Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Za koji vremenski period se može formirati nova Komisija za povraćaj po PZF-u, nisu završeni svi predmeti, a skoro svi članovi stare komisije zajedno sa predsednikom su preminuli?
Prema odredbama čl. 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF-a i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) propisana je procedura obrazovanja Komisije za vraćanje zemljišta, koja nije vremenski ograničena. Ne postoje zakonom propisani rokovi u kojima je opština dužna da obrazuje navedenu komisiju.
Zahtev za konverziju uz naknadu za neizgrađeno zemljište podnet je 2019. Rešenje je pravosnažno, naknada nije plaćena, jer podnosilac zahteva radi u inostranstvu. Do kada čekati sa plaćanjem, odnosno do kada prvostepeno pravosnažno rešenje može da ostane da "živi" u pravnom poretku, cene su do sada dva puta menjane na više?
Ukoliko je rešenje postalo pravosnažno a nije izvršeno, može se poništiti primenom čl. 180. st. 1. tačka 3. ZUP-a zato što nije izvršeno, nije sprovedena promena u katastru i nije isplaćena naknada, u suprotnom s obzirom da se navedeno lice nalazi u inostranstvu potrebno je pokušati sa prinudnom naplatom.
Opština je sa privrednim društvom, krajem sedamdesetih godina, zaključila sporazum na osnovu kojeg je privredno društvo finansiralo izradu planova detaljne regulacije, a opština je privrednom društvu prenela pravo korišćenja na parceli građevinskog zemljišta. To privredno društvo je privatizovano u postupku aukcijske prodaje 2007. Da li se u postupku konverzije u pogledu ovako stečenog prava korišćenja može primeniti član 6. Zakona o konverziji? Radi se o neizgrađenom građ. zemljištu.
U pogledu ovako stečenog prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, mišljenja smo da se može primeniti čl. 6. Zakona o konverziji. Dakle, potrebno je da se zahtev za konverziju rešenjem prvostepenog organa odbije, a stranka uputi da zahtev podnese nadležnoj službi za katastar nepokretnosti.
Kakav je postupak u slučaju kada rešenje o konverziji postane pravnosnažno, a podnosilac ne uplati u roku od 15 dana naknadu koja je utvrđena u rešenju, a radi se o uplati u jednokratnom iznosu? Da li se sprovodi postupak poništaja rešenja po službenoj dužnosti ili prinudna naplata preko pravobranioca opštine?
Površina trotoara, platoa i parkinga nije upisana u LN, ni interne saobraćajnice. Sad se traži da budu upisani jer nisu u GD, ni tehničkoj dokumentaciji. Da li se navedeni objekti najpre moraju upisati u LN da bi se uračunali u zemljište pod objektom?
Ukoliko nisu deo tehničke dokumentacije moraju se upisati u LN da bi se prilikom utvrđivanja naknade i primene formule iz čl. 8. Zakona o konverziji uračunalo zemljište pod tim objektima. U suprotnom ova površina se neće uračunati pa u odnosu na nju neće biti umanjenja za površinu zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Može li privremeni zastupnik da bude neko ko nije diplomirani pravnik?
Da li privremeni zastupnik ima pravo na naknadu troškove i u kom iznosu mu opredeliti naknadu ako nije iz reda advokata?
Saglasno čl. 88. st. 1. ZUP-a privremeni zastupnik ima pravo na naknadu stvarnih troškova koji su nastali u vezi sa postupkom, kao i pravo na nagradu. Ukoliko se radi o radniku organa uprave organ će proceniti da li će postupiti u skladu sa navedenim članom ili će obavljanje dužnosti vršiti u sklopu svog radnog mesta.
O visini naknade najbolje bi bilo da se vidi kakva je praksa uspostavljena kod republičkih javnih preduzeća i društava kapitala kada su oni korisnici eksproprijacije.
Kada je katastarska parcela kod RGZ-SKN upisana kao mešovita svojina, sprovodi li se postupak eksproprijacije ili administrativni prenos nepokretnosti?
Postupak eksproprijacije se sprovodi kada je zemljište u privatnoj i javnoj svojini, a administrativni prenos kada se radi o zemljištu u državnoj i društvenoj svojini. Ustav Republike Srbije ne poznaje mešovitu svojinu, ali pretpostavljamo da se ovde radi o situaciji kada se parcela nalazi delom u privatnoj, a delom u državnoj svojini zbog čega se treba pozvati na oba instituta, odnosno u dispozitivu rešenja može se navesti: „ekspropriše se, odnosno administrativno prenosi“.
Šta se podrazumeva pod službenom zgradom u smislu Zakona o javnoj svojini? Da li se službenom zgradom smatra pozorišna sala ili zgrada MUP -a koja je u javnoj svojini Grada, a MUP i pozorište nisu uknjiženi kao korisnici u katastru?
Sve zgrade koje se koriste za smeštaj organa, organizacija, ustanova, JP i sl., čiji je osnivač JLS i služe obavljanju poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave ili obavljanju poslova iz nadležnosti Republike, predstavljaju službene zgrade. Za pravni i svojinski status tih objekata nije bitno da li su stvarni korisnici upisani ili nisu upisani u katastru.
U JLS postoji mnogo primera da objekte u javnoj svojini JLS koristi, bez naknade Poreska uprava, RGZ ili MUP. To ne znači da svojina na tim objektima pripada Republici. Objekti su u svojini JLS.
U skladu sa Zakonom o javnoj svojini koji je na snazi, JLS može davati na korišćenje, sa ili bez prava upisa korišćenja kod RGZ, samo organima, mesnim zajednicama, organizacijama, ustanovama, JP/JKP čiji je osnivač. Najčešće se u skladu sa danas važećim Zakonom o javnoj svojini nepokretnosti u javnoj svojini JLS daju na korišćenje JP/JKP ili ustanovama sa pravom upisa korisništva kod RGZ.
Da li preduzeća čiji je osnivač gradska opština imaju obavezu prijave imovine preko Republičke direkcije za imovinu, ili to čini grad, kao njihov osnivač?
U skladu sa važećom Uredbom o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini, svi korisnici nepokretnosti u javnoj svojini dužni su da svom osnivaču dostavljaju elektronskim putem, putem aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini RS podatke o nepokretnostima koje koriste a iste su u javnoj svojini odgovarajućeg titulara (Republika, Opština/Grad ili Autonomna pokrajina).
Ukoliko u Statutu Grada stoji da sve nepokretnosti na teritoriji grada na kojima, u skladu sa zakonom, svojinska ovlašćenja pripadaju Gradu Beogradu, nalaze se u javnoj svojini Grada. To znači da preduzeće čiji je osnivač gradska opština koristi nepokretnosti u javnoj svojini Grada i iz tih razloga to preduzeće, u skladu sa odredbama Uredbe o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini, treba da dostavlja podatke o nepokretnostima koje koristi putem aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini.
Kako postupiti kad je u postupku ozakonjenja izgrađen objekat na opštinskoj parceli formiranoj ranije? Da li se donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i da li se tim rešenjem mogu rešiti imovinsko-pravni odnosi bez ugovora i da li se to rešenje može sprovesti u RGZ zajedno sa potvrdom o plaćanju?
U skladu sa članom 70. stav 10. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) može se voditi postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu ukoliko se radi o objektu za koji je podnet zahtev za ozakonjenje za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost ozakonjenja. Ovaj postupak se u ovom slučaju može voditi i ako se radi o zemljištu u javnoj svojini. Ukoliko se radi o katastarskoj parceli formiranoj u ranijem periodu, izveštaj organa nadležnog za poslove urbanizma treba da utvrdi da li tako formirana kat. parcela ispunjava ili ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a potom je potrebno postupiti u skladu sa članom 105. stav 6., 7. i 8. ZPI.
Rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se koja površina pripada sopstveniku jednog objekta i utvrđuju se uslovi za formiranje građevinske parcele na kojoj se nalazi taj objekat i to rešenje predstavlja pravni osnov za otuđenje zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom. Nije moguće samo na osnovu tog rešenja, bez zaključenog ugovora sa opštinom i bez dokaza o plaćenoj naknadi u smislu člana 105. ZPI izvršiti promenu vlasništva na zemljištu u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ.
Da li u skladu sa Zakonom o javnoj svojini može da se prenese ostalo neplodno zemljište i poljoprivredno za koje se Ministarstvo poljoprivrede izjasnilo da faktički nije poljoprivredno jer se nalazi u građevinskom reonu iz javne svojine RS u javnu svojinu opštine? Republička Direkcija za imovinu se izjasnila da je nadležna samo za prenos upisanog građevinskog zemljišta? Šta raditi u tom slučaju?
U konkretnom slučaju radi se o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom reonu sela što je određeno Prostornim planom. Na ovom zemljištu se planira izgradnja javnog objekta - postrojenja za preradu otpadnih voda. Ne postoji planski dokument nižeg reda koji bi utvrdio namenu tog zemljišta. Ovo zemljište nije obuhvaćeno Godišnjim programom zapštite i unapređenja poljoprivrednog zemljišpta odnosno isto se ne može davati u zakup ili na korišćenje trećim licima u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, tako da Ministartvo za poljoprivredu nije nadležno za davanje bilo kakvih saglasnosti ili za raspolaganje ovim zemljištem.