица локалне самоуправе, накнаду за заштиту и унапређивање животне средине, обрачунату у складу са чланом 3. Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада (“Сл. гласник РС”, бр. 86/19 и 89/19) – плаћа тако што се укупан износ тако обрачунате накнаде дели укупним бројем јединица локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност.

Чланом 2. Уредбе прописани су критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника и утврђују се у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде. Под претежном делатношћу, у смислу ове Уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Стручна служба СКГО указује да је разматрање у истом смислу било, поред осталог, предмет коресподенције града Београда и министарства надлежног за животну средину и да су ова разматрања посредством СКГО, пренета свим ЈЛС у оквиру релевантних Мрежа. Са друге стране, у сарадњи са локалним самоуправама, СКГО и даље уочава да се поступање по овом питању разликује, те је један од закључака да је у даљем раду на предметним прописима (пре свега, Закону и Уредби) потребно ово питање прецизније уредити (посебно у смислу формулисања/уређивања поступања код новооснованог правног лица у погледу ограничења од 0,4% оствареног прихода у претходној години у складу са чланом 137. Закона – будући да лице није ни постојало у претходној години).

С тим у вези, у наставку износимо два главна усмерења у поступању по ово питању:

• према становишту министарства надлежног за животну средину, у случају да је обвезник основан у току периода за који се врши утврђивање накнаде, подноси се пријава органу надлежном за утврђивање накнаде (и то свим ЛПА на чијим територијама се обавља делатност), с обзиром да су ти подаци од утицаја на утврђивање накнаде. У вези са овим, министарство је изнело став да се накнада за одговарајућу календарску годину утврђује сразмерно периоду обављања активности које су од утицаја на животну средину. Приликом попуњавања пријаве обвезник накнаде попуњава и податак о почетку обављања делатности (датум) што је од значаја за доношење решења о утврђивању накнаде. У овом случају, претпоставка је да се за референтни приход у претходној години посматра износ “0 РСД” (није га било, правно лице није обављало делатност) и у односу на то, утврђује накнада.
• Други правац поступања уочен код ЈЛС јесте да се опредељују да се за новоосноване обвезнике не утврђује накнада, тј. преовладава став да не постоји довољан и прецизан правни основ за утврђивање накнаде у било ком износу. Ово стога што ће правно лице које је основано 2020. године – разврставање имати тек по завршном рачуну за 2020. годину (у току 2021. године), али оно неће имати приход из претходне године (у односу на који накнада не може бити већа од 0,4%). Даљи разлог за овакав став је тај што, уколико би се таквим обвезницима утврдила накнада на пун износ прописан Уредбом, они би били у неповољнијем положају од обвезника који имају приход чијих 0,4% је мање од прописаног износа накнаде, а што би последично могло да доведе до жалби на решења и плаћања трошкова.

У прилогу је и документација  која може бити значајна и за нека друга питања и вези са предметном накнадом.

ЗАХТЕВ за мисљење Министарство ЗС.пдф

ОДГОВОР на Захтев за мисљење.пдф

Законом о финансирању политичких активности („Службени гласник РС“, бр. 43/2011, 123/2014 и 88/2019) уређени су извори и начин финансирања, евиденција и контрола финансирања политичких активности политичких странака, коалиција и група грађана, односно политичких субјеката.

Чланом 16. овог закона, прописано је да се средства из јавних извора која се обезбеђују за финансирање редовног рада политичких субјеката чији су кандидати изабрани за народне посланике, посланике, односно одборнике одређују на нивоу од 0,105% пореских прихода буџета Републике Србије, пореских прихода буџета аутономне покрајине, односно пореских прихода буџета јединице локалне самоуправе.

Дакле, висина средстава за редован рад политичких странака које се финансирају из буџета јединице локалне самоуправе, одређује се на нивоу од 0,105% планираних пореских прихода буџета ЈЛС за годину за коју се буџет доноси (приходи планирани на групи конта 71 – Порези, односно у овом случају у одлуци о буџету ЈЛС за 2020. годину. Овако утврђен износ средстава се у буџету јединице локалне самоуправе планира на расходној страни на економској класификацији 481- Дотације невладиним организацијама. 

У складу са одредбама члана 17. овог закона, расподела средстава за финансирање редовног рада политичких партија врши се политичким субјектима који су освојили мандате у представничким телима сразмерно броју гласова, обрачунатих тако што се број гласова до 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1,5, а број гласова преко 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1.

Политичком субјекту који је на изборима наступао као коалиција средства се деле према коалиционом споразуму.

Сразмерни део припадајућих средстава, надлежни орган јединице локалне самоуправе преноси политичким субјектима сваког месеца, до десетог дана у месецу за претходни месец.

Изборна комисија ЈЛС доноси Извештај о спроведеним изборима за одборнике ЈЛС који, између осталог, садржи број гласова и мандата који су освојиле поједине листе. На основу наведеног извештаја, надлежна финансијска служба врши обрачун расподеле средстава на начин предвиђен чланом 17. Закона о финансирању политичких активности, односно сразмерно броју гласова. Дакле, за исплату је довољан извештај Изборне комисије и обрачун финансијске службе (не доноси се посебно решење за расподелу средстава), на основу којег се средства преносе политичким субјектима сваког месеца, до десетог дана у месецу за претходни месец.    

Изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, дошло је до промене која се односи на цензус, према којој у расподели мандата учествују све изборне листе које су добиле најмање 3% гласова бирача, уместо минималних 5% предвиђених у претходном законском решењу.

Међутим, како одредбе члана 17. Закона о финансирању политичких активности нису мењане, приликом обрачуна расподеле средстава за основицу се узима број гласова политичког субјекта, тако што се број гласова до 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1,5, а број гласова преко 5% коефицијентом 1. 

У наставку је дат пример начина расподеле средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката након спроведених избора у складу са тренутно важећим чланом 17. Закона о финансирању политичких активности.

Пример обрачуна расподеле средстава за редован рад политичких субјеката:

У ЈЛС одржани су избори. Број укупних гласача је 35.000. На изборима је учествовало пет политичких странака.

Странка 1 је освојила 13.100 гласова

Странка 2 је освојила 15.250 гласова

Странка 3 је освојила 4.750 гласова

Странка 4 је освојила 1.000 гласова

Странка 5 је освојила 900 гласова

Обрачун испод прописаног цензуса је: 35.000 и 5% = 1.900 гласача.

Обрачун изнад прописаног цензуса је: 35.000 – 1.900 = 33.100 гласача.

Прва три политичка субјекта прелазе цензус од 5%, а четврти и пети су испод цензуса.

Основица за обрачун расподеле средстава утврђује се тако што се узима број гласова до 5% гласача и множи коефицијентом 1,5 (1.900 x 1,5 = 2.850), а важећи број гласова изнад 5% множи се коефицијентом 1 (33.100 x 1 = 33.100). На тај начин се добије основица од 35.950 гласова.

Укупно планирани порески приходи буџета ЈЛС износе 2.815.000.000,00 динара. Износ за расподелу буџетских средстава на политичке субјекте који су прошли цензус утврђује се тако што се планирани порески приходи (приходи планирани на групи конта 71-Порези), множе са 0,105% (2.815.000,00 x 0,105%) и добије се укупан годишњи износ средстава од 2.955.750,00 динара (средства планирана на расходној страни на апропријацији намењеној за финансирање рада политичких партија и на економској класификацији 481-Дотације невладиним организацијама).

Распоред средстава врши се на основу односа укупног броја гласова оних који су прешли 5% и укупног броја гласова испод 5% и за утврђени индекс се увећава број гласова сваког политичког субјекта који је прешао 5%.

Однос оних који су прешли 5% у односу на укупан број (основицу за обрачун расподеле средстава) је:  33.100 : 35.950 = 92,07%

Однос оних који нису прешли 5% у односу на укупан број (основицу за обрачун расподеле средстава) је: 2.850 : 35.950 = 7,93%

Број гласова оних који су прешли 5% повећавају се сразмерно за: 7,93 : 92,07 = 8,613%

Припадајући износ средстава за сваку странку која је изнад цензуса прописаног чланом 17. Закона о финансирању политичких активности, утврђује се множењем броја прерачунатих гласова са износом средстава по једном гласу. Износ средстава по једном гласу утврђује се тако што се укупно планирани износ средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката подели са укупним бројем прерачунатих гласова (2.955.750,00 : 35.950 = 82,2183 дин/прерачунатом гласу).

Законом о накнадама за коришћење јавних добара прописано је шта се сматра коришћењем јавне површине. Чланом 239. прописано је да је највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан у Прилогу 12. овог закона. Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као и техничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката. Даље је прописано да се актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује висина накнаде у складу са ст. 1. и 2. овог члана, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.
То значи да је одлуком скупштине јединице локалне самоуправе којом се уређује плаћање накнада за коришћење јавне површине, уређено и на основу којих података локална пореска администрација утврђује накнаду.

Напомињемо да су од 1. јануара 2019. године, када је почео да се примењује Закон о накнадама за коришћење јавних добара, престале да важе одредбе Закона о финансирању локалне самоуправе којима се прописује утврђивање локалних комуналних такси за коришћење јавних површина.

Поступак давања на коришћење јавне површине за одређене намене, план постављања привремених објеката, локације које се дају на коришћење за одређене намене, ближе услове и критеријуме за одабир корисника утврђује јединица локалне самоуправе својим актом.

Да би се утврђивање накнаде за коришћење јавних површина у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара и Одлуком о накнадама за коришћење јавних површина за територију општине Нови Бечеј, вршило по актима који су издати пре доношења овог закона, потребно је проверити да ли се та акта могу применити и на утврђивање накнаде, односно да ли су усклађени са критеријумима прописаним одлуком о накнадама.

Одлуком о накнадама за коришћење јавних површина за територију општине Нови Бечеј треба да буде уређено који подаци се достављају надлежној локалној пореској администрацији за утврђивање накнаде, тако да организациона јединица која се бави достављањем података треба да се изјасни да ли су њихова акта која су издата раније и по којима је извршено заузеће јавне површине и даље на снази и да ли садрже све елементе од значаја за утврђивање накнаде.

Питање да ли се Урбанистичко-технички услови морају усагласити са Програмом постављања и уклањања мањих монтажних објеката привременог карактера, односи се на организациону јединицу која је надлежна за издавање тих услова и израду Програма и не спада у делокруг локалне пореске администрације. Локална пореска администрација има обавезу да по добијеним подацима изврши утврђивање накнаде, при чему одлуком мора бити дефинисано који подаци им се достављају.

Код утврђивања накнаде на основу примљених података о коришћењу јавне површине и применом критеријума прописаних чланом 240. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (према површини коришћеног простора, сразмерно времену коришћења тог простора или према техничко-употребним карактеристикама објекта), локална пореска администрација примењује цене које су прописане одлуком о накнадама за пореску годину.