Питања и одговори

Закон о запосленима у АП и ЈЛС не предвиђа могућност мировања радног односа лицима која буду постављена на положај начелника и заменика начелника управе. Изузетно, чланом 198. Закона предвиђено је да даном почетка примене овог закона, лица која су постављена на основу спроведеног јавног конкурса, а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на који су постављени. До протека времена из става 1. овог члана, лица чије радно место постаје положај, задржавају право на мировање радног односа.

Градско, односно општинско веће поставља и разрешава начелника управе и заменика начелника управе. Службеника на положају у управи градске општине поставља и разрешава орган утврђен прописима града. Положаји у општинским и градским управама се попуњавају јавним конкурсом.

Уколико службенику престане рад на положају из разлога 1) протека времена на које је постављен, 2) подношењем писмене оставке или 3) укидањем положаја, он има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из наведених разлога (члан 54. закона).

Чланом 14. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.

Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.

Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.

Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.

Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.

Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Право на враћање на рад код послодавца код кога су му мировала права и обавезе по основу рада и право на накнаду плате у трајању од три месеца су алтернативно постављени, тј. искључују једно друго. На бившем функционеру је да одлучи које ће право користити.

Чланом 30. став 1. Закона о локалној самоуправи је прописано да “одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине”.

Чланом 30. став 3. истог закона прописано је да “даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени”. Из наведених одредби проистиче и да одборник, након ступања на одборничку функцију, не може да се запосли у општинској управи, нити да буде именован или постављен на другу функцију од стране скупштине јединице локалне самоуправе.

Имајући у виду да, у складу са чланом 14. Закона о локалним изборима, чланове изборне комисије јединице локалне самоуправе именује скупштина те јединице локалне самоуправе, одборник, дакле, не може да буде именован за члана изборне комисије, услед цитиране забране из члана 30. став 1. Закона о локалној самоуправи.

Чланом 79. Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

У овом конкретном случају права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мироваће само за време трајања радног односа на одређено време, а не до истека времена на које је постављен на функцију.

Начело омогућавања увида у чињенице по члану 6. ZPPPA омогућава пореском обвезнику да пре доношења акта којим се утврђују његова права и обавезе поднесе захтев и изврши увид у правну и чињеничну основу за доношење акта. Порески обвезник у складу са чланом 24. став 1. тачка 6. ZPPPA има право да оствари увид у податке о утврђивању и наплати пореза који се о њему воде код Пореске управе и да захтева уколико је потребно измену непотпуних и нетачних података.

Чланом 64. Закона о општем управном поступку регулише се право обвезника/ странке на разгледање списа и обавештавање.

• Право на разгледање списа састоји се од права странке да разгледа списе у присуству службеног лица, да о свом трошку умножи или добије копију списа и да јој се копија списа, о њеном трошку, достави преко поште или на други погодан начин. Списи се разгледају у просторијама органа који чува списе. У оправданим случајевима, списи могу да се разгледају у просторијама другог органа или дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије.
• Ако се документи чувају у електронском облику, орган омогућава разгледање и преузимање докумената у електронском или штампаном облику.
• Не смеју да се разгледају записници о већању и гласању и нацрти решења.
• Са списима који садрже тајне податке или податке о личности поступа се у складу са законом којим се уређује заштита тајних података, односно заштита података о личности.
• Податке о личности са којима се упозна у складу са законом, странка може да користи само ради остваривања права, обавеза или правног интереса у том управном поступку, као и права, обавеза или правног интереса на који може да утиче исход тог управног поступка.
• Право на разгледање списа у складу са одредбама овог члана има и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес.
• Износ трошкова остваривања права на разгледање списа не може прећи износ неопходних трошкова органа за израду и достављање копије списа.
• Странка, заинтересовани орган и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес, имају право на обавештавање о току поступка.
• Одредбама овог члана не дира се у остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја садржаним у документима који чине списе.

Захтев за разгледање списа, као и захтев за обавештавање о току поступка подноси се, у писаном облику или усмено у складу са чланом 65. ЗУП-а. Орган може од заинтересованог лица да затражи да у писаном облику или усмено образложи свој правни интерес. Орган је дужан да у року од осам дана од пријема захтева обавести странку или заинтересовано лице о томе како могу да разгледају и умноже списе и добију копију списа, или да решењем одбије захтев. Ако орган у наведеном року ништа не предузме, или одбаци, односно одбије захтев решењем, подносилац захтева може да поднесе жалбу другостепеном органу у року од осам дана.

Разгледање и увид у архивирана акта врши се сходно одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.

У складу са чланом 3. Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе, поднесак је сваки захтев, образац који се користи за аутоматску обраду података, предлог, пријава, молба, жалба, приговор и друго саопштење којим се грађани, правна лица и друге странке обраћају органима државне управе.

У канцеларијском пословању предмети се сходно члану 4. деле на управне и остале предмете, при чему се управним предметима сматрају предмети у којима се води управни поступак у којем се решава о правима, обавезама и правним интересима грађана, правних лица и других странака.

Законским одредбама није прецизно одређено да ли је орган управе дужан да саставља записник о ситуацији када је пореском обвезнику омогућено да изврши увид у списе предмета, али је препорука са становишта добре праксе да се исти и изради. Алтернативно, препоручујемо да се размотри израда белешке која би обухватала податке о документацији која је дата на увид, датум, место, надлежно одељење, потпис пореског обвезника да је извршио увид и као и потпис особе надлежне у одељењу/служби управе.

Информисања ради, подсећамо да су састављање и садржина записника уређени чланом 63. Закона о општем управном поступку.

Из праксе ЈЛС произилази да се у сличним ситуацијама, осим приступа са записником или белешком као минимум практикује да обвезник напише захтев за увид у списе предмета и када заврши увид, онда на истом папиру руком допише “извршио увид у списе предмета тог и тог, дана тог и тог....” и потписује се. Уз захтев се прилаже и доказ о уплати административне таксе за разгледање списа.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• за 10 година у радном односу – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
• за 20 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• за 30 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• за 35 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• за 40 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награде се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Претходним послодавцем у смислу наведеног става 3. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.

Чланом 1. Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Сл. гласник РС", бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 и 50/2020)  ближе се уређује поступак за прибављање сагласности:

1) за заснивање радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 35. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка и 108/13 - у даљем тексту: Закон);

2) да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника;

3) за настављање поступака ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава који су започети, а нису окончани до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", број 108/13).

Чланом 27е Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) је предвиђено следеће:

„Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године.

Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених.

Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана“.

Међутим, чланом 4а наведене Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава је предвиђено да се молба за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања не подноси ни у следећим случајевима:

1) за заснивање радног односа са особом са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом;

2) за радно ангажовање незапослених лица у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), а које се реализују преко Националне службе за запошљавање;

3) за ангажовање лица ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора.

Лица ангажована по основу уговора, без заснивања радног односа, у случајевима из става 1. тач. 2) и 3) овог члана не улазе у ограничење укупног броја запослених на одређено време због повећаног обима посла и лица ангажованих ван радног односа код корисника јавних средстава, прописано чланом 27е став 36. Закона.

Корисник јавних средстава је дужан да о сваком радном ангажовању у случајевима из става 1. овог члана обавести Комисију у року од пет дана.

Обавештење из става 3. овог члана мора да садржи број радно ангажованих лица, основ ангажовања и извор из којег се финансирају њихове плате (зараде), односно накнаде са припадајућим порезима и доприносима.

У случају заснивања радног односа на одређено време, односно ангажовања лица ван радног односа у случају из става 1. тачка 2) овог члана, корисник јавних средстава је у обавези да уз обавештење достави и уговор закључен са Националном службом за запошљавање.

Најзад, чланом 199. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано:

„Послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла“.

Узевши у обзир да је уговор о делу, у смислу Закона о раду, рад ван радног односа, као и одредбе члана 1. Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Сл. гласник РС", бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 и 50/2020), којим се ближе уређује поступак за прибављање сагласности, уз наводе да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника и коначно одредбе члана 4а наведене Уредбе, којим се прецизира да се молба за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања не подноси ни у случају ангажовања лица ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, сматрамо да не постоје препреке да се у конкретном случају закључе уговори о делу са наведеним лицима, под условом да је реч о обављању послова који су ван делатности послодавца.

У ситуацији у којој је уговор закључен у поступку јавне набавке спроведеном по Закону о јавним набавкама из 2012/15 године, а потребно је извршити његову измену, примењују се одредбе Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године.

Наиме, прелазним и завршним одредбама Закона, у члану 239. став 1, прописано је да ће се поступци јавних набавки који су започети пре дана почетка примене овог закона окончати по прописима по којима су започети. Дакле, Закон је прописао да се на окончање поступака јавних набавки који су започети пре дана почетка примене овог закона примењују прописи по којима су започети, док се наведено не односи на реализацију уговора о јавној набавци, те произилази да се након 1. јула 2020. године на евентуалне измене уговора о јавној набавци који су закључени у поступку јавне набавке спроведеном по Закону о јавним набавкама из 2012/15 године, примењују одговарајуће одредбе Закона.

Указујемо и да на новом Порталу јавних набавки постоји опција за објављивање обавештења о измени уговора који су закључени по раније важећим прописима, у делу креирања новог поступка јавне набавке.

У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом право на смештај у дому ученика није наведено као мера која је у надлежности Интерресорне комисије. Такође, у Конкурсу за пријем ученика средњих школа у Републици Србији у установе за смештај и исхрану ученика у оквиру конкурсне документације се не тражи мишљење Интерресорне комисије.

Поред ових ученичких домова који су у мрежи установа ученичког стандарда, постоји и један број школа за ученике са сметњама у развоју које у свом саставу имају ученички дом. Ове домове користе ученици који су уписани у конкретну школу. Како је за упис у школу за ученике са сметњама у развоју неопходан услов мишљење Интерресорне комисије (Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, члан 4, тачка 1) (4) упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, ученици који користе домове ученика при школама за ученике са сметњама у развоју по овом основу већ имају мишљење Интерресорне комисије.

Правни основ за преузимање запосленог из јавног предузећа у општинску управу не постоји. Ранија могућност путем интерног тржишта рада који су чинили сви запослени из свих организационих облика у систему локалне самоуправе, престала је да важи 01.01.2020. године, када је престао да важи Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.

Што се важећих одредби о преузимању тиче, чланом 91. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да орган, служба или организација из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона може преузети, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време у другом органу, служби или организацији код истог послодавца.

Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.

Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.

Пре преузимања из ст. 1. и 2. овог члана може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Како јавно предузеће није послодавац од кога општинска управа може преузети запосленог у смислу цитираних одредби, мишљења смо да нема правног основа за преузимање.

Лице које је на породиљском одсуству може бити постављено за секретара скупштине јединице локалне самоуправе.

Чланом 13. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају: 1. истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2. подношења оставке; 3. разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Што се радног односа тиче, чланом 187. Закона о раду предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

Од значаја је споменути и одредбе члана 40. Закона о локалној самоуправи које кажу да скупштина општине има секретара који се стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретар скупштине се поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата. Секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар.

Накнада за заштиту и унапређивање животне средине регулисана је члановима 134. до 139. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (“Сл. гласник РС”, бр. 95/18, 49/19 и 86/19 – усклађени дин. изн.) и Уредбом о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада (“Сл. гласник РС”, бр. 86/19 и 89/19).

Чланом 2. Уредбе одређено је да се критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника утврђују у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде. Под претежном делатношћу, у смислу ове уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Према степену негативног утицаја на животну средину активности правних лица и предузетника деле се према делатности на оне које имају:

• велики утицај на животну средину;
• средњи  утицај на животну средину;
• мали  утицај на животну средину.

У случају да једно правно лице или предузетник обавља активност на територији више јединица локалне самоуправе, накнаду за заштиту и унапређење животне средине, обрачунату у складу са чланом 3. Уредбе плаћа тако што се укупан износ тако обрачунате наканде дели укупним бројем јединица локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност.

Износ обрачунат у складу са ставом 5.  члана 2. Уредбе, не може бити виши од 0,4% годишњег прихода обвезника накнаде у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

На основу члана 138. став 4. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, министар заштите животне средине донео је Правилник о изгледу, садржини и начину достављања пријаве са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе органу јединице локалне самоуправе, односно пријаве коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно градској управи месечно за преузимања, односно испоруке робе у току месеца (“Сл. гласник РС”, бр. 93/19) којим су у члану 2. став 1. и члану 3. став 1. прописани Образац 1 и Образац 2. Образац 1 је пријава са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине подноси органу јединице локалне самоуправе.

Образац 1 садржи: ПИБ правног лица или предузетника, матични број правног лица или предузетника, пословно име правног лица или предузетника, назив ii шифру претежне делатности регистроване код АПР-а, назив и шифру претежне делатности од које осе остварује највише прихода у претходној години, адресу седишта, име и презиме, функцију, број телефона и адресу електронске поште одговорног лица, степен негативног утицаја активности правног лица или предузетника према делатности, пословни приход правног лица или предузетника остварен у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде, величина правног лица или предузетника обрачуната у складу са прописом којим се уређује рачуноводство (велико, средње, мало и микро), јединице локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност. У Образац 1 уноси се тачан износ годишњег пословног прихода из претходне године (не у хиљадама динара).

Пословни приход се уписује на основу финансијског извештаја од претходне године за правна лица, а подаци о оствареним пословним приходима узимају се из обрасца КПО-Пословна књига о оствареном промету паушално опорезованих обвезника. Финансијски извештаји који се користе за потребе утврђивања ове накнаде из којих се преузимају подаци о пословним приходима су прописани Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја и садржини и форми образаца статистичког извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике (“Сл. гласник РС”, бр. 89/20).

Пореска пријава за 2019. годину подноси се само за период од 07.12. до 31.12.2019. године и уписује се приход сразмеран том периоду. У пријави за 2019. годину уноси се податак о целокупном пословном приходу из 2018. године, а за 2020. годину приход из 2019. године. Висина накнаде за 2019. годину се одређује сразмерно данима од када је Уредба донета.

У Обрасцу 1 јасно стоји да се ради о пословном приходу правног лица или предузетника који је остварен у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде. У Закону о накнадама за коришћење јавних добара у члану 137. прописан је термин “приход из редовног пословања остварен у претходној години”.

Приходи из редовног пословања су пословни приходи класе 6 – Приходи, група 60-65 контног оквира у складу са чланом 49. Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике (“Сл. гласник РС”, бр. 89/20).