Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли Скупштина гласа за одлуку да је одборнику престао мандат због неспојивости функције преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника или само доноси одлуку којом утврђује да је одборнику престао мандат без гласања?
Чланом 33. Закона о локалној самоуправи прописано је да:
(1) Скупштина општине одлучује ако седници присуствује већина од укупног броја одборника.
(2) Одлуке се доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или статутом није друкчије одређено.
(3) О доношењу статута, буџета, просторних и урбанистичких планова одлучује се већином гласова од укупног броја одборника.
Чланом 46. ст. 1. и 6. Закона о локалним изборима прописано је да:
(1) Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран:
1) подношењем оставке;
2) доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе;
3) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци;
4) ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности;
5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника;
6) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе;
7) губљењем држављанства;
8) ако наступи смрт одборника.
(6) Ако одборнику престаје мандат наступањем случаја из става 1. овог члана тач. 2) до 8), скупштина јединице локалне самоуправе на првој наредној седници, после обавештења о наступању таквог случаја, утврђује да је одборнику престао мандат.
Чланом 49. ст. 1. и 2. Закона о локалним изборима прописано је да:
(1) На одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о престанку мандата одборника, као и о потврђивању мандата новом одборнику, допуштена је жалба Управном суду.
(2) Жалба је допуштена и у случају када скупштина пропусти да донесе одлуке из става 1. овог члана.
Из цитираних законских одредби проистиче да је скупштина јединице локалне самоуправе у свим случајевима престанка мандата одборника пре истека времена на које је изабран дужна да донесе одлуку којом утврђује престанак мандата, да се та одлука доноси гласањем и да је одлука донета ако је за њу гласала већина присутних одборника, осим ако је статутом јединице локалне самоуправе предвиђена нека друга, квалификована већина.
Да ли су лица ангажована по основу допунског рада у јединици локалне самоуправе у обавези да достављају извештај о раду?
Чланом 202. Закона о раду предвиђено је да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.
Из наведених одредби се види да сам закон не предвиђа обавезу достављања извештаја о раду за ангажовано лице, као обавезни део уговора, али такође не постоји препрека да се тако нешто уговори.
Да ли је исправан поступак за то да се непокретност која је у државини општине унесе као и све остале, где би се у тачки 8 НЕП-ЈС обрасца, код ставке "Исправа о коришћењу" изабрала опција "држалац" из падајућег менија?
Приликом уноса података у НЕП-ЈС образац могу се унети само они подаци који су вец предвиђени у падајућем менију приликом коришћења апликације Регистар непокретности у јавној својини Републичке дирекције за имовину.
Обзиром да код секције 8. "исправа о коришћењу" постоји опција "држалац" може се унети тај податак уколико се нека непокретност налази у државини општине.
Важно је да се унесу подаци како пише у изводу из катастра (лист непокретности) обзиром да се ради о јавној исправи или податак са јавног приступа катастру непокретности, сајт РГЗ-а, са KnWeb-a уколико се не поседује лист непокретности.
Да ли запослени у јединици локалне самоуправе остварује право на исплату јубиларне награде и за године рада у установи културе чији је оснивач јединица локалне самоуправе која је послодавац запосленом?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
С обзиром да установа културе није орган јединице локалне самоуправе, запослени неће остварити право на јубиларну награду за године рада проведене у тој установи.
Да ли лицу које је запослено по основу уговора о привременим и повременим пословима на 2 месеца и коме, након истека треба продужити уговор на јос 6 месеци, следећи уговор сме да буде 6 месеци или 4 месеца (јер радник ради већ два месеца)? С обзиром да је лице распоређено, по систематизацији, на радно место са висом школом, може ли се опет распоредити на исто место, или мора да се распореди на неко друго радно место са вишом школом које постоји у систематизацји? Шта ако не постоји радно место у систематизацји са вишом школом?
Закон о раду у члану 197. и 198. говори о привременим и повременим пословима као раду ван радног односа. Чланом 197. предвиђено је да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем; 2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; 3) корисником старосне пензије. Овај уговор закључује се у писаном облику. Док, у члану 198. закон каже да послодавац може за обављање привремених и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге у складу са прописима о задругама.
Из наведених одредби произилази да се уговор везује за календарску годину, тј. 120 радних дана, на колико се може закључити уговор, рачунају се у календарској години. Што у овом конкретном случају значи да ако је лице обављало послове по основу уговора у трајању од 2 месеца у овој календарској години за исте послове се може закључити нови уговор до максимално 120 радних дана. Уколико су различити послови у питању, уговор се може закључити за нови период од 120 радних дана. Што се самих послова тиче, уговор о обављању привремених и повремених послова се може закључити за обављање послова из делатности и ван делатности послодавца.
Шта се дешава ако родитељи одбију да потпишу мишљење Интерресорне комисије о организовању школовања у кућним уловима? Да ли постоји могућност ослобађања школовања детета услед тешког здравственог стања?
У Републици Србији основно образовање и васпитање је обавезно за ученике старости од шест и по до петнаест година. Законом о основама система образовања и васпитања, члан 84. прописано је да је одговорност родитеља да дете упише у основну школу и обезбеди редовност похађања школе.
Истим законом, члан 3. прописано је да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом.
Правилником о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу ("Службени гласник РС", број 66/18) уређује се начин организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу. Образовно-васпитни рад за ученике на дужем кућном лечењу подразумева организовање наставе индивидуално за ученика у кућним условима.
Основна школа је у обавези да организује образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања и васпитања на начин и под условима утврђеним правилником.
Родитељ школи подноси Захтев који садржи разлоге због којих је ученику неопходно организовати наставу на кућном лечењу. Уз захтев родитеља, школа министарству доставља документацију којом се доказује потреба организовања наставе на кућном лечењу:
1) мишљење лекара о спречености детета да похађа наставу у школи са очекиваном дужином спречености;
2) мишљење Интерресорне комисије које се односи на наведени период.
Према родитељу који не поступа у складу са чланом 84. ЗОСОВ-а, односно који детету ускраћује право на образовање, основна школа је у обавези да предузме прописане мере.
Да ли Општинског правобраниоца поставља Скупстина опстине или општинско Веће? Такође, да ли се скупштинском Одлуком о правобранилаштву могу прописати мање године стажа као један од услова за постављење правобраниоца, него године (10 година) које су прописане законом?
Законом о правобранилаштву (Сл. гласник РС", бр. 55/2014) није дефинисан орган надлежан за избор правобраниоца јединице локалне самоуправе. Такође, ни Закон о локалној самоуправи не предвиђа никакву смерницу у том погледу. Обзиром да поменути закони нису дали прецизнија одређења, надлежни орган за избор правобраниоца јединице локалне самоуправе одређује се статутом као и градском/општинском Одлуком о правобранилаштву ЈЛС. Узевши у обзир да чл.53 став 2. Закона о правобранилаштву предвиђа да "одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе", те да Влада поставља државног правобраниоца, СКГО је приликом израде Модела одлуке о правобранилаштву аналогно предложила да Веће буде орган који ће изабрати правобраниоца општине/града. Свакако да је исправно и да Скупштина општине бира правобраниоца уколико је Одлуком о правобранилаштву тако дефинисано. Напомињемо да је Министарство правде дало позитивно мишљење на модел акта који је израдио СКГО.
Што се тиче услова у погледу радног искуства који су дефинисани законом за избор правобраниоца, такође примењујемо чл. 53 ст. 2. закона, односно прописана је сходна примена одредби закона које се односе на Државно правобранилаштво на правобранилаштво јединице локалне самоуправе у делу одредби којима се уређује избор правобраниоца, што фактички значи да ЈЛС својим актом прописује услове за локалног правобраниоца.
СКГО је у свом моделу акта о правобранилаштву дефинисало најмање три године радног искуства за избор правобраниоца, и као што је већ наведено добили смо позитивно мишљење Министарства правде. Ипак, свака ЈЛС може да услове у погледу година радног стажа правобраниоца прилагоди својим могућностима, уз препоруку да прихватите наш предлог од најмање три године радног стажа, обзиром да смо на тај предлог добили сагласност надлежног министарства.
Да ли ЈЛС може као донацију да прими израђен пројекат (пројектно-техничку документацију)?
Да, ЈЛС може да прими донацију. Релевантни закони који то омогућавају су Закон о буџетском систему и Закон о донацијама и хуманитарној помоћи. ЈЛС може донети акт - Правилник о донацијама и хуманитарној помоћи који уређује начин и поступак примања донације као наменског или ненаменског бесповратног прихода. Потребно је да се након доношења овог акта, направити и уговор којим се регулишу права и обавезе даваоца и примаоца донације.
Да ли запослени који има 26 година радног искуства у локалној самоуправи (исти опис послова 20 година, школовао се у току рада и стекао степен високог образовања на основним академским студијама у трајању од 4 године, односно у обиму од 240 ЕСПБ бодова) и тренутно има звање вишег референта, две године узастопно је оцењен оценом “истиче се”, има право на признавање звања “млађи саветник”?
Чланом 63. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.
На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Наведеним одредбама, лица која су више од пет година у радном односу код послодавца, а која су накнадно стекла виши ниво образовања, се могу, уколико за то постоји могућност у органу ЈЛС, преместити односно распоредити на радно место у вишем звању. Поред наведених услова потребно је да су испуњени услови за напредовање. Руководилац може да премести односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се“, ако постоји слободно радно место и ако службеник испуњава услове за рад на њему, као и службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Шта је све потребно да родитељ пријави дете на евиденцију рада Националне службе за запошљавање (НСЗ), након завршетка средњег образовања?
На евиденцију Националне службе за запошљавање (НСЗ) могу да се пријаве:
- незапослени који тражи посао
- запослени који тражи промену запослења
- друга лица које траже запослење
Основна документација за пријављивање:
- лична карта или друга важећа јавна исправа са фотографијом и подацима о лицу издата од стране овлашћеног државног органа, у којој постоји податак о пребивалишту лица
- доказ о школској спреми или стручној оспособљености (оригинал документа на увид)
- акт о престанку радног односа (ако је лице било у радном односу)
- други докази у складу са законом (уверења, потврде, изјаве).
У случају да је за даљи ток у смислу евиденције потребна и процена радне способности онда је потребно да се достави додатна документација за особе са инвалидитетом и то:
- доказ о статусу особе са инвалидитетом, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ( Сл. гласник РС, 36/2009 И 32/2013).
Да ли се може два пута одложити детету полазак у први разред основне школе?
Закон о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон и 6/20) чланом 18. прописује да се у први разред основне школе уписује свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година. У истом члану, став 3. наведено је: “Изузетно, детету може се одложити упис у при разред за годину дана, у складу са посебним законом.”
Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон и 10/19) прописано је да први разред детету може одложити школа, а на основу мишљења Интерресорне комисије:
“Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења Интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.”
Из наведеног следи да се у изузетно, након прибављања доказа и уз додатно образложење, упис у основну школу детета старости шест и по до седам и по година може одложити за годину дана. Свако наредно одлагање би значило ускраћивање права детета на обавезно образовање.
Основна школа је поднела Захтев за педагошког асистента за ученике са сметњама у развоју. Школа има потребу да поднесе односно да конкурише за педагошког асистента при Министарству и потребна им је подршка од стране ИРК. Да ли је то у надлежности комисије и ако јесте у којој форми би то било?
У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом међу мерама које предлаже Интерресорна комисија није наведена педагошка асистенција.
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) у члану 136. став 3. и став 4. прописује да:
„Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим потребама и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Педагошки асистент у свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно другим законским заступницима, органима јединице локалне самоуправе, надлежним установама, организацијама и удружењима.
Правилник о педагошком и андрагошком асистенту ("Сл. гласник РС", бр. 87/2019) ближе уређује услове за рад, степен и врсту образовања и програм обуке за педагошког и андрагошког асистента.
Због вишеструке улоге педагошког асистента и потребе да непосредно сарађује са родитељима деце и ученика из осетљивих друштвених група, као и са релевантним установама и организацијама на локалу, очекује се да ће посао педагошког асистента успешније обављати кандидат који је препознат у заједници као особа која делује у корист остваривања права особа из осетљивих друштвених група и има њихово поверење.
Из овог разлога, чланом 155. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да:
„У поступку избора педагошког асистента, односно андрагошког асистента прибавља се мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Дакле, улога надлежног органа јединице самоуправе је да кандидату/кандидатима за које сматра да ће успешно остварити сарадњу са родитељима, институцијама и организацијама у локалној заједници, да позитивно мишљење у процесу конкурисања за посао педагошког асистента у образовној установи.