Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ако функционер буде реизабран, односно поново постављен на исту или сличну функцију на конститутивној седници скупштине, када му фактички истог дана престаје стара функција и отпочиње нова функција, како да сачува мировање радног односа, када није у могућности да се врати на рад код послодавца где је у радном односу на неодређено време, а радни однос му мирује? Да ли је довољно да обавести послодавца о постављењу на нову функцију, те да поднесе нов захтев за мировање радног односа због постављења на нову функцију?
Предмет из 2019. године који није решен, надовезује се са тематиком предмета из 2020. године, за исто лице су отворени предмети. Да ли се могу и на који начин да спојити ова два предмета и донети коначно решење у поступку?
Према одредбама из члана 95. Закона о општем управном поступку (“Сл. гласник РС”, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење) предвиђено је спајање више управних ствари у један поступак:
(1) Орган може да покрене и води један поступак са више странака чија се права или обавезе заснивају на истом или сличном чињеничном стању и истом правном основу, ако је стварно надлежан да одлучује о њиховим управним стварима.
(2) Под истим условима једна или више странака могу да остваре више различитих захтева у једном управном поступку.
У конкретном случају може се закључити да је предмет вођен из 2019. нерешен, а да се за исто лице и исто или чињенично стање води нови предмет из 2020. године.
Имајући у виду одредбе из члана 95. Закона о општем управном поступку, уколико се ради о правима и обавезама која се заснивају на истом или сличном чињеничном стању и истом правном остнову, а исти орган је стварно надлежан да поступа, нема сметњи да се оба предмета споје одуком органа у форми закључка. Странка/е немају право жалбе на закључак о спајању поступка. Реч је о могућности коју користи орган ради остварења ефикасности у поступку.
Да ли је ИРК надлежна за одлагање уписа детета у предшколску установу и да ли иам право да одбаци захтев, с обзиром да је дете навршило 5 година живота и према Закону о предшколском образовању није у обавези да буде укључено у систем образовања?
Члан 17. Закона о основама система образовања и васпитања, прописује да у предшколску установу може да се упише дете на захтев родитеља, односно другог законског заступника. У предшколску установу уписује се свако дете у години пред полазак у школу. Родитељ, односно други законски заступник чије дете није обухваћено васпитно-образовним радом у предшколској установи, дужан је да упише дете старости од пет и по до шест и по година у предшколску установу, ради похађања припремног предшколског програма. Не постоји правни основ за одлагање уписа детета у обавезни припремни предшколски програм.
С обзиром да се наводи да дете има пет године, законом није прописана обавезност похађања предшколске установе, па самим тим Комисија нема основа за одлагање уписа. За упис у предшколску установу детета старости до пет и по година потребно је да родитељ поднесе захтев за упис у предшколску установу.
Приликом разматрања захтева родитеља треба водити рачуна о томе колико ће дете бити старо у септембру месецу, када почиње нова радна година за похађање припремног предшколског програм који је обавезан.
Код утврђивања права на плату по престанку функције у складу са чланом 56. Закона о платама државних службеника и намештеника, у трајању од три месеца од дана престанка функције, да ли се ово право односи и на функционере којима функција престаје истеком мандата, односно периода на који су избрани?
Чланом 13. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у случају: 1) истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2) подношења оставке; и 3) разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.
Чланом 14. истог закона предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона. Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.
Дакле, функционер коме престане функција протеком времена на коју је изабран, постављен или именован има право на накнаду плате три месеца од дана престанка функције.
Да ли је потребно поновно мишљење ИРК у вези са ИОП 2 програмом на крају осмог разреда, поводом уписа у средњу школу у редовном одељењу? Постоје подаци да није потребна поновна сагласност ИРК за даљи развој ИОП 2 у транзиционим разредима (пети, први разред средње школе).
За ученика који се у основној школи образовао по индивидуалном образовном плану са прилагођеним исходима (ИОП2), а који је уписао средњу школу, није неопходан поновни излазак на Комисију. На основу праћења напредовања ученика, Тим за инклузивно образовање средње школе коју је ученик уписао процењује која врста подршке је потребна ученику.
Значајну помоћ приликом прикупљања података о детету средња школа може да добије од основне школе коју је ученик похађао. Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. ("Сл. гласник РС", бр. 74/2018) чланом 12. прописује да у циљу припреме установе и остваривања континуитета подршке, Тим за додатну подршку ученику из установе коју похађа ученик је у обавези да најмање три месеца пре преласка ученика у другу установу успостави сарадњу са Тимом установе у којој ученик наставља да стиче образовање. Сарадња установа траје најмање још три месеца од тренутка укључивања у другу образовну установу. На основу прикупљених података и праћења напредовања ученика, Тим планира одговарајуће мере подршке. Дешава да ученику није потребан ИОП2 за све наставне предмете за које је имао у основној школи или обрнуто, или да је потребна још нека додатна подршка.
У случају да је ученику потребна још нека врста подршке из система образовања, здравља и социјалне заштите, установа или родитељ подносе захтев Комисији која врши процену и на основу тога доноси Мишљење у коме се налазе предложене мере.
Да ли је могуће утврђивање земљишта за редовну употребу у ситуацији када је поднет захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу за стан, који је у приватној сусвојини физичких лица, док је на објекту у коме је наведени стан евидентиран уписано као држалац ДОО. Земљиште представља својину Републике Србије. Предметно земљиште је обухваћено Уговором о регулисању међусобних односа везаних за преузимање, чување и привремено коришћење непокретности у државној својини, закљученим између Општине и РС.
Чланом 70. став 1. Закона о планирању и изградњи је прописано да је земљиште за редовну употребу земљиште испод објекта и земљиште око објекта, које испуњава услове за грађевинску парцелу и које по спроведеном поступку, у складу са овим законом, постаје катастарска парцела. С обзиром на то, да стан по Закону о планирању и изградњи није објекат, већ је то посебни део објекта, утврђивање земљишта за редовну употребу за стан, на жалост није могуће.
Дакле, у овом конкретном случају требало би утврдити земљиште за редовну употребу за цео објекат, а никако само за стан. Такође, саветујемо да се провери шта пише у уговору о купопродаји стана, тј. да ли у уговору пише да се преноси и право коришћења на земљишту сразмерно површини стана. Ако се то у уговору спомиње онда треба само то да се спроведе у РГЗ-у.
У 2019. години покренут је поступак принудне наплате пореском обвезнику за рачун пореза на имовину. У 2020. години, а по истеку рока за жалбу, порески обвезник је поднео захтев за престанак пореске обавезе по основу застарелости права на наплату и сторно камате по основу неуручених решења. Оба захтева су усвојена и један део главног дуга и камате је отписан (што представља и један део дуга и камате наведен у решењу о принудној наплати из 2019. године). Да ли је након тих отписа, потребно изменити решење о принудној наплати (нпр. у поновљеном поступку) имајући у виду да то више није тај дуг (дуговани порез је сада мањи због отписа), и уколико треба, да ли се у том случају мења и износ за 5%, који је обрачунат на главни дуг пре отписа?
Почетак поступка принудне наплате пореза и споредних пореских давања прописан је одредбама члана 77. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у случајевима када порески обвезник није измирио обавезе по основу јавних прихода и споредних пореских давања у року из члана 71. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Чланом 71. став 2. оставља се могућност пореском обвезнику који у целости или делимично није о доспелости измирио дуг по основу јавних прихода, односно споредна пореска давања, да у року од пет дана од дана пријема опомене измири своја дуговања са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате обавеза наведених у опомени.
Уредно достављеном опоменом за доспели неплаћени порез и споредна пореска давања даје се могућност пореском обвезнику да у законом прописаном року измири дуговани порез, као и да са надлежном ЛПА усагласи стања ако се не слаже са износом дугованог пореза из опомене. Уколико се порески обвезник не појави са примедбама на стање дугованог пореза из опомене или уколико не измири предметни порез, сматра се да се порески обвезник сложио са износом дугованог пореза у опомени и да је дуг неспорно утврђен и да су се стекли услови за почетак принудне наплате. Међутим, дешава се да порески обвезник није поступио по опомени и да је поступак принудне наплате отпочео доношењем решења.
С друге стране, обавеза је пореског органа да у пореском рачуноводству има тачна и ажурна стања по основу изворних јавних прихода за које је дата опомена пореском обвезнику, као и да по службеној дужности води рачуна о апсолутној застарелости.
Обвезник може истачи захтев за утврђивање застарелости у било којој фази пореског поступка, при чему се о застарелости одлучује пореским управним актом посматрајући стање на картицама пореског обвезника у пореском рачуноводству на дан достављања захтева о престанку пореске обавезе по основу застарелости.
Пореска управа почиње поступак принудне наплате пореза, односно споредних пореских давања, доношењем решења о принудној наплати.
С обзиром да је утврђено да је поступак принудне наплате отпочет за дуг који није тачан и да су по захтевима пореског обвезника извршене корекције по основу застарелости и због неуредне доставе решења о утврђивању пореске обавезе, донешена су пореска управна акта која су прокњижена у пореском рачуноводству, обавеза је да се такође коригује и донето решење о принудној наплати. Наплаћује се тачан износ пореског дуга. У складу са тим, коригује се и износ увећања пореског дуга који у себи не садржи камату (5%).
Како се врши процена тржишне вредности у својини града који је у објекту где постоји још један стан у приватној својини. На земљишту је уписана сусвојина сразмерно површинама станова. Да ли се код отуђења стана у својини града процењује само вредност стана или и земљишта? Да ли у овој ситуацији има услова за примену јединства непокретности у смислу Закона о промету непокретности и Закона о планирању и изградњи, односно да ли се куповином стана стиче и право својине на земљишту (напомена: објекат се води као породична зграда са два стана)?
Процену тржишне вредности непокретности, у конкретном случају спроводи надлежни орган на територији локалне самоуправе (локална пореска администрација), надлежан да утврди висину пореза на имовину. Уколико такав орган не постоји, или није формиран на територији те локалне самоуправе процену тржишне вредности врши Пореска управа. Процену тржишне вредности према Закону о јавној својини, последњим изменама Закона предвиђено је да врши и лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљања писмених понуда.
На питање да ли се у конкретном случају процењује тржишна вредност стана и тржишна вредност земљишта, мишљења смо да је потребно извршити процену и једног и другог обзиром да је објекат изграђен само на делу парцеле која је неколико пута већа од површине објекта.
Приликом утврђивања тржишне вредности објекта и земљишта потребно је да се крене од Информације о локацији и података из ње како би се утврдио тзв. “капацитет локације” и шта будући власник парцеле може на њој да сагради, како би се урадила што реалнија процена тржишне вредности. Тек након прикупљања свих релевантних информација доћи ће се до податка по којој цени треба спровести поступак отуђења у поступку који је прописан Законом о јавној својини и Уредбом о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда (“Сл. гласник РС”, број 16/18).
Да ли након спроведеног дисциплинског поступка може да се изрекне дисциплинска мера, иако је службеник против кога је вођен дисциплински поступак у међувремену отворио боловање (ради се о тежој повреди радне дисциплине)?
Сходно члану 141. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.
Следећим чланом, чланом 142., прописано је да вођење дисциплинског поступка за теже повреде дужности застарева протеком две године од покретања дисциплинског поступка.
Застарелост не тече док дисциплински поступак није могуће покренути или водити због одсуства службеника, за време трајања управног спора, односно судског поступка у вези са спроведеним дисциплинским поступком и изреченом дисциплинском мером или из других оправданих разлога.
У Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе нису садржане одредбе којима се онемогућава изрицање дисциплинске мере током боловања запосленог.
С друге стране, запосленом је неопходно омогућити изјављивање жалбе на решење. Конкретно, одредбама члана 25. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено да се достављање решења службенику врши у просторијама органа, а ако је службеник одсутан с рада, достављање се врши поштом на адресу коју је службеник пријавио и која се налази у кадровској евиденцији.
Уколико достављање на описани начин није успело, службено лице саставља писмену белешку. У том случају решење се објављује на огласној табли органа и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.
Горе наведени начин у погледу достављања решења треба применити на конкретан случај.
Да ли је процењена вредност наведена као праг у члану 27. одређена на годишњем нивоу и где је то законски регулисано?
Прагови од којих су наручиоци у обавези да спроводе поступке јавних набавки ради прибављања добара, услуга и радова су Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019; у даљем тексту Закон) одређени као значајно већи у односу на лимите из претходног закона, с тим што наручиоци морају да обрате пажњу на то да се обавеза спровођења поступака јавне набавке установљава укључујући наведене износе, а не изнад њих. Тако, за набавку услуге процењене вредности 1.000.000 динара, наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке.
Иако у наведеној одредби не стоји да су у питању процењене вредности набавке на годишњем нивоу, већ пише „...на набавку...чија је процењена вредност мања од...“ па делује да је законодавац мислио на појединачни поступак набавке, сматрамо да нема места таквом тумачењу, пре свега због одредбе члана 29. Закона и одредби Закона којима су регулисана начела јавних набавки.
Наиме, одредбом члана 29. Закона је прописано да процењена вредност предмета јавне набавке мора да буде објективна, заснована на спроведеном испитивању и истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора да буде валидна у време покретања поступка. Такође, у другом ставу те одредбе је наведено да одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене Закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки.
Потешкоће у тумачењу изазива чињеница да Закон више не садржи дефиницију истоврсности, међутим, одредбе члана 29. Закона су основ за правилно тумачење одредбе којом су регулисани прагови до којих се Закон не примењује, као и остале одредбе којима се регулише питање одређивања процењене вредности, како не би дошло до планирања и покретања набавки на начин да се избегне примена закона.
Дакле, није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона. Такође, није дозвољена подела предмета јавне набавке на више набавки у циљу избегавања закона. Додатно, наручилац је дужан да предмет јавне набавке одреди на начин да исти представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину. То значи да се у оквиру ове дефиниције налази и појам истоврсности (иако тако није дефинисан, односно назван).
Иако сматрамо да је дефиницију истоврсности требало задржати у Закону, правилно тумачење одредаба члана 29. став 2. и 3. Закона, али и начела из Закона би било да се познати концепт истоврсности задржи приликом одређивања предмета и процењене вредности набавки, а с тим у вези, и обавезе спровођења поступка јавне набавке за вредности изнад прагова.
Дакле, из свега напред наведеног произилази да се мисли на износе процењених вредности на годишњем нивоу (односно вишегодишњем, ако се планира набавка чији уговор траје више од годину дана), иако Закон ни у једној својој одредби то не наводи прецизно. Имајте у виду начин планирања буџета, који је по правилу на годишњем нивоу, правила о одређивању процењених вредности код набавки добара, услуга или радова, а имајући у виду претходно наведене одредбе којима није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.
Примера ради, правила која се односе на одређивање процењене вредности нису прекршена онда када наручилац један предмет набавке (нпр. рачунари, тастатуре, монитори) укупне процењене вредности од 1.000.000 динара и више, подели на неколико мањих поступака односно набавки, али на сваки од њих примењује правила отвореног поступка.
Одељење за урбанизам, привреду и инспекцијске послове издало је Решење о одобрењу извођења радова за пренамену објекта без извођења грађевинских радова из стамбеног (А категорија) у пословни простор (Б категорија). Законом о планирању и изградњи и Правилником о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем, за објекте Б категорије јасно је утврђено која се документација прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе. Како се у конкретном случају ради о пренамени објекта без извођења грађевинских радова, иако је објекат Б категорије, да ли је потребно уз захтев приложити Извештај комисије о техничком прегледу објекта? Да ли је потребно издавање употребне дозволе, или већ правоснажно решење о одобрењу извођења радова за пренамену објекта без извођења радова представља основ за упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, у складу са чланом 145. Став 8. Закона о планирању и изградњи, те у том случају надлежни орган по службеној дужности правоснажно решење доставља кроз систем захтев катастру за промену намене објекта?
Према члану 145. став 7. Закона о планирању и изградњи, употребна дозвола се може издати на захтев инвеститора, по завршетку изградње, односно извођења радова, али њено прибављање није обавезно.
Према члану 145. став 8. правноснажно решење о одобрењу извођења радова, за објекте који се у складу са одредбама закона којим се уређује упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима могу уписати у јавну евиденцију, као и за промену намене објекта, односно дела објекта без извођења радова, представља основ за упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, а ако је за предметни објекат, односно извођење радова издата и употребна дозвола по захтеву инвеститора, основ за упис у јавну књигу представља правноснажно решење из става 3. овог члана и правноснажно решење о употребној дозволи.
С обзиром да се у конкретном случају ради само о промени намене без извођења радова, а уз претпоставку да сам објекат који је предмет промене намене већ има употребну дозволу, упис промене намене у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима би се могао извршити на основу правоснажног решења о одобрењу промене намене.
Правилником којим се уређује спровођење обједињене процедуре електронским путем, чланом 31. став 4. под 2) предвиђено је да надлежни орган, по пријави радова, доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра правноснажно решење о грађевинској дозволи (или решење о одобрењу по сходној примени), потврду о пријави радова и извод из пројекта са графичким прилозима и спецификацијом посебних делова, ради предбележбе објекта, односно посебних делова објекта у изградњи, осим ако је та предбележба већ извршена по захтеву странке у фази након издавања грађевинске дозволе (или решења о одобрењу по сходној примени).
У конкретном случају, пошто се ради о промени намене без извођења радова, па се не врши пријава радова, предбележба би се могла извршити на захтев инвеститора након издавања решења о одобрењу промене намене.
При овоме треба водити рачуна да је за промену намене потребно у решењу о одобрењу утврдити и евентуални износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта који је потребно да инвеститор плати (обично је износ доприноса за пословање већи од доприноса за стамбену намену, у ком случају је потребно да се плати разлика), па је могуће да ће орган који врши упис у јавну књигу о евиденцији непокретности тражити да инвеститор уз захтев за упис приложи и доказ о уплати ове разлике доприноса утврђене решењем о одобрењу промене намене.
Да ли је запослени који је уговором о преузимању запослен на неодређено време у ЛПА, и који на одређеној позији ради годину дана, а у међувремену је стекао високо образовање (на претходној позицији је радио са вишом стручном спремом, укупно 10 година, па све до преузимања и неко време након преузимања), потребно радно искуство на садашњем радном месту (3 године односно 5 година) са садашњим степеном стручне спреме да би остварио услов да пређе на место млађег саветника?
Чланом 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
“У звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.
За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона”.
Напредовање на више извршилачко место је уређено одредбама члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који гласи:
“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.
Потребно је напоменути да је, у складу са чланом 133ђ, непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Дакле, службеник који је накнадно стекао високо образовање и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца може бити распоређен у звању млађег саветника уколико испуњава услове за рад на том радном месту и услове за напредовање из цитираног члана 133е Закона, као и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до распоређивања.