Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poreski obveznik je podneo zahtev za odlaganje duga, sačinjen je zapisnik o usaglašenju stanja duga koji je uredno potpisan, kao i dostavnica o uručenju rešenja o odlaganju duga, zatim i ukinuto rešenje o odlaganju. Nakon svega toga obveznik je podneo zahtev za otpis duga, a evidentno je da je obaveza zastarela (nije prekidan rok zastarelosti, nisu uredno uručena rešenja i sl.). Kako postupiti sa zahtevom za otpis duga?
Zahtev za otpis duga po osnovu zastarelosti poreski obveznik može podneti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pod uslovom da pre dana podnošenja zahteva za zastarelost obaveza nije izmirena.
Pretpostavka je da nakon ispadanja poreskog obveznika iz reprograma nisu preduzete mere prinudne naplate u cilju namirenja dugovanog poreza, što znači da obveznik i dalje ima dug. Ukoliko se primenom propisa utvrdi da je nastupila zastarelost dugovanog poreza, treba da se donese rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti prava na naplatu.
Prema tome, smatramo da činjenica da je obveznik ispao iz reprograma, ne ukida mu pravo da se pozove na zastarelost i da se o tom zahtevu odlučuje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Imajući u vidu da, uslovni otpis kamate i mirovanje duga prekida zastarelost i produžava apsolutnu zastarelost za vreme trajanja, šta se, u tom slučaju dešava za one obveznike koji su automaki upali u uslovni otpis kamate i mirovanje duga a nisu ispoštovali ništa i već u 2013. godini spali iz istog. Da li je i za njih prekinuta zastarelost?
Zakonom o uslovnom otpisu kamate i mirovanju duga, po kome su JLS donosile svoje odluke propisano je da u periodu od 1. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok zastarelosti. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se rok apsolutne zastarelosti tog duga.
S obzirom da je propisano da se zastarelost prekida u periodu od 1. novembra 2012 do kraja perioda mirovanja, u slučaju kada obveznik nije ni ispunio uslov da započne mirovanje, smatramo da nema osnova da mu se računa prekid niti zastoj zastarelosti, jer nije ispunio nijedan uslov propisan zakonom, odnosno odlukom JLS.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je Opomena o neizmirenju duga uručena 2014. godine, da li je ona prekinula zastarelost samo za prethodnih 5 godina (2009,2010,2011,2012 i 2013) i ako jeste da li to znači da je dug koji je postojao na 31.12.2008. godine zastareo?
Opomena iz 2014. mogla je da prekine zastarelost samo duga koji je nastao od 1.1.2009, jer je za dug do 31.12.2008. trebalo preduzeti radnju u periodu 1.1.2009 do 31.12.2013 (pet godina), da bi se prekinula zastarelost.
Pri odlučivanju o zastarelosti mora se voditi računa da obveznik mora podneti zahtev, a zatim se moraju uzeti u obzir i uplate koje su izvršene do dana podnošenja zahteva za otpis duga zbog zastarelosti, jer se može odlučivati o zastarelosti samo nečega što je dugovani iznos na dan podnošenja zahteva, a ne i onoga što je u međuvremenu naplaćeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik koji se oporezuje za poslovni prostor od 1994. godine, i u novembru 2014. dobija Opomenu, nakon čega podnosi zahtev za izlazak na teren jer nikada nije posedovao poslovni prostor (a primao je rešenja). Izlaskom na lice mesta utrvđeno da poslovni prostor ne postoji i oslobođen je plaćanja poreza od 1.01.2015. godine. Po dobijanju Opomene u 2018. godini stranka je uložila prigovor na dug koji je nastao po osnovu tog poslovnog prostora do 01.01.2015. godine. Poreske prijave nema, nije dobijena od Poreske uprave. Shodno gore navedenom, da li ima osnova za otpis tog duga, s obzirom na to da obveznik tvrdi da nikada nije posedovao poslovni prostor, a LS nije u mogućnosti da to utvrdi?
S obzirom da su podaci o poreskom obvezniku preneti iz Poreske uprave i da je sve godine do 2015. utvrđivan porez i uručeno rešenje poreskom obvezniku, podrazumeva obavezu poreskog obveznika da dostavi dokaze, kaoi nove činjenice od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu, na osnovu kojih bi se mogao sprovesti ponovni postupak utvrđivanja poreza na imovinu i utvrditi drugačije činjenično stanje, a time i eventualno stornirati zaduženja delom ili u celosti.
Naime, proverom u evidencijama drugih organa i službi, javnih preduzeća i sl. (katastar, urbanizam, EPS, komunalno, Telekom) može se utvrditi ko je bio vlasnik tog prostora. Opština, odnosno Grad bi trebalo da ima podatak o rušenju tog objekta, ako je on uopšte postojao. Takođe, možda postoje orto foto snimci na kojima se vidi da li je objekat postojao ili ne.
U svakom slučaju, neophodno je proveriti sve činjenice pre nego što se obvezniku utvrdi da nije bio poreski obveznik za predmetni prostor.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik je podneo zahtev za otpis dugova po osnovu zastarelosti 22.04.2015. godine, dok je opomena uručena 3.12.2014. godine. Na dan 31.12.2009. (posmatrano iz 2015. godine) celokupan dug je iznosio: glavnica - 14.560,53 din, dok je kamata bila u iznosu od 15.014,01 din. Da li ovaj dug na dan 31.12.2009. godine zastareva u potpunosti s obzirom da su vršene uplate 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. godine? Da li se izvršenim uplatama u periodu od 2010-2015. godine namiruje taj dug ili ne?
S obzirom na to da je u pitanju obveznik koji se obratio zahtevom za otpis zbog zastarelosti 2015. godine, s tim u vezi posmatra se taj momenat kao ključni za odlučivanje. Naime dana 1.1.2015. godine bi potencijalno mogao da zastari dug koji je nastao do 31.12.2009, jer je taj dug trebalo naplatiti ili prekinuti zastarelost najkasnije do 31.12.2014. (pet godina).
Prema ZPPPA uređen je redosled namirenja poreskih obaveza kod plaćanja, tako da se svakako uplatama namiruju najstarija dugovanja. To znači da se moraju uzeti u obzir sve uplate izvršene do dana podnošenja zahteva za zastarelost u smislu da su te uplate namirile obaveze prema redosledu njihovog dospeća. Konkretno uplate izvršene 2010 i kasnije nisu mogle da namire obaveze iz 2010. i kasnije, a da dug iz 2009. ostne negde sa strane i da čeka da zastari, već se uplatama namiruju uvek najstarija dugovanja.
Pored toga, kako je 2014. godine izdata opomena, time je prekinuta zastarelost prava na naplatu, čime je zastarelost počela ponovo da teče. Eventualno, može se proveriti da li je uplatama namiren dug koji je nastao zaključno sa 31.12.2008. i ako nije naplaćen u celosti, nenaplaćeni deo bi se mogao otpisati po osnovu zastarelosti, jer opomena iz 2014. nije prekinula zastarelost duga iz 2008. godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se nadstrešnice površine 45x15 m2 (ukupna površina 675 m2) koje su namenjene kao garažno mesto za smeštaj autobusa trebaju oporezivati?
Prema odredbama člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, objekat jeste građevina spojena sa tlom koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgarde svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl).
Prema odredbi člana 2. tačka 23) Zakona o planiranju i iugradnji, zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvode i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skolništa, podzemne garaže i sl).
Konstituisano oporezivo pravo na nadstrešnici, koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije je predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Poštujući odredbe člana 6a. Zakona o porezima na imovinu, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti su razvrstane u odgovarajuće grupe nepokretnosti (i u ovom slučaju to može biti: garaža i garažno mesto ili poslovna zgrada i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koji je organ uprave nadlezan za utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljista? Da li je to Odeljenje za poljoprivredu ili Odeljenje za LPA?
Prema članu 46. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta vrši rešenjem opštinska, odnosno gradska uprava na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika zemljišta ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.
Članom 48. istog zakona propisano je da prihodi od naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u visini od 60% pripadaju budžetu Republike Srbije, a u visini od 40% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište čija se namena menja.
Na osnovu navedenog, može se konstatovati da naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Članom 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.
Lokalna poreska administracija administrira izvorne javne prihode primenom Zakona o poreskom psotupku i poreskoj administraciji.
U odredbama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koje se odnose na naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i naknadu za korišćenje javnih površina, navodi se da ove naknade vrši organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a u članu 271. Zakona navedeno je da postupak utvrđivanja, kontrole i naplate naknade sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Prema tome, u Zakonu je jasno precizirano kada administriranje naknade vrši lokalna poreska adminsitracija (organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda).
Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta nije novouvedena naknada, već se ista naplaćivala i ranije, tako da smatramo da isti organ jedinice lokalne samouprave koji je naknadu naplaćivao do kraja 2018. godine, to treba da čini i dalje, jer novim zakonom ništa nije promenjeno u pogledu nadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati ukoliko pravna lica i ove godine podnesu fizički poresku prijavu za porez na imovinu (PPI-1)? Da li je prihvatiti uz napomenu da bi ubuduće trebalo podnositi elektronskim putem PPI-1 ili je odbaciti?
Članom 38. ZPPPA propisano je da se od 1.1.2019. sve poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica (PPI-1) podnose isključivo u elektronskom obliku, bez obzira na koji period se odnose, što znači da poreska prijava koja se odnosi na period pre 2019. godine, ako se podnosi posle 1.1.2019. godine, treba da bude podneta u elektronskom obliku.
Fizička lica mogu poresku prijavu (PPI-2) podneti ili u elektronskom obliku ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.
Aplikacija LPA podržava i unos poreske prijave PPI-1 koja je primljena u papirnom obliku.
Prema zakonu, poreske prijave primljene u papiru posle 1.1.2019. godine treba da budu odbačene kao nedopuštene uz obaveštenje poreskom obvezniku da je u obavezi da poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Ukoliko obveznik to ne učini, njegova poreska prijava podneta u papiru može da posluži LPA da u postupku kontrole utvrdi poresku obavezu.
Kratki rokovi, novi obrasci poreskih prijava i kašnjenje sa aplikativnim rešenjem za podnošenje poreskih prijava PPI-1 u elektronskom obliku, kao i problem kod unosa koji se još uvek rešavaju, mogu biti opravdanje što su LPA u pojedinim slučajevima primljenu poresku prijavu u papirnom obliku unele u aplikaciju i proknjižile zaduženje po njoj. Međutim, to ne bi trebalo da bude praksa i da se obveznici na to navikavaju jer nije u skladu sa zakonom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li u situaciji kada poreski obveznici koji imaju zakonskog osnova da vrše obračun po knjigovodstvenoj vrednosti, a elektronskim putem su poslali prijavu, a nisu dostavili u tab-u dokaz i karticu osnovnih sredstava, treba da se od poreskog obveznika traže kartice osnovnih sredstava na dan 31.12. kako bi potvrdili da su koristili ispravnu vrednost?
Poreska prijava u elektronskom obliku za porez na imovinu podnosi se od 01.01.2019. godine, saglasno odredbama člana 38. stav 7. Zakona o poreksom postupku i poreskoj administarciji (ZPPPA).
Izuzetno, poreski obveznici fizička lica koja su dužna da podnesu poresku prijavu koja nije u vezi sa obavljanjem delatnosti, mogu poresku prijavu da podnesu u elektronskom obliku ili u pismenom obliku neposredno ili putem pošte. (član 38. stav 9. ZPPPA).
Dakle, obveznici su u obavezi da elektronskim putem podnesu poresku prijavu PPI 1, sa odgovarajućim prilozima i podprilozima, a LPA je u obavezi da prijavu u elektronskom obliku primi, proknjiži utvrđene obaveze, a po potrebi, i u skladu sa planom kontrola za tekuću godinu izvrši kontrolu pravilnosti obračuna poreza na imovinu. U postupku kontrole pravilnosti utvrđenog poreza na imovinu po podnetoj prijavi tražiće se svi potrebni dokazi za utvrđivanje činjeničnog stanja.
Prema navedenom u postupku podnošenja PPI 1 poreski obveznici nemaju obavezu da dostave i kartice iz računovodstva.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi zahtev koji se upućuje bankama da dostave stanje na tekućim računima tj. štednji?
Primer dopisa bankama u postupku prinudne naplate.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Postoji saznanje da su se ranije kod delova objekata upisivale godine kad je deo objekta izgrađen (prizemlje jedne godine, sprat druge). Da li to pravilo i dalje važi, ili s obzirom da je u prijavi dodata i godina rekonstrukcije, da li se sada ceo objekat prijavljuje na godinu rekonstrukcije? I da li postoje razlike u situacijama kada je dograđen ceo sprat ili samo soba?
U praksi se različito postupa prilikom obračuna amortizacije objekata kod kojih je nakon izgradnje ili rekonstrukcije izvršena dogradnja.
Neko popunjava posebnu prijavu za svaki naknadno dograđeni deo, pa ispada da obveznik ima više objekata. Onda se tu javlja problem poreskog kredita. Ali s druge strane, ne može se ni celom objektu dati godina izgradnje koja u stvari predstavlja godinu dogradnje jednog dela.
Obrazac poreske prijave PPI-2 nije prilagođen i ne može obezbediti sve podatke neophodne za izračunavanje amortizacije u slučaju dogradnje objekta, jer se može uneti samo jedna površina I jedna godina izgradnje, odnosno rekonstrukcije. Eventualno se može u napomeni uneti podatak o godini dogradnje i površini koja je dograđena, kako bi se na osnovu takve prijave moglo izvršiti pravilno utvrđivanje poreza na imovinu. Ili da se sačini službena beleška (u prilogu).
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje radova na postojećem objektu u postojećem gabaritu i volumenu objekta kojima se poboljšava stanje objekta (utiče na stabilnost i sigurnost objekta, menjaju konstruktivni elementi, povećava broj funkcionalnih jedinica u samom objektu, menja spoljni izgled objekta). U tom slučaju kao godina za obračun amortizacije uzima se godina u kojoj je izvršena rekonstrukcija.
Adaptacija objekta predstavlja radove manjeg obima koji ne utiču na izmenu godine za amortizaciju ( promena organizacije prostora u objektu, zamena uređaja, postrojenja, opreme, kojima se ne utiče na stabilnost I sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled…).
Dogradnja je izvođenje radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta i sa njim čini jedinstvenu građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu
Ukoliko novoizgrađeni prostor, formiran dogradnjom ili nadziđivanjem postojećeg objekta, čini zasebnu građevinsku i ekonomsku celinu koja može biti samostalni predmet prometa, osnovica poreza na imovinu se umanjuje za amortizaciju počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja ili rekonstrukcija tog posebnog dela. U tom slučaju nema osnova da se na postojećem delu menja amortizacija. U ovom slučaju postojeća prijava se ne menja, obveznik podnosi posebnu prijavu za dograđeni objekat sa pripadajućom godinom izgradnje.
U slučaju kada je izvršena dogradnja ili nadziđivanje postojećeg objekta, a izvedenim radovima je formirana jedinstvena građevinska, funkcionalna ili tehnička celina, koja samo kao jedinstvena može biti predmet pravnog prometa i koja se kao jedinstvena oporezuje porezom na imovinu, vrednost objekta koja čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje se za amortizaciju koja se obračunava za broj godina od isteka godine u kojoj je izvršena izgradnja (poslednja rekonstrukcija) postojećeg objekta koji je umanjen srazmerno učešću korisne površine postojećeg objekta u odnosu na ukupnu korisnu površinu tog objekta nakon dogradnje.
U ovom slučaju se obveznik podnosi novu prijavu za novoformiranu celinu i ne popunjava podatak u polju godina izgradnje, već u napomeni navodi godine izgradnje i površine za stari i dograđeni deo objekta. Stara prijava zatvara se sa godinom dogradnje i u deo „OstalI podaci“ unosi se da je prijava zatvorena iz razloga podnete prijave broj______, od dd.mm.gggg, za novoformiranu celinu.
Tabela za izračunavanje broja godina za amortizaciju celog objekta u godini obračuna.xlsx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi primer rešenja prinudne naplate sa tekućeg računa pravnih lica (blokada računa)?
Primer rešenja blokada računa.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.