Pitanja i odgovori

Modelom odluke koji je izradila SKGO predviđeni su sledeći uslovi: da je udruženje registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje status i rad udruženja; da se ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje; da je udruženje registrovano najmanje šest meseci, odnosno godinu dana ako konkuriše za iznos preko 500 hiljada dinara; da se radi o udruženju koje je direktno odgovorno za pripremu i izvođenje programa; da udruženje nije u postupku likvidacije, stečajnom postupku ili pod privremenom zabranom obavljanja delatnosti.

U praksi je čest slučaj da se predviđaju i dodatni uslovi, npr. da udruženje u poslednje dve godine pravnosnažnom odlukom nije kažnjavano za prekršaj ili privredni prestup u vezi sa njegovom delatnošću ili da je registrovano ili deluje na teritoriji JLS. Nije opravdano definisati kao uslov za prijavu na konkurs da je sedište organizacije u konkretnoj JLS koja raspisuje konkurs.

Prema članu 7. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja, javni konkurs ne može trajati manje od 15 dana. Obaveštenje o raspisanom javnom konkursu mora biti vidljivo sve vreme trajanja konkursa na internet stranici JLS.

Članom 6. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja propisani su obavezni elementi konkursa, a to su: koje su to srodne oblasti odnosno srodna oblast od javnog interesa; ko može biti učesnik konkursa; rok za podnošenje prijava; obim sredstava koji se dodeljuje; pregled konkursne dokumentacije koju je potrebno dostaviti, uz popunjen obrazac programa; trajanje programa; bliža merila i dopunski kriterijumi na osnovu kojih se vrednuju prijavljeni programi.

Članom 6. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja propisano je da nadležni organ raspisuje javni konkurs. Modelom odluke preporučuje se da to predsednik opštine, odnosno gradonačelnik donosi odluku, odnosno raspisuje javni konkurs za finansiranje projekata od javnog interesa. Kada su JLS u pitanju, praksa je veoma različita. Ima JLS u kojima javni konkurs raspisuje veće, dok u nekima to čini uprava. Opredeljenje je utemeljeno u činjenici da je predsednik opštine ili gradonačelnik izvršni organ koji je odgovoran za izvršenje budžeta i u ime JLS zaključuje ugovor sa OCD i sprovođenju projektnih aktivnosti.

Nakon usvajanja Odluke o budžetu, prema članu 4. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja JLS ima obavezu donošenja godišnjeg plana raspisivanja javnih konkursa. JLS je u obavezi da svoj godišnji plan objavi na svojoj zvaničnoj internet stranici. Uredba ostavlja prostor da svaka JLS dodatno precizira koji nadležni organ usvaja, odnosno donosi godišnji plan raspisivanja javnih konkursa. Modelom odluke predviđeno je da izvršni organ JLS odgovoran za izvršenje budžeta utvrđuje godišnji plan raspisivanja javnih konkursa. Izvršni organ JLS u ovom smislu definisan je statutom JLS i može biti opštinsko, odnosno gradsko veće ili predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, u skladu sa odlukom o budžetu. Takođe, Modelom odluke predviđeno je da se godišnji plan utvrđuje na osnovu predloga organizacionih jedinica, odnosno gradskih uprava nadležnih za oblasti koje će biti predmet javnih konkursa, a sve u skladu sa odlukom o budžetu.

Zakon o udruženjima definiše program od javnog interesa kroz širok spektar oblasti (socijalna zaštita, boračko-invalidska zaštita, zaštita lica sa invaliditetom, društvena briga o deci, zaštita interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoć starima, zdravstvena zaštita, zaštita i promovisanje ljudskih i manjinskih prava, obrazovanje, nauka, kultura, informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zaštita životinja, zaštita potrošača, borna protiv korupcije, kao i humanitarni programi). Zakon istovremeno ukazuje na fleksibilan pristup i daje mogućnosti da i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe budu prepoznati kao programi od javnog interesa.

Inače, pojam javnog interesa definisan je brojnim zakonima.

Pravni status udruženja prvenstveno je određen članom 36. Zakona o udruženjima ("Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakon i 44/2018 – dr. Zakon), koji, pored ostalog, reguliše način sticanja imovine udruženja i propisuje da udruženje može da stiče imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu i naturi), od finansijskih subvencija, ostavina, kamate na uloge, zakupnine, dividendi i na druge načine dozvoljene zakonom. Odredbe Zakona o udruženjima shodno se primenjuju i na dodelu sredstava udruženjima iz budžeta autonomne pokrajine i lokalne samouprave, odnosno jedinica lokalne samouprave, što je bliže regulisano njihovim propisima.

Distribucija toplotne energije je vezana za korišćenje toplovodne mreže kao dela komunalne infrastrukture, tako da samim tim nosi veće rizike od poslova koji se obavljaju bez tako čvrste veze sa infrastrukturom. I u slučaju da se proizvodnja toplotne energije poveri privatnom partner, takođe postoje određeni rizici, ali su oni nešto manji. Ako privatni partner ne ispunjava svoj obaveze, alternativa je da JLS preuzme upravljanje kotlarnicom, a tu opciju bi trebalo predvideti i javnim ugovorom.

U Srbiji je samo u nekoliko najvećih gradova formirano zasebno javno komunalno preduzeće zaduženo za gradski i prigradski saobraćaj.

Poželjno je da se na nivou opštine uredi ova oblast javnog života (komunalnu delatnost) u skladu sa realnim potrebama većine građana, tako da prvo treba napraviti što je moguće precizniju sliku o tome na kojim pravcima uopšte treba da se uspostavi linijski prevoz putnika, gde treba postaviti stajališta, koji kapacitet autobusa i intervali polazaka bi zadovoljili potrebu. U ovom delu svakako bi moglo da se konsultuju stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta ili neke druge slične institucije, ali i kolege iz uprava za javni gradski prevoz iz većih gradova.

Kada se dobije jasna slika o potrebama i potrebnim prevoznim kapacitetima, naredni korak je da se definišu uslovi i kriterijumi i da se pokrenene procedura nadmetanja, posle koje bi sa odabranim ponuđačem bio sklopljen odgovarajući (javni) ugovor o poveravanju ove delatnosti. Moguće je da se radi i parcijalno poveravanje (npr. jednom prevozniku se poverava jedna, a drugom druga linija), a tada bi se ugovori sklapali sa više ponuđača.

Ukoliko se poveravanje delatnosti radi na kraći period (npr. na godinu ili dve), onda se procedura sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama, a ukoliko je opredeljenje za duži aranžman (npr. 5 ili više godina), onda procedura nadmetanja treba da se sprovede po Zakonu o javno privatnom partnerstvu.

U uslovima ugovora, mogu se predvideti i povlastice koje bi se odnosile na određene grupe korisnika (đaci, penzioneri i sl).

Rok za donošenje godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća je 1. decembar, a osetno pre tog roka Vlada Republike Srbije donosi Smernice za izradu godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća.

Smernice Vlade Republike Srbije donete u oktobru 2020. godine, a koje su se odnosile na godišnje programe za 2021. godinu, ostavile su mogućnost lokalnim samoupravama da, ako za tim imaju potrebu, propišu dodatne smernice. Te dodatne smernice, pod uslovom da ih je doneo nadležni organ JLS, su za javna preduzeća su takođe obavezujuće.

Dakle, javna preduzeća su prilikom izrade godišnjeg programa poslovanja bila u obavezi da sve elemente poslovanja planiraju u skladu sa smernicama Vlade, ali i u skladu sa dodatnim smernicama JLS. Naravno, pod uslovom da su te dodatne smernice zaista i donete.

Kada se radi o masi zarada i drugih primanja, u smernicama koje je donela Vlada, nema nikakvih kvantifikacija, već se javna preduzeća usmeravaju samo na to da masu zarada treba da planiraju u skladu sa važećim propisima.

Što se tiče važećih propisa, u momentu izrade godišnjeg programa za 2021. godinu, mnogo toga je bilo poznato, tako da je teško moglo da se desi da se već januaru 2021. godine promeni regulativa u nekom delu koji nije bilo moguće predvideti, a koji je od uticaja na masu i troškove zaposlenih. Naime, još u oktobru 2020. godine bilo je poznato:

• da će zakonom garantovana minimalna zarada zaposlenih koja je ranije uvećavana, u 2021. godini biti povećana na 183,93 dinara po radnom času što samo po sebi implicira potrebu da i osnovni elementi za obračun zarada (cena rada) treba da se srazmerno povećaju.
• Da će „zabrana“ zapošljavanja kod svih korisnika javnih sredstava propisana Zakonom o budžetskom sistemu, a koja je na snazi od decembra 2013. godine, po predlogu izmena i dopuna Zakona koji je tada već bio usvojen na Vladi biti produžena i na 2021. godinu.
• Da će u 2021. godini dejstvo PKU za zaposlene u JKP biti produženo na naredne 3 godine, uključujući i Aneks 3 Posebnog kolektivnog ugovora po kome su javna komunalna preduzeća u obavezi da regres za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima obračunavaju u uvećanom iznosu (kao i u 2020.), a već tada je bilo poznato da će biti objavljen i Aneks 4 PKU koji predviđa veću naknadu za bolovanje (100%) radnika obolelih od Covid-19.

Kada su u pitanju zarade zaposlenih u javnim preduzećima, nije se očekivalo  donošenje nekog drugog propisa kojom bi se zarade konkretnije regulisale ili ograničavale. To znači da politika zarada zaposlenih u javnim preduzećima u 2021. godini treba i može da se vodi tako da zavisi isključivo od mogućnosti i potreba preduzeća i od odluka njihovih osnivača.

Ovo su bile ujedno i glavne pretpostavke na osnovu kojih je, obzirom da je već u momentu izrade godišnjih programa bilo jasno da će se one sa velikom verovatnoćom zaista i ostvariti, trebalo da planirate zarade i masu zarada i drugih ličnih primanja zaposlenih u javnim preduzećima iz vaše nadležnosti. Tu treba imati u vidu, da planiranje veće mase zarada ne znači da to što je planirano mora i da se realizuje. To je samo plan, koji se može realizovati uz manja ili veća odstupanja.

Ako iz bilo kog razloga ove pretpostavke nisu uzete u obzir prilikom izrade godišnjih programa, to znači da je smanjen bilo kakav manevarski prostor. Ako se sada zbog toga dešava da se probija planirana masa tako da to pravi neravnotežu i u ZIP obrascu, rebalans je jedina opcija koja stoji na raspolaganju.

U članu 12. Zakona o javnim nabavkama (ranije je to bio član 7), pobrojano je ukupno 12 slučajeva u kojima naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe Zakona. U tački 11) tog člana  navedeno je da se odredbe zakona ne primenjuju na „nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta“. Ova odredba se svakako može odnositi i na javna komunalna preduzeća koja su obveznici zakona i kojima je povereno obavljanje neke od komunalnih delatnosti.

Dakle, u novom zakonu nisu menjane odredbe o isključivom pravu, ali stoji da to nije potpuno u skladu sa EU standardima koji insistiraju na punoj konkurenciji u svim slučajevima kada postoje mogućnosti za nadmetanje, tako da je moguće da će nekim budućim izmenama zakona ova odredba da bude drugačije formulisana ili možda i potpuno brisana.

U pitanju je Zakon o komunalnim delatnostima. Naime, članom 22. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je sledeće: „Ako vršilac komunalne delatnosti obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, obavezan je da u svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne delatnosti.“

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1. Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2. Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3. Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4. Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5. Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Prethodnim poslodavcem u smislu napred navedenog stava 3. smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.