Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Kakva je praksa u slučaju podnošenja amandmana na Predlog odluke o budžetu imajući u vidu da su svi prihodi u jednom članu?
Prilikom podnošenja amandmana na predlog bilo koje odluke, treba voditi računa o tome da se ne remeti tekst predloga te odluke u celini, odnosno da se predloženi amandman u potpunosti uklopi u predloženi tekst te odluke. Polazeći od pretpostavke da je predlogom odluke o budžetu uspostavljena ravnoteža između planiranih prihoda i rashoda, odnosno da je predloženi budžet izbalansiran, pitanje je da li se amandmanom datim na prihodovnu stranu budžeta ova ravnoteža može zadržati. Ukoliko se ta ravnoteža remeti, predlagač odluke (opštinsko/gradsko veće) i nadležno radno telo skupštine, kao i donosilac akta (skupština), takav amandman neće prihvatiti iz navedenih razloga.
Veb domen obezbeđuje država, a šta je sa elektronskom poštom?
Zakonom o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 27/18) propisano je da ovlašćeno službeno lice organa ima jedinstven nalog elektronske pošte za elektronsku komunikaciju sa organima i korisnicima usluga elektronske uprave, kao i da organ podnosi zahtev za otvaranje naloga elektronske pošte Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu koji izdaje nalog elektronske pošte ovlašćenom službenom licu, u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Da li JLS imaju obavezu da digitalizuju celokupnu svoju arhivu?
Propisi iz oblasti elektronske uprave ne utvrđuju ovu obavezu za dokumentarni materijal koji je nastao pre početka primene nove Uredbe o kancelarijskom poslovanju. Nema potrebe da se digitalizuje istorijska građa koja nije proglašena za arhivsku građu i izvorno se vodila u papirnom obliku. Digitalizaciju arhivske građe sprovodi nadležni javni arhiv. Obaveza za JLS počinje 1. februara 2022. godine, kada počinje primena Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave.
Da li se u prekšajnom nalogu npr. 20-ti dan od dana prijema kada nadzirani subjekat nije uplatio određenu kaznu niti pokrenuo sudsko odlučivanje stavlja osmi dan konačnosti prekrašajnog naloga ili može i datum kada je prošlo 20 dana?
Član 173. Zakona o prekršajima: Ako lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga ne plati izrečenu kaznu ili ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, smatraće se da je prihvatilo odgovornost propuštanjem, a prekršajni nalog će postati konačan i izvršan.
Dakle, konačnost prekršajnog naloga nastupa istekom roka od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga i taj dan se unosi u konstataciju konačnosti koju sa zabeleškom da novčana kazna nije plaćena ovlašćeni organ dostavlja nadležnom prekršajnom sudu da izrečenu novčanu kaznu unese u registar i sprovede postupak izvršenja u skladu sa tim zakonom.
Ako su Odlukom JLS propisane sankcije, da li to znači da ne mora da se pokrene prekršajni postupak, s obzirom da zakonom nisu propisane sankcije, a u kontekstu odredbi ZoIN-a koji obavezuje inspektora da izda prekršajni nalog neregistrovanom subjektu?
Zakonom o prevozu putnika nije propisana sankcija za postupanje suprotno odredbi člana 88. stav 7. Ako je odlukom JLS za taj prekršaj propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, primenjuje se ta odluka. (U ovom slučaju Odluka ne isključuje odredbe ZoIN- a o neregistrovanim subjektima već ih uređuje primereno specifičnostima posebne oblasti – materije).
U Priručniku je navedeno da se neregistrovanim subjektom smatra i subjekt koji nema taksi dozvolu za vozilo. Zakonom o prevozu nije propisana novčana kazna, već je samo moguće isključiti vozilo. Ukoliko je u odobrenju izdatom u skladu sa članom 87. Zakona o prevozu upisana vozna jedinica kojom je odobreno obavljanje delatnosti da li se i u tom slučaju nadzirani subjekt koji ne poseduje taksi dozvolu za vozilo smatra subjektom koji se upodobljava neregistrovanom subjektu?
Da li je greška kada se prekršajni nalog dostavi poštom?
Šta je to preporučena pošiljka, kad se uglavnom koriste koverte S7 bele standardizovane, za lično uručenje po ZUP-u?
Članom 71. ZUP-a uređeno je obaveštavanje putem pošte, koje se prema stavu 1. tog člana vrši običnom ili preporučenom poštom. Smatra se da je pismeno koje je upućeno preporučenom poštom primljeno na dan koji stoji u potvrdi o prijemu pošiljke (stav 3) Obaveštavanje preporučenom poštom izjednačava se sa dostavljanjem (stav 4). Lično dostavljanje, uređeno je članom 75. ZUP, za koje se koriste standardizovane koverte koje su izrađene po modelima akata koji su sačinjeni uz Praktikum dostavljanje se vrši na standardizovanim kovertama po modelima uz Praktikum za primenu Zakona o opštem upravnom postupku.pdf.
Zakonom o inspekcijskom nadzoru je propisano da se zapisnik dostavlja u roku od osam dana, ako se zapisnik dostavlja putem pošte ukoliko nadzirani subjekt ne preuzme pošiljku po odredbama ZUP-a smatra se da je dostava izvršena u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja. Da li to znači da inspektor u tom slučaju nije dostavio zapisnik u roku propisanom Zakonom o inspekcijskom nadzoru?
Inspektor je svoju obavezu ispunio onda kada je putem pošte poslao zapisnik (u roku od osam dana od dana završetka inspekcijskog nadzora).
Nadzirani subjekat ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru, u roku od pet radnih dana od njegovog prijema. Dan prijema zapisnika se u datom primeru (u pitanju) smatra prvi dan po isteku roka od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja u skladu sa odredbama ZUP-a.
Prema odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru inspekcijski nadzor kod registrovanog subjekta kod koga se zatekne lice koje bez ugovora o radu ili MA obrazca obavlja delatnost ili vrši aktivnost, prema tom subjektu inspektor vrši inspekcijski nadzor bez naloga. Šta u slučaju kad nadzirani subjekt izvrši retroaktivnu prijavu vozača na obavezno socijalno osiguranje (slučaj iz prakse), da li je inspektor napravio propust ukoliko nije uručio nalog?
Da li je inspektor u obavezi da uvek obavesti podnosioca predstavke o ishodu postupka ili samo kada je podnet poseban zahtev za to?
Odredbom člana 18 ZIN-a stav 5. propisano je da inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjen neznatan rizik ili je po sredi zloupotreba prava i ako to utvrdi inspektor, obavestiće o tome podnosioca predstavke što je pre moguće, a najkasnije 30 dana od dana prijema predstavke.
Zakonodavac ne sadrži izričitu odredbu da li se u slučaju kada nije podneo zahtev podnosilac predstavke za obaveštenje, već odredbom stava 6. ovog člana propisuje obavezu da na zahtev podnosioca predstavke, inspektor ovaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom u rokovima definisanim ovom odredbom.
Ipak, mišljenja smo da je logično i celishodno da inspektor obavesti podnosioca predstavke o ishodu postupka u svim slučajevima, čime se pored ostalog jača poverenje u rad inspektora i rad inspekcije uopšte.
Da li mere koje se odnose na održavanje puteva nalaže komunalni inspektor po Zakonu o komunalnim delatnostima ili saobraćajni inspektor po Zakonu o putevima?