Питања и одговори

Чланом 83. став 2. Закона о планирању и изградњи прописано је да ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права.

Имајући у виду ову одредбу, сматрамо да орган Општинске управе може донети решење за утврђивање накнаде о промени намене пољопровредног у грађевинско земљиште, по поднетом захтеву.

У погледу првог питања, одговор је следећи:

Чланом 29. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019), прописано је да се буџет припрема и извршава на основу система јединствене буџетске класификације.

Буџетска класификација обухвата економску класификацију прихода и примања, економску класификацију расхода и издатака, организациону класификацију, функционалну класификацију, програмску класификацију и класификацију према изворима финансирања.

Економска класификација прихода и примања исказује приходе и примања на основу прописа или уговора који одређују изворе прихода, односно примања, а економска класификација расхода и издатака исказује појединачна добра и услуге и извршена трансферна плаћања.

Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019) утврђене су бројчане ознаке и називи конта, по којима су корисници средстава обавезни да у књиговодству исказују имовину, обавезе, изворе средстава, приходе и друга примања, расходе и друге издатке, као и финансијски резултат.

Контни план сачињавају класе, категорије, групе, синтетичка конта, аналитичка конта и субаналитичка конта.

Корисници средстава су обавезни да пословне промене у буџетском рачуноводству воде по прописаним шестоцифреним субаналитичким контима, садржаним у Контном плану.

У складу са Контним планом за буџетски систем, планирани приход од добити јавних предузећа јединица локалне самоуправе у одлуци о буџету исказује на економској класификацији 745143 - Део добити јавног предузећа и других облика организовања, у корист нивоа градова, уколико је у питању град, док општине исказују на економској класификацији 745153 - Део добити јавног предузећа и других облика организовања, у корист нивоа општина. 

У погледу другог питања, одговор је следећи: 

Чланом 3. Закона о јавним предузећима (“Сл. Гласник РС”, бр. 15/2016 и 88/2019) дефинисано је да је јавно предузеће, предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће).

Поред јавног предузећа, делатност од општег интереса може да обавља и:

• друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво чији је једини власник јавно предузеће;
• друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и зависно друштво чији је једини власник то друштво капитала;
  • друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган поверио обављање те делатности.

• Даље, чланом 58. прописано је да је јавно предузеће и друштво капитала из члана 3. став 2. тачка 1) и 2) овог закона дужно да део остварене добити уплати у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, по завршном рачуну за претходну годину.

Висина и рок за уплату добити из става 1. овог члана утврђује се законом, односно одлуком о буџету за наредну годину.

Дакле, јединица локалне самоуправе у одлуци о буџету, у делу извршења буџета, посебним чланом прописује висину, односно проценат добити, као и рок уплате добити јавних предузећа и других облика организовања  чији је оснивач.

Како се из вашег питања види да је на поменутом земљишту закључен уговор о закупу на период од 99 година и право закупа је уписано у Г листу: Терети на парцели у корист физичког лица, дајемо следећи одговор:

Право закупа које је установљено на тај начин на земљишту у државној својини са правом коришћења је према ранијим прописима о планирању и изградњи било једино могуће установити на период од 99 година, јер није постојао промет права коришћења и такав закуп се сматрао дугорочним закупом са правом власника непокретности.

Одредбом члана 103. став 2. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020) прописано је да закупцима на грађевинском земљишту у јавној својини, за које је закључен уговор о закупу ради изградње, у трајању од најмање 50 година, у складу са раније важећим законима о планирању и изградњи, по захтеву закупца, утврђује се право својине на грађевинском земљишту, без накнаде, ако је у целости исплаћен износ закупнине за период на који гласи уговор о закупу, осим ако закуподавац у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона покрене судски поступак за раскид уговора о закупу, и тај се спор правноснажно оконча у његову корист.

Ставом 4. прописано је да се уз захтев за упис права својине за лица из ст. 1. и 2. овог члана, органу надлежном за упис права својине доставља доказ да је износ закупнине исплаћен у целости.

Ставом 7. прописано је да се упис права својине у корист лица из ст. 1. и 2. овог члана, врши орган надлежан за послове вођења евиденције непокретности и права на њима, по захтеву тих лица.

Сагласно поменутом члану Закона о планирању и изградњи потребно је да странка/закупац поднесе надлежном катастру захтев за упис права својине на грађевинском земљишту без накнаде које је у закупу ради изградње, и за које је плаћана цена закупнине у целости, обзиром да се радило о закупу на период дужи од 50 година. Уз захтев је потребно доставити и све доказе који су наведени у Закону.

Такође, указујемо и на одредбе члана 135. Закона о планирању и изградњи које се односе на постојање ваљаног правног основа за издавање грађевинске дозволе, где се као одговарајуће право на земљишту сматра право својине у корист подносиоца захтева или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, о чему орган који поступа у предметима издавања грађевинске дозволе треба да брине по службеној дужности.

Чланом 135. став 6. Закона о планирању и изградњи прописано је да се приликом издавања грађевинске дозволе за изградњу комуналне инфраструктуре, као и реконструкцију, санацију и адаптацију јавних саобраћајних и других јавних површина у регулацији постојеће саобраћајнице, у складу са фактичким стањем на терену, не доставља се доказ о одговарајућем праву на земљишту, односно објекту.

Дакле, уколико се ради о санацији, реконструкцији или адаптацији постојеће саобраћајнице (а не о изградњи нове саобраћајнице), сагласност власника земљишта није потребна. С друге стране, уколико пројекат реконструкције предвиђа проширење саобраћајнице у односу на фактичко стање, решавање имовинских односа морало би бити решено као претходно питање.

Чланом 33. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да је службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник.

Врсту и трајање наведених послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, уз напомену да је реч о најдуже на 30 радних дана у периоду од шест месеци.

Према томе,  службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца ради и послове који нису у опису његовог радног места, за које испуњава услове и то најдуже 30 радних дана, због привремено повећаног обима посла, због замене одсутног државног службеника или у случају да то радно место није попуњено, с тим да непосредни руководилац у писменом налогу одређује врсту послова које је службеник дужан да ради, што значи да је трајање послова привременог карактера и ограничено је најдуже на 30 радних дана.

Циљ наведене одредбе Закона о запосленима у АП и ЈЛС је да се послови другог радног места, односно послови који нису у опису радног места службеника коме се даје писмени налог да их обавља, обављају привремено, односно најдуже 30 радних дана и то само у случају када је обављање тих послова неопходно због привремено повећаног обима посла или због замене одсутног државног службеника, односно када нико није распоређен на том радном месту. С тим у вези, мишљења смо да је континуирано понављање налога претпостављеног за обављање истих послова а који нису у опису радног места службеника у поновљеном року од 30 радних дана у супротности са одредбом члана 33. Закона.

Међутим, уколико постоји потреба да се послови на одређеном радном месту обављају у периоду дужем од 30 радних дана, Закон предвиђа могућност заснивања радног односа на одређено време као и могућност примене института привременог и трајног премештаја.

Наиме, чланом 70. ст. 1.и 2. закона предвиђено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.

Даље, чланом 114. закона предвиђено је да службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози, док је чланом 115. закона предвиђено да службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

Према томе, обављање послова радног места на коме је дошло до повећаног обима посла или када је обављање послова тог радног места неопходно јер је службеник, који је распоређен на том радном месту привремено одсутан или када нико није распоређен на том радном месту могуће је по писменом налогу претпостављеног најдуже 30 радних дана, а након тог периода, у циљу даљег обављања послова тог радног места, на коме постоји потреба, могуће је применити друге институте које Закон о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа.

Што се самог додатка тиче, сходно члану 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. Треба указати да додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Дакле, уколико је у конкретном случају реч о томе да је писменим налогом руководиоца наложено запосленој да поред својих, решењем одређених послова, ради и послове који нису у опису његовог радног места и то послове одсутног запосленог, запослена има право на додатак за додатно оптерећење на раду.

Треба додати и да је право на додатак за додатно оптерећење на раду за запослене у локалној самоуправи уведено Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС („Сл. Гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20), који је ступио на снагу 31.05.2019. године.

Када је реч о неутрошеним трансферним средствима од других нивоа власти из претходних година, иста је потребно планирати у буџету за текућу годину на извору 13 - Нераспоређени вишак прихода из ранијих година. 

Наиме, чланом 2. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) дате су дефиниције према којима су трансферна средства - средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање, а донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације. Обзиром на напред наведене дефиниције, средства која Министарство преноси буџетском кориснику другог нивоа власти могу бити само у виду трансфера, а никако у виду донације.

Чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем (“Службени гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019) дефинисана је класификација извора финансирања, односно прописано је на којим изворима се исказују неутрошена средства из ранијих година, а како је овде реч о неутрошеним средствима из претходне године и то о трансферним средствима добијеним од Министарства културе и информисања, а не о средствима из донација, иста се не могу планирати на извору 15.

На извору 07-Трансфери од других нивоа власти планирају се приходи остварени од трансфера у текућој години, као и расходи по том основу у текућој години.

Пренета неутрошена средства која су у претходној години евидентирана на извору 05-Донације од иностраних земаља и извору 06-Донације од међународних организација, у текућој години се планирају на извору 15-Неутрошена средства донација из претходних година.

Напомена: одговор је дат на основу достављених информација, а у складу са регулативом и полазећи од типичних упоредивих ситуација и поступања у финансијском пословању ЈЛС у пракси.

Приликом израде Одлуке о буџету за наредну годину, могу се планирати средства из извора 15-Неутрошена средства донација из ранијих година. Штавише, ова средства је потребно планирати нарочито уколико постоји реална могућност да ће плаћање преузетих обавеза, односно расхода које се финансирају из средстава добијених из донација, наступити пре доношења ребаланса буџета у наредној години. Уколико се иста не планирају Одлуком о буџету, може се доћи у ситуацију да плаћање уговорених обавеза односно расхода предвиђених динамиком реализације и дефинисаних уговором о донацији, неће моћи да се изврши обзиром да нема планираних апропријација. Из наведених разлога потребно је извршити што реалнију процену износа средстава који ће бити пренет у наредну годину како би све преузете обавезе биле измирене у законским роковима, а ребалансом буџета потребно је усагласити стање са стањем неутрошених средстава на дан 31.12. претходне године.

Ово се исто односи и на средства добијена од Републике односно надлежних министарстава, с тим што се она планирају на извору 13-Нераспоређени вишак прихода из ранијих година.

Сходно члану 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Дакле, службеник на положају које је престао рад на положају из разлога протека времена на које је постављен, подношења писмене оставке или укидања положаја има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. С обзиром да је у конкретном случају Кадровским планом и Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији предвиђено упражњено радно место тиме се стичу оба, кумулативно постављена, услова за остваривање наведеног права.

Чланом 187. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано следеће:

„За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду.

Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.

Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа“.

Институт посебне заштите од отказа уговора о раду, предвиђен чланом 187. Закона о раду, не утиче односно не ограничава остваривање права службеника коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Услед наведеног, потребно је поступити по поднетом захтеву службеника коме је престао рад на положају, из разлога поднете оставке, да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, у за то предвиђеном року.

За остварење наведеног права није од значаја да ли је реч о лицу које је пре постављења на положај било у радном односу у општинској управи или ван општинске управе.

Према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, којим се уређује састав и рад Интерресорне комисије, процена потреба за додатном подршком се заснива на целовитом и индивидуализованом приступу детету, ученику и одраслом, са циљем да се пружањем додатне подршке омогући укључивање у образовање, односно пуна и ефективна друштвена укљученост кроз остваривање права и коришћење услуга и ресурса заједнице. Да би се омогућио целовит приступ, Интерресорну комисију чине професионалци који су представници три ресора: образовања, здравља и социјалне заштите, а који су обавезни да у доношењу мишљења поштују најбољи интерес детета.

У члану 2. став 2. Правилника се наводи: Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.

Чланом 4. тачка 4. Правилника је прописано да у мере додатне подршке које се, у складу са прописима, реализују на основу мишљења Комисије спада упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, тако да је ова одлука у искључивој надлежности Интерресорне комисије и доноси се када су исцрпљене све мере додатне подршке у несегрегисаном образовном окружењу. На основу свих прикупљених података, Комисија треба да одговорно донесе мишљење које садржи све неопходне индивидуализоване мере подршке за конкретно дете.

Такође, чланом 8. Став 6. Правилника прописује да процена потреба за додатном подршком, односно доношење мишљења Комисије, не одлаже укључивање и/или похађање образовне установе.

У складу са чланом 9. Правилника, против мишљења Комисије, родитељ односно други законски заступник и одрасли може изјавити приговор Комисији у року од 15 дана од дана достављања мишљења.

Чланом 22. ZPPPA уређено је испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица. Према наведеним одредбама, пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује.

У овом конкретном случају, преминуло лице има порески дуг, али нема основа да се исти пренесе на наследнике, јер да би наследницима могло да буде утврђено да испуњавају обавезу преминулог лица мора да постоји вредност наслеђене имовине и њихови удели у томе. С обзиром да је оставински поступак обустављен из разлога што нема никакве имовине за наслеђивање, у оквиру чије вредности  би се извршио пренос дуга сразмерно уделима појединих наследника, то значи да не постоји правни основ да се изврши пренос дугованог пореза са преминулог лица.

Такође, одредбама ZPPPA није прописано ни да се тај дуг који је остао на преминулом лицу отписује из разлога што нема наслеђене имовине и нема могућности за пренос дуга на наследнике, већ тај дуг остаје на име преминулог лица и може се десити да се накнадно појави нека имовина за наслеђивање и да се поново покрене оставински поступак или док не наступи застарелост, у ком случају се дуг на име преминулог лица, у складу са чланом 163а ZPPPA преноси у ванбилансно пореско рачуноводство.

Против пореског управног акта којим је одлучено о појединачним правима и обавезама из порескоправног односа може се поднети жалба.

Жалбу може поднети лице о чијим је правима или обавезама одлучено у првостепеном пореском поступку и лице које има правни интерес.

Недопуштену, неблаговремену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу првостепени порески орган одбациће закључком (čl.144.ZPPPA).

Странке у поступку по жалби могу бити: 1) жалилац 2) лице које има правни интерес (čl.146.ZPPPA).

Оставинска расправа покреће се по захтеву суда или иницирањем покретања поступка од правно заинтересованог лица.

Од дана смрти пореског обвезника опорезиво право има држаоц непокретности и обавеза се не може утврдити преминулом лицу.

Уколико се непокретност не користи, окончањем оставинске расправе обавеза ће се утврдити наследницима.

Уколико се оцени да лице које је уложило жалбу нема правни интерес, жалба се одбацује закључком.

У супротном, уколико се оцени да лице које поднело жалбу има правни интерес поступа се као и са сваком другом жалбом, где се са записником о учешћу у поступку по жалби, изјашњењем по жалби и свим осталим списима предмета жалба на решавање доставља другостепеном органу.

Закон о спорту (“Службени гласник РС”, бр. 10/2016) у члану  71. ближе објашњава начин оснивања спортског привредног  друштва, а конкретно у ставу 3. се наводи:

„Спортско удружење може да промени правни облик у спортско привредно друштво доношењем одлуке о организовању као друштво са ограниченом одговорношћу и преношењем оснивачких права на јединицу локалне самоуправе на чијој територији има седиште, уз претходну сагласност те јединице локалне самоуправе.“

Даље, у Закону о спорту у члану 33. се наводи:

„Ради обављања спортских активности и спортских делатности спортска организација може се основати као удружење (у даљем тексту: спортско удружење) или као привредно друштво (у даљем тексту: спортско привредно друштво), у складу са овим законом, а на питања која нису уређена овим законом примењују се општи прописи о удружењима, односно привредним друштвима.“