Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je moguće i na koji način, izvršiti promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko ili u drugo zemljište, a da planskim dokumentom predmetno zemljište prethodno nije predviđeno kao građevinsko ili drugo zemljište?
Prostor za obavljanje funkcije groblja, kao i za druge komunalne delatnosti i funkcije, neophodno je definisati odgovarajućim planskim dokumentom. Ukoliko postojeća lokacija groblja prostorno ne zadovoljava postojeće potrebe, neophodno ju je planski proširiti u skladu sa projektovanim potrebama naselja. Usvajanjem planskog dokumenta, predmetno prostorno proširenje postaje planirano građevinsko zemljište i u konkretnom slučaju lokalna samouprava pribavlja predmetne nepokretnosti u javnu svojinu. Po našem mišljenju, bez promene planskog dokumenta, ne bi bilo moguće realizovati javni interes.
Doneta je Odluka o uvođenju samodoprinosa i skupljana novčana sredstva za određene namene i samodoprinos je istekao, a deo namene nije sproveden, utrošena su sredstva samo za jednu namenu koja je bila predviđena Odlukom a sa drugom se nije ni počelo. Posto je samodoprinos istekao, a sredstva su namenska, da li se i na koji način može promeniti namena samodoprinosa i preusmeriti sredstva za neku drugu namenu?
Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) u članu 2. tačka 15) definisano je da su namenski prihodi i primanja, javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu, kao i sredstva samodoprinosa čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave.
Članom 20. stav 1. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn., 95/2015 - usklađeni din. izn., 83/2016, 91/2016 - usklađeni din. izn., 104/2016 - dr. zakon, 96/2017 - usklađeni din. izn., 89/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - usklađeni din. izn. i 126/2020 - usklađeni din. izn.) propisano je da odluku o uvođenju samodoprinosa građani donose referendumom, u skladu sa propisima kojima je uređen postupak neposrednog izjašnjavanja građana, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Dalje, članom 21. ovog zakona, propisana je sadržina odluke o uvođenju samodoprinosa, odnosno propisano je da ova odluka treba da sadrži podatke koji se odnose na:
- potrebe, odnosno namene za koje se sredstva prikupljaju;
- područje na kome se sredstva prikupljaju;
- vreme za koje se sredstva prikupljaju;
- ukupan iznos sredstava koja se prikupljaju;
- obveznike, način i rokove izvršavanja samodoprinosa, kao i lica koja se oslobađaju te obaveze;
- visinu samodoprinosa (osnovica, proporcionalna stopa i dr.);
- način vođenja evidencije o sredstvima;
- iznos i jedinicu mere preračunavanja kada se samodoprinos izražava u radu, prevozničkim i drugim uslugama;
- način ostvarivanja nadzora građana u namenskom korišćenju sredstava;
- način vraćanja sredstava koja se ostvare iznad iznosa koji je odlukom određen.
Članom 31. ovog zakona propisano je da su novčana sredstva koja se prikupljaju na osnovu odluke o samodoprinosu, prihod budžeta jedinice lokalne samouprave i strogo su namenskog karaktera.
Dakle, na osnovu svega napred navedenog može se zaključiti da se sredstva koja su ostvarena po osnovu odluke o uvođenju samodoprinosa, mogu trošiti samo u skladu sa ovom odlukom, odnosno mogu se trošiti isključivo za namene za koje su i prikupljena. Činjenica da je isteklo vreme za koje se sredstva prikupljaju, ne daje mogućnost pre-namene neutrošenih sredstava i preusmeravanja istih za neku drugu namenu, obzirom da je zakonodavac propisao da su ova sredstva strogo namenskog karaktera.
Da li je potrebna potpisana saglasnost roditelja za sprovođenje IOP1? Da li škola koja upućuje dete na IRK za IOP2, mora prethodno da ima potpisanu saglasnost od strane roditelja?
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisuje proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP. Ova procedura podrazumeva postupnost, tako da je ustanova u obavezi da najpre radi inicijalni pedagoški profil, da onda obavesti roditelje da dete ostvaruje pravo na IOP, da u jednom periodu primenjuje različite strategije prilagođavanja prema planu individualizacije i na osnovu evaluacija ovog plana donese odluku i uvede (uz prethodnu saglasnost roditelja) IOP1. Tek nakon primene IOP1, ukoliko se pokaže da dete ne napreduje i ne ostavruje očekivane obrazovne ishode, može se podneti zahtev IRK za prelazak na IOP2 (program nastave i učenja sa izmenjenim ciljevima i ishodima).
Ovu proceduru treba poštovati za svako dete, bez obzira na nivo funkcionalnosti, jer je suština da se tokom perioda pre uvođenja IOP2 upozna dete, utvrde njegove jake strane i kapaciteti i testiraju različite strategije prilagođavanja. Bez ovakve procedure nema kvalitetnog pedagoškog profila niti dobrog plana individualizacije, što su sve elementi IOP-a i preduslov za kvalitet samog IOP-a.
Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole/ predškolske ustanove traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.
Upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, prema čl. 4, stav 1. tačka (4) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", br. 80/2018), upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, je jedna od mera iz prve grupe mera za koje se realizuju na osnovu mišljenja IRK. Ovo je dovoljan osnov da se dete upiše u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, a škola u koju se dete upiše obavezna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje.
Da li može grupi građana koja ima tri odbornika da pistupi odbornik određene stranke koja ima jednog odbornika u skupštini opštine?
U skladu sa članom 57. stav 3. Poslovnika skupštine opštine Mali Zvornik predviđeno je da "odbornicku grupu od najmanje 3 odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koje imaju manje od 3 odbornika".
U skladu sa navedenim članom, mišljenja smo da nema nikakve smetnje da stranka koja ima jednog odbornika u skupštini opštine udruživanjem obrazuje odbornički grupu sa odbornicima druge političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana, uz poštovanje ovim članom propisane procedure.
Ko daje mišljenje na nacrte ugovora ukoliko opština nema pravobranioca?
Saglasno članu 18. Zakona o pravobranilaštvu Državno pravobranilaštvo može na zahtev lokalne samouprave pružiti stručnu pomoć ili pružiti zastupanje ukoliko je to neophodno za zaštitu interesa lokalne samouprave. S tim u vezi Državno pravobranilaštvo može, po zamolnici na postupanje, dati mišljenje na predlog određene odluke, za čije usvajanje se traži mišljenje pravobranilaštva.
Da li predsednik opštine može da podnese zahtev za eksproprijaciju ili zahtev za davanje prethodne saglasnosti Vlade na elaborat kod otuđenja građevinskog zemljišta po članu 99. Zakona o planiranju i izgradnji ukoliko opština nema pravobranioca?
Prema odredbama člana 52. Zakona o pravobranilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 55/14) poslove pravne zaštite interesa lokalne samouprave u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim nadležnim organima kao i u postupcima zaštite imovinsko-pravnih interesa lokalne samouprave preduzima pravobranilaštvo.
Prema odredbama Zakona o eksproprijaciji predlog za eksproprijaciju podnosi korisnik eksproprijacije. U predmetima eksproprijacije ukoliko je korisnik eksproprijacije lokalna samouprava (grad ili opština) u njeno ime predlog podnosi nadležni pravobranilac.
Međutim u situaciji kad pravobranilaštvo nije formirano, a ne postoji ni zajedničko pravobranilaštvo predlog za eksproprijaciju ili zahtev za davanje prethodne saglasnosti u smislu Zakona o planiranju i izgradnji u ime opštine može da podnese i predsednik opštine kao zastupnik opštine.
Da li opština može istu uslugu da ustupi Centru za socijalni rad kao partneru na projektu bez raspisivanja postupka javne nabavke, ili je ipak neophodno da se za nabavku te usluge primeni postupak nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog Zakona. Prilogom 7 su obuhvaćene usluge socijalne zaštite, pa i usluga pomoći u kući.
Dakle, ukoliko procenjena vrednost usluga pomoći u kući i drugih srodnih usluga na godišnjem nivou nije veća od navedenog iznosa, naručilac nije dužan da primeni odredbe Zakona, već može nabavku sprovesti primenom internog (posebnog) akta o javnim nabavkama, koji je donet primenom odredbe člana 49. stav 2. Zakona. (Napominjemo, da je SKGO izradila modele internog akta za naručioce u JLS koje možete preuzeti sa naše veb stranice i prilagoditi potrebama Vaše JLS).
S druge strane, ukoliko je procenjena vrednost jednaka ili veća od propisanog iznosa, po pravilu se primenjuju odredbe Zakona.
Izuzetak od obaveze primene odredaba Zakona propisuje Zakon o socijalnoj zaštiti (član 64.), kojim je propisano da usluge mogu obezbediti i ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ipak, treba imati u vidu da ovakva ustanova može pružati navedene usluge samo (u okviru svoje posebne organizacione jedinice za pružanje usluga) ukoliko podnese zahtev ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja i dobije licencu za pružanje usluge socijalne zaštite za koju je i podnelo zahtev.
Dakle, kako sto u dopuni pitanja i naveli, u skladu sa članom 122. Zakona o socijalnoj zaštiti „Centar za socijalni rad pruža usluge procene i planiranja, a druge usluge socijalne zaštite može pružati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice, ako dobije licencu za pružanje određene usluge i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite“. Istim članom propisano je da „Stručni radnik centra za socijalni rad koji je raspoređen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi javnih ovlašćenja ne može u radno vreme da radi na pružanju usluga koje po ovom zakonu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave.”
Po pravilu potrebno je da ponuđač ima dozvolu odnosno licencu u momentu podnošenja ponude. Međutim, novim Zakonom o javnim nabavkama, ostavljena je mogućnost da se dozvola pribavi do dana donošenja odluke u postupku ili zaključenja ugovora.
Na kraju, ukazujemo da u situaciji u kojoj Centar za socijalni rad ne bi imao potrebnu licencu nadležnog ministarstva, a procenjena vrednost usluga na godišnjem nivou jeste jednaka ili veća od propisanog iznosa, naručilac putem postupka javne nabavke može obezbediti ponude licenciranih pružalaca usluga koji bi uslugu pružali i u jedinici lokalne samouprave.
Kako se precizira zastoj zastarelosti za poreskog obveznika koji je u toku vremena koje ulazi u apsolutni rok zastarelosti bio u reprogramu (plaćanje poreza odloženo), a u skladu sa članom 114z stav 1. tačka 3. i stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji? Da li se produžava apsolutni rok zastarelosti s obzirom na trajanje reprograma?
U skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreski organ može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, poreski organ će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.
Poreski obveznik za koga je poreski organ po službenoj dužnosti poništio sporazum, odnosno ukinuo rešenje , nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza.
Zastarelost prava poreskog organa u skladu sa članom 114z na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo.
Shodno tome, odobrenjem odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate prekida se zastarelost prava na naplatu dugovanog poreza čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u apsolutni rok zastarelosti. Rok apsolutne zastarelosti se prekida od datuma donošenja rešenja o reprogramu do datuma ukidanja reprograma.
Osoba A se obratila Opštinskoj upravi da donese rešenje o iseljenju osobe B iz kuće koju je osoba A otkupila od ćerke osobe B. Osoba A odbija da izađe iz privatnog poseda koji je uredno u katastru uknjižen na osobu B. Osoba B ima preko 70 godina pripada grupi socijalno osetljivih lica i nema ko da se brine o njoj. Kako postupiti u ovom slučaju? Da li je Opštinska uprava nadležna da odlučuje u navedenom slučaju? Koje procesne radnje prvo preduzeti?
Član 77. stav 1. Zakona o stanovanja i održavanju zgrada propisuje:
“Ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova, upravnik stambene zajednice, vlasnik posebnog dela ili drugo lice koje ima pravni interes ima pravo da kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave podnese zahtev za njegovo iseljenje.”
S obzirom da se u predmetnom slučaju radi o porodičnoj kući, a ne o stanu, odnosno zajedničkoj prostoriji u stambenoj zgradi, opštinska uprava nije nadležna da vodi postupak iseljenja. Vlasnika objekta možete uputiti na nadležnost suda po ovom pitanju.
Napominjemo da, shodno izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, više ne postoji ni eksplicitno propisana nadležnost jedinice lokalne samouprave za sprovođenje postupaka iseljenje iz stana ili zajedničkih prostorija iz stambene zgrade. Imajući u vidu najavljene izmene i dopune Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, moguće je da će doći i do izmene člana 77. u cilju usklađivanja sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Da li IRK može da donese u individualnom planu odnosno zajedničkom mišljenju, školovanje po IOP2 programu iz jednog nastavnog predmeta?
U skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisana proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP.
U situaciji kada se škola obraća Interresornoj komisiji za donošenje IOP2 za učenika, potrebno je da uz zahtev dostave i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode je učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika.
Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.
Nakon opservacije i razmatranja prikupljene dokumentacije moguće je da IRK u svom mišljenju predloži obrazovanje po IOP2 za jedan nastavni predmet.
Da li službenik može da napreduje iz zvanja mlađi saradnik u zvanje mlađi savetnik?
Shodno članu 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Na osnovu člana 65. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u zvanju mlađeg saradnika obavljaju se jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, za zvanje mlađeg savetnika potrebno je stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, dok je za zvanje mlađeg saradnika uslov stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca.
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je previđeno da pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.
Međutim, sve navedeno ne predstavlja dovoljan uslov.
Naime, članom 133e je propisano:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Dakle, napredovanje iz zvanja mlađi saradnik u zvanje mlađi savetnik je moguće samo ukoliko službenik kumulativno ispunjava uslove za rad u višem zvanju i uslove u pogledu napredovanja i to stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca i dobijenih ocena na način kako je to predviđeno članom 133e Zakona.
Da li li se u vezi isplate jubilarne nagrade uračunava i staž koji imam na privremeno povremenim poslovima?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom da se za jubilarnu nagradu računaju samo godine provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova definisano kao rad van radnog odnosa, godine angažovanja po osnovu ovog ugovora se ne računaju u jubilarnu nagradu.