Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?
Da li je ispravno doneti rešenje o eksproprijaciji po Zakonu o posebnim postupcima radi realizacije infstrukturnih objekata od posebnog značaja za RS u skladu sa odredbama ZUP-a koje regulišu ličnu dostavu i uredan poziv a stranka ne pristupi na raspravu budući da se pozivi šalju na obrascu S7?
Ispravno je postupiti u skladu sa odredbama ZUP-a jer to proizilazi iz člana 1. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih projekata od posebnog značaja za RS kojim je propisano da ako ovim zakonom nije drugačije određeno primeniće se između ostalog Zakon o opštem upravnom postupku.
Da li u predlogu mora biti preciziran i objekat ako postoji na parceli ili je dovoljno parcela budući da na izvodu iz LN se jasno vidi da postoji objekat?
Kakav je stav u pogledu žalbi kada rešenja o promeni namene nisu pravosnažna, a doneto rešenje o eksproprijaciji i zemljište označeno kao građevinsko što i jeste povoljnije za sopstvenika nepokretnosti?
Zemljište postaje građevinsko danom stupanja na snagu planskog dokumenta bez obzira što nadležni organ za upis nepokretnosti i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj evidenciji, saglasno članu 83. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da je u ovom slučaju organ pravilno ožalbenim rešenjem izvršio eksproprijaciju građevinskog zemljišta bez obzira što rešenje o promeni namene tog zemljišta nije postalo pravnosnažno.
Da li je u postupku dovoljno neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu budući da i sam zakon propisuje izjašnjenje pisanim putem?
Punomoćnik je istakao u podnesku zahtev u pogledu vrste zemljišta (prvo je bilo poljoprivredno prema predlogu korisnika), zatim je katastar promenio u građevinsko (građevinska parcela prema njihovom upisu), da li je taj trošak punomoćnika opravdan odnosno da li ga treba priznati, imajući u vidu činjenicu da je organ (opštinska uprava) u rešenju naveo da je to građevinsko zemljište?
Da li je ispravno licima sa prebivalištem u inostranstvu zbog hitnosti postupka postaviti privremenog zastupnika bez pokušaja pozivanja?
Kako pristupiti i kome isplatiti naknadu ukoliko je na parceli upisana RS državna svojina, ali i fizička lica sa pravom korišćenja?
Šta sa licima koja su upisana u katastar bez adrese i matičnog broja, a nema ih u matičnim knjigama rođenih, kako sprovesti postupak?
Potrebno je pojašnjenje o postupku eksproprijacije kada je na parceli upisano fizičko lice kao držalac - oblik svojine privatna. Da li se i prema njemu sprovodi postupak ili samo prema vlasniku?
Ko snosi troškove privremenog zastupnika, i da li se vrši deeksproprijacija posle dve godine u slučaju neprivođenja nameni?
Troškovi postavljanja privremenog zastupnika spadaju u troškove eksproprijacije koje snosi korisnik eksproprijacije shodno članu 33. Zakona o eksproprijaciji. Rokovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) propisani su članom 36. Zakona o eksproprijaciji. Taj rok ne može biti kraći od 3 godine od dana zaključenja sporazuma o naknadi (stav 3. člana 36. Zakona o eksproprijaciji) ili 6 godina u slučaju eksproprijacije za potrebe eksploatacije mineralnih sirovina (stav 5. istog člana zakona).
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?