Питања и одговори

Имајући у виду да су одржани локални избори у претходном периоду, мишљења сам да нови скупштински сазив, треба да донесе и нову Одлуку о формирању Општинског штаба, сходно Закону.

Чланом 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

“У звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника, службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.”

Напредовање на више извршилачко место је уређено одредбама члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који гласи:

“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена “истиче се”, ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена “истиче се” може, и ако испуњава услове везано за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена “истиче се”.”

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена “добар”.

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.”

Потребно је напоменути да, у складу са чланом 133ђ, непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Дакле, службеник који је накнадно стекао високо образовање и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца може бити распоређен у звању млађег саветника уколико испуњава услове за рад на том радном месту и услове за напредовање из цитираног члана 133е Закона, као и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до распоређивања.

Чланом 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да  уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.

Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности.

У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.

По истеку горе наведених рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.

Дакле, Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да у наведеним случајевима Веће може поставити вршиоца дужности. Вршилац дужности може бити само службеник који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, а који се по истеку, чланом 59., дефинисаних рокова распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења. Законским одредбама нису даље прописане ситуације, попут предметне да ниједан службеник не жели да буде постављен за вршиоца дужности.

Чланом 27. Закона о локалној самоуправи је прописано:

„Органи општине су: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа“.

Члановима 54. и 55. Закона о локалној самоуправи је прописано да општинском управом, као јединственим органом, руководи начелник односно да кад се општинска управа организује у више управа, радом управе руководи начелник.

Наведене одредбе не остављају места недоумици да ли општинска управе може да буде без начелника. Начелник општинске управе је законска категорија и начелник руководи управом као органом општине.

Почетак поступка принудне наплате пореза и споредних пореских давања прописан је одредбама члана 77. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у случајевима када порески обвезник није измирио обавезе по основу јавних прихода и споредних пореских давања у року из члана 71. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Чланом 71. став 2.  оставља се могућност пореском обвезнику који у целости или делимично није о доспелости измирио дуг по основу јавних прихода, односно споредна пореска давања да у року од пет дана од дана пријема опомене измири своја дуговања са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате обавеза наведених у опомени.

Уредно достављеном опоменом за доспели неплаћени порез и споредна пореска давања даје се могућност пореском обвезнику да у законом прописаном року измири дуговани порез као и  да са надлежном ЛПА усагласи стања ако се не слаже а износом дугованог пореза из опомене.

Уколико се порески обвезник не појави са примедбама на стање дугованог пореза из опомене или  уколико не измири предметни порез, сматра се да се порески обвезник сложио са износом дугованог пореза у опомени и да је дуг неспорно утврђен и да су се стекли услови за почетак принудне наплате.

С друге стране обавеза је пореског органа да у пореском рачуноводству има тачна и ажурна стања по основу изворних јавних прихода за које је дата опомена пореском обвезнику као и да по службеној дужности води рачуна о апсолутној застарелости.

Пореска управа почиње поступак принудне наплате пореза, односно споредних пореских давања, доношењем решења о принудној наплати.

Обвезник може истаћи захтев за утврђивање застарелости у било којој фази пореског поступка, при чему се о застарелости одлучује пореским управним актом посматрајући стање на картицама пореског обвезника у пореском рачуноводству на дан достављања захтева о престанку пореске обавезе по основу застарелости.

Приликом утврђивања права на застарелост за наплату пореског дуга мора се имати у виду да се сваком уплатом прво намирују најстарија дуговања и то према прописаном редоследу намирења (чл. 70. ZPPPA).

Закон о пореском поступку и пореској администрацији није оставио могућност избора на која дуговања и које пореске обавезе ће се односити појединачна уплата пореског обвезника, већ је јасно и прецизно дефинисао редослед намирења пореских обавеза приликом уплате.

У конкретном случају то значи, ако је након започетог поступка принудне наплате обвезник доставио захтев за престанак пореске  обавезе по основу застарелости, захтев ћете размотрити и одлучити узимајући у обзир и уплате које су се десиле у поступку принудне наплате, до дана подношења захтева.

Поступак наплате је део пореског поступка који се односи на администрирање јавних приходе. Дакле, након утврђивања јавних прихода, врши се њихова наплата /редовна или принудна/. Почетку поступка принудне наплате претходи издавање и уредно достављање опомене за доспели неплаћени порез и споредна пореска давања (чл.71. став 2. ZPPPA). Члан 77. ZPPPA дефинише почетак поступка принудне наплате, дакле ако порески обвезник не плати порез, односно споредно пореско давање у износу И року из опомене или уколико порески обвезник достави захтев за одлагање плаћања дугованог пореза на рате док се не одлучи о захтеву (чл.77. став 6 ZPPPA), почиње поступак принудне наплате доношењем решења.

Према наведеном, покретању поступка принудне наплате не претходи сачињавање “записника о вођењу поступка”.

Обзиром да се ситуација односи на поступак који се пред првостепеним органом води од 2016. године и где је решењем другостепеног органа поништено првостепено решење и поступак враћен на поновни поступак и одлучивање потребно је пре самог доношења одлуке проверити какав је налог дат другостепеним решењем, односно који су били разлози за поништај.

Према одредбама Закона о општем управном поступку код доношења новог решења првостепени орган је у обавези да поступи сагласно ставовима из решења другостепеног органа.

Када је у питању умањење тржишне вредности неизграђеног грађевинском земљишта из члана 7. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, односно да ли се у трошак прибављања урачунавају и трошкови ранијих корисника, неопходно је узети у обзир одредбе овог прописа који је последњим изменама и допунама предвидео нека умањења и по овом основу.

Тако, члан 5. Закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, који је сада члан 7. став 1. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, гласи:

“Висина накнаде за конверзију, без обзира где се непокретност налази, умањује се када лице из члана 1. став 2. (субјект конверзије уз накнаду) овог закона достави извештај вештака економске или грађевинске струке, са списка овлашћених судских вештака, којим се утврђује да су то лице и/или ранији корисници, односно његови правни претходници на том земљишту имали трошкове прибављања права коришћења на катастарској парцели за коју је поднет захтев за конверзију (трошкови експропријације, административног преноса, трошкови ремедијације, трошкови ревитализације, расељавања, финансирања израде планске документације, и други стварни трошкови).”

Ове одредбе Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду односе се на захтеве који су поднети након ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (Закон објављен 4. фебруара у Сл. гласнику број 9).

За све друге захтеве који су поднети до тог датума примењује се самостални члан Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (члан 11.) којим је прописано да ће се поступци започети до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, уз накнаду окончати према прописима који су важили у тренутку подношења захтева.

Обзиром да се у овом конкретном случају ради о захтеву који је поднет 2016. године, мишљења смо да се умањење по основу трошкова прибављања неке непокретности, а који трошкови нису трошкови подносиоца захтева, већ трошкови ранијег корисника, не може вршити, већ се морају применити само основи умањења из Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту ("Службени гласник РС, број 64/15).

Поступајући првостепени орган има могућност да провери да ли постоји неки други основ за умањење тржишне цене грађевинског земљишта, али само из Закона који је важио у тренутку подношења захтева.

Законом о озакоњењу објеката (“Службени гласник РС, 96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС”), чланом 10. прописано је да предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, притом се под одговарајућим правом сматра право својине на објекту, односно право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини.

На основу утврђеног права власника нелегално изграђеног објекта поступајући првостепени орган спроводи поступак озакоњења.

Дакле, битан елеменат за поступак озакоњења је поседовање одговарајућег права власника објекта.

Чланом 34. став 7. Закона о озакоњењу прописано је шта решење о озакоњењу обавезно садржи:

• констатацију да се тим решењем врши озакоњење незаконито изграђеног објекта, дела објекта, односно незаконито изведених радова;
• назив, односно име и презиме власника објекта коме се издаје решење о озакоњењу, са назнаком седишта, односно адресе;
• податке о објекту који је предмет озакоњења, са основним подацима о његовој намени, врсти, габариту, спратности, нето и БРГП и ознаку локације на којој се налази (катастарска парцела, катастарска општина, улица и кућни број ако је одређен, општина, односно град);
• име, презиме и број лиценце предузетника или назив привредног друштва, односно другог правног лица, које је израдило извештај о затеченом стању објекта и име, презиме и број лиценце одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова;
• констатацију да је извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова саставни део решења о озакоњењу; 
• доказ о плаћеној такси за озакоњење.

Чланом 141. Закона о општем управном поступку између осталог прописано је да решење у управном поступку обавезно садржи назив и адресу органа који доноси решење и пропис о његовој надлежности, број и датум решења, лично име или назив странке и њених заступника и њихово пребивалиште или седиште и кратко назначење предмета поступка.

Стога, основан је захтев надлежног катастра у погледу садржине самог решења о озакоњењу, јер да би се неко решење могло спровести у катастру неопходно је да су у решењу наведени подаци о власнику нелегално изграђеног објекта.

Само решење које поседује све податке може бити исправа подобна за укњижбу права својине на тако озакоњеном објекту у корист лица власника нелегално изграђеног објекта.

Према одредбама члана 2. Закона о порезима на имовину, порез се плаћа на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на: 1) право својине, односно право својине на земљишту површине преко 10 ари; 2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица; 3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта.

Непокретностима, у смислу овог Закона сматрају се: 1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго; 2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице (које води, односно које не води пословне књиге), које је на непокретности на територији Републике Србије ималац права, корисник или држалац, из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. и 2а овог закона.

У складу са чланом 5. овог закона, основица пореза на имовину за непокретност пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом.

Према одредбама члана 6. вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената: 1) корисна површина; 2) просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.

Корисна површина је: 1) за земљиште – његова укупна површина, укључујући површину под објектом; 2) за објекат – збир подних површина између унутрашњих страна ободних зидова објекта.

Према томе, када је предмет опорезивања порезом на имовину, право својине на земљишту површине преко 10 ари, реч је о површини земљишта које представља физичку целину, независно од врсте земљишта (грађевинско, пољопривредно, шумско и друго) и да ли земљиште као физичку целину чини једна или више катастарских парцела, односно њихових делова или броја пореских обвезника на земљишту које је предмет опорезивања (предмет опорезивања опредељује површина земљишта преко 10 ари, а не број пореских обвезника за то земљиште). 

Ако је порески обвезник власник земљишта, који чине катастарске парцеле које појединачно имају површину мању од 10 ари, а међусобно се граниче, у том случају предметне катастарске парцеле представљају посебну физичку целину, не сабира се њихова површина у различитим јединицама локалне самоуправе или зонама, и при томе предмет опорезивања на имовину је само земљиште површине преко 10 ари.

Члан 68. Закону о планирању и изградњи гласи: "Исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, спајање суседних парцела на којима је исто лице власник или дугорочни закупац на основу ранијих прописа, као и образовање већег броја грађевинских парцела према планираној или постојећој изграђености односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, врши се на основу елабората геодетских радова".

Такође, Законом је предвиђено да пре израде елабората власник парцеле решава имовинско-правне односе, што у преводу значи да је у обавези да део суседне парцеле купи од власника било да је реч о јавној или приватној својини.

Сагласност правобраниоца, као заступника града/општине потребна је само ако је власник суседне парцеле јединица локалне самоуправе.

У ситуацији када не posttoji ни један елеменат исправке границе парцеле јер још увек није израђен елаборат, може се путем скице планиране парцелације (или исправке границе парцеле) око које би се сложиле све странке у поступку, утврдити у одговарајућим мерама и границама тачна површина суседне парцеле која је потребна како би се успоставила исправка границе.

Геореференцирана скица је основ за почетак решавања имовинско-правних односа између подносиоца захтева за исправку границе парцеле и власника суседне парцеле а свако евентуално одступање до којег може доћи касније би се решавало изменом (анексом) основног уговора између странака у поступку.

С обзиром да је изменама планског акта дошло до промене намене поменутог земљишта где је предметна парцела из режима пољопривредног земљишта прешла у режим грађевинског земљишта, мишљења смо да су се стекли услови за упис јавне својине општине, сагласно члану 102. Закона о планирању и изградњи. 

Пре подношења захтева неопходно је да општина, уколико катастар не спроведе промену по службеној дужности, поднесе захтев за промену намене, након чега се стичу услови за примену члана 102. Закона о планирању и изградњи.

Према одредбама Закона о планирању и изградњи надлежни катастар спроводи упис јавне својине ЈЛС на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту по службеној дужности.

Уколико катастар не одради свој део посла по службеној дужности, одмах након евидентирања промене намене предметне парцеле у катастру, предлажемо да се поднесе захтев за упис права јавне својине.

Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС“, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - др. закон и 10/2019) прописано је следеће:

“У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година.

Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења Интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.”

Према важећем закону, полазак у први разред основне школе не може се одлагати два пута.

Финансирање редовног рада политичких странака нема везе са датумом одржавања избора, већ датумом конституисања скупштине општине/града.

Дакле, уплата средстава политичким станкама који нису “ушли” у нов сазив локалног парламента обрачунава се сразмерно броју дана у месецу пре дана конституисања новог сазива. Нпр. ако је скупштина општине конституисана 10. јула, обрачун и исплата старом, одлазећем сазиву се врши за девет дана јула, док се новом сазиву рачуна почев од дана конституисања, дакле 10. јула.

Једна од надлежности скупштине општине је да бира и разрешава председника општине, због чега се може сматрати органом јединице локалне самоуправе који је надређен председнику општине.

Једини понуђач за закуп објекта у јавној својини који испуњава тражене услове у поменутом поступку је син председника скупштине општине, односно син јавног функционера органа јединице локалне самоуправе који се може сматрати органом надређеним председнику општине.

Председник општине због тога може имати приватни интерес да уговор о закупу закључи са понуђачем који је повезано лице са председником скупштине.

Имајући у виду наведено, важно је да се председник општине у овом случају, пре него што настави са радњама у поступку издавања у закуп објекта у јавној својини, обрати Агенцији за борбу против корупције за мишљење о томе да ли се при оваквим околностима налази у сукобу интереса.