Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li fizičko lice može da obavlja javni prevoz tereta pošto se u samoj definiciji javnog prevoza spominje da može da obavlja i fizičko lice osim privrednih društava?
Kako inspektor da se ponaša ako javni put nije još uvek upisan kao svojina grada - još uvek se nalazi na privatnoj parceli?
Prema članu 7. Zakona o putevima („Sl. glasnik RS“, 41/18 i 95/18-dr. zakon) nadležni organ JLS dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva. Nadležni organ JLS može odlukom uvrstiti nekategorisani put u javni put u slučaju da su ispunjeni kriterijumi za kategorizaciju javnih puteva.
Činjenica da neki put nije upisan u katastru kao javni put, nekategorisani i sl i da se isti ne nalazi u svojini JLS nije od presudnog uticaja za postupanja nadležnog inspektora u konkretnoj situaciji ukoliko se na parceli koja je privatno vlasništvo de facto nalazi put.
Zakonom o putevima, članom 119. propisano je da: javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisaće se u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Dakle, prema Zakonu o putevima upis se sprovodi po službenoj dužnosti od strane katastra, dok raniji vlasnik ima mogućnost da potražuje odgovarajuću naknadu u postupku prema zakonu kojim je regulisana eksproprijacija.
Kako postupiti ako se teretnim vozilom obavlja prevoz putnika (u tovarnom delu), uz naknadu?
Da li fizičko lice može obavljati prevoz za lične potrebe teretnim vozilom čiji je vlasnik?
Da li se uz stop tablicu mora posedovati i odelo? Odnosi se na prevoz putnika gde je tablica dozvoljena? Da li je zakonito zaustaviti vozilo bez službenog odela?
Za razliku od člana 160. Zakona, kojim je propisano ovlašćenje Inspektora (republičkog), pokrajinskog i lokalnog, da isticanjem stop tablice zaustavlja i pregleda autobuse i putnička vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, članom 163. Zakona o prevozu putnika propisana je obaveza Inspektora, tj. samo republičkog inspektora da u vršenju inspekcijskog nadzora nosi službeno odelo.
Smatramo da je i lokalnim saobraćajnim inspektorima potrebno obezbediti službenu odeću. Takođe, treba imati u vidu i odredbe ZOBS (reflektujući prsluk sa odgovarajućim natpisom).
Da li se tokom vršenja terenskog inspekcijskog nadzora iz oblasti prevoza tereta može na licu mesta izdati prekršajni nalog za utvrđen prekršaji isti uručiti vozaču (koji nije nadzirani subjekat), uzimajući u obzir činjenicu da se shodno odredbama Zakona o prekršajima prekršajni nalog za učinjen prekršaj uručuje nadziranom subjektu, a nadzirani subjekti u najvećem broju slučajeva nisu vozači nego privredni subjekti koji obavljaju prevoz tereta?
Prema članu 172. Zakona o prekršajima, prekršajni nalog se uručuje prisutnom licu za koga se smatra da je učinilo prekršaj u momentu otkrivanja prekršaja. Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog svojim potpisom na odgovarajućem mestu u nalogu potvrđuje njegov prijem.
Ako je lice za koga se smatra da je učinilo prekršaj odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa, u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Navedeno znači da se prekršajni nalog uručuje licu za koga se smatra da je učinilo prekršaj, što u slučajevima navedenim u pitanju nije zatečeno lice, pa je logično i jedino ispravno da se postupak nastavi u cilju tačnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja uz poštovanje pravila postupka, tj. u cilju zakonitog izdavanja prekršajnog naloga licu koje je prema propisu učinilac prekršaja, nakon čega se nalog dostavlja putem pošte ili dostavne službe, u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Da li prevoznik javnog tereta i korisnik prevoza moraju imati sklopljen ugovor i da li se isti mora nalaziti u vozilu ili je dovoljno inspektoru samo tovarni list ili otpremnica?
Ukoliko u nekoj jedinici lokalne samouprave nije formiran parking servis nema se kome poveriti vozilo na čuvanje prema Pravilniku o privremenom oduzimanju vozila. U tom slučaju na koji način se može primeniti zaštitna mera?
Da li se vozilo može isključiti na način da mesto parkiranja bude na adresi nadziranog subjekta, dok su tablice i dozvola kod inspektora?
Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju propisano je ovlašćenje inspektora da pod zakonom propisanim uslovima isključi vozilo, odredi mesto parkiranja, oduzme registarske tablice i saobraćajnu dozvolu. Pri tom, Zakon nije bliže definisao „mesto parkiranja“, osim što je u članu 151, pored toga što je zabranio korišćenje isključenog vozila za vreme trajanja isključenja, ustanovio obavezu lica kome je vozilo isključeno da na mestu parkiranja koje mu je određeno, obezbedi vozilo i plati troškove parkiranja.
Saglasno izloženom, inspektor je ovlašćen da prema okolnostima konkretnog slučaja odredi mesto parkiranja, koje može biti i adresa prebivališta/sedišta nadziranog subjekta ili drugo mesto, uz obavezu nadziranog subjekta da uvek obezbedi vozilo, a ako se na mestu koje je određeno za parkiranje vozila plaća parkiranje i da plati troškove parkiranja.
Da li privredno društvo koje je registrovano u jednoj jedinici lokalne samouprave može da dobije odobrenje tj. da obavlja taksi prevoz u drugoj JLS ako je u toj drugoj JLS osnovao ogranak svog privrednog drustva u APR?
Uslov u pogledu sedišta iz člana 87. Zakona o prevozu putnika, konkretizovan je za privredna društva u članu 87a stav 1, tako što je predviđeno da taj uslov ispunjava privredno društvo ako ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja izdaje odobrenje. Takođe, u sedištu se moraju nalaziti poslovne prostorije u kojima se čuvaju osnovni poslovni dokumenti, posebno računovodstveni dokumenti, dokumenti o ljudskim resursima i drugi dokumenti bitni za obavljanje delatnosti taksi prevoza.
Prema tome, navedeni uslov iz člana 87a stav 1. Zakona, može ispuniti samo privredno društvo, a ne i ogranak privrednog društva. Konkretnije, pretežna delatnost "taksi prevoz" mora da bude registrovana na privredno društvo, a ne na njegov ogranak.
Ukoliko se utvrdi da lice vozilom obavlja prevoz putnika koji je članom 13. Zakona zabranjen (izjavom putnika da je platio cenu prevoza), da li se odmah mogu preduzeti mere (isljučenje vozila itd.) ili se mora utvrditi i da to lice predmetnu vrstu prevoza obavlja dva ili više puta tokom dana, nedelje... i da lica koja se prevoze nisu u srodstvu sa licem koje obavlja prevoz?
U datoj situaciji pretpostavljamo da lice koje je vršilo prevoz nije prevoznik, da je izvršio prevoz putnika na određenoj relaciji i da je za izvršenu uslugu naplatilo cenu, što jesu elementi zabranjenog prevoza, s tim što je potrebno ispitati i na koji način je ponuđena usluga (oglašavanjem ili na drugi način), srodstvo putnika sa licem koje obavlja prevoz, da li se radi o prevozu „od vrata do vrata“ i dr.
Da li sportski klub može da vozi svoje članove na treninge iznajmljenim vozilom?
Domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik može da vrši domaći prevoz za sopstvene potrebe ako ima autobus ili putničko vozilo u vlasništvu ili u lizingu (član 140. stav 1. Zakona o prevozu putnika). Iz navedenog proizlazi da to ne može učiniti ukoliko ima vozilo samo u zakupu.